Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.

U članu 15. Predloga ovog zakona predviđena je izmena tarifnog broja 20. u kome je do sada bilo predviđeno da se plati administrativna taksa za zahtev za produženje važenja ekološke dozvole u iznosu od 12.750 dinara. Izmenama i dopunama ovog zakona ta taksa se povećava na 30.000 dinara, znači dva i po puta se povećava iznos taksi. To je 250% povećanje i potpuno je nejasno zbog čega je Vlada posegla za ovako velikim povećanjem administrativne takse koja se tiče izdavanja ekoloških dozvola.
U obrazloženju Predloga zakona Vlada nije pominjala uopšte ovako enormno povećavanje administrativnih taksi za produžavanje ekoloških dozvola, nego je navela kao razlog da je na predlog Ministarstva nauke i zaštite životne sredine trebalo usaglasiti ovaj zakon o administrativnim taksama sa grupom zakona, četiri zakona koja su prošle jeseni doneta iz oblasti ekologije, zato što je došlo do krupnih terminoloških promena, pa zbog tih terminoloških promena treba usaglasiti ovaj Zakon o administrativnim taksama.
Međutim, suština je u tome da je došlo do povećanja visine administrativnih taksi za 250%, a mnogo je manje važno da li će se terminološki uskladiti ovaj zakon o administrativnim taksama sa grupom zakona, četiri zakona koja su doneta prošle jeseni, iz oblasti životne sredine.
U predloženom tekstu izmena i dopuna Zakona o administrativnim taksama navodi se: "za zahtev za produženje važnosti integrisane dozvole na zahtev operatera", potpuno jedna konfuzna formulacija koja ne odgovara ni duhu našeg jezika, niti je razumljiva za običnog građanina koji bi hteo da podnese zahtev za produženje važenja neke ekološke dozvole iz neke oblasti privređivanja.
Uvode se termini sa obrazloženjem da je naše zakonodavstvo u obavezi da uskladi terminološki naše propise sa propisima Evropske unije i da je to po preporukama Evropske unije obavezno u oblasti životne sredine. To je urađeno i u ovim zakonima koji su doneti prošle jeseni, ova četiri zakona.
Vlada je bila u dilemi da li da ide sa jednim opštim zakonom o zaštiti životne sredine, a da podzakonskim aktima uređuje posle konkretne probleme koji se javljaju u vezi sa zaštitom životne sredine ili da ide sa zakonskom regulativom da sa četiri zakona pokrije apsolutno celu oblast zaštite životne sredine. Ona se opredelila za ovaj drugi model, ali je potpuno van našeg pravnog sistema i poimanja našeg jezika jedna rogobatna rečenica kao što je – zahtev za produženje važnosti integrisane dozvole na zahtev operatera. Malo ko će moći to da razume i da prevede na srpski jezik šta to konkretno znači.
Suština je u tome da mi imamo naloge od Evropske unije da u određenim privrednim granama moramo propise iz oblasti ekologije i životne sredine da uskladimo sa propisima EU i da tehnički unapredimo i osposobimo našu privredu da može na odgovarajući način, znači prema standardima EU, da štiti životnu sredinu, tako da je npr. za energetiku rok za usklađivanje propisa i tehničke opremljenosti zaštite životne sredine do 2015. godine, za drvnu industriju do 2012. godine itd. To ne znači da mi u naše zakone treba da unosimo tako rogobatne izraze, koji apsolutno nisu u duhu našeg jezika i koji su krajnje nerazumljivi.
Na kraju, u stavu 2. ovog tarifnog broja – za zahtev za prestanak važenja integrisane dozvole na zahtev operatera plaća se taksa od 20.000 dinara. Potpuno je nejasno zašto bi neko ko ne želi više da mu važi ta dozvola plaćao bilo kakvu taksu. Jednostavno, protokom vremena njemu će ta dozvola sama prestati da važi i nema potrebe apsolutno da plaća bilo kakvu taksu, a ponajmanje 20.000 dinara.
U celini gledano, ceo ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o administrativnim taksama je enormno povećao administrativne takse i opteretiće ionako tanke budžete, kako građana tako i naše privrede.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama. Slobodno se može reći da ovaj zakon krasi ono što krasi sve druge zakone koje ste prethodnih meseci stavljali na dnevni red, a to je činjenica da oni suštinski predstavljaju još jedno otežavanje za građane Republike Srbije. Svakim novim zakonom vi uvodite nove restrikcije, nova ograničenja, povećavate poreze, takse, izmišljate nove namete.
