Dame i gospodo narodni poslanici, za član 8. ovog zakona, kojim se, kao i samim zakonom, obustavlja bezakonje u ovoj oblasti, dato je nekoliko rešenja. Predlagač i svi poslanici koji su, poštujući građane koji su ih birali, nastojali da nađu najbolje rešenje dva i po meseca su se oko toga trudili i složili su se oko teksta zakona i oko svih amandmana.
Pred nama je predlog da se član 8. briše, kao što su do sada bili predlozi da se svi prethodni članovi brišu i ovi ostali koji su pred nama, a rezultat tog napora je u stvari rezultat lenjosti i pokušaj da u ovoj oblasti i dalje ostane bezakonje. Ujedno, ovi amandmani koji su pred nama već danima, da se svi članovi svih zakona brišu, znače i nepoštovanje ovog parlamenta.
Pozivam sve članove parlamenta, sve poslanike koji su protiv bezakonja i nerada na račun para građana, da u danu za glasanje sa gnušanjem odbace ovako besmislene amandmane. Ujedno podsećam građane da je za poslednjih 50 godina prvi put budžet Republike Srbije u suficitu i da nema štampanja para.
Toliko o tome, toliko o neradu u Ministarstvu finansija, toliko o lošem radu ministra finansija. Molim vas, dovedite se pameti malo, zaustavite ove besmislene tirade na besmislene amandmane; ako je i od vas, mnogo je.

 Hvala vam. Nije bilo nikakvih besmislenih tirada. Da li još neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Imate tri minuta po ovom amandmanu.
Šta Poslovnik? Vas? Ne, gospodin Homan je govorio o amandmanu, koliko sam shvatio, iznosio svoje mišljenje, ali gospođa Radeta takođe govori o amandmanu. Izvolite, gospođo Radeta.

Govorim o amandmanu na član 8. Iznenađena sam, gospodine predsedniče, da niste reagovali na neke izraze koje je kolega pre mene upotrebio: poziv poslanicima da sa gnušanjem odbace amandmane, pisanje i podnošenje amandmana je nazvao neradom.
Vi jeste da ste doneli Poslovnik koji ne obavezuje narodne poslanike i zaista je, ne znam koji izraz da upotrebim, ali bar neozbiljno da narodni poslanici koji su glasali za Poslovnik po kom u ovoj sali kada se raspravlja o predlogu nekog zakona može da sedi samo predsednik parlamenta ili predsedavajući i još samo jedan poslanik.
A svi ostali na račun građana Srbije mogu i treba da se pojave, da prošetaju kroz Skupštinu, da podignu troškove za taj dan i da napuste ovu salu.
Ako bi bili kamermani ovde kao što nisu, bilo bi lepo da prošetaju ovom stranom gde sedi poslanička većina, pa da se i građani Srbije uvere da je tačno to što kažem. Onda se neko usudi da kaže da mi koji podnosimo amandmane podnosimo besmislene amandmane, da trošimo pare građana Srbije, da trošimo nečije vreme.
Drage kolege, neće biti tako. Mi znamo šta je funkcija narodnog poslanika, šta je posao narodnog poslanika. Mi srpski radikali posao narodnog poslanika radimo tačno onako kako od nas traže građani Srbije koji su nas doveli u ovu salu. Mi smo toga potpuno svesni, za razliku od nekih drugih koji su se slučajno našli u ovoj sali, prvi put, zadnji put i nikada više. Mi srpski radikali smo bili od početka i bićemo još dugo, naravno, u mnogo većem broju nego što smo danas.
Zašto smo podnosili amandmane u kojima smo napisali: član 1. briše se, član 2. briše se itd.? Objašnjavala sam to kada sam govorila o nekom amandmanu malopre, a sada ću da ponovim. Stav poslaničke grupe SRS prema ovom predlogu zakona jeste da ovaj i ovakav zakon u ovom parlamentu ne treba i ne sme da se donese. Kako mi to drugačije da kažemo i da objasnimo nego da predložimo da se svaki član pojedinačno briše?
A, da je ministar slučajno ovde, mi bismo ga lepo uz obrazloženje zamolili, kao što smo već pokušali, da povuče ovaj zakon. On nije tu, nemamo kome to da kažemo. Onda možemo da utičemo na narodne poslanike ili bar da pokušamo da vam objasnimo, da vam obrazložimo zbog čega ovaj zakon ne sme da se donese. Jedini način da se to zaista desi jeste da se prihvate naši amandmani. Zaista mislimo, i obrazlagaćemo to do kraja, da nijedan ....
