Da li se još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo jedna ili dve rečenice o ovom amandmanu. U retoričkom smislu upravo smo prisustvovali niskotehnološkom kriminalu, pa vas stoga pozivam da nikako ne prihvatite ovaj amandman.

Replika, gospodin Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako verujete, nemam pojma šta je ovaj prethodnik rekao. Niskotehnološki kriminal? Dame i gospodo narodni poslanici, za kriminal se odgovara. Gospodine poslaniče – u retoričkom smislu izvršen kriminal? Podnesite krivičnu prijavu i nemojte izlaziti za ovu govornicu, jer da nisam kulturan rekao bih vam da lupate gluposti.

Gospodine Markoviću, shvatio sam da vas nije povredio, tako da nije bilo pravo za repliku, sem da vas je pomenuo.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što je predlagač prihvatio amandman kojim se menja naziv ovog zakona. Jedino što je do sada stajalo u nazivu, što je predlagač dostavio Skupštini, bilo je neadekvatno sadržini koja stoji u ovom predlogu.
Što se tiče samog teksta zakona i uopšte osnivanja posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal već je dosta rečeno o tome. Da je to suvišno i nepotrebno poslanici SRS su upravo argumentima pokazali i dokazali.
Ukratko samo još par reči da kažem u vezi sa ovim predlogom zakona. Mislim da je, kao što je sam naslov bio promašen, tako je i kompletan zakon promašen.
Naime, zakon je dosta površno napisan i sveden na samo jednu grupu krivičnih dela koja se odnose samo na računare i računarske mreže, odnosno računarske podatke i informacije koje su vezane za računare. Ako se već htelo nešto raditi u ovom smislu nije dovoljno. Trebalo je proširiti ovo i na oblast telekomunikacija, jer tamo postoje visoke tehnologije i tamo postoji taj visokotehnološki kriminal.
Ovde je predviđeno da se pri Okružnom sudu u Beogradu osnuje posebno odeljenje koje se bavi ovim krivičnim delima, a što je još jedno posebno odeljenje kakvih već imamo u našem pravosuđu; što predstavlja problem svoje vrste.
U članu 5. (a malo ću da proširim diskusiju van člana 10. na koji sam podneo amandman,) stoji da će se poseban tužilac za ovu oblast birati iz reda zamenika javnih tužilaca ili javnih tužioca koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.
Pitam predlagača mada nije prisutan, da li ima evidenciju koliko to tužilaca i njihovih zamenika danas u Srbiji poseduju potrebna znanja iz oblasti da bi bili kvalitetni tužioci u sferi krivičnih dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala. Smatram da to što se ovde predviđa nije adekvatno u stvarnom stanju i da mi u Srbiji nemamo dovoljno pravnika koji su danas tužioci i zamenici tužilaca i koji su toliko obučeni iz oblasti informatičke tehnologije da mogu ovaj posao valjano da rade.
Takođe, u članu 6. stoji: "Kada dođe do saznanja da se u jednom krivičnom predmetu radi o slučajevima predviđenim u članu 3. ovog zakona, Posebni tužilac kada on se u pisanoj formi obraća Republičkom javnom tužiocu, zahtevajući od njega da mu poveri ili prenese nadležnost. Znači, čeka da dobije saznanje da se u nekom krivičnom predmetu pojavljuje nešto iz ove sfere, pa da onda zahteva od tužioca da mu prenese ili poveri nadležnost nad tim predmetom, odnosno postupkom.
Da li može da se zasniva pravosuđe na čekanju da se dobije saznanje. Upravo je gospodin Krasić dobro objasnio, nije ovde osnovni problem u posebnom odeljenju kod tužioca posebnog odeljenja, ovde je problem u otkrivanju ovih krivičnih dela.
