Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Dragoljub Stamenković.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se ovaj amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? Narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem što gospodin Ilić kao direktno zainteresovan ministar za usvajanje ovog zakona nije tu. On je verovatno sad negde pored Ibra, čeka da neka dama upadne u Ibar, pa da je izvadi, da učini bogougodno delo, ali smatram da je ministar finansija morao da bude ovde da nam ove nedoumice razjasni. Morao je da brani ovaj predlog zakona.
Nije korektno od strane Ministarstva finansija da se preko ovih zakona ovako prođe i uz svo uvažavanje dame koja je iz Ministarstva finansija, ali za ovakve zakone, za zakone koji se tiču zaduženja do guše Republike Srbije, normalno je da očekujemo da ministar finansija sedi ovde, osim ako ne komponuje neku pesmu, pa sad ne može.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo govorili o ovom zajmu od 120 miliona evra. Narodni poslanik Arsić je vrlo studiozno obrazlagao zašto ne treba. Ekspertski tim SRS iz oblasti građevinarstva, iz oblasti putne privrede, jasno je stavio do znanja, odnosno dao poslanicima i mi smo jasno stavili do znanja koliko će se odliti sredstava pri ondašnjoj ceni putarine, bez ovog povećanja cene koja je dupla, u džep koncesionara.
A koliko će se para odliti sada, juče sam putovao ovom relacijom Beograd-Novi Sad, 170 dinara po putničkom vozilu, a čekao sam 10 minuta pri tri otvorene rampe. Stranci plaćaju 10 evra. Vidite kolike se pare, kolike će pare koncesionar uzeti sutradan kada mu napravimo još ovaj deo puta od Beške do Novog Sada, i kada mu napravimo most, i kada mu kažemo – izvolite gospodine, napravite kasu, odnosno spremite džakove i odnosite ta sredstva.
Član 6. na koji je podneo amandman narodni poslanik Dragoljub Stamenković, ne verujem da bi on mnogo konciznije, mnogo lakše i brže obrazložio ovaj amandman i ubedio vas da glasate za ovaj amandman, ali ja ću pokušati.
Član 6. kaže - sredstva za otplatu zajma obezbeđuje korisnik zajma. Korisnik ovog zajma je Republika Srbije, jer se Republika Srbija zadužuje u ime, odnosno za račun Direkcije za puteve, ili gde će se već to smestiti, ali Republika Srbija se zadužuje za ovaj zajam. Pre 10 dana smo o ovom zajmu raspravljali. "Korisnik zajma je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu u koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove." Normalno, ali Republiku Srbiju zadužujete.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da stvarno neko iz Vlade povuče ove nebulozne predloge zakona, da ne maltretira ni vas, ni nas, ni građane Srbije koji ovo gledaju, jer nema smisla da za svaki predlog zakona izlazimo za ovu govornicu i da otkrivamo afere. Nema predloga zakona iza koga se ne krije afera. Pitanje je samo koliko se sredstava kroz ovaj predlog ili onaj prethodni, ili onaj prethodni, ili onaj pre 10 dana, odliva iz džepova građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje ovaj amandman usvojite i da ovaj zakon, koji inače ničemu ne služi osim da nas zaduži do guše, da zaduži decu naše dece, skinemo sa dnevnog reda.

Narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, najveći problem ovog predloga zakona sadržan je u članu 6. i članu 3.
Prvo, po osnovu ovoga predloga zakona vidi se da onome ko je predložio zakon nije jasno ko je korisnik zajma.
U članu 3. kaže da je korisnik zajma Republika Srbija, ali u obrazloženju pojedinačnih, odnosno objašnjenju osnovni pravnih instituta kaže se: "U odredbi člana 3. Predloga zakona uređuje se pitanje korisnika zajma, a koji je u ovom slučaju Republika Srbija, odnosno izvođač radova."
Na osnovu toga, kako je primetio narodni poslanik gospodin Krasić, vrlo je teško davati garanciju sam sebi, ali je problem u članu 6. sledeći - korisnik zajma dužan je da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove. U sledećem članu se kaže da otplatu zajma u stvari treba da vrši izvođač radova iz sopstvenih prihoda.