Ono što karakteriše ovu vlast jeste da ste jako malo toga uradili da olakšate život građanima, već se trudite da najpre sve namete, takse i cene raznih proizvoda dignete na evropski nivo, a kada dovedete sve građane do prosjačkog štapa i kada Mlađan Dinkić proceni da je konačno ispraznio sve slamarice, onda ćete valjda početi nešto da radite i za građane Srbije.
Amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo na član 17. Predloga zakona odnosi se na tarifni broj 31. kojim je predviđeno povećanje republičke administrativne takse za zahtev za davanje saglasnosti na elaborat univerziteta, odnosno fakulteta, i to više nego duplo. Predviđeno je povećanje sa 152.940 dinara na čak 351.170 dinara.
Potpuno je nejasno kada se pogledaju ovi tarifni brojevi, kao prvo, zašto je, ukoliko je, kao što smo imali slučaj kod prethodnog amandmana, jedan tarifni broj razdvojen na nekoliko, odnosno ukoliko je za nešto što je ranije bilo pokriveno jednom administrativnom taksom, sada predviđeno da se kroz nekoliko radnji određenih organa, praktično, multiplikuju te takse i da se umesto jedne plaćaju tri.
I to vam nije bilo dovoljno, nego ste i tu jednu koja je bila npr. 760 dinara povećali da sada prva bude 1.000, druga bude 1.000, a da treća taksa bude do 69.000. Na ovaj način ste vi nešto za šta je ranije trebalo platiti 760 dinara doveli do nivoa da se sada plaća čak 71.000 dinara, a vidimo kod zahteva za davanje saglasnosti na elaborat univerziteta, odnosno fakulteta čak iznos od 351.170 dinara.
Bilo bi dobro da je ministar tu i da nam kaže, hajde za ovu 351.000 svi znamo da je to mnogo posla, ali gde nađe baš i ovih 170 dinara, s obzirom na činjenicu da ovo nije povezano sa inflacijom, a prethodni zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama donet je ne toliko davno, u aprilu 2003. godine, pre oko dve godine. Trebalo bi videti zašto se sada ovoliko drastično menja predviđeni iznos za republičke administrativne takse.
Ne znam da li uopšte vredi trošiti reči o obrazloženjima u mišljenju Vlade zašto se ne prihvataju amandmani Srpske radikalne stranke. Ona su uvek gotovo potpuno besmislena. Sada se kaže da se amandman na član 17. ne prihvata iz razloga što je visina takse predložena s obzirom na vrstu i složenost poslova koji se vrše u vezi sa podnetim zahtevom za davanje saglasnosti na elaborat univerziteta, odnosno fakulteta.
Sada pitam da li se tu, eventualno, povećao obim poslova koji se rade da bi se dala saglasnost na elaborat univerziteta ili fakulteta? Naravno, jasno je svakome da se tu nije ništa menjalo, već da se isti obim poslova, ista vrsta poslova mora obaviti kao što je to bio slučaj i pre dve godine, i pre godinu dana, i pre pola godine. Onda je zaista teško reći zbog čega se sada maltene dva i po puta povećava iznos ove republičke administrativne takse. Niste mogli neprihvatanje ovog amandmana obrazložiti ovako. Trebalo je da nađete neko drugo obrazloženje. To jeste teško, ali, uostalom, to je vaš problem.
Što se tiče razloga koji su u samom obrazloženju zakona, kao prvo, rečeno je kod procene iznosa finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona i efekata predloženih mera da za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivati posebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. To bi moglo da bude sporno ukoliko se sada povećava broj radnji, ali naravno da vi gledate na svaki mogući način da ne opteretite budžet.
Uostalom, to možemo da shvatimo, ali ono što je problem, to je da će biti potrebno obezbediti znatno veća sredstva u džepovima građana Republike Srbije, da bi se ove uvećane, i po broju i po vrsti, a bogami i po iznosu, republičke administrativne takse ubuduće mogle platiti.
Dalje, kod efekata predloženih mera se kaže da bi uvođenje taksenih obaveza po osnovu novih spisa i radnji za koje će se administrativna taksa plaćati, odnosno usklađivanje taksene obaveze po pojedinim, konkretnim spisima i radnjama za koje se taksa plaća, trebalo da dovede do povećanja budžetskih prihoda po ovom osnovu.
