Gospodine Periću, sa većim delom vašeg izlaganja apsolutno ću se složiti, ali neću se složiti sa onim delom izlaganja gde ste govorili o neophodnosti i potrebi ministra da poseti neke privredne subjekte. Ako će ministar da dođe samo da bi se prošetao, onda ne mora ni da dolazi.
Na kraju krajeva, ministar da nam pomogne u situaciji u kakvoj su neki privredni subjekti u srednjem Podrinju, znate da ne može. Sa zastarelom tehnologijom, sa ogromnim dugovima i prema ino-partnerima i prema unutrašnjim dugovima, sa izgubljenim tržištima sa kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih, ministar privrede teško može da nam pomogne.
Oni ljudi koji mogu da nam pomognu jesu investitori, kako domaći i strani, jesu banke i mislim da nas treba da raduje činjenica da veći broj mladih ljudi u tim opštinama radi na određenim projektima, posebno iz oblasti turizma, za koji je veći broj investicionih fondova u inostranstvu zainteresovan.
To je pravi način da zaposlimo ljude, a ne da stalno vršimo presiju na ministre da dolaze da rešavaju probleme, da pokušavaju da reše probleme tako što će dati iz budžeta određena sredstva, pa je pitanje kako će se potrošiti, što i jeste primer "Viskoze". Bolje znate od mene primer "Viskoze", koliko je od 1990. godine do danas dato novca toj firmi za restrukturiranje, a te pare su, u stvari, otišle na plate.
To nije dobar primer kako se državni novac troši i mi za ta preduzeća moramo tražiti što banke, što investicione fondove, što strateške partnere, kako bi im pronašli tržište i zaposlili ljude.
S druge strane, spomenuli ste dva primera, primer društvenog preduzeća "Ravnaja" i rudnika Veliki majdan u Ljuboviji. Mi tu imamo nasleđeno stanje koje ima veze samo sa birokratijom u ovoj državi. To može da se promeni jedino promenom Ustava Republike Srbije, jer u celom srednjem Podrinju živi se od tri sirovine, kamena, vode i drveta.
Vlasnik svega ostalog što se tiče mineralnih sirovina, tako i ove tri stvari vlasnik, jesu Srbijašume. To je regulisano nekim prethodnim zakonima, prethodnim pravnim okvirima. Sada Srbijašume naplaćuje eksploataciju od državnih preduzeća, koja se finansiraju od budžeta. Imamo jednu potpuno nenormalnu situaciju i da bi tu nenormalnu situaciju rešavali moramo da idemo korak po korak.
Prvo da se promeni Ustav, pa osnovni zakoni, pa da regulišemo rad javnih preduzeća, kako bi ta društvena preduzeća malo živnula i kako bi se sa regulisanim svojinskim odnosima moglo da privatizuje. Sada niko neće da ih kupi.
Sa Velikim majdanom je slično. Kada su pravljeni veliki sistemi, krajem osamdesetih i početkom devedesetih, on je pridružen velikom sistemu koji se zove Trepča iz Kosovske Mitrovice. Mi sada imamo problem u Kosovskoj Mitrovici, jer imamo tri rukovodstva Trepče. Imamo albansko, imamo srpsko, imamo UNMIK-ovo.
Jedini način da Veliki majdan proradi jeste da prvo promenimo, regulišemo te vlasničke odnose, da to bude nezavisan pravni subjekt, pravno lice, i mislim da to može da se menja jedino saglasnošću svih stranaka, kako u zakonodavstvu koje se tiče privrede ne bi dolazilo više do takvih turbulencija. Osnovna stvar koju moramo svi zajedno da uradimo jeste da promenimo Ustav.

Hvala obojici narodnih poslanika na doslednom zalaganju za loznički kraj. Replika. Narodni poslanik Sreto Perić. Po Poslovniku ste pogrešno protumačeni.

Moram da se složim u najvećem delu sa ovim što je gospodin Proroković govorio, međutim, nisam govorio o Ustavu, o Srbijašumama. Veliki majdan možda za mnoge od vas zvuči da je to velika firma. Ne, on samo u nazivu je veliki majdan.
On je bio u sastavu Trepče. To je jedna firma koja je do ovih sadašnjih problema imala zaposlenih do 300 radnika. Nije veliki sistem, nije javno preduzeće, ali mislim da je bilo nekih kontakata i razgovora sa Ministarstvom za privredu, sa Ministarstvom za energetiku i rudarstvo, i ne treba čekati Ustav, ne treba čekati ni statut, niti bilo koji drugi pozitivni zakonski propis da bi se tu intervenisalo.
Stoga smatram da ovo objašnjenje koje je gospodin Proroković izneo, vezano za ovo me je pogrešno protumačio i mislim da nije na mestu.