Šta će se desiti? Desiće se da će zajam od 120 miliona evra, koji će služiti za izgradnju mostova i traka na navedenom delu puta od Beograda do Novog Sada, potrošiti Republička direkcija za izgradnju na izvođenje građevinskih radova, a da će na kraju ta deonica po onom zakonu koji je već usvojen o davanju garancija biti izdata nekom drugom, ako već nije.
Taj neko drugi će da naplaćuje putarinu, Republička direkcija neće moći ništa, ali će sredstva povući i postaće dužnik na osnovu nečega što ne može kasnije naplaćivati.
Desiće se da od nekih drugih poslova koje bude radila i ostvarivala prihode moraće da daje Republici Srbiji, kao garantu sredstva za otplaćivanje i vraćanje kamate, a to će odvesti Republičku direkciju za izgradnju u propast.
Prvo, ne sumnjam da će ministar finansija ili neko posle na osnovu ovog zakona naterati nekoga u Direkciji, ko je u ovom slučaju izvođač radova, da prihvati ovakve uslove. On će možda naterati direktora ili nekoga ko bude hteo da prihvati po ovim uslovima da bude izvođač radova i da završene radove preda nekom koncesionaru, ali će nestati Republička direkcija za puteve.
Neće moći da vraća ovaj kredit koji će povući u visni od 120 miliona evra. Desiće se da će građani Srbije morati da vrate ovaj kredit. Zbog toga je i članom 6. i članom 7. nejasno regulisano ko će u stvari vraćati zajam. Ukoliko ne bude mogla da vrati Republička direkcija, ona neće moći, jer neće naplaćivati prihode, vratiće Republika Srbija.
Da ste samo na početku 3. člana znali ko je stvarni korisnik zajma, onda ne bismo došli do ovih problema, a možda i mi ne bi tražili da se svi ovi članovi brišu, jer da je neko drugo vreme i da građani žive dobro, da je socijalna, politička i druga privredna situacija u Srbiji dobra, ovakvi zakoni sami po sebi bi se podrazumevali, ne bi izazvali ovoliko bure u Skupštini i logično je da Republika Srbija daje garancije za određene zajmove.
Ali, obzirom da se sredstva po ovim zajmovima uglavnom troše nenamenski ili da se na ovaj način zadužuju građani Srbije koji neće ubirati prihode od onoga što se izgradi ovim zajmom, zato mi tražimo da se ovo briše, jer nemamo poverenje u one koji će raspolagati ovim novcem, ni kako će ga utrošiti, niti će država Srbija od toga imati koristi, jer su već rekli pre mene neki poslanici da je ta deonica već izdata pod koncesiju.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Zakonodavni odbor predlažu da se amandman odbije, a Odbor za finansije predlaže da se amandman ne prihvati.
Da li neko želi reč? (Da.)

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije Srbiji i Crnoj Gori po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta evropskih puteva B – Srbija i Crna Gora i predložio sam da se taj član 7. briše.
Smatram da bi trebalo brisati član 7. ovog novog zakona koji se odnosi na obaveze izvođača radova. Izvođač radova je Republička direkcija za puteve i postavlja se pitanje zašto bi Republika Srbija davala kontragarancije za deonice puteva koji su već po odluci Vlade predmet koncesija.
Umesto da se davanjem koncesija dođe do novog kapitala, aktuelna vlast traži od ove skupštine da mi garantujemo za sve korisnike koncesija.
SRS je protiv ovog zakona, kojim je potrebno da država Srbija obezbedi kontragaranciju u iznosu od 120 miliona evra za kredite i zajmove koje je uzimala DOS-vska vlast, pa zato i nenamenski trošila novac građana Srbije. Predlažem da ovaj moj amandman usvojite.

