SEDMO VANREDNO ZASEDANjE, 07.07.2005.

10. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

SEDMO VANREDNO ZASEDANjE

10. dan rada

07.07.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:05 do 18:15

OBRAĆANJA

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Čaviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković. Izvolite.

Branislav Janković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, samo da vam kažem da je član 33. svojevrstan dokaz da je poslanička grupa SRS u pravu kada tvrdi da u žurbi predlažete loše predloge zakona.
Da bismo znali o čemu je reč, moram da pročitam član 33: "Odluku o zaduživanju lokalne vlasti donosi nadležni organ lokalne vlasti, po prethodno pribavljenom mišljenju Ministarstva. Mišljenje iz stava 1. ovog člana..." Ministarstvo je dužno da dostavi i da mišljenje. "Ako ministarstvo u roku iz stava 2. ovog člana ne odgovori na zahtev za davanje mišljenja, smatraće se da je mišljenje dato".
Potpuno je jasno da ovolika nepreciznost nije slučajna. Šta to znači da je mišljenje dato, ako znamo da mišljenje Ministarstva može biti pozitivno ili negativno, tako da mi iz poslaničke grupe SRS opravdano tražimo brisanje ovog člana. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Jankoviću. Vi se zalažete za preciznu definiciju. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica. Izvolite.

Božidar Koprivica

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 34. Predloga zakona o javnom dugu, tako što sam predložio da se taj član 34. briše.
Kao pravnik, ipak ću pročitati taj član 34, odnosno citirati, da bih vas ubedio da to ne valja. Prvi stav kaže: "Lokalne vlasti se mogu zaduživati u zemlji i inostranstvu, odnosno na domaćem i inostranom tržištu". Stav dva: "Lokalne vlasti se mogu zaduživati u domaćoj i stranoj valuti, u skladu sa ovim zakonom". Stav tri: "Lokalne vlasti ne mogu davati garancije". Na kraju, stav četiri, verovatno i sam predlagač ne zna šta je hteo da kaže tim stavom, kaže: "Zaduživanje lokalne vlasti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti".
Potpuno je nejasno i nedorečeno. Dakle, pravna norma, kao esencijalni deo svakog zakona i svakog člana, mora biti jasna i precizna. Ova je, to pravnici dobro znaju, nejasna, neprecizna i nedorečena.
Srpska radikalna stranka se zalaže da lokalna vlast ne sme i ne bi trebalo da se zadužuje, niti da donosi bilo kakve odluke o zaduživanju, već je to nadležnost Ministarstva i samo može raditi uz odobrenje Ministarstva, kako bi se na taj način zaštitila i država i Republika Srbija. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Koprivica.
Da li se još neko javlja po istom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović. Izvolite.