(Predsednik: Vreme.)
... od ovih članova ne treba da postoji, zato što ovaj zakon ne treba da postoji. Zato predlažemo pojedinačno da se svaki član briše i bez obzira što ste vi doneli Poslovnik da o jednom amandmanu može da se govori samo 15 minuta, mi iz Srpske radikalne stranke iskoristićemo svakih 15 minuta po svakom amandmanu, ma šta vi o tome mislili. Mi smo ovde da mišljenje o nama donose građani Srbije, a ne vi, kolega, i vaša strančica.

 Hvala vam, gospođo Radeta. Potpuno ste u pravu, gospođo Radeta, Skupština je sa samo 65 glasova protiv izglasala novi poslovnik i vi ste potpuno u pravu, sada poslanici sami biraju da li će sedeti u sali, prisustvovati raspravi, a što jeste deo njihove obaveze, i na taj način doprinositi raspravi ili će u odnosu na obaveze koje imaju po odborima raditi na poboljšanju zakona.
Potpuno je pravo, molim vas, gospodine Homan, svakog poslanika da ili radi na zakonu tako što će predlagati izmenu nekog člana, koristiti svoje vreme koje ima na raspolaganju u odnosu na budžet građana Srbije, ili će predlagati da se član briše. Dakle, to je potpuno pravo svakog poslanika. Isto tako, pravo je da poslanička grupa predloži sa istim obrazloženjem, dakle, uvek sa istim obrazloženjem.
Naravno, svaka poslanička grupa u odnosu na to bira da građani prosude o njoj i u odnosu na to svako od vas ima jednaka prava. Samo se ne slažem i zbog toga upozoravam vas da to pravo ne ignorišete, a vas da ne zabranjujete poslanicima; kao što neki poslanici iznose o jednom zakonu 15 minuta svoj stav, najnormalnije je da i drugi poslanici iznose o tom amandmanu svoj stav.
Poslovnik je izričit i kaže da svaka poslanička grupa ima pravo 15 minuta da govori o jednom amandmanu. Zakon je isti za sve i nadam se da ćemo se toga držati i ubuduće, a naravno da će građani suditi. Hvala vam najlepše.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada predlaže da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jako bitan zakon koji bitno uređuje bankarski sistem, čak ga i redefiniše, odnosno uređuje bankarsko tržište. Možda je zbog toga ovako žučna rasprava, jer od bankarskog sistema, od načina kako on funkcioniše u potpunosti će zavisiti neka naša ekonomska budućnost, zavisiće budućnost privrede Srbije. Nema razloga za nerazumevanje prema poslanicima Srpske radikalne stranke.
Mi se stvarno iskreno borimo da dođemo do toga da Vlada izađe pred nas sa jednom strategijom, sa jednim izveštajem o tome kuda ide bankarski sistem, bankarsko tržište u Srbiji. Nažalost, ono je danas u potpunosti prepušteno Ministarstvu finansija, gospodinu Mlađanu Dinkiću. To je ono što stvara najveće nezadovoljstvo kod poslanika SRS, a čini mi se i kod svih građana Srbije. Problem gospodina Dinkića je što ima lošu komunikaciju sa građanima Srbije, lošu komunikaciju sa ovim parlamentom. To je njegov problem, a nije naš. Naš je problem da obrazložimo sve ono čime smo nezadovoljni, zakonskim rešenjima koja su pred nama.
Što se tiče ovih par zakona koji se odnose na osiguranje depozita, na stečaj i likvidaciju i na izmene i dopune Zakona o bankama, očigledno je cilj da se bankarsko tržište uredi i pripremi za jednu ozbiljniju privatizaciju. Srpska radikalna stranka sasvim sigurno nema ništa protiv toga da strane banke i strani kapital uđu u Srbiju.
Biće to dobro u tom smislu da ćemo dobiti racionalniji i efikasniji bankarski sistem. To bi trebalo da za našu privredu znači da imamo jeftinije kredite, da imamo veću ponudu kredita. Naravno da se niko od nas tome ne suprotstavlja. Naprotiv, strane investicije su i te kako dobrodošle.
Ono što je za nas veliki problem jeste to što ima mnogo više interesovanja stranih investitora za banke, za uspešne firme, nego što ih ima za onaj realni sektor, za masu preduzeća koja idu u privatizaciju i za koje se javlja, eventualno, samo po jedan kupac, ukoliko uopšte ima kupaca.
