Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se u članu 7. poslednji stav briše. Ovo sam predložio iz razloga što se predlaže novo rešenje koje je gore za radnike nego postojeće rešenje u Zakonu. U postojećem zakonu otpremnina ne može biti niža od trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu. Novim rešenjem predlaže se da se za prvih deset godina isplati jedna trećina, a svaka naredna godina jedna četvrtina. Opet se dešava stara praksa – nema kome da se smanji, nego radnicima.
Moram da kažem i to da neću glasati za zakone koji umanjuju prava radnika i poljoprivrednika. Kod ovog zakona je najteže što zakon predlaže ministar koji je bio poznati sindikalac. Kad to on radi, nije čudo što i neki drugi podržavaju ovakve zakone.
Moje obrazloženje kod ovog člana je isto kao kod člana 5. (Zoran Krasić, sa mesta: Šta kaže Čović?) Čović kaže da ne valja ništa ovaj zakon. Zbog toga neću da ponavljam prethodnu diskusiju, već predlažem radnicima Srbije da na sledećim izborima ne glasaju za stranke koje glasaju da se smanji procenat za minuli rad radnicima od 0,5% na 0,4% i da ne glasaju za stranke koje žele da im smanje otpremninu za minuli rad.

Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi ostajemo da podržimo rešenje koje je u sadašnjem zakonu. Nije to rešenje najbolje. Tu se za otpremninu predviđa jedna trećina zarade za svaku navršenu godinu radnog staža. To rešenje je bolje nego ovo što predlaže ministar, gde se na neki način pravi neka simbioza, pa se do 10 godina ide na jednu trećinu, preko 10 godina na jednu četvrtinu.
Naravno, sva ova rešenja su daleko od onih rešenja koja su bila do 2000. godine, u vreme vlasti SPS-a. Samo da podsetim, u to vreme su ljudi koji su ostali bez posla, koji su bili tehnološki višak, preko 30 godina staža, mogli da budu na Zavodu za zapošljavanje do iznalaženja adekvatnog posla. Preko 25 godina staža je bila novčana naknada 24 plate. To su bila prava socijalistička rešenja, rešenja koja su bila u duhu potreba svakog čoveka koji ostaje bez posla.
Naravno, ovde je jedno rešenje u sadašnjem zakonu solomonsko, bolje nego ovo što ministar predlaže, ali ceo problem jeste u tome što se sva prava iz dana u dan, iz meseca u mesec smanjuju, a poslodavci su, kako rekoh u svom prvom obraćanju, stvarno bezdušni, niti vode računa o interesima radnika i zaposlenih, niti poštuju svoje ugovore koje su potpisali, ne poštuju čak ni ono kada su kupovali preduzeća. To je u Srbiji svuda, kao na dlanu, isto.
Privatizacija je bila pljačkaška. Mislim da je najvažniji zadatak ove skupštine da učini sve da dođe do revizije svih privatizacija. Jednostavno, danas u Srbiji od 1.300-1.400 privatizacija, bar je 1.000 izvršeno na taj način da je došlo do pljačke, do otpuštanja radnika, da svi ti ljudi koji su sada na ulici nemaju nikakvo rešenje.
Boraveći pre nekoliko dana u Rumi kolega Obradović i ja smo saznali kako je došlo do pljačke te opštine i najvećeg kombinata "Agroruma". Taj ugledni i značajan kombinat, gde je bilo 1.000 radnika, gde je bila mehanizacija, gde je bilo nekoliko desetina hiljada utovljenih svinja, goveda itd., Batić, Čović i Mihajlović su sve to pokupovali.
Mi smo u tom razgovoru sa građanima Rume... Bilo je malo neverice da su baš tako otvoreno išli. Rekli su za Čovića da nije on kupio taj deo farme, nego je kupila njegova žena. Kad je reč o Batiću i Mihajloviću, to su potvrdili. Kažu da je ministar često dolazio noću, ne znam zbog čega, valjda da uzme te tovljene svinje. Kada je reč o Batiću, kažu da je i on često tamo gost, naročito se druži sa predsednikom Trgovinskog suda.
