Moji prethodnici su termin "koordinaciono telo" vezali za Nebojšu Čovića i ono što je on rukovodio.
Međutim, ovaj termin znači i šire, znači i mogućnost da vlada formira unutar vlade koordinaciono telo, što je praksa odavno, različitog sastava, nekoliko ministara ili iz nekoliko ministarstava, pomoćnici, sekretari i drugi ovlašćeni predstavnici ministarstva, gde oni koordiniraju i na tom koordinacionom odboru se dogovaraju kako će neke stvari da se urade iz nadležnosti vlade i ministarstava.
Odmah moram da vam kažem da smo mi protiv takvog oblika saradnje i zajedničkog vršenja poslova od strane više ministarstava, jer onda se, po pravilu, ili ministar ili neko od potpredsednika, ako ima više potpredsednika, pošto sada ima samo jedan, verovatno neko od ministara zaduži, pa onda on, praktično, utiče na obavljanje poslova nekoliko ministarstava.
To su ti koordinacioni odbori, koordinaciona tela, mogu da imaju različite nazive. Ne mora to da bude odbor, telo, komisija ili koordinacija.
Nekada je to bilo – jedan potpredsednik je zadužen, pa on četiri ili pet ministara ili sve službenike skupi, pa je vlada zaključila da treba to i to, i onda to što taj potpredsednik saopšti ima veći značaj od Ustava, zakona i bilo čega. Ako vlada ima potrebe da uredi način operativne saradnje između više ministarstava, onda je svojim poslovnikom regulisala, verovatno i sada postoje ona tri odbora: Odbor za privredu i finansije, Odbor za državnu upravu i mislim da je Odbor za društvene delatnosti. Možda je sada drugačija organizacija.
Da onda ti odbori, ne samo da imaju funkciju propusne moći za nacrte akata dok dođu do vlade, nego da se uključuje nešto što se zove operativna saradnja, pa je onda, maltene, većina ministarstava zastupljena u jednom ili u više odbora, gde su ti odbori već institucije unutar vlade, gde vlada ostvaruje politiku da koordinira rad, itd.
Ali da se formiraju posebna koordinaciona tela, SRS je protiv, naročito smo protiv da to stavite u ovaj zakon, jer koordinaciono telo, kao organ ili kao institucija ili kao neka mogućnost, nije predviđena nijednim materijalnim propisom. U nekim materijalnim propisima iz upravne oblasti može da stoji – uz saglasnost ministarstva ili zajednički dva ministarstva. Za te stvari nije potrebno koordinaciono telo.
Znači, moji prethodnici su pričali o čistom koordinacionom telu koje se vezuje za Čovića – kada je teško, itd. Ja vam pričam o operativnim koordinacionim telima koja se svakodnevno formiraju pri vladi; dva-tri ministarstva, pošto je slično, itd. – kao što je moguće da se napravi koordinaciono telo za Među, Jaša Tomić itd. To vlada može da reguliše unutar svoje postojeće organizacije, s tim što je ona samostalna, da odredi svoju organizaciju i svoje stručne službe i način saradnje, preko svojih odbora koji postoje u samoj vladi.
Ovako nešto znači da vi potencirate, u varijanti kada postoji više potpredsednika, jednog potpredsednika od njih, ili svakoga od njih za neke druge oblasti. Neminovno se pravi pritisak na nadležna ministarstva i dovodi u pitanje njihova samostalnog i zakonitost. Često se tu čuju neki stavovi, od nekih, i to takve prirode da utiču na zaposlene u određenom ministarstvu kako oni da primenjuju svoj propis. To je opasno.
Ako želite da uredite državnu upravu, ako želite da uredite odnos između vlade i ministarstava, ako želite da uredite saradnju između više ministarstava, onda nemojte da pravite koordinaciona tela nedefinisana. Ona su, po prirodi, nedefinisana, to mora da znate. Njih nikako ne možete da definišete.