Mislim da je svakome jasno da ukoliko su se ranije plaćale administrativne takse na jedan određeni broj spisa i radnji, a ukoliko se sada duplo ili troduplo povećava broj spisa ili radnji za koje će biti neophodno platiti republičku administrativnu taksu i ukoliko se istovremeno postojeće republičke administrativne takse povećavaju, neke za 50, neke za dva, tri ili pet puta, mislim da je i malom detetu jasno da će usvajanje ovakvih izmena Zakona o republičkim administrativnim taksama morati dovesti do velikog povećanja prihoda u budžetu po osnovu naplaćivanja ovih taksi.
Što se tiče razloga za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, moram reći da je to još jedno kršenje Poslovnika o radu Narodne skupštine i da je Predrag Marković, da je vodio računa o ovom parlamentu, trebalo da odbije da ovaj zakon stavi na dnevni red po hitnom postupku, jer podsetiću vas da član 161, koji reguliše donošenje zakona po hitnom postupku, kaže: "Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku". Ono što bi trebalo da bude izuzetno, dakle retko, u ovom parlamentu je postalo pravilo. Gotovo da se svi zakoni donose po hitnom postupku. Onda bi trebalo da vidimo šta je to toliko izuzetno ako mi od 50 zakona 45 ili 47 donosimo po hitnom postupku.
Dalje se kaže: "Po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija."
Zaista bi bilo dobro da neko iz poslaničke većine, kada već ministar finansija nije tu, da bilo ko izađe i obrazloži koje bi to štetne posledice po život, zdravlje, a posebno po bezbednost građana Republike Srbije nastupile ukoliko ovaj zakon ne bi bio donet po hitnoj proceduri, nego u redovnoj skupštinskoj proceduri, koja bi poslanicima ostavila više dana da se sa zakonom upoznaju, da napišu možda još kvalitetnije amandmane, što bi i raspravu u ovom parlamentu učinilo još sadržajnijom i, u krajnjoj liniji, što bi dovelo do toga da usvajamo i mnogo bolje zakone.
Naravno, kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku predlagač ne navodi ništa od ovoga što je predviđeno članom 161. Poslovnika o radu Narodne skupštine, već kaže da se predlaže da se zakon razmatra i donese po hitnom postupku kako bi se predložena rešenja što pre primenila. Ovakvo obrazloženje ne bi trebalo nikada da dođe pred poslanike u Narodnoj skupštini, jer vi biste, ukoliko bi se prihvatila ovakva koncepcija, ovakav stav, mogli za svaki zakon da kažete – eto, mi hoćemo da se što pre primeni. Ali, to nas nije briga, niti je to briga građana Republike Srbije.
Ukoliko ste želeli da zakon bude što pre primenjen, trebalo je da se potrudite i da pripremite Predlog zakona malo ranije ili u onim nedeljama koje smo proveli bez skupštinskih zasedanja, zato što ste se plašili da raspravu o poverenju Vladi Republike Srbije stavite na dnevni red, pa ste rekli – ne možemo sada o tome, imamo mnogo pametnijih pitanja koja su važnija za građane Srbije, o kojima moramo da raspravljamo. Umesto toga, naredne tri nedelje nije bilo zasedanja i onda nam opet 45 zakona podnosite da raspravljamo ovde po hitnom postupku, a spojili ste načelne rasprave o sedam, osam ili devet zakona, kako bi o tim zakonima što manje bilo rečeno.
Takođe, predloženo je ponovo, ovog puta ne samo mimo Poslovnika, već i suprotno Ustavu Republike Srbije, da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a kaže se "kako bi se predložena rešenja što pre primenila i omogućilo utvrđivanje taksene obaveze za spise i radnje u skladu sa propisima donetim nakon stupanja na snagu Zakona o republičkim administrativnim taksama", a podsetiću vas da je to bilo 30. aprila 2003. godine. Teško je reći da neko pri zdravoj pameti može posle dve i po godine od stupanja na snagu tog zakona da kaže da postoje razlozi da zakon ne stupi na snagu redovno, osmog dana od objavljivanja, nego da stupi na snagu već narednog dana.
Dalje se kaže da to čini naročito opravdane razloge za stupanje na snagu ovog zakona pre osmog dana od dana objavljivanja, u skladu sa članom 120. Ustava Republike Srbije.