Ljubomir Kragović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, na član 35. Predloga zakona podneo sam amandman u kome stoji da ovaj član treba da se briše iz više razloga. Inače, član se odnosi na lokalnu samoupravu, gde stoji da se lokalne vlasti mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, koji nastaje usled neuravnoteženosti kretanja u javnim prihodima i javnim rashodima. Poznato je da je stav Srpske radikalne stranke da ne treba ići na ta zaduživanja, pogotovo kada se radi o deficitu.
Ono što je još karakteristično je u obrazloženju ovog predloga zakona, u kome stoji da suštinski značaj rešenja koja se predlažu ovim zakonom jeste i u obezbeđivanju urednog i efikasnog izmirivanja javnih rashoda u slučajevima da ostvareni javni prihodi ne odgovaraju utvrđenoj visini planiranih javnih prihoda, što se postiže obezbeđivanjem sredstava za finansiranje deficita tekuće likvidnosti, odnosno budžetskog deficita.
Ovo je sasvim suvišno da stoji u obrazloženju, ukoliko imamo u vidu sve stavove Ministarstva za finansije, koje se hvali da je ova godina sa budžetskim suficitom, što znači da oni u narednom periodu predviđaju neki budžetski deficit, a nagoveštava da će ovaj budžetski deficit od 45 milijardi u sledećoj godini biti manji od 20 milijardi, pa nema potrebe da se ovakva stavka unosi u ovaj predlog zakona.
"Pored navedenog, ovim zakonom predviđa se i mogućnost zaduživanja radi obezbeđivanja sredstava za refinansiranje i to kada se dostignu ograničenja za zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti i budžetskog deficita" itd, itd.
Na kraju stoji, takođe, malo se predviđa i mogućnost zaduživanja Republike Srbije radi obezbeđivanja sredstava za nove investicione projekte. To bi jedino bilo opravdano, da se država zadužuje u slučaju kada bi trebalo pospešiti razvoj privrede i dalji ekonomski razvoj Republike Srbije.
Inače, u članu 35. predloženog zakona stoje još i klauzule da se ukupan iznos ovog zaduživanja iz stava 1. ovog člana mora vratiti pre kraja budžetske godine. Ne vidim razlog za hitan postupak ovog predloga zakona, s obzirom da smo već ušli u sedmi mesec. Znači da ovaj zakon može tek u ovom mesecu da stupi na snagu, a pošto je ograničenje da se može lokalna samouprava zadužiti samo do 3% od budžeta u prethodnoj godini, to predstavlja da se u ovih narednih par meseci može zadužiti sa svega 0,25% do eventualno 1% budžeta, što neće bitno uticati na lokalnu samoupravu, ako znamo da je to zanemarljivo mala cifra. Stoga je ovo još jedan dodatni razlog da se ovaj amandman koji sam predložio prihvati.
Na kraju, obrazloženje je da se amandman ne prihvata iz razloga što je potrebno propisati i lokalnoj vlasti da se može zadužiti u slučaju deficita tekuće likvidnosti do određenog iznosa. Znači, ovim rešenjem se stimulišu lokalne samouprave da svesno idu u budžetski deficit, a to ne bi trebalo u Predlogu zakona da stoji.
Nadam se da će Skupština u danu za glasanje da prihvati ovaj predlog amandmana i da ovo nebulozno rešenje i nebulozni predlog ovog člana izbriše iz zakona. Hvala.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala, gospodine Kragoviću.
Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Todorović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Jovan Todorović