Uvek se javlja neka dominacija i uvek se pojavljuje neki viši interes koji nalaže kako će neko ministarstvo da primenjuje svoj propis, a oni su po Ustavu i zakonu dužni da samostalno, nezavisno i nepristrasno primenjuju taj propis. Tu postoji bojazan od koordinacionih tela.
Što se tiče ove stvari, o kojoj su pričali moji prethodnici, o Kosovu i Metohiji, tu su postojale različite ideje kako to može da se reši – da li posebnim ministarstvom, posebnim odborom unutar Vlade, gde bi se vršila neka koordinacija, dogovor, itd. Ali, ono što je važno, taj deo organizacije mora da bude na jedinstven način, kao za celu teritoriju Republike Srbije. Vi ste nesvesno, kada ste napravili Koordinacioni centar, prikazali da to već nije teritorija. Zašto bi se tamo nešto posebno organizovalo?
Vi ste mogli u okviru Vlade da napravite odbor za Kosovo i Metohiju, gde se usaglašava rad ministarstava, šta može da bude zajedničko na terenu, gde je moguće, itd. Ali, kod nas u Srbiji svi vole funkciju, pa se tako i prave koordinaciona tela da bi neko koordinirao. Šta da koordinira? Onda nam se dešava da koordinira svako gde stigne. Znate kakav je Dinkić, samo mu kaži, ode on, šest ministarstava obrisa, a sada hoće i vojsku da obriše.
Vodite računa, nemojte ovakvu odredbu da ubacujete, jer neko će da se poziva na ovu odredbu koja u suštini ništa ne znači, a on će se tako autoritativno pozvati da mu ona daje za pravo da on govori ministarstvima i ljudima koji rade 20 godina kako da primene koji član zakona.
Danas smo pokušali da vam kažemo da mnogo više odredbi postoji i zato smo podnosili ove amandmane da vam skrenemo pažnju. Znači, da postoji mnogo veća opasnost od zloupotrebe, nego od nečeg pozitivnog što bi moglo da se desi ukoliko bi se ove odredbe ugradile ovako kako ste vi predložili. U tom smislu treba tumačiti ove naše amandmane.

Hvala gospodine Krasiću.

Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.) Hvala.

Na član 66. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 69. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Lakićević-Stojačić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.) Hvala.

Na član 77. amandman je podneo poslanik Milorad Mirčić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo, evo još jedan amandman za koji zaista ne postoji ni jedan jedini opravdan razlog zbog čega ga predstavnik Vlade nije prihvatio, a nadam se da ćete vi u danu za glasanje da budete ozbiljniji od kolege Balinovca koji predstavlja ovde Vladu, koji nije prihvatio jedan zaista krajnje razložan i potpuno opravdan amandman.
O čemu se ovde radi? U članu 77. Predloga zakona o državnoj upravi kaže se, da su organi državne uprave dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način. Zaposleni koji su ovlašćeni za pripremu informacija i podataka vezanih za obaveštavanje javnosti odgovorni su za njihovu tačnost i blagovremenost. Ne znam da li osećate da je ovaj član nepotpun, da ovako kako je formulisan ne znači takoreći ništa, jer niko nema odgovornost ukoliko ovaj član ne bude primenjen.
Iz tog razloga i u tom smislu je kolega Milorad Mirčić podneo amandman i rekao da se na kraju stava 1. koji kaže: "Organi državne uprave dužni su da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan način", posle ovoga, (kolega Mirčić je predložio) da se dodaju reči – "a sredstva javnog informisanja koja se pretežno finansiraju iz budžeta dužna su da ta obaveštenja prenesu javnosti". Da li postoji išta logičnije i normalnije od ovog predloga? Dakle, nismo čak išli ni sa obavezom prema svim sredstvima informisanja, ali prema onima koja se pretežno ili potpuno finansiraju iz budžeta, to je sasvim normalno i prihvatljivo.