Već par meseci mi ukazujemo na to da se u razvoj bankarskog tržišta ide bez ozbiljne strategije, ili bar mi poslanici SRS-a, a siguran sam da i ostali nisu svesni kuda se ide u samu privatizaciju. Sasvim sigurno nam je potreban odgovor na par pitanja od strane ministra Dinkića ili Ministarstva za finansije, a to je: koji je interes Srbije, koji je interes srpske privrede; da li ćemo ovim izmenama zakona zaštititi finansijski i ekonomski suverenitet Srbije; koji deo bankarskog tržišta ćemo prepustiti stranim investitorima i da li će doći do ukrupnjavanja domaćeg bankarskog sistema spajanjem više banaka?
Hoćemo li uspeti da dobijemo banku koja je od značaja na regionalnom nivou? To je izuzetno bitno za Srbiju, jer ne budemo li uspeli da imamo domaće banke bićemo u situaciji da budemo samo kolonija ili, eventualno, predgrađe EU. Verujem da i oni koji zastupaju tako zvučno tezu o Evropi imaju svest da bez domaćeg bankarstva nema ni podrške domaćoj privredi.
Na kraju, želim da kažem da je amandman koji sam podneo na član 9. u tom kontekstu, u onom istom pravcu u kome su diskutovale i moje kolege iz Srpske radikalne stranke. Očigledno je da agencija koja se pominje u članu 9, a koja je agencija za par desetina što banaka, što osiguravajućih društava, nema nikakve logike i da je to samo instrument preko koga, nažalost, ministar Mlađan Dinkić ima nameru da sprovodi svoju samovolju, zbog čega smo se i odlučili, odnosno ja lično, da u ovom članu predložimo brisanje same agencije. Sasvim je sigurno da je ona nepotrebna, jer se radi možda o jednom do dva stečaja godišnje. Znači, jedna institucija koja je u svrhu ostvarenja politike jednog čoveka, a ne finansijskog tržišta i privrede Srbije.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman se odnosi na član 9. predloženog zakona. Taj član 9. glasi: "Agencija je dužna da isplati osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita". Opšta norma, upućujuća na propis koji se zove zakon o osiguranju depozita.
Ona veza koja postoji između člana 9. sa ovim drugim zakonom, a to je član 16. koji kaže: "Banka u stečaju je dužna da agenciji dostavi podatke o deponentima i njihovim depozitima, prema njenim uputstvima, u roku od 15 dana od dana donošenja rešenja nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečajnog postupka nad bankom". To stoji u 1. stavu.
Ako se pogleda ovde, vidi se da su ova dva predloga zakona rađena na različitim lokacijama i od strane različitih ljudi. Jedan predlog zakona je rađen u Kini, a drugi je rađen u Albaniji. Evo, eksperti, da vam sada to objasnim, pošto ne možete da slušate ovu "tiradu". Uzmite ovaj zakon koji je na dnevnom redu – zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, pa pogledajte šta je napisano u članu 4, a naročito u članu 6.
Član 4. kaže da Narodna banka donosi rešenje o ispunjavanju uslova za pokretanje stečajnog postupka, a član 6. kaže da se to rešenje dostavlja agenciji itd, kao i nadležnom sudu koji je dužan da najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema ovog rešenja donese rešenje o pokretanju stečajnog postupka. U ovom drugom zakonu vi ne znate za rešenje o pokretanju stečajnog postupka, nego za rešenje o otvaranju stečajnog postupka.
Onda se vratite na ovaj zakon koji je na dnevnom redu, prethodni član, a to je član 8. Napisali ste da pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda. U ovom zakonu nadležni sud je određen kao nadležni sud, a u ovom drugom zakonu je to trgovinski sud. Ovde je rešenje o pokretanju, a ovde je rešenje o otvaranju. Agencija je stečajni upravnik. U rešenju kojim se otvara ili pokreće stečajni postupak određuje se ko će biti stečajni upravnik. Po zakonu, ovde je agencija.
U članu 16. kažete – banka će u roku od 15 dana da obavesti agenciju. Ne znam gde je ovde logika. I pravna i ona obična logika ne postoji. Dva zakona koja se naslanjaju, koja bi ladno mogla da budu oba teksta u jednom zakonu, ovoliko se razlikuju, te me ne čudi da posle ovog zakona mora da se od Višeg trgovinskog suda ili Vrhovnog suda, što je postao manir za poslednje dve godine, kako se koji zakon donese, vidi se kontradikcija ili kolizija, traži da da neko tumačenje, kao što je to slučaj sa onim Zakonom o registraciji privrednih subjekata, gde se od Vrhovnog suda traži pomoć da oni protumače šta je napisano u zakonu i šta postaje obaveza agencije, a šta obaveza suda i kako sud tumači koju odredbu, jer, u krajnjem slučaju, uvek sve dolazi na sud.