Mislim da ovi razlozi koje ste ovde naveli nisu razlozi, nego je to vaša želja da zakon stupi što ranije, a vaša želja ne može predstavljati razlog. Drugo, ne samo da to ne može predstavljati opravdan razlog, nego svakako ne može predstavljati ni naročito opravdan razlog.
Zbog svega ovoga, pozivam vas da u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman i učinite život građanima Srbije barem malo prihvatljivijim. Hvala.

Hvala, gospodine Šaroviću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Rankić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branislav Rankić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako naivno danas deluju one takse na mobilni telefon i na nošenje i posedovanje oružja, na kojima ste gradili najveći deo svoje kampanje u tom periodu. Tek kada se ovakav jedan predlog zakona pogleda, o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, vidi se šta ste sve u stanju i na koji način da oporezujete.
Podneo sam amandman na član 19, gde tražim da se član 19. briše. Zašto? Članom 19. predviđeno je da se vrše neke izmene u stavu 1. Reč "davanje" zamenjuje se rečju "izdavanje", posle reči "otpada" dodaju se reči "koji nije opasan". Inače, dodaju se nova tri stava, i to je ono što je najvažnije u ovim izmenama koje treba da obezbede enormno punjenje budžeta.
Radi se o tome da je osnovnim zakonom bio predviđen samo jedan stav pod tarifnim brojem 41, da se za davanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada kao sekundarne sirovine naplaćuje 38.240 dinara. Međutim, sada je taj stav izmenjen i kaže se "za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada koji nije opasan kao sekundarne sirovine"; ista taksa je zadržana, ali se dodaju se nova tri stava, pa se raščlanjuje: za izdavanje dozvole za izvoz i tranzit opasnog otpada 60.000, za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost uslova za ispitivanje otpada 5.000 i za rešenje kojim se odobrava prevoz opasnog otpada na teritoriji Republike Srbije 7.000 dinara.
Šta je ovde veoma zanimljivo? Zanimljivo je to da ste za izdavanje dozvole za izvoz i tranzit tog opasnog otpada predvideli najveću taksu, od 60.000 dinara. Ako ima onih koji mogu da izvezu otpadnu sirovinu ili opasan otpad iz Srbije, treba ih osloboditi bilo kakve takse. Na taj način se praktično najbolje rešavaju naši ekološki problemi. Međutim, vi ste ovde predvideli upravo najveću taksu. Time ćete verovatno otpad u kome se Srbija nalazi, i to veoma opasan otpad, zadržati u Srbiji i time ćete destimulisati bilo koga ko bi pokušao da izveze nešto od tog otpada.
Međutim, moram vam priznati da me najviše uveseljava kada čitam u ovim vašim predlozima razloge za donošenje ili obrazloženje koje dajete uz zakon. Ako imate pred sobom zakon, mislim na ove poslanike koji podržavaju većinu, pogledajte u razlozima za donošenje zakona, potpuno su dva ista razloga u stavu 1. i 2.
Kaže se da se osnovni razlog za donošenje ovog zakona sastoji u potrebi usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama koji su kao organizaciono novi poslovi, posle donošenja Zakona o republičkim administrativnim taksama, propisani. Navodi se da se to usaglašava sa propisima koje donose Republika, lokalne samouprave i autonomija.
Drugi stav kaže: "Takođe, razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usaglašavanja predmeta taksene obaveze sa spisima i radnjama u sprovođenju propisa donetih posle stupanja na snagu Zakona o republičkim administrativnim taksama." To je potpuno isto.
I osnovni razlog je takođe razlog, s tim što se ovaj drugi dole odnosi na neko usaglašavanje sa zakonima koji su doneti. Ali, ovo gore, što donose propise Republika, AP ili opština, jedinica lokalne samouprave, mora biti u saglasnošću sa ovim dole i ovo gore je potpuno bespotrebno. Ako oni nisu u saglasnosti sa zakonima koji su dole navedeni, a to je u stvari Zakon o energetici pa nadalje, čemu služe propisi koje donose lokalne samouprave? Praktično, svaki sud bi trebalo da ospori njihovu valjanost.