Šta kaže Vlada zašto nam ne prihvata ovaj amandman? Prema Zakonu o javnom informisanju, kaže Vlada, država ne može ni neposredno ni posredno biti osnivač javnih glasila, kao što osnivač javnog glasila ne može biti ni pravno lice koje je u pretežnom delu u državnoj svojini ili se finansira iz javnih prihoda. Da li vidite da nas je Vlada ovde slagala? Ovo jednostavno nije tačno.
Ili dalje, kaže: "Zakonom o radio-difuziji propisano je da su nosioci javnog radiodifuznog servisa republička i pokrajinska radiodifuzna ustanova".
Njime su uređeni i ostvarivanje opšteg interesa u oblasti javnog radiodifuznog servisa, obaveza javnog radiodifuznog servisa u ostvarivanju opšteg interesa, kao i izvori finansiranja.
U stavu 3. u obrazloženju Vlade kaže: "Sredstva iz budžeta nisu ni u jednom zakonu predviđena kao izvori finansiranja javnih glasila". Da li smo mi ovde govorili o Republičkom budžetu i usvajasmo li taj Republički budžet? Da li Vlada misli da su narodni poslanici ljudi kratke pameti, maloumni?
Da li Vlada misli da su narodni poslanici ljudi kratke pameti, maloumni, šta li? Zaista je nedopustivo kako Vlada kroz svoje predloge vređa inteligenciju narodnih poslanika i građana Srbije koji prate rad ovog parlamenta. Pa, jesmo li mi opredelili u budžetu određena sredstva RTS ili nismo?
Jesmo li govorili ovde, kada je bilo reči o izmenama Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, a pogotovu kolege iz lokalnih samouprava, na koji način se koriste sredstva lokalnih samouprava za sredstva javnog informisanja, odnosno na koje sve načine se zloupotrebljavaju ta sredstva. Koliko se tih sredstava iz lokalnih samouprava izdvaja za javna informisanja, za lokalne televizije i radio-stanice.
Znate da ste usvojili izmene i jednog i drugog zakona, Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, upravo zato da bi ste vašim partijskim drugovima, koji su na lokalu, na vlasti, i dalje dozvolili i omogućili da sredstvima građana sprovode politiku vaših stranaka.
Govorili smo o tome. Čak ni nadležan ministar za tu oblast, ministar kulture, nije mnogo protivurečio tim našim primedbama, jer je čovek potpuno svestan da smo u pravu kada smo to govorili.
Verovatno, da je predstavnik Vlade ovde da bi mi on objašnjavao kako se lokalne samouprave ne finansiraju iz budžeta, opet naravno, nešto što nije tačno, a činjenica da ovaj član 77. zakona, na koji je Milorad Mirčić i amandmanski intervenisao, govori upravo o tome –da, bar ta sredstva koja građani daju za finansiranje sredstava javnog informisanja budu u tom delu kontrolisana i usmerena za ono što jeste interes građana, a to je da budu pravovaljano informisani o radu organa državne uprave, odnosno o radu jedinica lokalne samouprave.
Zato smo i u drugom stavu intervenisali – da su zaposleni koji su ovlašćeni za pripremu informacija i podataka vezanih za obaveštavanje javnosti, rekli smo i sredstava javnog informisanja, odgovorni za njihovu tačnost i blagovremenost.
Dakle, ne vidim ni u ovom obrazloženju Vlade, a čuli ste malopre, da ima i jednog jedinog argumenta koji bi nas iz SRS ubedio da možda ne treba insistirati na ovom amandmanu, a verujem da ni vas, koji ćete glasati za ovaj zakon, ovo obrazloženje Vlade nije ubedilo da je Vlada u pravu što nije prihvatila ovaj amandman.
Ne znam da li je suvišno da kažem da ovaj amandman zaista ni u najmanjem promilu ne dira u koncepcijski prilaz Vlade Republike Srbije kada je u pitanju organizacija državne uprave, nego je ovo, jednostavno, dopuna nečega što je Vlada izostavila.
