Hvala gospodine Buha.
Da li još neko želi reč o amandmanu na član 14.
Izvolite, reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, evo, došli smo ovde kod člana 14. do razjašnjenja situacije o zavlačenju ruke u džep građana. Članom 14. će agencija biti ovlašćena ukoliko ne bude dovoljno sredstava, da propiše vanrednu premiju i da obračuna do 0,4%.

U prethodnom članu 13. kaže se: "Agencija može obustaviti obračun i naplatu tromesečne premije ako sredstva u fondu za osiguranje depozita dostignu 5% ukupnog iznosa osiguranih depozita". Znači, ni članom 13. nismo obavezali agenciju da, kad napuni ovih 5%, prestane više, a ovde joj omogućavamo – članom 14. da vanrednom premijom uzme još sredstava, da uzme onoliko sredstava koliko joj treba i malo više za svaki slučaj, jer apetiti su čudo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nigde u ovom predlogu zakona ne piše koji je limit koji će kroz trenutnu, tromesečnu, vanrednu premiju agencija naplatiti od onoga ko osigurava depozit. Nigde ne piše koja je to cifra gde će agencija morati da stane. Na ovaj način će se banke, koje će deponovati sredstva, primorati da, ovo što im agencija otme kroz kamatu ili na neki drugačiji način, uzme upravo od deponenata, a na taj način zavlači ruku u džep i to, upravo kako sam rekao kod člana 7. ili 8., ruku do lakta, građanima Srbije, bilo kroz budžet, bilo kroz ova sredstva.

Prema tome, treba usvojiti amandman narodnog poslanika Srboljuba Marinkovića i ovaj član zakona brisati. Uostalom, sve članove zakona treba brisati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragoslav Milković.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Dragoslav Milković.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 15. Predloga zakona o osiguranju depozita. Član 15. glasi: "Ako i posle naplate vanredne premije sredstva Fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Mi predlažemo da se ovaj član briše. Uostalom, SRS neće glasati za ovaj zakon. Država i NBS garantuju fizičkim licima da se sredstva deponuju kod banaka. Ovde se predviđaju razne agencije, upravni odbori, direktori.
Srbija je siromašna zemlja, nije Švedska, da toliki broj administrativnih radnika se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.
Vi ste uz svako ministarstvo osnivali po jednu agenciju, pa je moj predlog da formirate jednu agenciju u znak zahvalnosti Solani. Uspeli ste da obnovite resavsku školu, prepisujući zakone iz zemalja EU. Srbija nije Francuska, Holandija, Belgija. Srbija je siromašna zemlja.
Gospodine Markoviću, nemojte da me prekidate, izneću jedan problem sa juga Srbije. Jug Srbije, odnosno Pčinjski okrug, pogotovo opština Trgovište je u katastrofalnom stanju. Sve je stalo, sve je propalo, rade samo institucije koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Najtraženija roba na jugu Srbije su lanci i katanci. Stanovništvo se iseljava ka Beogradu ili van zemlje. Granična opština ostaje bez naroda. Imajući u vidu šta se priprema na Kosovu i Metohiji, časopis NEWSWEEK je 90-tih godina objavio jednu kartu, gde se predviđa da Kosovo i Metohija 2005. godine postane nezavisna država.
Zahtevam od države Srbije da hitno preduzme odgovarajuće mere i ne dozvoli da se na temelju nesreće, zločina, krvi, ubijanja i uništavanja duhovnih srpskih svetinja, stvori albanska paradržava. Tada bi došlo do gubitka juga Srbije, došlo bi do raspada Srbije, Raška oblast, Vojvodina, istočna Srbija. Srbija bi postala banana republika, a Srbi bi bili, pored Kurda i Palestinaca, narod bez države. Iz godine u godinu, teritorija gde se naseljavaju Srbi, sužava se, gubimo teritoriju.
Nas proglašavaju za genocidan narod, nama se niko ne izvinjava, a naši rukovodioci se izvinjavaju Hrvatima, Muslimanima, Šiptarima. Ispada da smo mi jedini krivi narod za rat na prostorima bivše Jugoslavije. Zahtevam da država Srbija hitno interveniše, da uključi sve međunarodne činioce i da ne dozvoli da se Kosova i Metohija proglasi nezavisnom državom.

