Dame i gospodo narodni poslanici, član 104. – pogrešno me je, gospodin Balinovac, protumačio.

Gospodine Markoviću, pogrešno tumačenje, osnov za repliku. Pojasnili smo da ovo nije bilo nikakvo tumačenje onoga što ste vi rekli, već tumačenje stava predlagača zakona i zbog toga je citirano čime se rukovodio predlagač zakona pri formulisanju svog stava. Nije korektno da vodimo polemiku. Recite kratko na šta ste mislili da ste pogrešno protumačeni, ali nije osnov za repliku. Izvolite.

Znate, u vreme Milovana Glišića bili su prigodni pokloni. Doduše, tada nisu bile zlatne olovke, gospodine Aligrudiću, ali je bila "Glava šećera", pa se preprodavala "Glava šećera". Uostalom, verovatno ste je čitali. Ako neko nije pročitao, daću mu knjigu, pa može da pročita.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo, dopunjujem svoj predlog, da građanin kad ode kod službenika, nemoj da daje samo koverat, može se i to protumačiti kao mito, ali kad veže mašnicu preko koverte, u kome se nalazi 100 evra, e, to je prigodan poklon.

Upozoravam vas, pozivanje na korupciju i objašnjavanje kako bi trebalo da se korumpira je kažnjivo.
Izvolite, po Poslovniku, gospodine Aligrudiću.

Naravno, vređa se dostojanstvo narodnih poslanika, član 104. Konkretno, gospodin Marković je pomenuo moje ime, stavljanjem u kontekst sa nekakvim olovkama, valjda da uvredi mene.
Gospodine Markoviću, kada pronađete bilo koga u ovoj državi, koji će da potvrdi da sam ja od bilo koga, ikada, kao državni funkcioner, primio bilo kakav poklon ni manje ni veće vrednosti, onda ćete pominjati moje ime. U suprotnom, ako to ne znate i ne možete da dokažete, onda ćete da ćutite, kao što je red i nećete da pominjete moje ime za govornicom. To je prva stvar.
(Sa mesta, Momir Marković: To je pretnja.)
Naravno da imam pravo da ovo izgovorim, zato što imam pravo da stojim iza onoga što kažem, a ovo što govorim je istina.
Druga stvar, kada je reč o argumentima koje ste izneli, a imaju veze svakako sa ovim o čemu govorim, vi ste kao narodni poslanik imali da se bunite, kada smo donosili Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
(Sa mesta Momir Marković: Bunio sam se.)
Niste. Trebalo je da se bunite u onom delu i onda kada je bilo reči o primanju poklona državnih funkcionera. Morate imati traga o tome. To morate ovde dokumentovati i pokazati.
To što ste vi ovde pro forme protiv svakog zakonskog predloga, ako zakon ima 100 članova, stavljate 100 amandmana na svaki član, tražite da se svaki član briše, da biste diskutovali. To je vaše pravo. Molim vas, vi ovde morate govoriti argumentovano o stvarima.
Dakle, vi ovde niste govorili argumentovano o stvarima, nego ste pokušali da nam kažete da državni funkcioner ima pravo da primi poklon manje vrednosti, a da državni službenik, koji radi za 25.000 dinara mesečno u najboljem slučaju, ako ima visoku stručnu spremu, ne može da primi ni gumicu, iako mu je, možda, potrebna za rad ili predstavlja znak pažnje. Dakle, budimo ovde vrlo korektni kada o ovim stvarima govorimo. Ne valja vam ni amandman, niti argumentacija, niti vam valja ovo što ste maločas rekli, spominjući moje ime. Hvala.

Hvala vam.  
Po članu 27. predsedavam sednicom. Nema razloga da se međusobno kvalifikuju vrednosno izlaganje narodnih poslanika, jer oni sami biraju kakvom argumentacijom, zbog čega će učestvovati u jednoj raspravi. Mislim da ne postoji nijedan razlog za ovakav ton.
Molim vas, da se obave međusobne konsultacije.
Da ne bi bilo takvih tonova, pauza pet minuta. Hvala vam.
(Pauza u 18,20 časova.)
(Posle pauze – 18,40)

Nastavljamo sa radom. Za reč se javio narodni poslanik Momir Marković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam koji to poslanik ima pravo da mu se ime u Narodnoj skupštini ne pomene. Nisam nikoga poimenično prozvao za korupciju, a ako se neko prepoznao, onda su to njegove stvari.
Neću govoriti o zlatnim olovkama, neću govoriti o upravnim odborima, neću govoriti o mnogo toga što znam, nebitno je, samo se vraćam na to da me je gospodin Balinovac pogrešno protumačio kada sam govorio o amandmanu, kada je rečeno da državni službenici imaju prava da prime poklon manje vrednosti, a u Zakonu o sukobu interesa je nedvosmisleno rečeno da bude manji od polovine prosečnog ličnog dohotka u Republici Srbiji. Prosečan lični dohodak je 17.260 dinara za juli mesec, 100 evra je 8.400 dinara.
Prema tome, ono što vi omogućavate tim državnim činovnicima je, da, za svaku svoju potvrdu koju moraju da izdaju, za svaki dokument traže poklon manje vrednosti, a Zakonom o sukobu interesa je rečeno da je to preko 8.500 hiljada, znači da za svaki dokument oni mogu komotno da traže 100 evra, odnosno poklon u protivvrednosti od 100 evra. Da li je to zlatna hemijska olovka ili upaljač, neka to vide oni koji traže poklone.

