Poštovani narodni poslanici i poštovani gledaoci državne televizije, izgleda, imaću retku čast da uspem da jedan amandman izložim pred resornim ministrom. Mi imamo ovde to retko zadovoljstvo, pa mislim da je to ipak dobra praksa, koje se ponekad poneki ministri sete.
Kada je menjan ovaj naš poslovnik, svi smo bili zatečeni, želeli smo da vidimo šta iza toga sledi i vidimo šta sledi: poslanici od silnog rada po kancelarijama i zbog priče i žagora u sali i u bifeu ne mogu da vide šta nam se sve servira, danas dobijamo svašta.
Prethodnih dana smo raspravljali o kontragarancijama za izvesne zakone, gde se uopšte ne vidi gde su silne pare koje su dobijene kao kredit i koje su, tobože, utrošene za naše puteve. Danas opet imamo jedan zakon koji je neobično važan, Zakon o radu, koji se menja nakon dva meseca.
Šta je to, svi moramo da se zapitamo, što nagna resorno ministarstvo da menja volju nas narodnih poslanika? Sigurno je da odredbe tog zakona koje su ovde izglasane ne odgovaraju nekome – da li Vladi, da li samom resornom ministru. Sigurno je, opet to niko ne može da kaže, da to nije u suprotnosti sa voljom građana koje mi ovde predstavljamo. Ovde se na jedan nasilan način, raspravom na ovakav nekvalitetan način, zahvaljujući novom poslovniku, smandrljavanjem želi izmeniti ta volja nas, predstavnika građana.
No, verovatno je u ovom vremenskom intervalu od dva meseca, nagodbama, neprincipijelnim pritiscima, ucenama došlo do dogovora među poslaničkom većinom, pa se ceni da je sada došao taj trenutak kada će moći i odredbe ovog zakona da se izmene.
Da se vratim samim odredbama zakona. O čemu se radi? Hoće se izmeniti član 77. tako da se dozvoli dobrovoljnim davaocima krvi samo jedan slobodan dan, i to dan kada daju krv.
Ono što je opet jako interesantno je obrazloženje koje se nama daje. Skrenuo sam pažnju predsedniku Skupštine da zaštiti nas poslanike, bar ovaj deo koji manje radi od ostalog dela, koji od silnog rada ne mogu ništa da vide što se ovde servira kao stupidnost i kao nešto što vređa naš um. Gledajte šta kaže u obrazloženju: "Dobrovoljno davanje krvi nije bolest". Molim vas, to je kao kad neko kaže poslanicima Narodne skupštine da je dobrovoljno davanje procedura, možda dobrovoljno davanje krvi ne može da dovede do bolesti. Ali, ovako nešto napisano i da ovde stoji, nemojte nama davati. Mi to dobro znamo. Svi smo ovde punoletni. Toliko opšte kulture imamo da svi znamo da dobrovoljno davanje krvi nije bolest.
Zašto je poslanik Srpske radikalne stranke gospodin Stevanović podneo ovaj amandman i zašto smo protiv ovakve izmene? Prvo, osnovno što treba da znate jeste kakva je situacija sa transfuzijom krvi u ovoj zemlji. Naša zemlja je u tranziciji i vi treba da znate da su potrebe za dobrovoljnim davanjem četiri posto populacije. U ovom trenutku nemamo ni tri posto obuhvata našeg stanovništva dobrovoljnim davanjem krvi.
Ako čitate štampu i pratite, a nadam se da ovi iz Ministarstva čitaju, nedavno je i u "Glasu" bio članak gde se videlo koje su potrebe Beograda i koliko nedostaje krvi, onda ćete videti da se naša medicinska služba nalazi u velikom problemu kada je krv u pitanju.
Poznato je da se mi zalažemo za dobrovoljno davanje, ne profesionalno davanje krvi. Ovakva mera, kada vi dajete slobodne dane, jeste mera podsticaja i stimulacije. To nije mera kojom se štiti zdravlje, nego se podstiče to davalaštvo, jer je ono nedovoljno. Čitava reforma transfuzije je praćena kod nas skandalima; vama je poznato da postoji i reforma službe transfuzije i onaj čuveni projekat, gde se od prvobitne želje da se sačuva transfuzija, da se uvede informacioni sistem, da se centralizuje kontrola i kvalitetno da se radi došlo do toga da naši pacijenti bivaju zaraženi HIV virusom i hepatitom B.
Dalje smo došli do toga da se ukida frakcionisanje plazme i hoće to da se da strancima da rade. Postoje već indicije da je sa nekim Bečlijama sklopljen dogovor i da su provizije već bile ugovorene. Ono što je najstrašnije u celoj toj stvari, imate da su tenderi i projekat potpuno netransparentni. Više puta smo tražili, i ja sam sa ove govornice tražio da se otkrije projekat, da se vide nosioci, izvršioci, budžet, specifikacija troškova. Toga nema. Sumnjamo da se radi o velikoj pljački i krađi.