Znači, ni na koji način ne može da bude ugroženo ono što je Vlada htela ovim zakonom, ali ovaj član 77. može da bude primenjiv i da zaista ima smisla ovako normiran, uz amandmansko rešenje. Bez toga gospodine Balinovac, bez ovoga što smo predvideli u amandmanu gospodina Mirčića nema svrhe član 77. Brišite taj član ili prihvatite amandman Milorada Mirčića, da bi zaista ovaj član bio primenjiv i da bi neko stvarno imao i obavezu i odgovornost kada je u pitanju obaveštavanje javnosti o radu organa državne uprave.
Nemojte to da prepuštate glavnim i odgovornim urednicima. Obavežite ih. Troše narodne pare. Troše pare ovih građana, pa dajte bar da ih obavežemo u ovom delu da na pravi način obaveštavaju građane, da imamo normalne vesti na prvom programu RTS, a ne da ono što je zaista od interesa za građane Srbije, počev od ovog našeg Parlamenta pa nadalje, da bude neka dvanaesta vest u udarnom dnevniku.
Dakle, još jednom gospodine Balinovac, prihvatite ovaj amandman. Ako vi to nećete onda pozivam kolege da to u danu za glasanje učine.

Hvala vam. Da li još neko želi reč o istom amandmanu? (Ne.)
Na naslov iznad člana 79. i član 79. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na zakon o državnoj upravi, na član 79. koji se nalazi u poglavlju 9. gde se govori o javnosti rada i odnosu između državnih organa i građana Srbije, naravno.
Najpre bih preneo predstavniku Vlade, gospodinu Balinovcu, da se prilikom rasprave o zakonu o zaštitniku građana osećala potreba za donošenjem tog zakona kao da nam državni službenici, o kojima ste vi pričali sve afirmativno, neće uopšte raditi svoj posao, nego će ga raditi nakaznije što umeju i mogu?
Ali, da se vratim na član 79. i moj amandman. (Glasovi: nema predsedavajućeg.)
Dobro, u ovom momentu niko ne predsedava Narodnom skupštinom, ali mene to neće ometati da dam kratko obrazloženje vezano za amandman koji sam podneo. Nadam se da će predstavnik Vlade ovaj amandman prihvatiti.
Iznad člana 79. stoji naslov – Upravni dani. Uvažio sam sve sugestije i predloge predstavnika Vlade prilikom načelne rasprave po ovoj tački dnevnog reda, kakvi stručnjaci treba da pišu zakone, ali zamislite ako bi u Loznici, to je recimo mesto gde bi mogli da se vrše ovi upravni dani, stajalo – upravni dani će biti četvrtkom, pretpostavljam da bi samo nekoliko stručnjaka koji prate upravno pravo znali o čemu se radi, a većina onih koji treba da ostvare neka svoja prava ne bi znali šta to znači.
Zato sam predložio da se naslov iznad člana 79. promeni i da glasi: "Vršenje poslova izvan sedišta državnog organa", što bi bilo sasvim prihvatljivo i za SRS kao predlagača amandmana, i za sve građane na koje bi se ovaj član mogao odnositi.
Zatim, u članu 79. stoji: "Organi državne uprave mogu da vrše pojedine poslove u mestu izvan svog sedišta i sedišta područja jedinice, u upravnim danima". To je stav 1. U stavu 2. – "Poslove koji se preduzimaju u upravnim danima i vreme i mesto održavanja upravnih dana određuje rukovodilac organa državne uprave". U zadnjem, trećem stavu, se kaže: "Upravni dani se oglašavaju u mestima u kojima se održavaju".
Mi smo predložili da se član 79. menja i da glasi – "Organi državne uprave mogu da vrše pojedine poslove u mestu izvan svog sedišta i sedišta područne jedinice". U Predlogu zakona stoji – da starešina organa ad hoc procenjuje kada i u kom mestu treba vršiti upravne dane, a mi predlažemo da starešina organa sagleda mogućnosti i potrebe građana kojima bi se to ukazivalo i da odredi mesto u kome će se vršiti poslovi izvan sedišta, da to bude stalno i trajno rešenje. To bi bio pravi način pružanja zaštite.