Znači, kako ih otkriti? Tu treba imati stručnjake, lica koja su sposobna i dovoljno stručna da mogu da otkriju ova krivična dela. Procesuiranje mogu obaviti i ljudi koji do sada rade krivične postupke, ljudi koji možda mogu ili treba malo da se obuče u oblasti informatike, da bi mogli da vladaju samo tim terminima koji se pojavljuju u ovoj sferi.
Takođe, postavljam još jedno pitanje, a to je, da li postoji evidencija u pravosuđu, recimo, koliko je to do sada krivičnih dela u poslednjih nekoliko godina, koja mogu da se podvedu pod ovaj zakon. Da li smo imali primere takvih krivičnih dela i koliko je tih krivičnih dela do sada bilo u našoj sudskoj praksi?
Član 10. govori o nadležnosti i organizaciji sudova. Ovde stoji: "Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije. Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud." Neposredno viši sud je Vrhovni sud Srbije.
Sada pitam predlagača, ako zahtevamo od posebnog odeljenja, znači od prvostepenog organa, određenu stručnost, svih lica koja su u tom prvostepenom organu, ko će i kako će onda rešavati u drugostepenom postupku ako sudije Vrhovnog suda nisu dovoljno obučene u oblasti informatičkih tehnologija?
Kako će sudije Vrhovnog suda koji nisu i za koje se ne predviđa obuka, kako će odlučivati u drugostepenom postupku po ovim predmetima iz ove oblasti?
Ovo je samo još jedan dokaz da ovo sve nije dovoljno dobro koncipirano i da ovaj zakon ovako predložen u ovom momentu ne bi trebalo i ne bi mogao da se usvoji.
Takođe, ono što je ovde sporno, sporna su sredstva koja je potrebno izdvojiti, a verovatno je ovde predviđeno za ovu godinu da se izdvoji iz budžeta Republike Srbije, nekih 50 miliona dinara. To su prilično velika sredstva, ako se ima u vidu u kakvom je stanju ne samo pravosuđe, nego kompletna država u svim svojim sferama. Hvala.

Imamo još četiri-pet amandmana. Hoćete da završimo to ili da napravimo pauzu. Da završimo. Dobro, zahvaljujem se. Shvatio sam da više niko nema na član 10.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Milica Gavrilović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Darko Glišić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić. Izvolite.
Pauzu ćemo kada završimo ova tri-četiri amandmana. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 12. je veoma kratak: – "Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan rad Posebnog tužilaštva i Veća.
Tražimo da se ovaj član briše, iz razloga što je ovde u finansijskim sredstvima potrebnim za sprovođenje ovog zakona predviđeno da 50 miliona dinara, odnosno tačno 49.610.000 dinara treba u budžetu odvojiti od dodatnih sredstava da bi se sproveo ovaj zakon. Po nama, kao što ste već čuli od predstavnika SRS, ovakav jedan zakon je potpuno nepotreban.
S obzirom na to da ova problematika u najvećem broju podleže Krivičnom zakoniku, i mogli su se postupci voditi pred do sada postojećim sudskim okvirima i pred sada postojećim sudovima.
Ovde ima jedna nelogičnost, a kaže se da će Treći opštinski sud biti sedište novoformiranog veća i tužilaštva, ali je ipak izdvojeno 24.610.000 dinara za opremanje prostorija.
Pretpostavljam da se neće praviti nikakve nove prostorije, pretpostavljam da u Trećem opštinskom sudu već postoje sredstva za rad, počevši od računarske i druge tehnike. Ovih 25 miliona je novac koji će se praktično utrošiti u neke druge svrhe. Jasno, zbog finansijskih sredstava koja treba da se obezbede u budžetu, a budžet se puni kao što i sami znate, uglavnom iz potrošnje, iz džepova građana.
Voleo bih da ovaj amandman prihvatite i da ovaj zakon u potpunosti ne usvojite.

Zahvaljujem se gospodine Rankiću.
Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Milovan Radovanović.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 13. Predloga zakona kojim tražim, naravno, kao i u ostalim amandmanima poslanika SRS, da se on briše.