Hvala obojici na konstruktivnosti. Narodni poslanik Veroljub Arsić, a neka se pripremi narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo sad sam čuo da je i Ustav kriv za privrednu situaciju države. Taj ko je to rekao treba da se zamisli da li je u pitanju Ustav ili koalicioni partneri koji gazduju Srbijašumama. Kako taj novac od drugih javnih preduzeća ide u Srbijašume i kako te Srbijašume raspolažu tim novcem i na šta ga troše?
Nije problem Ustav. Na to se večito diže povika, kad god nešto u državi nije u redu, Ustav ne valja, pa zato ne možemo ni da vladamo kako treba. Biće da je drugačije, da su u pitanju vaši koalicioni partneri, tu cenu već plaćate i sva je sreća što posle izbora više u ovom parlamentu neće biti bar tih vaših koalicionih partnera. Tu su na dva, dva i po posto, tako da će otići u istoriju, tamo gde im je mesto.
Kada je u pitanju ovaj predlog izmena i dopuna zakona, postavlja se pitanje šta će sada ovo na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije i šta je ova vlada po pitanju ovog zakona do sada radila. Gospodine ministre, ovo je peta izmena ovog zakona otkada ova vlada postoji. Moram da kažem da barem u nečemu poslušate SRS, dobro proučite naše amandmane, možda i pročitate diskusiju nekog od poslanika SRS i evo ga novi predlog izmena i dopuna zakona.
Postavlja se pitanje zašto prvobitna zakonska rešenja i one kasnije, bar prve izmene, nisu bile dovoljne. Nisu bile dovoljne zato što sve zakone koje radite izgleda da ih radite u nekoj želji da prikažete javnosti kako ova vlada radi ili želju da poslušate direktive EU, a napišete nešto na brzinu, ne razmislite o tome šta ste napisali.
Stavite u skupštinsku proceduru, skupštinska većina koja je i ovim predlogom o izmenama i dopunama zakona dokazala da je Skupština instrument Vlade Republike Srbije, ta većina izglasa zakon, pa onda kada zakon uđe u primenu vidimo da zakon ne valja, iako je opozicija pričala šta u zakonu neće da valja, iako je SRS opominjala kako to treba da uradite, iako radite pogrešno, da bar to pogrešno malo ispravite.
I sad su ovde izmene i dopune zakona. Suštinski ovde je samo reč o jednom, o agenciji, o novom javnom preduzeću, javnoj agenciji koju će Vlada Republike Srbije da ima i ništa više.
Sve su ovo priče oko neophodnosti, uočenih problema; evo član 30. koji se menja, osnovnog zakona, pročitaću šta se menja: "Ako je jedan predmet založnog prava putem upisa u Registar zaloge, založen nekolicini poverilaca, red po kome se naplaćuju njihova potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema trenutku upisa njihovih založnih prava u Registar zaloge." To se briše.
Ali, da vidimo šta je novo što se dodaje u ovom zakonu. Kaže se: "Ako je isti predmet založnog prava, putem upisa u Registar zaloge, založen većem broju poverilaca, redosled isplate njihovih potraživanja iz vrednosti tog predmeta određuje se prema vremenu (dan, čas i minut) prijema zahteva za upis založnog prava u Agenciji za privredne registre." To je sada neka suštinska izmena.
U članu 31. stav 2. i 3. se brišu. A šta se briše: "Ako upis u Registar zaloge prethodi predaji u državinu, upisano založno pravo uživa prvenstvo." To je stav 2.
U stavu 3. se kaže: "Ako je zalogodavac prvo predao stvar u državinu jednom poveriocu, a zatim zatražio upis založnog prava u Registar zaloge u korist drugog poverioca, poverilac u čijoj državini se nalazi založena stvar uživa prvenstvo."