Ovim predlogom bi trebalo ići u susret građanima, pa predlažem predstavniku Vlade da ovaj amandman prihvati. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Dužan sam da dam obaveštenje. Izlazio sam i proverio, zbog rasporeda vašeg vremena, dakle, kao što smo najavili pre podne, pošto ćemo nastaviti razmatranje ove tačke, to će biti zakon o službenicima, ali ćemo nastaviti najkasnije do 21,00 sat, zbog toga što smo uspeli samo da pomerimo sa jednog programa na drugi deo obaveza koje je televizija preuzela. Dakle, do 21,00 sat ako ne završimo, onda ćemo morati da prekinemo, pa u odnosu na to rasporedite svoje vreme.
Zahvaljujem se RTS koja je uspela da ovo iskombinuje.
Na član 80. amandman je podnela narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Hvala.
Narodni poslanik Milan Stanimirović podneo je amandman kojim predlaže da se posle član 80. doda novi član 80a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Hvala.
Na član 85. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
(Sa mesta Zoran Balinovac: Mi prihvatamo amandman gospodina Krstina na član 85.)
Predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac prihvata amandman gospodina Krstina na član 85. Zahvaljujem.
Vi imate još jedan amandman.
Narodni poslanik Marko Krstin podneo je i amandman sa ispravkom, kojim predlaže da se posle člana 92. doda novi član 92a.
(Sa mesta Zoran Balinovac: Mi prihvatamo amandman gospodina Krstina na član 92.)
Predstavnik predlagača, gospodin Zoran Balinovac prihvata amandman gospodina Krstina na član 92.
Znači oba amandmana su prihvaćena.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača Zoran Balinovac, sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, želi završnu reč na osnovu člana 142. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Izvolite, gospodine Balinovac.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Ja bih najpre da se zahvalim narodnim poslanicima na raspravi, kako u načelu, tako i u pojedinostima, jer niko nema monopol na istinu i niko nema monopol na znanje pa, naravno, ni Vlada.
Raspravljajući o svim ovim pitanjima, mnoge stvari su postale jasnije, mnoge stvari su postale bliže i narodnim poslanicima, a mnoge stvari koje izazivaju nedoumice kod narodnih poslanika postale su sada jasnije i nama u Vladi.
Hteo sam ukratko da završim svoje razmatranje vezano za Predlog zakona o državnoj upravi.
Tokom rasprave bilo je, čini mi se, mešanja onoga što pravnici nazivaju "de lege lata" i "de lege ferenda", stanje kakvo jeste sada i stanje kakvo treba da bude ubuduće. Sadašnje stanje, jeste stanje apsolutno normativno stanje, jeste stanje apsolutno dominacije političkog u postavljenju državnih rukovodilaca. To je sadašnje stanje i mnogi argumenti koji govore protiv stanja koje želimo da uspostavimo ovim zakonom su se zasnivali na sadašnjem stanju.
Međutim, koncepcija novog zakona je da promeni sadašnje stanje i da, kao što sam više puta rekao, prednost i prevagu pri svakom izboru državnih funkcionera da struci i stručnjacima, a ne politici i političarima, a umesto kadrovskih lista, koje partije isporučuju i postavljaju na visoke funkcije svoje zaslužne članove, da na visoke položaje dolaze oni koji su stručni, čija stručnost se proverava konkursom koji je javan, u konkursnim pravilima koja će biti, koja su sasvim jasna sa pravom, onoga ko ne bude postavljen na mesto, na upravni spor, na sudsku zaštitu. To su sasvim jasno i čisto postavljena pravila. Govorim o Predlogu zakona.
Sadašnja situacija ne zadovoljava. Da zadovoljava, ne bismo ovaj predlog zakona pisali.