Kada je transfuzija u pitanju, imate veliku pobunu u Zlatiborskom okrugu, gde se vode danonoćni sastanci, gde su se pobunili davaoci, koji kažu da neće davati pod ovakvim uslovima krv. Šta vi sada radite kada imate ovako uznemirenu situaciju, kada nemamo davalaštvo krvi? Idete sa jednom merom da skinete to, da upropastite dodatno tu transfuziju i tu reformu. Molim vas, medicinski je razlog zbog čega ja ovo govorim, ne politikantski. Vi hoćete da kažete da mi vodimo politikantski razgovor.
Po podacima našeg Instituta za zdravlje, u Srbiji je veliki procenat anemičnih žena, dece i ljudi. Spadamo u zemlje sa najvećim procentom anemičnih u Evropi. Molim vas, sve veći je broj ljudi koji bivaju odbijeni da da daju krv. Podsetiću vas, žene mogu da daju krv ukoliko je hemoglobin 125 grama na litar, a muškarci 135 grama. Vrlo je malo takvih ljudi koji imaju vrednosti preko ovih i na granici su, u najvećem broju, oni davaoci koji daju krv.
Ako vi čoveku koji ima 136 grama, recimo muškarcu, na litar hemoglobina uzmete krv, smanjujete mu odmah za 10 grama automatski. Vi to ne znate.
Vi ste morali konsultovati lekare, ministra zdravlja, pa da vam on to objasni. Vi automatski onda ugrožavate zdravlje tih ljudi kojima ćete uzeti krv. Ko najviše daje krv? Pogledajte socijalnu kartu tih ljudi, to su najviše radnici, to su najugroženije kategorije.
Prema tome, da budemo jasni, molim vas, povucite ovo, ovo je skandalozno. Ovim udarate direktno na zdravlje srpskog naroda.

Hvala, gospodine Momčilov.
Reč ima gospodin Anastasovski, a potom Snežana Lakićević-Stojačić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam izašao ovde da bih pričao o politici, ali sam osetio potrebu da kažem nešto u vezi sa dobrovoljnim davanjem krvi i smanjenjem jedne nagrade koju su dobrovoljni davaoci krvi imali. Osetio sam potrebu, jer imam puno prijatelja dobrovoljnih davalaca krvi, a i ja sam jedan od njih i u petak sam dobio priznanje za 100 puta datu krv, a inače sam do sada dao 106 puta krv.
Mislim da nije u redu da se na ovakav način umanjuje ova nagrada za humani čin, a većinom radnici i seljaci daju krv. Zato bih molio da ili prihvatite ovaj amandman, da se vrati na staro ovo davanje, jer u protivnom ne ostaje alternativa, sem da se plaća ta krv. Ali, to više nije humani čin i ne znam šta će se u tom slučaju dešavati. Sada se isključivo uzima zdrava krv, krv koja pomaže bebama i unesrećenima, a budite sigurni da će kupovina krvi mnogo više koštati i ovu državu i zdravstvo. Kupovaće se krv od narkomana, zaraženih ljudi, što sigurno nije dobro. Hvala.

Hvala vam, gospodine Anastasovski. Posebno hvala što su svi poslanici pozdravili vaš humani čin i priznanje koje ste dobili. Čestitam.
Izvolite, gospođo Lakićević-Stojačić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani ministre, ne pamti se da je Vlada kao predlagač tako brzo menjala pojedine odredbe zakona koje je sama predložila. Jedna od tih odredbi koja se menja ovim izmenama i dopunama je i odredba člana 77. koja se odnosi na dobrovoljne davaoce krvi.
Demokratska stranka misli da ova odredba predstavlja usvajanje zahteva poslodavaca za smanjenje slučajeva plaćenog odsustva, ali se postavlja i pitanje tretmana dobrovoljnih davalaca krvi, kao i njihovog značaja, s obzirom da se njihovo pravo koristi, čini nam se, kao moneta za potkusurivanje između Vlade, sindikata i poslodavaca.
Ovom problemu treba prići sa zdravstvenog, ali i sa društvenog aspekta.
O tim činjenicama čuli smo od prethodnih govornika, tako da se pitanje odsustva ne mora generalno odrediti prema svim davaocima, nego se njegova dužina može propisivati pojedinačnim kolektivnim ugovorima, polazeći od težine posla koje davalac obavlja u preduzeću. S obzirom da će se, podsećam vas, novim zakonom o zaštiti zdravlja na radu predvideti procenat težine i rizika svakog radnog mesta, onda će ovakvo rešenje biti sprovodljivo u praksi.
Iz tog razloga poslanička grupa DS smatra da izmene i dopune Zakona o radu u ovom članu ne treba podržati, jer mislimo da nije dobro da se u tako kratkom roku za ovako važnu stvar donose izmene koje ne idu u prilog ljudima koji su spremni da daju krv, i znamo da je to u ovom trenutku jedna stvar koja je svakodnevno neophodna.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja prihvatio je ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Janković.
Vlada i Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branislav Janković.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu gde tražim da se pomenuti član briše.