Jednostavno, svi ti građani, a njih je bilo stotinu na tom skupu, rekli su kako je Ruma opljačkana. Prvo agrokombinat, ali i sve druge firme. Govorili su i o tzv. dobroj privatizaciji, o kojoj govori Vlahović, to je privatizacija "Rumagume". To je firma koja je prodata za 500.000 dolara, a kažu da je samo bilo 1.500.000 dolara. Gazda je odmah otpustio polovinu radnika. Tu je takva situacija.
Jednostavno, kakva je Ruma, takva je cela Srbija. Na primer, takva je i mala opština Rekovac, odakle ja potičem. Prodata su dva kombinata, odnosno dve firme su postojale sa 100 radnika i obe su prodate. Danas tamo niko ne radi, niko ne prima platu, jedna beda, jad, očaj, ali upravo iz tih razloga mislim da je veliki zadatak ove skupštine i svih političkih partija da se poništi privatizacija svuda gde se može, a može se na mnogim mestima, a po mom dubokom ubeđenju, reč je o takoreći hiljadu preduzeća i firmi.
Sada dolazimo, upravo zbog toga, do toga da je sada na dnevnom redu tranzicija. Ti lideri DOS-a su često govorili, a i danas govore neki da je bolna tranzicija, da je teška tranzicija, da treba izdržati. Pa, njima je lako. Ako su samo u ovoj privatizaciji uradili ono što su uradili u Rumi, onda možemo da znamo kakav je njihov položaj, kakva sredstva imaju, kakav kapital imaju, a kako je narodu.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, još nekoliko reči, vezano za ovaj amandman. Podsetiću vas da sam se prilikom načelne rasprave o ovom zakonu izjasnio da je osnovni razlog za donošenje ovog zakona, kako je navedeno u obrazloženju, eliminisanje suprotnosti koje su se nalazile u postojećem zakonu. Mi to podržavamo i to nije sporno.
Izmena člana 158. Zakona, koji se menja ovim izmenama i dopunama, nema nikakve veze sa suprotnostima. Član 158. koji govori o otpremninama prilikom dobijanja otkaza nije u suprotnosti ni sa jednim članom zakona. U članu 158. poslanici su tada izglasali da je pravedno, da je potrebno da radnici dobiju po jednu trećinu zarade za svaku godinu radnog staža. To je već odlučeno u ovoj skupštini i nije u suprotnosti ni sa čim. Nema razloga da se menja član 158, odnosno da se menja način obračuna otpremnine.
Ovo posebno ističem zato što ovakvo ponuđeno rešenje – da do 10 godina radnog staža radnik dobija trećinu, a preko 10 godina četvrtinu – nije dobro i nije pošteno prema radnicima u drugoj polovini radnog i životnog veka.
Takođe vas podsećam da ne mogu reforme da se lome samo na radnicima, samo na tim ljudima. Mi sada imamo jednu apsurdnu situaciju – da se stimuliše otpremnina uz otkaz radnicima mlađim od 10 godina, a da se destimuliše onima koji imaju preko 20 i 30 godina, a da pri tom dobijaju otkaz. Em što dobiju otkaz posle 30 godina staža, em dobijaju manju otpremninu, em neće niko da ih zaposli. Oni su najveća žrtva ovih nazovi reformi.
Još ako se tome doda ova polemika prethodnih dana o izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje opet, kako je najavljeno, pogađaju ljude iz druge polovine radnog i životnog veka i penzionere, sve se lomi preko njihovih leđa. Mislim da je dobro da se ne prihvati izmena člana 158, odnosno da se prihvati amandman da član 158. ostane i dalje da važi.
Što se tiče zakona o PIO, mi smo bili protiv njega, mi smo i dalje protiv njega i dobro je što ga je ova vlada povukla, jer jednostavno mislim da je doprlo do nje da ne mogu na teret tih ljudi, u starosti, koji su zaradili to, da se prelamaju sve reforme. Ista je priča i za ovaj član i za ovaj amandman po ovom članu. Dakle, član 158. u važećem zakonu treba da ostane kakav je bio, odnosno amandman treba da se prihvati.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, maločas narodni poslanik Bušetić ispriča o silnim angažovanjima izvesnih ministara iz izvesnih ministarstava prethodne vlasti. Doduše, nisu svi bili ministri, bio je jedan šef Koordinacionog centra, koliko se sećam, pa se nešto pitam da li su ti ljudi naplatili onaj noćni rad uvećan za 30 posto, da li su naplatili dnevnice za službena putovanja, jer su morali mnogo puta da odu, dok onoliku firmu opljačkaju tamo u Rumi.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona, a radi se o članu 189. Zakona koji smo prethodno usvojili. Predlogom ovog zakona ministar je izbrisao deo u kome mi iz Srpske radikalne stranke pokušavamo, doduše, i poslodavce na neki način da zaštitimo, ali da i zaposlene zaštitimo.