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih nekoliko trenutaka vaše pažnje da usmerim na ovaj amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe SPS. Evo o čemu se, ukratko, radi.
Imate ovde propisanu proceduru i uslove pod kojima se može zaduživati republički budžet. Tu je rečeno tih nekoliko formi zaduživanja, a između ostalog i zaduživanje za finansiranje deficita tekuće likvidnosti. Zatim, imate finansiranje budžetskog deficita, finansiranje po osnovu investicija, odnosno kapitalnih projekata, garancije, kontragarancije itd.
Lokalne skupštine imaju neka od tih prava, a neka uopšte nemaju, kao što je rečeno, na primer, u članu 34. da lokalne vlasti ne mogu izdavati garancije. Ali, prema članu 35. lokalne vlasti se mogu zaduživati za finansiranje deficita tekuće likvidnosti do visine od tri posto od budžeta koji je ostvaren u prethodnoj godini. Primera radi, znam da je loznička opština ostvarila prošle godine oko 400 miliona dinara prihoda. To znači da bi se mogla zadužiti za finansiranje deficita tekuće likvidnosti tri posto, dakle oko 12 miliona dinara.
Ovim amandmanom sam predložio da se lokalnim vlastima dozvoli ta vrsta zaduživanja do 10 posto, jer je republička vlast ovlašćena da se po tom osnovu može zaduživati do visine od pet posto budžeta ostvarenog u prošloj godini.
U razgovoru sa ministrom Dinkićem došli smo do toga da nije u redu da to bude tri posto, ali da je procenat od 10 posto preveliki, te smo se dogovorili da na tu temu Odbor za finansije podnese odgovarajući amandman i da se lokalnim vlastima dozvoli zaduživanje po osnovu finansiranja tekuće likvidnosti do pet posto od ostvarenog budžeta u prethodnoj godini.
Takav amandman je došao od strane Odbora za finansije, pa mislim da bi taj amandman skupštinska većina trebalo da prihvati, te bih ja u tom slučaju, u ime SPS-a, povukao ovaj amandman koji sam podneo na član 35.
Samo još nekoliko rečenica o tome zbog čega mislim da je važno da se taj amandman Odbora za finansije prihvati. Imate takvu situaciju da se budžeti lokalnih skupština ne pune ravnomerno u svakom mesecu u toku godine, iako mi budžet posmatramo kao celinu i svaki mesec posmatramo, bar teorijski, kao jednu dvanaestinu od planiranog budžeta koji će se ostvariti u toj godini. Ali, imate te tzv. sezonske oscilacije u prihodima opštinskih budžeta, te stoga imate i neravnomernost u ostvarivanju mesečnih prihoda u toku jedne godine.
Iz toga često proizilaze problemi da je lokalna skupština nelikvidna i da ne može da isfinansira odgovarajuće projekte, recimo infrastrukturu. Imate period mart-oktobar, kada je građevinska sezona u najvećem jeku i kada su sve lokalne skupštine u potrebi da finansiraju, recimo, izgradnju puteva, popravku puteva, da finansiraju neku drugu infrastrukturu, kao što su vodovod, kanalizacija itd, a da nemaju odgovarajuće prilive u budžetu. Često ne mogu da urade ono što su zamislile, iako, na nivou čitave godine posmatrano, imaju obezbeđena sredstva za pokriće takvih izdataka iz budžeta.
Mislio sam da bi bilo dobro omogućiti lokalnim skupštinama da se po tom osnovu, zbog deficita tekuće likvidnosti, mogu kratkoročno zadužiti kod odgovarajućih poslovnih banaka ili drugih finansijskih institucija, finansirati odgovarajuće projekte i vratiti dug do kraja tekuće godine, kako je to i predviđeno ovim zakonom.
Uzmite, recimo, početak turističke sezone; ako imate opštinu koja se tretira kao turistički kraj, ona ima i te kako izraženu potrebu da, recimo, u najmanju ruku, popravi puteve na području te opštine, koji su u njenoj nadležnosti, da bi turisti mogli da dođu u te destinacije i da koriste godišnji odmor. Ali, ako su putevi izrovani, turisti neće doći.
Ako lokalna skupština kaže – da, mi bismo to uradili, ali nemamo odgovarajuća finansijska sredstva u ovom trenutku na računu da bismo to mogli da finansiramo, ako imamo jasan plan da ćemo u narednih nekoliko meseci ostvariti planirane prihode, onda je razumno dozvoliti lokalnoj skupštini da donese odluku o tome da se kratkoročno zaduži, da finansira taj deficit tekuće likvidnosti i da ta sredstva vrati u oktobru, novembru i decembru, kada neće imati tu vrstu izdataka, ali će imati odgovarajuće prihode u budžetu.
Zato mislim da je mera od 5 posto otprilike ono što bi odgovaralo većini opština, jer to bi značilo za Loznicu 20 miliona, a za neku razvijeniju opštinu možda 50, a za najrazvijenije možda 100 i 150 miliona mogućnosti zaduživanja u jednom trenutku, uz vraćanje, recimo, od 60 dana, 90 ili eventualno 180 dana od trenutka kada se taj kredit povuče do trenutka kada se odgovarajući projekat isfinansira.
Neke radove prosto ne možete raditi u januaru i februaru mesecu, ne možete ni u novembru i decembru, jer vremenske prilike to jednostavno ne dozvoljavaju, a programi koje su napravile lokalne zajednice zajedno sa sopstvenim javnim preduzećima su prisutni, pokriveni su budžetskim prihodima, ali imamo tu poremećenu dinamiku priliva sredstava u opštinske budžete i prosto nemogućnost da se neke stvari urade na vreme.
Kada se to desi, onda smo mi kao lokalne vlasti po pravilu prinuđeni da te projekte odlažemo za narednu godinu, a to onda izaziva neke druge negativne posledice, te sam stoga mislio da bi dobro bilo da prihvatimo taj amandman. Najviše bih voleo da je to 10 posto, ali procena je bila da bi se time ušlo u pojačani rizik da se lokalne skupštine zadužuju na način koji nije u ovom trenutku primeren nekim njihovim ekonomskim realnim mogućnostima. Zato mislim da je pet posto otprilike ta mera koja u ovom trenutku drži vodu i treba da prihvatimo taj amandman Odbora za finansije.
Dakle, povlačim amandman poslaničke grupe SPS na član 35, uz molbu da narodni poslanici prihvate amandman Odbora za finansije. Hvala lepo.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Todoroviću. Naravno, pošto sada imamo ovaj evropski poslovnik, moguće je da postoji rad poslanika upravo na način na koji ste vi rekli da amandman bude prihvaćen. Upravo ćete čuti, obavestiću: radom svih poslanika u Odboru za finansije sada je to postao sastavni deo Predloga zakona, na način na koji ste vi i formulisali, ali tek ćemo doći na to.
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Bogdanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo Odbor za finansije, posle načelne rasprave.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman na sednici Odbora za finansije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Blagoje Krajinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Momir Marković

