Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman moram da razjasnim dva pitanja, čini mi se da su ostala nerazjašnjena.
Naime, narodni poslanik Veroljub Arsić je postavio pitanje da li je neko normalan da zatvara likvidnu banku. Da li je normalan ili nije ne znam, ali znam da je "Beobanka", recimo, još uvek pod stečajem, zatvorena, ne radi, a ogromna finansijska sredstva ima, i sada da se pusti mogla bi da funkcioniše.
Drugo pitanje se odnosi na izlaganje gospođice Nataše Jovanović, narodnog poslanika SRS, od prethodnog amandmana kada je rekla gde su pare sa Kipra. Pare sa Kipra su, dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj domaćoj banci, ali ne srpskoj domaćoj banci nego engleskoj domaćoj banci na Devičanskim ostrvima. Sećate se da je išao Batić, tražio na Kipru pare i našao ih. Išao Velja Ilić, tražio na Kipru pare i našao ih. Radi se o onih 4,5 milijarde dolara koje su iznete iz Srbije.
Išao Dušan Mihajlović i on našao te pare. I, na kraju je otišao Mlađan Dinkić, našao pare, ali tamo više tih para nema otkako ih je on našao!
Što se tiče amandmana, koji je podneo narodni poslanik Srđo Komazec, odnosi se na član 7. – osiguranje depozita, i opet se vrtimo u krug. Pare iz depozita u agenciju. Za depozite jemči država. Agencija može da se ponaša kako hoće, jer iza agencije stoji država, Narodna banka i kapital Narodne banke. Drugim rečima, kapital ovih građana koji više ne mogu da trpe jaram koji ste im natovarili na vrat.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas je bilo, u izlaganju, pitanje – zašto se pominje da vlast zavlači ruku u džep građanima Srbije. Zato što je i građanima Srbije i svim Srbima postalo nepodnošljivo, toliko dubokih džepova nema koliko vi dugačku ruku imate i dokle sve možete da je zavučete! Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i svi prethodni amandmani poslanika SRS, svi budući amandmani odnose se na to da se ovaj zakon stavi van snage.
To što mi nismo mogli zahvaljujući "demokraturi" kojom ste doneli nedemokratiju, nego "demokraturi" kojom ste doneli izmenu Poslovnika, nismo mogli u onom prethodnom delu dovoljno da vas ubedimo i dovoljno da vam obrazložimo da povučete ovaj zakon iz procedure. Da prestanete, kao hobotnica, jedna agencija opet pravi dve i sebi agenciju, a te dve agencije će sutradan praviti agencije do lokalne samouprave.
Jedino što radi danas u Srbiji, ako se izuzme, malo privreda Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića i još neki koji su se na ovaj ili onaj način obogatili, u Srbiji ništa više od privredne ne radi.
Jedino vam rade agencije, jedino vam rade klubovi, jedino vam rade raznorazna udruženja, neke nevladine organizacije, a to, dozvolićete, dame i gospodo, ne treba Zapadu. Od onih nekoliko stotina proizvoda koje možete da izvezete, nabrojali ste maline, pa onda još dve reči, pa opet maline, pa opet maline, a maline plaćate poljoprivrednicima u Srbiji 40, 50 dinara. Pre dve godine je bila ista ta cena.

Hvala vam gospodine Markoviću. Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo ću oko pravnog normiranja, ali u ovom slučaju radi se i o funkcionalnom delu člana 7. stav 4. Predlagač zakona kaže: "Izuzetno od stava 3. ovog člana, sredstva Fonda za osiguranje depozita mogu se upotrebiti za odobravanje kredita banci, ako u toku postupka likvidacije dođe do kratkoročne nelikvidnosti te banke, uz odgovarajuće sredstvo obezbeđenja". U samom postupku, ukoliko je banka došla u postupak likvidacije, ona je i nelikvidna i nesolventna.
Davati takvoj banci sredstva, a posebno namenska sredstva fonda za osiguranje depozita je bruto zakon, i mislim da ovaj stav moramo brisati i on kao takav ne bi trebalo i ne bi smeo da bude u funkciji.
Tu nam je zamenik ministra, zamolio bih ga da da obrazloženje, jer ovo je protivzakonito, da se čak kosi sa osnovom ovog zakona. Znam da je sada neprimereno i da vi ne možete verovatno po tome, ali kod normiranja morate voditi računa o tome. Banke koje su u postupku likvidacije, one su ugašene. Znači, njima davati namenska sredstva iz fonda za osiguranje depozita, onda kršimo i bacamo u vodu odredbe ovog zakona.