Da li još neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, na primeru člana 7. Predloga zakona može se videti sva priroda zakona koji je predložila Vlada Skupštini. Mi poslanici SRS smo protiv ovakvog predloga zakona zato što je ovde potpuno naopako donet...

Izvinite, molim vas, omogućite poslaniku, budite ljubazni, molim vas. Vratiću vam vreme, molim vas, dozvolite poslaniku da se obrati.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo na ovom primeru člana 7. može se videti kakav je ovaj predlog zakona o davanju kontragaranciji Republici Srbiji po zajmu Evropske investicione banke za finansiranje Projekta puteva B – Srbija i Crna Gora.
Konkretno, odnosi se na deonicu puta od Beograda do Novog Sada ili kako se to može nazvati put E - 75. Radi se o 120 miliona evra zajma na koji je Vlada Republike Srbije reagovala ovakvim Predlogom zakona.
SRS, naravno, ima jasan program po pitanju zaduživanja i mi nismo protiv toga da se zakoni donose, ali da budu jasni i precizni. Kada govorimo o javnim putevima, prvo je redosled postavljen naopako, jer nije donet zakon o javnim putevima. Trebalo je doneti zakon o javnim putevima, koji bi precizirao nacionalnu strategiju obnove i razvoja putne i železničke mreže, a onda zakon o koncesijama. Kao što je naš poslanik, gospodin Zoran Krasić, jasno rekao, trebalo je doneti nacrt sporazuma o zaduživanju i redosled poteza Vlade Republike Srbije, ovde, naravno da nije dobar.
Ako govorimo o ovom predlogu zakona, on se vidi na primeru člana 7, koji kaže: "Radi otplate zajma izvođač radova dužan je da korisniku zajma obezbeđuje sredstava iz sopstvenih prihoda, u iznosu i po dinamici utvrđenoj u članu 6. stava 2. ovog zakona, uplatom dinarske protivvrednosti dospelih deviznih obaveza po obračunu NBS i obaveštenju Ministarstva finansija."
Stav 2. kaže sledeće: "Ako po osnovu izdate kontragarancije Republika Srbija izvrši obavezu umesto izvođača radova, ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i pratećih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveze, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od izvođača radova naplati obračunatu zakonsku kamatu."
Stav 3. kaže sledeće: "Pravo na povraćaj sredstava iz stava 2. ovog člana Republika Srbija ostvariće tako što će izvođaču radova umanjiti sredstva od utvrđenih budžetskih aproprijacija i subvencija ili, ako izvođač radova nije korisnik budžetskih sredstava Republike Srbije, inicirati naplatu sa računa izvođača radova, na osnovu ovlašćenja dobijenog od izvođača radova ili drugih instrumenata obezbeđenja, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet."
Znači, ovde su stvari postavljene naopako i ovaj predlog od strane Vlade Republike Srbije govori o prirodi rada Vlade. Ako govorimo šta je interes Republike Srbije, kako to treba da se radi i šta to Republika Srbija mora da uradi, da bi građani Srbije živeli bolje, to je pre svega, ako donosimo zakon u ovoj Narodnoj skupštini, onda moraju jasno da preciziraju onu oblast na koju se odnosi predlog zakona.
A ako radimo ovako kao što radi Vlada Republike Srbije stalno, to je već postala praksa, Narodnoj skupštini predlaže neka zakonska rešenja koja parcijalno rešavaju ili nadomešćuju prethodnu vladu DS-a, o kojoj smo pričali po prethodnoj tački dnevnog reda, samo govori o prirodi kako je ova vlada rešila i na koji način da radi.
Znači, ovaj predlog zakona o davanju kontragarancija Republike Srbije, kada je u pitanju ovo zaduženje, nije dobar predlog zakona, i SRS je protiv toga imajući u vidu, pre svega, strategiju o obnovi i razvoju putne mreže u Srbiji, kao tranzitne zemlje. Vlada je morala da ima jasan program. Ona ga, naravno, nije imala i zato mi ovde u Skupštini Srbije imamo ovaj problem i zato nam predlažete ovakve neprecizne, nejasne i neprimenjive zakone.