Kaže: "Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju do 30 dana (u daljem tekstu: otkazni rok)." U ovom delu dalje: "Trajanje otkaznog roka utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu", ministar traži u Predlogu zakona da se ovo izbriše i daje neke pogodnosti – do 10 godina mesec dana, do 20 godina dva meseca i preko 20 godina tri meseca.
Dame i gospodo narodni poslanici, najveći problem koji će stvoriti ovakav zakon, ako se donese, biće sutradan za SRS kada preuzme vlast, jer sve što radi, rade upravo vaši aktivisti vladajuće koalicije, koji su zaposleni po silnim agencijama koje ste formirali. Svako ministarstvo ima bar po jednu, mnoga i dve, a očekujem da bude u nekim ministarstvima i tri i da formirate pri Vladi, kao nezavisnu, agenciju za formiranje agencija. Doduše, grešim dušu, jedino u Ministarstvu vera niste formirali agenciju. Očekujem da i to uradite.
Osnovni problem će nam biti sutradan kada skrešemo državni birokratski aparat, te vaše koji ne ispunjavaju uslove Zakona o radu, u smislu da nemaju potrebne kvalifikacije, da ne ostvaruju rezultate rada itd. i da im je jedina kvalifikacija bila da su žene, recimo, supruge predsednika određenih političkih partija vaših koalicionih partnera ili da su bili aktivisti na terenu, stranački aktivisti. Mnogi od njih imaju od škole samo svečanu akademiju, ali je bitno da imaju člansku kartu vaše stranke.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar vodio bar malo računa o tome šta predlaže ne bi se desilo da je u kolaps uveo mnoga preduzeća koja su bar kako-tako funkcionisala. Dobio sam predlog za izmenu članova, naravno, ne mogu taj predlog, ali moram obrazloženje da vam pročitam; ne može ovaj predlog da se usvoji, jer se ne govori, moglo se govoriti u načelu. Radi se o članovima 197. i 180, radi se o jednom velikom nacionalnom parku, koji je do sada skinuo broj zaposlenih sa 350 na 200, poštujući uslove koje mu je ova vlada postavila. Ali, tamo postoje poslovi koji su privremenog i povremenog karaktera i mogli su do sada da zapošljavaju na određeno vreme, na mesec, dva, tri, dok se ti poslovi ne završe ili da uzimaju preko studentske zadruge za manje kvalifikovane poslove, za fizičke poslove konkretno.
Ovaj zakon je ukinuo odredbe da radnici na privremenim i povremenim poslovima mogu da se angažuju preko zadruge. Kaže ovako – a kada se radi o specifičnim poslovima u šumarstvu, poljoprivredi i turizmu, mogu biti i stariji od 35 godina, kao i odredba da privremeni poslovi... U Zakonu o zadrugama je bilo da, kada se radi o ovim poslovima, mogu da budu i stariji od 35 godina i da privremeni poslovi, povremeni poslovi ne mogu da traju duže od 120 radnih dana.
Ukoliko se ne prihvate primedbe, a ministra ne zanimaju primedbe onih koji direktno tamo rade, nacionalni park dovodi se u situaciju da sve pozitivne efekte racionalizacije koje je do sada imao bukvalno anulira. Dovodi se u situaciju da mu i finansijska situacija bude vrlo nezahvalna i nezadovoljavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpametnije što bih predložio ministru da je tu, a njega nema, njega ne zanima, jeste da povuče ovaj predlog zakona, da ode malo među ono malo firmi u Srbiji koje rade, da se raspita, da sagleda situaciju, da izađe iz svog kabineta, iz svog "audija", pa tek onda da izađe pred narodne poslanike sa jednim zakonskim predlogom. Ja sam ubeđen, što se tiče ovog predloga zakona, kao i onog sutradan, da ćete glasati protiv ovog predloga zakona, kao i onda kada smo glasali donošenjem amandmana, i da ministrovu samovolju, ispoljenu na ovaj način, zaustavimo.