 Hvala gospodine Buha. Shvatili ste da po Poslovniku nije moguće da damo reč zameniku, ali čim bude ministar, što kažu poslanici, imaće prilike.
Još neko o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o osiguranju depozita, tako što sam predložio da se član 8. briše. Ovaj član Predloga govori o mogućnosti ulaganja sredstava fonda u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija i Narodna banka Srbije, a daje mogućnost ulaganja sredstava fonda za osiguranje depozita u strane hartije od vrednosti, što ne bi bilo u skladu sa deviznim rezervama Srbije.
Narodna skupština Srbije se, nažalost, pretvorila, a očigledno je u funkciji Vlade Republike Srbije koja je odlučna, kao što su moje kolege već rekle, da pljačka građane Republike Srbije. Svima vama je poznato da država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Imajući u vidu tu činjenicu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka Srbije, sasvim je normalno da one odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozit fizičkim licima.
Ovakav zakon će još više povećati ionako skupe kredite koje koriste pravna i fizička lica. Zato predlažem da usvojite ovaj moj amandman. Hvala.

Hvala vama gospodine Koprivica. O istom amandmanu  reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica, u ime SRS, treba prihvatiti. Članom 8, na koji se odnosi amandman, reguliše se kako će agencija za osiguranje depozita, odnosno agencija za likvidaciju i stečaj banaka raspolagati sredstvima koje prikupi po osnovu osiguranja depozita. Kaže se u prvom stavu – "Agencija je dužna da novčana sredstva Fonda za osiguranje depozita drži na posebnom depozitnom računu otvorenom kod Narodne banke Srbije. Agencija može sredstva Fonda za osiguranje depozita na osnovu odluke Upravnog odbora ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije".
Sada se postavlja pitanje, država želi da novac koji banke ulažu na ime depozita koristi po svojoj slobodnoj volji i proceni. Da li će to biti na osnovu odluke Narodne banke Srbije ili upravnog odbora agencije, potpuno je svejedno. Bitno je da može da se koristi, odnosno da se ulaže u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Uskoro će biti na dnevnom redu i kontragarancije koje ova skupština treba da da po osnovu nekih kredita i zaduženja, već je bilo priče u raspravi u načelu koje su to kontragarancije i na koga se odnosi. Odnosi se na, dobrim delom, oblike i učesnike organizovanog kriminala, na ljude koji su učestvovali u organizaciji atentata na pokojnog premijera, na ljude koji su krali struju od građana Srbije kroz razne finansijske i druge špekulacije.
Znači, država treba da da garanciju za to. Ukoliko država ne može da isplati te garancije onda ćemo da aktiviramo depozite koje su dale poslovne banke za osiguranje fizičkih lica. Šta ako i to ne bude bilo dovoljno, pa neka banka ipak ode u stečaj. Hoćete li onda građanima Srbije dati hartiju od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije?
Šta se time postiže? Koji je cilj donošenja ovog zakona. Da li je, kako to vi tvrdite, osiguranje građana koji drže deponovana sredstva kod banaka Srbije ili da država na jedan određen, pomalo pokvaren, način dođe do još sredstava i da se nastave špekulacije koje su započete od 5. ili 6. oktobra, a koje traju do dana današnjeg.
Na osnovu odluke upravnog odbora agencije i ugovora zaključenog sa agencijom i po nalogu agencije, Narodna banka Srbije u svoje ime, a za račun agencije, sredstva fonda za osiguranje depozita ulaže u strane hartije od vrednosti ili ih polaže kao depozit kod stranih banaka. Znači, ona prvobitna pljačka koja je počela sa zatvaranjem naših domaćih banaka, sa zamenom zapadnoevropskih valuta u evro, sada se nastavlja i kroz osiguranje depozita.
Predlagač ovog zakona kaže da će dosadašnja sredstva, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu, da će sredstva koja bude država, odnosno agencija birala, biti tri puta veća nego do sada, oko 22-23 milijarde dinara na godišnjem nivou. Gde će taj novac da završi?
Znači, opet kod stranih banaka ili ćemo ulagati u druge države, a nama je i ovako i onako i te kako potreban novac da pokrenemo domaću privredu, izvoz, da povećamo broj radnih mesta, da povećamo standard građana.
Jedna moja koleginica je izašla ovde i rekla da poslanici SRS raspravom o ovim amandmanima vrše opstrukciju rada Parlamenta. Gde ćete veću opstrukciju rada Parlamenta, nego baš od vladajuće većine. Kada je zakazana ova skupština? U petak, popodne. Nešto malo više od 72 sata, pre početka. Sa koliko tačaka? Sa 45. Zašto? Da bi se napravila opstrukcija rada narodnih poslanika zbog jednog ovakvog zakona, zbog jednog ovakvog zakonskog predloga koji će da stupi na snagu 1. januara 2006. godine.
Znači, to je opstrukcija. Zašto? Da poslanici ne mogu da prouče, da ne mogu da pregledaju zakone koji se predlažu, da ne mogu da se spreme da rade o njima. To je opstrukcija rada parlamenta, a ne diskusije koje se vode za ovom govornicom.
Koji je cilj jedne takve opstrukcije rada narodnih poslanika? Jeste, da se kroz taj ubrzani tok priprema jedna sednica, u stvari, da se sakriju određene činjenice koje se nalaze u zakonskim predlozima. Između ostalih, jedna ovakva činjenica sadržana je i u članu 8. ovog predloga zakona.