Kako mi vas da ubedimo da vi ne znate da napišete zakon, a razlog zbog kog vi ne znate da napišete zakon je upravo ono što sam pre podne objašnjavao, a to je patološka želja da se vrši kontrola svega i svačega. Vidite, patologija čini čuda.
Patologija je stanje poremećene svesti i poremećena svest daje dva teksta zakona između kojih treba da stoji nešto, a to nešto između ova dva zakona je Mlađan Dinkić. To je namerno urađeno. Nemoguće je da se neko prevari u procenama.
Ovde se kaže da je Agencija dužna da isplati osigurane depozite fizičkim licima itd. u skladu sa ovim zakonom. U članu 16. zakona o osiguranju depozita, to čini logičku celinu, vi ovde dajete rok od 15 dana da banka obavesti agenciju koja je već prvog dana ušla u banku, jer otvaranjem stečajnog postupka, pokretanjem stečajnog postupka vrši se svojevrsna degradacija svih organa upravljanja banke, sve preuzima stečajni upravnik, agencija za osiguranje depozita, a vi sada tražite da banka u stečaju obaveštava svog stečajnog upravnika, a nju zastupa stečajni upravnik. Ja prosto ne mogu da shvatim kako je neko mogao da zamisli da ovako nešto ugradi u normu.
Ono što je najopasnije u ovom organskom jedinstvu između člana 9. i člana 16. nalazi se u činjenici da je ranije i po ovom važećem zakonu agencija kao stečajni upravnik određivala poslovnu banku preko koje će da se izvrši isplata ovih depozita, ovoga što je garantovano građanima, a ovde sada ubacujete da će agencija da raspiše javni tender da se prijave banke između kojih agencija treba da izabere neku banku preko koje će da se izvrši isplata štednih uloga i drugih sredstava banke u stečaju prema građanima.
Ne znam, ako ste se međusobno posvađali, nemojte da nas terate da glasamo za nešto što mentalno zdravlje ne dozvoljava, verovatno i za ovo malo što sam rekao, a videli ste da i elementarna logika ne dozvoljava da se ovo nađe u Predlogu zakona. Onaj ko je ovo pisao verovatno je učinio neko krivično delo ili prikriva krivična dela koja se čine u organizaciji G17 plus.

Naravno da niste želeli nekoga da uvredite. Ovo je retorski. Niste mislili da neko čini krivično delo u ime neke stranke, ne niste.
Dakle, po Poslovniku, obaveštavam sve da ćemo produžiti radno vreme do završetka rasprave u pojedinostima one tačke koja u 18,00 časova bude na dnevnom redu.
Imate još minut po istom amandmanu. Da li ste želeli minut da iskoristite? Gospodin Marković po istom amandmanu. Još dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da nam je novim Poslovnikom, demokratorskim poslovnikom, vreme ograničeno, da iskoristim i ovaj jedan minut koji nam je ostao po ovom amandmanu i da kažem samo nekoliko reči.
Član 9 – agencija je dužna da isplaćuje osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Da je ministar Mlađan Dinkić tu ja bih ga pitao – a šta ako zakon o osiguranju depozita (to je onaj zakon o kojem smo juče razgovarali) ne prođe, a ovaj zakon prođe u danu za glasanje? Kako će se član 9. ovog zakona poštovati, kako će se ispuniti član 9. ovog zakona? Šta ako u depozitu ne bude dovoljno sredstava?
Da je tu pitao bih ga zašto stečaj ″Beobanke″ već četiri godine traje i zašto se taj stečaj ne završava, jer onog trenutka kada bi se stečaj završio, bez obzira na to što su je bukvalno očerupali, ″Beobanka″ bi imala dovoljno sredstava da tog trenutka počne normalno da radi. Da je ministar Dinkić tu, pitao bih ga zašto ne dozvoljava rad ″Beobanci″, koja u stečajnoj masi, kada se svi dužničko-poverilački odnosi regulišu, ima dovoljno sredstava da bude jedna srednja, čak i jača banka na bankarskom tržištu Srbije. Da je tu, međutim, ministra Dinkića nema, a čini mi se da sam ga video jutros kad sam dolazio na Skupštinu, u kolima sa Kebom ide prema jednom gradu da ugovori jednu muzičku tezgu.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.