Hvala. Za reč se javio narodni poslanik Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Momir Marković je podneo amandman na član 8. i u svom izlaganju je objasnio i stav naše stranke po pitanju ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu, koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Na primeru člana 8. se može videti priroda ovog predloga izmena i dopuna Zakona o radu.
Znači, ovaj član 8. kaže sledeće – u članu 189. stav 1. menja se i glasi: "Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja ili sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana, a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to: 1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja; 2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja; 3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja." Stav 3. briše se, a dosadašnji stav 4. postaje stav 3. U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 4, reči "do 30 dana" brišu se.
Srpska radikalna stranka smatra da ovaj član 8. predloga izmena i dopuna Zakona o radu treba da se briše, jer u članu 189. u stavu 1. Predloga zakona, odnosno u Zakonu o radu koji je ova Narodna skupština pre nekoliko meseci usvojila voljom većine narodnih poslanika, kako nas iz SRS, tako i ono što je suština pojedinih amandmana koje smo podnosili da ovaj zakonski predlog koji je od strane Vlade bio popravimo u korist, pre svega, radnika i građana Srbije.
Smatramo da ovaj član 8. treba da se briše.
Koliko god vi tvrdite da je važno uskladiti Zakon o radu, uzimajući u obzir preporuke Evropske unije, u vašim razlozima za donošenje zakona, kako je Vlada Narodnoj skupštini ovde izložila u predlogu izmena i dopuna Zakona o radu, pre svega je važno Zakonom o radu zaštiti prava zaposlenih, a naravno i prava poslodavaca. Dakle, redosled navedenih razloga za donošenje zakona mora biti: pod jedan, prava zaposlenih i građana Srbije, pa tek onda usklađivanje sa preporukama i zakonodavstvom Evropske unije. Znači, prvo prava radnika, pa tek onda usklađivanje sa preporukama Saveta Evrope ili Evropske unije, kako to u svakom predlogu zakona koji predlažete Narodnoj skupštini imate objašnjenje u razlozima za te predloge i za donošenje zakonske regulative.
Znači, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu govori o tome koliko je Vlada Republike Srbije želela da vrati u prvobitno stanje, da radnike dovede u onaj položaj u kakvom su bili sa onim prethodnim zakonom, koji je donela Demokratska stranka i Vlada Zorana Đinđića i Vlada Zorana Živkovića, Demokratske stranke koja je ostavila nekoliko stotina hiljada radnika bez posla, koja je privredu Srbije zavila u crno.
Suština ove vlade očigledno je da ukoliko vi iz vladajuće koalicije, poslanici u Narodnoj skupštini, budete glasali za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, pokazaćete da nastavljate kontinuitet u razaranju, pre svega, potpuno Republike Srbije, kada je u pitanju standard građana Srbije, kada su u pitanju radnici, kada su u pitanju građani. Ovoj zemlji potrebna je jedna vlast koja je ozbiljna i koja kada predlaže i donosi zakone mora da ih donese takve da oni budu u korist države i građana Republike Srbije.
Građani Srbije danas žive u teškim ekonomskim i socijalnim uslovima. Znači, Vlada Republike Srbije i svi mi u Narodnoj skupštini imamo zadatak da popravimo standard građana. Srpska radikalna stranka, sa svojim predlozima i amandmanima koje branimo za ovom govornicom, ima za cilj, ako vi kao vladajuća većina ne želite da građani Srbije žive onako kako treba da žive, život dostojan čoveka, da u ovoj zemlji vlada socijalna pravda i da se razmišlja o tome kako popraviti tešku ekonomsku situaciju zemlje i stanje u privredi.
Na ovaj način kako radite i kako rade pojedina resorna ministarstva, kao što je i učinjeno po pitanju jednog ovakvog zakonskog predloga kao što je Zakon o radu, pokazujete prirodu vaše vlasti.
Na kraju krajeva, ova vlada očigledno, ukoliko budete glasali za ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, pokazaćete da nastavljate kontinuitet razaranja Republike Srbije, kao što je to radila Demokratska stranka, koja je u prethodnih nekoliko godina, do decembra 2003. godine, Srbiju i građane Srbije zavila u crno.

Hvala, gospodine Đorđeviću.
Da li još neka poslanička grupa želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se ovaj amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momčilo Duvnjak.