Prigovoreno je da Vlada želi sebe da oživotvori veštački, da produži svoj život tako što će iskoristiti Predlog zakona, ukoliko bi prerastao u zakon i postaviti na rukovodeća mesta tzv. svoje ljude da bi time de fakto opteretila sledeću vladu nelojalnošću i produžila sebi vek mimo razumnog zakonskog roka.
Moram da kažem da to nije tačno.
Prelazne i završne odredbe koje uređuju pitanje postavljenja, počevši od pomoćnika ministara pa dalje, predviđaju sasvim jasna pravila igre. Pomoćnici ministara koji će steći mandat na pet godina, kao i ostali funkcioneri, koji se imenuju, biće imenovani posle javnog konkursa.
Dakle, neće Vlada postavljati pomoćnike ministara po sadašnjim kriterijumima, po političkim merilima, pa im onda odrediti mandat na pet godina. Ne. Visoki službenički savet odrediće konkursnu komisiju. Biće raspisana pravila vezana za konkurs.
Biće raspisano koje se sposobnosti, znanja i stručne veštine zahtevaju od kandidata. Biće propisana merila koja su neophodna, koja moraju da ispune da bi prošli i tek posle toga, kako je sada u modi da se kaže, transparentnog postupka Vlada će imenovati nove pomoćnike ministara i druge funkcionere, čija je funkcija depolitizovana.
Ono što želim da kažem jeste, da, ova vlada do prvog postavljenja po pravilima zakona o državnim službenicima i zakonima o državnoj upravi, kada bude to prvo postavljenje izvršila izvršiće po pravilima depolitizacije i po depolitizatorskim pravilima zakona. Dakle, nema nikakve šanse da Vlada neke svoje ljude ubaci prema političkim merilima i političkim kriterijumima i na tome zasnuje svoj život, posle života, kako bih rekao.
Ovde je bilo i toga, nepoverenja, da se neke stvari uopšte mogu depolitizovati. To podseća na jednu knjigu koja je svojevremeno izazivala kontraverze Esada Ćimića: "Politika kao sudbina".
Politika je mnogo manje sudbina u organima državne uprave, nego što tog trenutka izgleda i sa smenama vlasti, koje će biti sve češće, naviknućemo se na to da su nam eksperti i te kako potrebni, pre svega, radi države, a potom, zašto da ne kažemo, i radi ministara i vlade, jer svaki dobar učinak eksperata pripisuje se vladi.
Bilo je bojazni od toga da ovaj zakon povećava administraciju. To zaista nije tačno. Evo zašto nije tačno. Od svih položaja koje zakon predviđa, počevši od državnog sekretara, pa do onog najnižeg, što bi, recimo, bio pomoćnik direktora organa uprave u sastavu ministarstva, postoje samo dva koja su obavezna. To je pomoćnik ministra i pomoćnik direktora u posebnoj organizaciji.
Dakle, nijedno ministarstvo ne mora imati državnog sekretara, nijedno ministarstvo ne mora da ima sekretara ministarstva, nijedno ministarstvo ne mora da ima zamenika direktora posebne organizacije i to, prosto, zavisi od koncepcije rada ministarstva.
Hoću da kažem da se broj obaveznih položaja ovim zakonom smanjuje u odnosu na broj obaveznih položaja koji su predviđeni postojećim zakonom. Kada se broj položaja, za čije se plaćanje najviše novca smanjuje koji se iz budžeta izdvaja, onda je utoliko pre logičnije da ovaj zakon treba da donese manje izdataka. Dakle, bilo kakva bojazan od bujanja administracije, koja bi mogla biti izazvana ovim zakonom, apsolutno je neosnovana.
Što se tiče pitanja koja su ovde bila istaknuta i pitanja koja se nazivaju tzv. feudalizacijom ministarstva, koja se prigovaraju aktuelnoj vladi, obično se kaže da je ministarstvo pod kontrolom samo jedne političke stranke, govorim o sadašnjem sazivu vlade, i da je time de fakto Srbija podeljena na feude.