Inače, ove izmene u članu 19. su, kako je ovde navedeno, pod uticajem Ministarstva nauke i zaštite životne sredine koje je predložilo da se, između ostalog, usaglase pre svega pojmovno, a zatim i na drugi način sa ovim propisima koje sam već naveo. Kaže se, kada su ubačena ova tri nova stava, da su izbrisani tarifni brojevi 6, 11, 16 i 17. Kod brisanja tih tarifnih brojeva pokušava se nametnuti poslanicima iluzija da se jedan deo ovih tarifnih brojeva briše, a da se uvode neki novi i na taj način se postiže ravnoteža.
Međutim, to nije tačno. Bilo koju od ovih strana da otvorite videćete da se uvodi dve trećine novih tarifnih brojeva, a jedna trećina se praktično briše. To uopšte nije sporno, s obzirom da se na kraju kaže da je osnovni razlog za donošenje ovoga punjenje budžeta, odnosno povećanje budžetskih sredstava, pa se pitam da li ministar kada nam obrazlaže ovakve zakone možda govori neistinu kada kaže da je u ovih proteklih nekoliko meseci u ovoj godini ostvaren veliki višak u budžetu, koji on naziva suficitom, a čuli ste da nije pravilno reći suficit pre kraja godine.
Znači, ako postoji taj višak u budžetu, čemu ovolika žurba, kako reče Nemanja Šarović, da to stupi na snagu sutradan posle objavljivanja u "Službenom glasniku"? Zar će se za tih osam dana, koliko bi eventualno trebalo da prođe proceduru, toliko izgubiti novca koji bi potencijalno ušao u budžet na ime uvođenja ovih novih tarifnih brojeva koji bi se oporezovali?
Dakle, podneo sam amandman na član 19. kojim zahtevam da se ovaj član briše. Ono što je ranije pisalo u članu 19, bez ovih promena, dovoljno je jasno, možda i bespotrebno, ali kada je u pitanju ovo što je raščlanjeno, zaista je bespotrebno i opteretiće veliki broj onih ljudi koji se praktično bave uvozom, tranzitom, izvozom ili na bilo koji drugi način manipulacijom opasnim otpadom i onim koji se ne smatra opasnim otpadom. Hvala.

Hvala, gospodine Rankiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Zlatan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo, narodni poslanik Rankić je dobro obrazložio svoj amandman i naveo osnovne razloge zbog kojih je predlagač, odnosno Vlada Republike Srbije izašla pred Narodnu skupštinu sa ovim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
Ja ću ovde ukratko još jednom to na svoj način da obrazložim i da vas pokušam ubediti da ove izmene i dopune Zakona, kako su ovde predložene, ne treba usvojiti. Naime, dve su osnovne karakteristike ovih dopuna zakona. Prva je da se povećavaju postojeće takse, znači na postojeće poslove, a druga je da se proširuje obim poslova koji će se ubuduće taksirati u republičkim administrativnim taksama.
Obrazloženje koje je predlagač dao zbog čega ide na ove izmene i dopune zakona je šturo i nema suštine. Ono je ovde formalno dato, međutim, prave suštine nema. Navedeno je šta je osnovni razlog, šta je drugi razlog itd. Međutim, jedini i pravi razlog je upravo ono što je navedeno na kraju obrazloženja, gde stoji šta su efekti predloženih mera. Znači, ovde stoji da su efekti predloženih mera upravo da se popuni budžet, odnosno da se prikupi što više sredstava u budžet Republike Srbije. To je osnovni razlog zbog koga se ide na ovaj korak. Treba što više sredstava prikupiti u budžet Republike Srbije i onda se gleda na koje se sve načine to može uraditi, pa se poseže za ovom merom da se takse povećaju i da se proširi obim poslova koji će se ubuduće taksirati.
To je ono što je suština svega ovoga i upravo je, što je gospodin Rankić rekao, nelogično i nejasno otkud ova mera i zašto se tako hitno ide u sve ovo, ako imamo, kako kaže ministar, suficit budžeta, odnosno ako imamo višak sredstava u budžetu u odnosu na rashode koji su prisutni.
Što se tiče mog amandmana, podneo sam amandman na član 21. Pokušaću ukratko da pročitam ovaj član i da izvršim analizu šta je predviđeno članom 21.
Članom 21. predviđeno je da se posle tarifnog broja 49. dodaje novi tarifni broj 49a, uvodi se novi tarifni broj, što znači neki novi poslovi koji će se ubuduće taksirati ovim taksama. Stoji ovako: "Za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za: 1) proizvodnju i držanje životinja (farme)". Znači, farme će ubuduće morati da plate republičku taksu za izdavanje ovog rešenja o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u iznosu od 2.000 dinara.