Hvala gospodine Markoviću. Mislim da smo sada razjasnili tu temu.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Uzrok svih ovih replika i ovih izlaganja povodom člana 24. i amandmana koji je podnet od strane SRS nalazi se pre svega u nerazumevanju.
Kada je donošen Zakon o sprečavanju sukoba interesa SRS je, takođe, osporavala jednu sličnu odredbu koja se odnosila na državne funkcionere. Verujte, nije korektno u ovoj priči i ovom našem obrazloženju da se branite gumicama, rokovnicima i hemijskim olovkama.
Potpuno je normalna stvar da poslovni partneri razmenjuju takve poklone oko Nove godine, da li je to upaljač, kalendar itd, ali to i nije materija za zakon. Zašto bi to bila materija za zakon.
Hoću da vam kažem da između državnog funkcionera i državnog službenika postoji ozbiljna razlika. Ja sporim i pravo državnom funkcioneru da prima, pa i prigodne poklone. Ako ja već i njemu sporim to pravo, još više imam razloga da sporim to pravo državnom službeniku koji neposredno radi sa predmetom. Državni funkcioner može da ima kontakta sa strankama u postupku, a i ne mora. Državni službenici po definiciji imaju kontakte sa strankama.
Uopšte nije primereno da u jednom zakonu koji uređuju državnu upravu, (a i ovaj uređuje državnu upravu i to je jedan aspekt taj personalni, kadrovski,) bude neka odredba, bez obzira da li u negativnom ili pozitivnom obliku, koja se tiče nekog poklona, pa da li je to manje vrednosti, veće vrednosti, prigodan poklon itd. Niko nikoga neće da prozove zato što je dobio rokovnik ili olovku. Znate i sami da ovo što je pričao gospodin Marković ne odnosi se na te stvari.
Ali, imamo situaciju da državni službenik sasvim normalno prima kao prigodni poklon flašu viskija, pa pošto stranke znaju za njegovu sklonost i za naviku, pa kako koja stranka donese flašu viskija on ode preko puta u kafić i uzme pare.
Stav 3. je strašan, gde dajete merila, neke kriterijume itd. Naprosto, ovaj član gotovo da i ne postoji, ne bi smeo da postoji u ovakvom obliku, nego bi trebalo da postoji kao odredba kojom se propisuje zabrana.
Kao da sada donosimo neki propis i kao da od nas niko nikada nije otišao do nekog šaltera ili do neke kancelarije gde je njegov predmet, gde čeka u nekoj fioci, pa sada pričamo nešto pod idealnim uslovima. Ljudi ovo je Srbija, kako vam nije jasno? Pera pisar, znate i sami.
(Hranislav Perić, sa mesta: Šta uzima Albijanić?)
To ćeš da izađeš ti Hrane, pa da objasniš šta uzima Albijanić, a šta Aligrudić, ja ne znam, ali biće mi drago da te čujem.
(Hranislav Perić, sa mesta: Što ih napadaš kada ne znaš?)
Međutim, pošto ovako stvarno važan propis gde možemo da damo dosta, po meni kvalitetnih diskusija, da li se amandman briše ili se nešto menja, kao što vidite, svi amandmani koji su se našli na dnevnom redu nijedan nije "briše se", nego neka korekcija da se poboljša tekst.
Pošto ovo stvarno gubi bilo kakav smisao, ne znam koga treba da ubeđujem. Ako treba da ubeđujem Ljubu Kragovića, onda radim nepotreban posao.
Nije dobro što se u vreme nekih prenosa prenosi i Skupština i ova rasprava gubi bilo kakav smisao. Većina je otišla, ne želi da sluša. Formalno-pravno imamo takav Poslovnik, da sada ostane jedan poslanik SRS i da obrazlaže sve amandmane, predsednik Narodne skupštine bi morao sada da sedi ovde.
Pošto su se neki "duhovi" desili posle ručka i to, očigledno, ugrožava naš rad i svrhu našeg rada, mi ćemo da napustimo ovo zasedanje. Nadamo se da ćete vi po starom dobrom običaju da "preveslate" preko tih amandmana, po sistemu prozivanja i nikog nema da se javi. Znam da vam nećemo smetati u diskusiji, jer ovo stvarno gubi svaki smisao.