Takva argumentacija deluje pomalo čudno i neprirodno, kada se posmatra sa jedne druge tačke gledišta. Oni koji prigovaraju takvoj koncepciji kažu da bi u hipotezi da je ministar iz stranke A, zamenik ministra bi trebalo da bude iz stranke B.
Pošto koalicija ima tri partnera pretpostavljam da bi trebalo da ima dva zamenika ministra, ali ništa više nego razlika između ministra i zamenika ministra u pogledu stranačke pripadnosti ne može da pocepa ministarstvo. Zamenik ministra nije tu da kontroliše ministra, pa iz koje god bio političke stranke. Zamenik ministra je tu da izvršava naloge ministra. Prema tome, ideja na osnovu koje se spočitava tzv. feudalizaciji ministarstava, zasniva se, zapravo, na koncepciji da ministar treba da ima čuvara.
Međutim, položaj ministra je takav da isključuje bilo kakvog čuvara i zasniva se na još jednoj koncepciji, da svako ministarstvo mora biti šaroliko, politički šaroliko i sastavljeno od pripadnika različitih političkih stranaka, što apsolutno vodi upravo u predominaciju političkog faktora pri postavljenju unutar ministarstava, za razliku od stručnih faktora. Ako je sada jedan ministar član jedne koalicione stranke u Vladi to ne znači da su njegovi pomoćnici članovi te stranke.
Sa ovim što smo ovde čuli kao kritiku Vlade značilo bi da bi se pomoćnička mesta delila po proporcijama i to bi naravno širom otvorilo vrata za ulazak nekompetentnih u državnu upravu.
Samo ću još kratko da kažem o koordinacionim telima, koja su bila kritikovana. Koordinaciono telo osniva Vlada i ona jesu način da prosto usmere i koordiniraju poslove koji su u delokrugu više ministarstava. Ona moraju i trebalo bi da predstavljaju snažan faktor ujednačavanja rada ministarstva.
Završavajući ovu svoju raspravu zaista bih još jedanput da se zahvalim narodnim poslanicima na konstruktivnoj diskusiji, na kritikama, argumentovanim i onima koji su možda imali nešto slabiju argumentaciju i da izrazim, prosto, jedno žaljenje oko amandmana o kojem je govorila gospođa Radeta, a tiče se amandmana gospodina Mirčića na obavezu da sredstva javnog obaveštenja koja se finansiraju iz budžeta objavljuju saopštenja organa državne uprave.
Ne možemo tu ništa uraditi jer prema Zakonu o javnom informisanju nije predviđeno da se nikakva sredstva javnog obaveštavanja finansiraju iz budžeta, a finansiranje RTS iz budžeta upravo završava svoje poslednje dane, jer kao što znamo uvedena je TV pretplata. Dakle, pored najbolje namere i saglasnosti sa idejom predlagača amandmana nismo u mogućnosti da prihvatimo jer bi kolidirala sa ostalim propisima. Ja vam se još jedanput zahvaljujem.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O DRŽAVNIM SLUŽBENICIMA
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ljiljana Nestorović i Meho Omerović, Petar Cvetković, Nataša Jovanović, Branislav Stevanović, Darko Glišić, Dragan Živkov, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Aleksandar Đorđević, Božidar Koprivica, Petar Jojić, Milorad Buha, Milovan Radovanović, Vojislav Milajić, Milan Stevović, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Mita Avramov, Ljubomir Kragović, Zoran Antić, Zlatan Jovanović, Milorad Mirčić, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Ivan Radić, Zlatko Radić, Mileta Poskurica, Stevica Deđanski, Igor Mirović, Miljko Četrović, Milan Dimitrijević, Vojkan Tomić i Odbor za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora.