Moramo napomenuti da je Zakon o radu pre dva meseca usvojen u Narodnoj skupštini i tadašnji amandmani koje je podnela Srpska radikalna stranka, kojima bi se poboljšao loš predlog zakona, zahvaljujući sujeti nisu prihvaćeni, ali se mora priznati da je Vlada deo predloženih rešenja Srpske radikalne stranke sada ugradila u ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o radu, što je postala gotovo redovna praksa kod mnogih predloga koje smo imali do sada.
Što se tiče člana 3, pročitaću samo deo predloga koji glasi – kolektivnim ugovorom poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se pravila, prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora. Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.
U daljem tekstu slede četiri tačke kojima se uređuje predlog člana 3. ali poslaničkoj grupi SRS naročito smeta stav 2. iza tačke 4) gde se kaže – pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom, a u daljem tekstu direktor. Kod poslodavca koji ima svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti, a u daljem tekstu preduzetnik. U poslednjem stavu stoji pojašnjenje – pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.
Znači, ponovo diskreciono pravo, ponovo prevelika ovlašćenja i ponovo mogućnost zloupotrebe prava koje je dato poslodavcu, bio on direktor ili preduzetnik. Sasvim je izvesno da je ovaj predlog zakona restriktivniji od prethodnog i njegovom primenom se još više sužavaju prava radnika. Poslanička grupa SRS sasvim sigurno neće glasati za ovakav predlog Zakona o radu, jer on, sa svim ovim kozmetičkim izmenama i dopunama, ne predstavlja bolje rešenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Đorđević, pa narodni poslanik Nataša Jovanović, a zatim narodni poslanik Zoran Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo moj kolega Branislav Janković u ime poslaničke grupe SRS na član 3. Predloga zakona o radu sasvim jasno govori – tražimo da se briše.
Dakle, u tom članu 3. radi se, naime, o članu 94. važećeg Zakona o radu, a donela ga je većina poslanika, mada se to ministru Laloviću nije dopalo, pa danas ponovo želi ovde da vrati onaj prvobitni predlog na razmatranje. Nadam se da će svi oni poslanici koji su glasali za amandman koji je podnela naša koleginica Nataša Jovanović iz Srpske radikalne stranke, a Narodna skupština ga je usvojila kada je ovaj Zakon o radu bio na usvajanju, da nećete uspeti da vratite ovo i da to neće ići na štetu građana Srbije.
Jer ovo što vi pokušavate da uradite danas sa ovim izmenama i dopunama Zakona o radu ide direktno na štetu građana Srbije. Samo nastavljate kontinuitet ovakvim načinom vlade DS-a Zorana Đinđića i Zorana Živkovića.
Znači, vi kao Vlada Republike Srbije imate odgovornost za građane Republike Srbije. Nekoliko stotina hiljada građana je bez posla. Građani Srbije su gladni, a vi ćete verovatno izaći da replicirate i da kažete kako pričamo za ovom govornicom jednu demagošku priču.
Gospodine ministre, vas to verovatno možda i ne pogađa, a građani Srbije u ovom trenutku teško žive.
Neka građani Srbije žive bolje i za to će se zalagati SRS, i zbog ovakvih podvala, u vidu predloga izmena i dopuna Zakona koje ste sada podneli Narodnoj skupštini, posle tri meseca od usvajanja Predloga zakona o radu, kada niste bili zadovoljni zato što smo izmenili onaj predlog koji nije išao u korist onoga što ste vi zastupali, jer vi ste nekada bili jedan od vođa sindikata. Kada ste govorili istinu: da li tada ili danas kao ministar Vlade Republike Srbije?
Prema tome, SRS ima jasan stav po pitanju amandmana koje smo podneli i smatramo da amandman na član 3. Predloga zakona treba da usvoji Narodna skupština, da ovaj član treba da se briše, kao i svi članovi ovog predloga zakona o radu koji je Vlada Republike Srbije podnela Narodnoj skupštini. Ukoliko u danu za glasanje ne budete glasali kako ste glasali kada smo doneli Zakon o radu pokazaćete da ne radite u korist građana Srbije.
Naš cilj ovde u Narodnoj skupštini, nas poslanika iz Srpske radikalne stranke, jeste da pre svega donosimo zakone koji će popraviti standard građana, a vaša priča o boljem životu građana na osnovu zakonskih projekata sa kojima ćete ostaviti nekoliko stotina hiljada ljudi bez posla i nastaviti kontinuitet Vlade Zorana Đinđića i Zorana Živkovića i DS-a i koalicionih partnera stavlja vas u isti položaj da nastavljate da radite ono što su oni radili pre vas. Znači, zavili su u crno građane i radničku klasu donošenjem Zakona o radu, znači, prethodna vlada.
Znači, vi ovakvim načinom kako ovo radite samo nastavljate to da radite u kontinuitetu. Ja se nadam da postoji svest kod poslanika i kod koalicione većine u ovoj skupštini i da će ponovo glasati za ove amandmane koje je podnela poslanička grupa SRS, ukoliko imate svest da ćete na taj način omogućiti građanima Srbije da mogu dostojanstveno da žive u ovoj državi.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, amandman na član 3. Predloga zakona koji je Skupštini stigao 4. aprila.