Poštovane kolege, bliži se i ova seansa kraju. Ministar je otišao. Ne bi bio problem što je otišao, navikli smo na tako nešto, ali ima jedna stvar koja jako smeta: uspeo je sve redom da izvređa i onda je pobegao. Ne može tako. Elementarno ljudsko poštenje to ne dozvoljava. Ako hoćeš da saslušaš nečiju kritiku i da odgovoriš argumentom, onda nemoj da bežiš. Ili nemoj govoriti, jer to je bolje i poštenije rešenje.
Naš predsednik Skupštine često kaže kako smo mi saziv koji je jako vredno radio i doneo jako mnogo zakona. Evo jednog koji pokazuje kakvi su to zakoni. Da ne kažem da samo 30% zakona predstavljaju izmene prethodnih zakona koji su doneti i koji imaju po dva člana, jer mi stalno menjamo zakonodavstvo. Ta Evropa se stalno menja i mi nikada da uhvatimo taj korak, i onda iz dana u dan moramo stalno nešto da menjamo da bismo ušli u tu Evropu.
I na ovom članu koji je ovde predložen se može videti kako su loše izmene koje nam se predlažu. Šta kaže član 12? Ja ću pročitati to: "Odredbe člana 118. tačka 5) i 6) Zakona o radu prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a primenjivaće se od 1. januara 2006. godine." Znači, ukidaju se dve odredbe, a kaže ovako – one ne važe, ali će važiti od 1. januara. Čudan zakon, koji ograničava važenje jedne svoje odredbe u svoja dva stava i onda kaže – od 1. januara to će moći. Onda dalje kaže ovako: "Odredbe člana 120. tačke 2) i 3) Zakona o radu prestaju da važe 1. januara 2006. godine."
Hajde da pogledamo ove članove, šta oni kažu. Član 118. kaže ovako – zaposleni ima pravo na nadoknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to, pa nabraja i dođemo do 5) i 6) – za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Član 120. kaže ovako – opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora. Dva člana pričaju isto, samo što je tamo obaveza, a ovde može, vidite kakav zakon.
Besmislen zakon, koji u dva svoja člana daje različite mogućnosti, jedno je obaveza, a drugo je mogućnost i sada se nama kaže – hajde da ovo brišemo. Možemo da se igramo zakonodavstva, možemo i ovo da brišemo, ali ostaje ono što je nejasno: čemu ovaj rok nevaženja odavde, šta se tu premošćuje?
U obrazloženju, ako se ono čita, a ja znam da su svi čitali obrazloženja, sada nam je ovim poslovnikom omogućen intenzivan rad, svi su to pročitali i kaže se u obrazloženju ovako... Ponavlja odredbe člana, uzmite obrazloženje, uopšte ništa ne govori, neću da čitam.
Samo ću da pročitam prvi deo, kaže: "U članu 12. predviđa se da odredbe člana 118. tač. 5) i 6) Zakona o radu, kojima se utvrđuje pravo zaposlenog na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora prestaju da se primenjuju danom stupanja na snagu ovog zakona, a da će se primenjivati od 1. januara 2006. godine."
Kakvo je to obrazloženje? Ponavlja ono što je u iskazu izmene kazao, tu nema objašnjenja. To ne može. Ima u matematici aksiom, pa se ne dokazuje. Ako ste na to mislili i da mu date takav značaj aksioma, onda nije trebalo da pišete ovo obrazloženje, toliko je to jasno.
Imam ja dovoljno vremena, nego vi nemate. Ono što je problem ovde i mora se reći – ako vi hoćete da ukinete, makar i na ograničeno vreme, ishranu, regres... To poslanička grupa nešto priča o svom vremenu i premišlja i nešto su se kolektivno dogovorili da im je vreme, a ja se slažem da je vaše vreme na isteku, ali ja imam još 10 minuta, samo za vašu informaciju.
Ima tu jedan dodatni razlog, pored ovoga; dva su principijelna razloga zašto mi nećemo da pristanemo da se ukine regres i da se ukine pravo na nadoknadu za ishranu. Prvi je moralni, to se odnosi i na vas koji ste ovde. Mi svi primamo tu materijalnu naknadu u ovoj skupštini da bismo jeli, neću da kažem građanima koliko primamo. Hoćemo li i mi da se odreknemo prava na ishranu, ne samo to da uzimamo, jer imamo dobra primanja.