Hvala vam gospodine Arsiću.
Da li još neko želi reč o ovom zakonu koji je u Skupštini od 12. aprila? Zahvaljujem se svim ljudima koji su radili svoj posao i na vreme dostavili sve amandmane.
Nastavljamo rad o amandmanima.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se ovaj amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč?
Izvolite, narodni poslanik Veroljub Arsić.

U amandmanu na član 9. koji je kolega Ljubomir Kragović podneo u ime SRS, regulišu se obaveze banaka prema Agenciji. Kaže se u stavu 1. – "Banka je dužna da Agenciji plaća premiju za osiguranje depozita, (u daljem tekstu: premija) na način i u rokovima koje propiše Agencija". Zašto mi to nismo propisali zakonom? Zašto to mora da radi Agencija?

Nema ništa lakše, stavite u zakon, stavite pred narodne poslanike, neki narodni poslanik će možda da se seti i nekog boljeg rešenja, podneće amandmane, raspravljaćemo o njemu, ukoliko je bolje, biće izglasano, ukoliko, normalno, vi niste tvrdoglavi da se držite nečega, pa ćemo kasnije po takvim amandmanima da imamo izmene i dopune određenog zakona.

Dalje se kaže: "Banka je dužna da Agenciji dostavlja mesečni izveštaj o ukupnim i osiguranim depozitima, kao i druge podatke koje Agenciji mogu biti potrebni za obavljanje njenih zakonom utvrđenih poslova na način i u rokovima koje propiše Agencija". Opet je agencija ta koja propisuje određene rokove. Opet je Agencija ta koja će da uslovljava kako će banke da rade. Opet je Agencija ta koja će da određuje poslovnu politiku banaka i kamatne stope na tržištu. Znači, u sve ulazi Agencija.

Mi sada dajemo, jednim ovakvim zakonskim predlogom, puna prava Agenciji da ona u stvari vodi banke, a ne njeni osnivači i vlasnici. U tome i jeste problem svih zakonskih propisa koji dolaze pred ovu skupštinu, a tiču se ove materije. Ako banka ne plati premiju u propisanom roku, koji opet određuje Agencija, Agencija o tome obaveštava Narodnu banku Srbije, koja preduzima odgovarajuće mere u skladu sa zakonom.

Koje su to odgovarajuće mere i sa kojim zakonom u skladu? Je li to zatvaranje banke, ukoliko banka ne uplati premiju? Sve su činjenice da jeste cilj kontrola poslovnih banaka, da se omogući što je moguće da lakše rade određene povlašćene banke, koje su prisutne na našem tržištu.

Ne možemo da verujemo u dobru volju predlagača koji stalno to ističe, a to je, kako piše u članu 1. – radi zaštite depozita fizičkih lica u slučaju stečaja banke, jer dovoljno je da banka zakasni jedan dan ili da dođe do administrativne greške, pa da ta banka bude u stečaju i likvidaciji.

Jedan deo poreskih materija je bio vezan za Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zato nemamo poverenja u vas, jer se dešava da poreska kontrola utvrdi da je neko obračunao porez na dodatu vrednost za 300 dinara, pa mu naplatite kaznu 100.000.

Kada budu bile izmene i dopune tog Zakona, čitaćemo i ovde, za ovom govornicom, ta rešenja poreske uprave kako se pljačkaju građani Srbije, argumentovano, ne prepričavanjem. Što znači, ukoliko jedna poslovna banka zakasni (da uplati premiju) manje od 24 sata na osnovu zakona, kog, niko ne zna, ali bitno je da agencija nije dobila novac na vreme, jednostavno, ta banka bude stavljena u postupak likvidacije i stečaja.

Znamo kako to može da se radi iz člana 7. iz člana 6. itd – da jedna banka, koja je potpuno sposobna da učestvuje na tržištu, bude, u tom stečaju koji vodi Agencija za osiguranje depozita, jednosatavno, gurnuta u propast i opljačkana, samo radi nekoliko sati zakašnjenja.