Gospodine Markoviću, izvolite, o istom amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. glasi: "Ako i posle naplate vanredne premije", koliko god odluče da uzmu, jer limita nemaju, "sredstva Fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva Agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke Upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije".
Šta ako agencija ne dobije saglasnost Vlade Republike Srbije? Hoće li agencija u stečaj i likvidaciju? Kako ćete regulisati kada davanja te agencije budu daleko veća od prethodnih primanja, bez obzira na to što se na jedan apsolutno neadekvatan način puni taj fond u agenciji. Šta će se desiti sa agencijom, šta će se desiti sa deponentima, šta će se desiti sa poslovnim bankama koje su deponovale svoja sredstva u agenciju? Šta će se desiti sa osiguranjem. Gomila otvorenih pitanja na koja ovaj zakon ne daje odgovor. Zato smatram da amandman na član 15. treba usvojiti.

O istom amandmanu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, sada se postavlja pitanje uopšte postojanja člana 4. Predloga zakona, u kome se kaže da, agencija osigurava depozite do visine osiguranog iznosa. Stav 2. kaže: "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija", da bismo u članu 15. imali situaciju da, ako i posle naplate vanredne premije sredstva fonda za osiguranje depozita nisu dovoljna za isplatu osiguranih iznosa, dopunska sredstva agencija može obezbediti zaduživanjem, na osnovu odluke upravnog odbora, uz prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
Sada vidimo da je kompletno zaokružena delatnost agencije koja može slobodno da se zove i banka. Ona sredstva koja dobija za osiguranje depozita, može da upotrebi za kupovinu hartija od vrednosti koje emituje ili Narodna banka, ili Republika Srbija, ili neka druga strana banka. Kad potroši te pare i reši da zatvori neku banku, onda mora da uzima kredit. Od koga, to se postavlja pitanje. Hoće li cena koštanja tog kredita da bude veća nego profit koji će agencija da ostvari kupovinom hartija od vrednosti, bez obzira da li od Narodne banke, da li od Republike Srbije ili neke druge strane banke.
Ako se to desi, ko će da bude odgovoran? Kako uopšte možete, ukoliko planirate da se bavite nekim osiguranjem na ovom nivou, nije ovo osiguravajuće društvo pa ćete taj slobodni višak novca da plasirate na tržište, jer ostavljate mogućnost: šta ako? Ta mogućnost kaže, da možete da se zadužite i kod onih banaka koje će da vraćaju novac građanima preko agencije, pa će imati duplu korist. Da ne pričam o koristi koju su imali zatvaranjem nekih banaka u 2002. i 2003. godini.
Znači, svakim članom, kako god se rasprava nastavlja, rađa se previše sumnji u ispravnost i dobru volju predlagača ovog zakona. Više se ide u tom smeru, da se potvrđuje mogućnost manipulisanja na tržištu novca, gde neko treba, kroz određen zakonski predlog, da ostvari ne baš mali profit.

Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Kod ovog člana je predlagač zakona malo ispravio svoju pravnu regulativu, pa je u donošenju odluka odredio pravu i kvalifikovanu instituciju, odnosno organ, a to je upravni odbor agencije. Međutim, promašio je, s obzirom na to da se kaže da se zadužuje, po svoj prilici je predlagač zakona mislio na zaduživanje u inostranstvu.
Shodno odredbama Zakona o NBS, ni jedna institucija, a posebno ne agencija, ne može se zadužiti u inostranstvu bez prethodne saglasnosti NBS. Po svoj prilici se u formulaciji ovog člana mislilo upravo na zaduživanje u inostranstvu.
Ne možemo izbeći Narodnu banku Srbije, premda je ovde rečeno po prethodnoj saglasnosti Vlade Republike Srbije. Moramo u celom postupku uključiti Narodnu banke Srbije i tu predlažem zakonodavcu da ubaci tu formulaciju.
S druge strane ako se radi o zaduživanju u samoj državi, mislim da tu nema potrebe za bilo kakvo zaduživanje. S obzirom na to da je prethodnim članovima predviđeno da za sve obaveze po osnovu osiguranja depozita, one koje su u nadležnosti agencije jemči Republika. U ovom slučaju mora se naći okolnost u iznalaženju sredstava između Narodne banke Srbije, budžeta Srbije i agencije. Moj je predlog da se doradi ovaj član, on je neadekvatan. Sama formulacija zaduženje je neadekvatna i ne zna se na koje zaduženje misli. Ponovo napominjem ako se misli na "zaduženje" u inostranstvu, ne možemo to učiniti bez prethodne saglasnosti Narodne banke Republike Srbije.