Dakle, kada strane delegacije dođu ovde i vode pregovore sa našim skupštinskim telima i uvaženim članovima Skupštine koji su ovde na stalnom radu zaposleni, ti članovi uzimaju dnevnice.
Da odemo malo i dalje, izvesni članovi odlaze u Budvu i tamo takođe uzimaju dnevnice za neke aktivnosti, ne znam koje, od ove skupštine. Mogu li poslanici ovog saziva da uskrate radnicima i zaposlenima pravo na topli obrok, na ishranu, a da ovako obilato koriste te privilegije kada smo mi u pitanju?
To vas pitam, to mi je moral. Šta je ono što je možda važnije od tog morala, ne mora se prihvatiti ni da je to moralna kategorija, solidaran biti sa narodom, makar su nas ljudi birali i narod nas je birao.
Druga je stvar ovo: da u ovoj zemlji nema milion nezaposlenih i da u ovoj zemlji nema 25%, po najminimalnijim procenama, siromašnih, znači da nemamo toliko sirotinje, možda bih rekao da je ovo nepotrebno. U ovoj zemlji mnogi nemaju ishranu kakva je neophodna, a vi znate koji je prosečan lični dohodak. Vi ćete sada tim najsiromašnijim na ovaj način uzeti dodatnu mogućnost da još neki dinar dobiju. Znam ja dobro da većina tih koji će uzeti regres neće ići na more i na letovanje, nego će poslati svoju decu. Znači, na to se ide i mi zbog toga nećemo da pristanemo da se ovako nešto donese.
Kada je počelo NATO bombardovanje naše zemlje i kada je počelo bombardovanje u Novom Sadu i rafinerija, pomislio sam da je vrag odneo šalu, a kao razlog je navođeno da je humanitarna katastrofa na Kosovu. Kada su pale nevine žrtve, da vam samo spomenem malu Milicu Rakić, potpuno mi je bilo jasno šta se događa. Danas je u Hagu nastavak te priče, gde onaj gospodin u liku tužioca Lucifer Najs pokušava da iscedi iz suve drenovine dve kapi koje treba da glase kako smo mi počinili kao narod genocid, a kako je naše rukovodstvo, tobož, preduzelo neki zločinački poduhvat i predsednik naše stranke sedi utamničen bez osnovnih ljudskih i humanitarnih prava. Vi demokrate, evropejci nemate ništa sa tim, to se vas apsolutno ne tiče. Dobro, imate vi pravo da se to vas ne tiče. Nas radikale se i te kako tiče i mi upozoravamo na to.
Ima tu naredni problem. Rečeno je od strane gospodina ministra da smo mi demagozi. Ja sam lepo rekao gospodinu ministru da se mi zalažemo da bude taj dodatni dan za davaoce krvi obezbeđen iz medicinskih razloga i iz razloga potpuno pragmatične prirode. On je rekao kako je on analizirao davalaštvo krvi u periodu kada je mogao da se koristi jedan dan, dva dana ili tri dana, koliko on već kaže da je bilo ranije.
Gospodin ministar bi trebalo da gleda stvari holistički. On nije ni dobar analitičar, gospodin ministar nije konsultovao ni medicinu. Dva su sistema davalaštva u svetu: plaćeno davalaštvo, i to odmah mora da se odbaci. Svetska zdravstvena organizacija insistira na dobrovoljnom davalaštvu. Dobrovoljno davalaštvo ne može da se bazira na svesti nečijoj, nego se bazira na podsticaju.
Jedina podsticajna mera, osim onog obroka koji dobiju dobrovoljni davaoci krvi, jeste upravo ovaj slobodan dan.
Ja sam pokušao da ga ubedim da je većina stanovništva kod nas... Uzmite samo ovde, nije lepo da se kaže, ali kada bi uzeli većini nas krvnu sliku videli biste kakve imamo krvne slike. Pokušao sam da kažem da se većina dobrovoljnih davalaca nalazi na granici koja dozvoljava uzimanje krvi i kada uzmete tu količinu krvi vi uvodite u nešto što je slabija psihofizička sposobnost za rad. Ja sam onda rekao da je medicinski to opravdano da se tim ljudima da. To nije nikakva demagogija. Ko se malo razume u medicinu to dobro zna. A ko ne zna, to je druga stvar.