Dakle, tu postoji i stav 4. koji kaže: "Založno pravo stečeno predajom u državinu uživa prvenstvo u odnosu na docnije založno pravo upisano u Registar zaloge, ako se zasniva na ugovoru o zalozi koji je zaključen u pismenoj formi i overen u sudu ili u drugom organu ovlašćenom za overavanje potpisa."
Mi smo pominjali da su stavovi 2. i 3. suvišni, a stav 4. je sasvim dovoljan, i tada ste mogli da iskoristite to pravo i da ova dva stava brišete. Ali ne, sada imamo novu raspravu oko ovog zakona i oko ove materije.
Dalje, šta je još suštinski, ono pravo, to je agencija. Dosadašnje rešenje u članu 57. ovog zakona je bilo: "Registar zaloge vodi nadležna organizacija, određena u skladu sa zakonom." Sada to više nije nadležna organizacija, sada je to agencija, i to se definiše u prvom stavu. Naime, Registar zaloge vodi agencija preko Registratora. To je cela suština ovog posla koji radite.
Dakle, usaglašavate neke zakonske programe koji su potpuno nepotrebni. Postavlja se jedno pitanje, zašto mi otvaramo toliko agencija i da li imamo uopšte u državi neku instituciju koja bi mogla ovaj posao da radi koji sada rade agencije. A skupe su.
Agencija mora da ima direktora, upravni odbor, nadzorni odbor, stručne službe i, gospodine ministre, vi ste član Vlade, pa postavite to pitanje i vašim kolegama u Vladi.
Šta radi Narodna banka Srbije? Šta radi gospodin guverner Narodne banke Srbije, sa platom većom od 300.000 dinara? Da li mu je to jedini posao da kupuje vile, da kosi travu, da zatvara banke domaće i da zatvara osiguravajuća društva, da li mu je to jedini posao?
Da li može Narodna banka Srbije, kao jedan državni organ, da vodi ovaj posao?
Može, jer mogla je da nosi čitav platni promet, mogla je da vodi sve žiro račune pravnih i fizičkih lica, da nadgleda poslovanje i pravnih i fizičkih lica, pa sve to što rade agencije zajedno je dečija igra prema onome što je mogla da radi Narodna banka.
Postoji određena infrastruktura koju ste nasledili, koja vam nije bila potrebna od kada ste platni promet prebacili u poslovne banke, postoji kadrovska infrastruktura, ljudi koji su radili taj posao i koji su stručnjaci. I šta ste uradili sa njima? Poizbacivali ste ih napolje, pa ste ih pustili da se snalaze po poslovnim bankama kako stignu i umeju, a poslovni prostor Narodne banke Srbije dali ste Nacionalnoj štedionici.
Sada vam trebaju agencije, sada treba još neko vaš da se uposli, pa smo onda izmislili i način finansiranja agencije. Dakle, kako se finansira agencija? Po članu 60. troškovi upisa plaćaju se, u skladu sa zakonom, obavezno za upis ili izmenu podataka u Registru, pretraživanje koje uključuje dobijanje izvoda. Za to je do sada, odnosno po ovom dosadašnjem zakonu, bez ovih izmena i dopuna, i jedino za to je moglo da se naplaćuje.
A sada se kaže: "Za upis i brisanje podataka iz Registra zaloge, kao i druge usluge koje pruža Agencija u skladu sa zakonom, plaća se naknada." Znači, sada može bukvalno sve što im padne na pamet da bude predmet plaćanja iz rada ove agencije, pa se sada postavlja pitanje, da li građani postoje zbog agencije ili agencija zbog građana.
Gospodinu Slavoljubu Matiću, koji mi stalno dobacuje dok sam za ovom govornicom, postojala je koalicija između SRS u Požarevcu, SPS-a i DSS-a. Koalicija je propala, zato što odbornik DSS-a nije hteo da glasa za predsednika Skupštine iz DSS-a, a kandidat za predsednika Skupštine iz DSS-a bio je Slavoljub Matić.