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom amandmanu vrlo kratko, ali nešto vrlo bitno, vezano za lokalnu samoupravu.
Vi znate da je poslanička grupa SRS, odnosno gospodin Krajinović, narodni poslanik, u ime poslaničke grupe podneo amandman i traži da se ovaj član briše.
Član 36. kaže: "Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda", odnosi se na potrebe lokalne samouprave, dakle, putevi, vodovodi, kanalizacija, rasveta itd., "predviđenih u budžetu lokalne vlasti." "Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% od ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini."
Lokalne samouprave koje imaju pun kapacitet lokalne vlasti, dakle, opštine širom Srbije, možda se mogu uklapati u ovaj član zakona, ali mi imamo jednu drugu vrstu lokalne samouprave, pre svega mislim na lokalnu samoupravu u Beogradu – 17 opština, na lokalnu samoupravu u Nišu – pet opština, na lokalnu samoupravu u Kragujevcu, gde su jedinice lokalnih samouprava, opština, bukvalno svedene na nivo mesne zajednice. Kompletna struktura odlučivanja i vlasti je u Beogradu.
Znate, lokalna samouprava sa punim kapacitetom će ova sredstva stvarno koristiti širom cele teritorije lokalne samouprave, pa čak i tamo gde nisu dobili odbornike, jer će se truditi da na taj način preuzmu ta naselja u kojima su građani glasali za neke druge. U Beogradu se vrši haranga, dame i gospodo narodni poslanici, prema opštinama koje nisu pod žutim kišobranom. Tipičan primer je opština Zemun, gde kada se oduzmu stvarni troškovi od budžeta ostaje pet miliona dinara za investicije, a investicije sa nivoa grada vrlo teško dolaze u te opštine. Teško da ćete moći da naterate Bogdanovića da asfaltira dve ili tri ulice u toj opštini.
Tipičan primer za ovo o čemu govorim je i situacija u opštini Grocka, dame i gospodo. Dakle, prekopali su kompletnu Kaluđericu, trebalo je da izvrše sanaciju ulica, da asfaltiraju ulice, da sprovedu rasvetu, mislim da je trebalo nešto i vodovoda i kanalizacije, kompletna Kaluđerica vam je sada u rupama i jendecima. Onog trenutka kada su izgubili vlast, investitor, odnosno izvođač radova se tog trenutka povukao i građani Kaluđerice nalaze se bukvalno u džungli od kanala i raskopanih ploča koje su bile trotoari itd.
Mislim da će ova skupština vrlo brzo morati, pored ostalog, da usvoji i zakon o gradovima, odnosno zakon o Beogradu, gde ćemo i tu veštački koncentrisanu vlast na nivou grada morati malo da razredimo i da spustimo na lokalne samouprave, na lokalne nivoe odlučivanja, izvan ovoga.
Zbog toga smatram da će, bez obzira na ovo što se pare svih građana, što će svi, ukoliko se Beograd zaduži, svi građani Beograda, svih dva i po miliona stanovnika Beograda morati da vraćaju, a pare će ići u određene opštine, tamo gde je žuti kišobran iznad, gde je žuta koalicija ili šifrovano žuta, svejedno.