Reče gospodin ministar da se to uzima od zdravih ljudi. Zašto onda HIV infekcija koja je potresala ovde? Zašto onda hepatitis B i pacijenti koji su zaraženi tom krvlju? Da li su to uzeli od zdravih ljudi ili je to iz kosmosa došlo, ušlo u tu krv? Ne uzima se uvek, nažalost, od zdravih. Daleko je od toga istina, ali je tačno da dobrovoljno davalaštvo nije štetno i mislim da bi jedan ministar morao daleko potkovaniji da bude kada govori o nekim stručnim stvarima.
Zašto je došlo do pada davalaštva? Nije isti slučaj u svim krajevima. Idite u užički region, idite u Vojvodinu. Najveći procenat davalaštva, koji je skoro optimalan, jeste u Vojvodini. Organizacija, ljudi koji vode, ostvaruju rezultate i to je trebalo da vidi gospodin ministar, teritorijalnu raspodelu tog dobrovoljnog davalaštva. Reforma koja se vodi na nakaradan način od nakaradno skrojenog rukovodstva, koje sledi jednu lošu reformu, dovodi do ovakvih rezultata i to je pravi razlog koji treba ovde kazati građanima Srbije.
Dalje, kada pričamo o beloj kugi, mi biološki nestajemo, mi se krunimo. Mi nemamo problem bele kuge, mi imamo problem nestajanja kao naroda sa ovih prostora. Neka mi gospodin ministar kaže jednu studiju, stručnu, naučnu, gde u pronatalitetne mere ne spada porodiljsko odsustvo. Da apstrahujemo humanu stranu majčinstva i materinstva, vezanosti deteta za majku, stanje naših predškolskih ustanova i da ne govorim ovo što sam prethodno rekao, broj nezaposlenih, lične dohotke koje ostvarujemo danas, ako sve to stavite u jedan koš i ako kažete da je demagogija omogućiti majci ako hoće da koristi, ne da mora, nešto od toga što je bilo do sada, onda ne znam o čemu mi pričamo.
Uvaženi gospodin ministar, koji ode odavde, reče, odnosno dao je definiciju da je demagogija ono što nije i onda je rekao šta jeste, recimo, rezultat ove vlade, pa reče – situacija na Kosovu. Koja situacija na Kosovu? Da li se Srbi vraćaju? Da li bolje žive? Ove bombe, Draškovića što su gađali jajima, da li mu je to ta bolja situacija?
Reče – situacija sa Crnom Gorom. Carine? Da li je vraćena voda iz Crne Gore? Da li je to bolja situacija: dve monetarne valute koje se koriste u te dve zemlje?
Insistiranje na referendumu od strane Crnogoraca i protest što su se poslali spiskovi: da li je to ta bolja situacija? Nije demagogija da je situacija gora, nije demagogija i na Kosovu da je gora i u Crnoj Gori, ali ministar ima druge aršine i druga mišljenja.
Mi poslanici Srpske radikalne stranke zbog toga glasamo. Zašto sam pomenuo bombardovanje NATO-a i zašto govorim o sudnici u Hagu? Bojim se da neke odredbe ovog zakona nisu na tragu toga. Neću da kažem da postoji zločinačko udruženje protiv naših građana, ali kada imamo ovakvu sirotinju... Stalno se govori – normalna zemlja. Mi nismo normalna zemlja, mi smo zemlja u tranziciji. Mi moramo da štitimo naše građane koji su u nezavidnoj situaciji, a njihov broj je jako veliki. Zakonskim merama da pokušamo da zaustavimo taj brzi tempo nestajanja nas sa ovih terena. Svake godine 25.000 građana nestaje sa ovih terena, a to je jedna varošica.
Nećemo mi onim danom za koji se zalažemo da dobiju dobrovoljni davaoci drastično povećati, ali smo uradili ono što smo mogli i što smo dužni da stimulišemo te ljude da daju tu krv. Ti davaoci su u prethodnim vremenima imali besplatne lekarske preglede, nisu plaćali participaciju, i to im je ukinuto. Nisu čekali na red, i to im je ukinuto.
Demokrate, vi sada uvodite represiju nad ljudima koji su humani, koji hoće da se žrtvuju za drugoga, ali većina tako govori da nije ništa dati krv, oni koji nisu dali krv. Pitajte čoveka koji je preko sto puta dao krv kako se oseća posle davanja krvi, da li može odmah da potrči i da li je sve to u redu. Prema tome, poslanici Srpske radikalne stranke pozivaju sve vas da ne glasate za ovo. Mi apelujemo na vašu savest i na vaš moral.