Za rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za klanje životinja, obradu, preradu i uskladištenje proizvoda životinjskog porekla taksa je, u slučaju da se radi o industrijskoj proizvodnji, znači većeg obima, 12.000 dinara. Ako se radi o zanatskoj proizvodnji, znači manjeg obima proizvodnje, taksa je 6.000 dinara. Znači, svi mesari koji se bave ovom delatnošću moraće da plate taksu za izdavanje ili dobijanje rešenja o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova za objekte u kojima vrše klanje i obradu mesa u iznosu od 6.000 dinara.
Treća podtačka pod ovom drugom tačkom kaže – za objekte, odnosno prostorije u domaćinstvu taksa iznosi 2.000 dinara. Meni ovo nije jasno i voleo bih da je tu predlagač da nam objasni, kada već nije u obrazloženju predloga dao preciznije tumačenje, šta znači to da se za rešenje o ispunjenju veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima u domaćinstvu koji se koriste za klanje i obradu mesa plaća taksa od 2.000 dinara. Ne znam da li neko koristi te objekte u domaćinstvu da bi vršio klanje, obradu mesa i onda izlazio na tržište sa tim proizvodima.
Dalje, tačka 3): za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za prodaju životinja (stočne pijace, otkupna mesta) taksa je 12.000 dinara. Pitam se ko će platiti ovu taksu? Stočne pijace se organizuju uglavnom na seoskim vašarima. To su uglavnom ili neke površine koje su u društvenom vlasništvu ili je neko od meštana jednostavno ustupio svoju površinu, livadu ili pašnjak, za organizovanje stočne pijace na seoskom vašaru. Sada on treba da plati 12.000 dinara da bi se uopšte organizovala stočna pijaca na tom mestu.
Jednostavno, ne znam ko je obveznik ove takse, to nije nigde obrazloženo. Da li je to vlasnik te parcele ili je to mesna zajednica koja organizuje vašar, odnosno stočnu pijacu?
Ako je vlasnik parcele, verovatno mu ne pada na pamet da pod tim uslovima svoju parcelu ustupa za organizaciju stočnog vašara, odnosno stočne pijace, a ako je mesna zajednica, ne vidim odakle će mesna zajednica (znate i sami da su mesne zajednice u teškoj situaciji, da jednostavno ta sredstva nemaju) prikupiti sredstva da plati ovu taksu.
Peta tačka – za rešenje kojim se utvrđuje ispunjenost veterinarsko-sanitarnih uslova u objektima za sakupljanje, uskladištenje i preradu sirovina i otpadaka životinjskog porekla taksa je 6.000 dinara.
Šesta tačka, opet isto rešenje – u objektima za neškodljivo uklanjanje životinjskih leševa taksa je 12.000 dinara. Opet mi nije jasno i opet nema obrazloženja šta znači – neškodljivo uklanjanje leševa životinjskog porekla. Zašto bi onaj ko to radi, umesto da ga nagradimo što to radi, morao da plati taksu od 12.000 dinara?
Sedma tačka – u objektima za proizvodnju stočne hrane taksa je 6.000 dinara. Znači, svako ko ima nameru da se bavi proizvodnjom stočne hrane mora da plati taksu da bi dobio rešenje o ispunjenju veterinarsko-sanitarnih uslova, u iznosu od 6.000 dinara. Da vas podsetim, pored ove takse, onaj ko pokušava da se bavi ovom delatnošću mora platiti sijaset drugih taksi i drugih dozvola i rešenja, tako da ćete verovatno mnoge odvratiti ovakvom taksom i od pokušaja ili razmišljanja da krenu u ovakav posao.
Stav 2. ovog člana kaže – za rešenje o utvrđivanju ispunjenosti uslova za obavljanje poslova zdravstvene zaštite životinja i veterinarske delatnosti u veterinarskim stanicama, veterinarskim ambulantama, veterinarskim klinikama, centrima za reprodukciju i veštačko osemenjavanje taksa iznosi 6.000 dinara.
Gospodo, ovo je nov član u odnosu na postojeći zakon. Znači, ovo su neki novi poslovi koji će se, stupanjem na snagu ovog zakona, taksirati predloženim iznosima koji su ovde dati. Verovatno će to ova većina usvojiti. Mislim da je ovo previše i da ćemo ovim mnoge ljude koji pokušavaju nešto da rade u ovoj oblasti, a opet se ovo odnosi na poljoprivredu i na oblast poljoprivredne proizvodnje, odvratiti od pokušaja da se bave ovom proizvodnjom.