Molim vas, na ovakve stvari se ne odgovara.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Antić. Izvinjavam se, gospodin Rankić se slaže, izvolite odmah, gospodine Matiću, nisam video da ste tražili repliku, oprostite obojica.

Koliko znam, bio sam izabran za predsednika Skupštine, gospodine Arsiću. Ne znam o čemu vi pričate. Doduše, pojedini odbornici nisu želeli da glasaju za kandidate iz SRS za potpredsedničko mesto i o tome se radi.
Međutim, ne radi se o tome, radi se o tome da ste vi u koaliciji sa Karićevom strankom, vaše sve kritike usmerene su ka radu Republičke vlade i pokušavate ovde da jednom destruktivnom politikom, koja se, kada su u pitanju zakoni, otprilike svodi na to da pišete amandmane na pojedine članove zakona gde se navodi samo - briše se.
Želite da izbrišete sve zakone i konkretno, pokazujete se na delu kada ste u vlasti da delate sa Karićevom strankom. Tako činite u Požarevcu, gospodine Arsiću, i to je čitava vaša priča.
DSS u Požarevcu ne želi da bude u vlasti sa Karićevom strankom, a znate zbog čega? Zbog toga što je Karić zatvorio požarevačku privredu, zatvorio je Požarevačku banku, iznosio je devize tokom 1991. i 1992. godine i ti procesi stoje, jer Karićeva stranka ima podršku još od jedne stranke, od DS-a ima podršku, imala je tokom 2001. i 2002. godine, upravo ta grupacija, kompanija oko Bogoljuba Karića.
Zbog toga taj primer kako se iznosi novac iz banke, kako se potom banka uništava, nije mogao da se nađe na onom mestu gde treba, a to je da se presudom suda donese konačna odluka i mi imamo jedan veliki problem. Vi imate još veći problem, gospodine Arsiću, vi ste mimo čak i politike svoje stranke ušli u koaliciju sa Karićevom strankom i nemojte mene da dovodite u takav kontekst.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pominjanje SRS. Izvolite.

Zamolio bih vas, gospodine Matiću, da ne tumačite politiku SRS, zato što ne umete da je protumačite. To ko je sa kim u koaliciji na lokalu, kada bismo otvorili tu priču, morao bih da vas pitam sa kim ste u Gradištu u koaliciji?
(Slavoljub Matić, sa mesta: Nismo u vlasti, pričao sam o Požarevcu.)
Morao bih da vas pitam sa kim ste u Beogradu u koaliciji? Možda i tu niste u vlasti, pa ima li većeg zla nego biti sa DS-om u vlasti, ima li većeg zla za Srbiju?
Svedok sam kada ste ovde morali da predate poslaničku legitimaciju jer su vas izbacili iz Skupštine. Nemojte da čačkate, gospodine Matiću, sve gledam da se Srbija smiri, teška nas vremena čekaju. Vi čačkate s kim je ko u lokalu u Požarevcu. Jeste li svuda u lokalnoj samoupravi koalicije birali po svom opredeljenju, po stranačkom opredeljenju?
Ne mogu da verujem. Onda nikada niko nigde ne bi bio na vlasti. Napravili ste besmislen Zakon o lokalnoj samoupravi, po kojem odbornici moraju sami da biraju ko će sa kim u koaliciju i stranka ne sme da se meša, ne može da se meša. Ne znam s kim bi trebalo ići u Požarevcu. Jel' može sa vama da se napravi koalicija? Jel' imamo dovoljno za vlast? Mislim da nemamo. Ako imamo onda odmah sutra, ali nemojte da mešate Karića sa njegovim odbornicima širom Srbije. Karić je zlo, političko zlo, i treba ga potpuno politički uništiti. Ja sam za to da krenemo svi da ga uništimo.
Pošaljite mu kontrolu da konačno utvrdi, ne da šalje Dinkić koji je sa njim u dilu, nego da neko konačno utvrdi kako on pljačka državu. Nemojte ovde da izlazite da čačkate Srpsku radikalnu stranku, nema razloga i ne osećam nekako previše želje, nemam ni motivacije da se sa Demokratskom strankom Srbije ovog časa previše kačim, iz više razloga.
Meni je sada Demokratska stranka zapretila da će da nas rasturi, znači ulazimo u otvoreni sukob, jer ako neko hoće da nas rasturi moram da se branim i moram sa ovima iz G17 plus, jer oni nisu ni zapretili, a uništiše Srbiju. To su mi trenutno dva politička suparnika u Skupštini. Od jednog da se odbranim da me ne rasturi, a od drugog da odbranim Srbiju da je ne rasturi. Vas nigde ne vidim tu i nemojte da širite front, ne udarajte na Srpsku radikalnu stranku. Ko je na nas krenuo, u startu je nadrljao.

Molim sve poslaničke grupe, dobili ste pismo u međuvremenu, da se o njemu izjasnite i da sve poslaničke grupe predlože članove za Odbor za lokalnu samoupravu, na kojem je moguće raspraviti i ova pitanja oko lokalne vlasti. Nema potrebe uopšte na centralnoj sednici o tome govoriti.
Replika na izlaganje gospodina Nikolića, narodni poslanik Albijanić.