Mi u SRS smatramo da nema potrebe da se posebno predvide državni organi za borbu protiv raznih oblika kriminala, zato što već u postojećem sistemu pravosuđa postoje sposobne sudije i tužioci da tuže i da sude raznim oblicima kriminala.
Takođe, kada se radi o visokotehničkom, odnosno visokotehnološkom kriminalu ili kao što reče jedan kolega niskotehničkom, niskotehnološkom kriminalu, oni su predviđeni u postojećem Krvičnom zakonu protiv bezbednosti računarskih podataka i mogu da budu posebno vođeni u okviru postojećeg sistema u pravosuđu.
Formiranje posebnog tužilaštva, odeljenja suda i službe za borbu protiv visokotehničkog kriminala je nepotrebno i mi u SRS smatramo da ono otvara put raznim vrstama mahinacija.
Samo da se podsetimo, imamo Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, zatim isto to u postupku protiv ratnih zločina, a evo, sada predlažete ovim Predlogom da se donese zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehničkog, ili kako već, visokotehnološkog kriminala.
Jer je, valjda, amandman narodnog poslanika Milice Gavrilović prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, tako da menja Predlog zakona svoj naziv, koliko sam mogao da primetim.
Pored svih ovih raznih oblika organizovanja sudija i tužilaštva, postoje razne vrste agencija, biroi, centri, itd. To znači da uvećavamo ionako nagomilanu državnu administraciju. Nije problem u broju ljudi koji će da radi u administraciji, pa i u tužilaštvu i sudu. Problem je, gospodo narodni poslanici, zato što nema izvora prihoda. Izvor javnih prihoda je sve slabiji, sve je manji, privreda ne radi, poreski obveznici nisu više u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze prema državi.
Jednostavno, nema proizvodnje, usluge su sve manje profitabilne, itd. itd. Tako da je ovaj zakon nepotreban, suvišan i on menja postojeći Zakon o sudovima i njihovu nadležnost. Posebno tužilaštvo, kao deo specijalizovanih organa i posebna sudska odeljenja ne treba da postoje.
Podsetiću vas na jedan primer, imamo zakon i u skladu sa njim organizovano sudstvo i tužilaštvo u suzbijanju organizovanog kriminala. Vi znate po primeru specijalnog javnog tužioca, gospodina Jovana Prijića, kakve sve zloupotrebe i kršenja zakona postoje u njegovom radu i delovanju. Zar vam nije to dovoljno poučan primer kako ne bismo takvu grešku ponovili.
Ako govorimo o visokosofisticiranom kriminalu, njegovim oblicima i načinu delovanja, odnosno pojavljivanja, navešću jedno poređenje. Priča datira od 14. jula 1999. godine iz novine "USA DAY" u Americi, koja nosi naslov: "Ujedinjene nacije, dokaz: povezuje Srbe sa ratnim zločinima". Novinar tog teksta je Džek Keli, a mesto navodnog zločina od strane Vojske Jugoslavije, tada Vojske Jugoslavije, selo Kuse u opštini Gnjilane.
Naime, novinar Džek Keli zbog visokosofisticiranog kriminalnog dela, ili u jednom drugačijem obliku rečeno, isteran je sa posla u istražnom postupku istražitelja Mark Memota. Zašto? Zato što je čovek objavio, dobio je na jedan visokosofisticirani način, naravno radi se o CD, izvor informacija koje nisu tačne, koje su bile lažne i zbog toga je isteran sa posla. Istražni postupak je vodio istražni sudija Mark Memot. Radi se o lažnim podacima, koje je ovom novinaru Džeku Keliju dostavila, niko drugi, Nataša Kandić. Nije samo da žena deluje na teritoriji Republike Srbije, nego iz ovog primera može da se kaže: "naša a svetska".
Za to vreme, državni organi kod nas nisu reagovali, nisu smeli, naravno, protiv američkih i Soroševih ispostava pojedinih nevladinih organizacija kod nas u Srbiji.