Hvala vam, gospodine Jovanoviću.
Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.) Hvala.
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Lazar Čavić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u tarifnom broju 51. stav 1. tač. 1) i 2) broj 2.290 zamenjuje se brojem 9.890.
Posle stava 2. dodaje se napomena, koja glasi: "Za svako sledeće rešenje plaća se 50% od odgovarajuće takse po ovom tarifnom broju". U ovom tarifnom broju stavke su iznosile od 2.290 do 38.240. Taj raspon je veliki, a kamoli da se sada poveća za pet puta, a ostali za 50%.
Ovim amandmanom predlaže se da se ovaj član 22. zakona o taksama briše. Stav Srpske radikalne stranke je poznat. Mi smo protiv ovih dažbina i protiv svakog zahvatanja iz džepa građana. Smatramo da ovaj zakon nije ni u vremenu ni u prostoru dobrodošao. Zato su svi naši amandmani i sva naša nastojanja da se ovi članovi brišu, odnosno da ovaj zakon ne bude prihvaćen. Kako da dođe u ovom vašem blagostanju, koje pogađa svakog pojedinca, ako je poskupela struja, putarina, benzin i nafta, kako bi od naših seljaka otkupili pšenicu po najnižoj ceni, nižoj od 2004. godine.
Dame i gospodo, da li ste svesni da seljak više ne može da prati ove dažbine države? Da li ste svesni da seljaci imaju od 10 do 20 hiljada dinara dugova za struju? Da li ste svesni da seljak ne može da plati ni porez? Da li ste svesni da na hektar pšenice, kada se poseje hektar pšenice ne može da bude veći prihod od 1.500 dinara? Znači, seljak ne može da prati ovo. Ako je evro došao do 85 dinara, ako predviđate inflaciju u dvocifrenom broju, vi ste se sada ustremili ka našim građanima da povećate takse, baš su vam lepe želje i ideje.
Niste uspeli nijednu tačku dnevnog reda na ovoj sednici da usmerite ka boljitku naših građana, odnosno ne želite da obradujete naše građane. Po svakoj tački tražite od građana pare, a građani nemaju te pare, želite da budžet bude pun. Ministar Dinkić se hvali da je budžet u suficitu, a nemate para da isplatite poslednju elementarnu nepogodu koja je zadesila jug Srbije. Kako ti naši ljudi tamo da prežive, oni imaju prihod od te njihove poljoprivrede?
Već sam vam rekao da seljak ne može da živi ni od čega. Nevladine organizacije su pune pare, a oni pljuju po nama i po državi. Tu država i Vlada moraju dati odgovor i građanima, a i nama srpskim radikalima kao najvećoj opozicionoj partiji. Nije vam baš opravdan razlog za donošenje ovog zakona, jer kažete da su pristigli neki novi poslovi. Stvarno je teško shvatiti kako vi to usklađujete, a para nema u kasi.
Ne mogu se podići ekonomski nivoi ni na republičkom, na lokalnom, a ni na pokrajinskom nivou ovakvim taksama. Taj nivo se diže novim poslovima, novim fabrikama, novim poljoprivrednim pakovanjima roba za svetske pijace, novim načinom razmišljanja da ovu državu treba da vode ljudi koji stvarno žele dobro građanima. Srpski radikali će to dokazati posle narednih izbora.
U obrazloženju ste naveli zakone kojima će se podići nivo slatkosti; neće se time ništa podići od gore navedenih radnji.
Ovaj amandman ima veze sa poljoprivredom i veterinarstvom; pa, to nije tačno, jer ne može ovako visokim taksama, ne može sve da se promeni u vašu korist. Nemaju naši građani para da ovakve takse prate. Zar minimalnim fondom para vi očekujete da neko može sa 2.290 dinara da plati 9.899 dinara, i to je skoro pet puta više, a ostala rešenja povećavate za 50%.
Navodno su složeni spisi koji prate ovu oblast u poljoprivredi i veterini, a živimo u 21. veku gde je sistem praćenja doveden do savršenstva putem elektronskih računara. Sva ta rešenja koja predlažete su nerealna, pa ni ovaj zakon nije realan. Hvala.