Pisanim putem amandmane su povukli narodni poslanici Ljiljana Nestorović i Meho Omerović na naslov posle člana 6. i novi član 6a, na član 24, na naslov posle člana 24. i novi član 24a, na naslov iznad člana 25. i član 25. i na članove 26, 27. i 30. i Žarko Obradović na članove 60, 128. i 135.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Članom 2. Predloga zakona praktično se uvodi nešto novo u našoj terminologiji, pa se tu pravi podela među državnim službenicima. Državni službenici i nameštenici.
Nameštenik je lice čije se radno mesto sastoji od pratećih pomoćno-tehničkih poslova u državnom organu. Vodoinstalater, bravar, onaj koji radi na mašini za kopiranje itd. U okviru državnih službenika kasnije u odredbama videćete da se tu pravi podela prema položaju i izvršilačkom radnom mestu.
U okviru izvršilačkog radnog mesta postoji viši savetnik, samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, referent i doživotni mlađi referent. Nameštenici se izvlače na drugi način.
Mislim da se do sada u našim propisima delilo na pomoćne radnike i one radnike koji rade na upravnom postupku, pa oni koji rade u upravnom postupku bili su ovlašćena službena lica za vođenje postupka i mislim da je ta podela mnogo bolja nego ova, jer oni su svi državni službenici. Ovo što se tiče ovih izvršnih radnih mesta, zadržana je postojeća nomenklatura i podela na saradnik, savetnik, specijalni savetnik itd
Amandmanom na član 2. mi samo tražimo da se reč "ili" zameni sa rečju "i" svesni toga da i jedno i drugo, praktično, isto znači jer je takva koncepcija ove rečenice.
U stavu 1. pokušava se da se definiše šta je državni službenik, lice čije se radno mesto sastoji od poslova delokruga organa državne uprave, sudova, javnog tužilaštva, republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, službi organa čije članove bira Narodna skupština ili sa njima povezanih opštih pravnih, informatičkih i materijalno-finansijskih, računovodstvenih i administrativnih poslova.
Ovde ili je stavljeno kao alternativno i mi mislimo da treba da bude neko nabrajanje. Svesni smo toga da ovaj amandman ne utiče bitno jer u jednom tumačenju ovo ili može da se tumači kao i, kao nastavak daljeg nabrajanja, ali izražavamo nezadovoljstvo što se pravi ovakva podela državnog službenika.
Državni službenici treba da se podele pre svega prema tome da li sprovode određene radnje, da li vode upravni postupak, da li su ovlašćeni da primene zakon i kada je u pitanju poseban postupak, kada je u pitanju skraćeni postupak, da ocenjuju zahtev, jer ti službenici treba da ispunjavaju neke uslove u pogledu kvalifikacije, stručnog ispita, radnog iskustva, da bi mogli uspešno da primene zakon.
Ovde se sada ide na jednu drugačiju podelu. Ona je možda malo arhaična, može da stvori zabunu, jedno su državni službenici, drugo su nameštenici.
Možda i ova terminološka podela može da utiče nekako drugačije, neka podela mora da postoji, ali u suštini oni su svi državni službenici i državne službenike treba deliti na one koji primenjuju opšti upravni postupak, primenjuju zakone, rade na izvršavanju zakona i treba podeliti na one koji ne sprovode upravni postupak.
U okviru toga ko ne sprovodi upravni postupak moguće su neke podele, ali ne ovako oštra i gruba podela: državni službenik – nameštenik, tim pre što kod državnog službenika mi imamo i ove položaje. Kasnije ću vam ispričati o tome da ste napravili veliku grešku.
Kako je moguće postavljenje na osnovu konkursa? Na osnovu konkursa se neko bira ili imenuje, a uvek je postavljenje bez konkursa. Negodujte, ali to je tako. U našem rečniku reč "postavljenje" upravo ima takvo značenje. Pogledajte bilo koji naš propis, nigde se ne kaže da je raspisan konkurs da bi se postavio neko, nego u zakonu jasno stoji – raspisuje se konkurs za izbor ili za imenovanje, a ne konkurs za postavljenje. Kod postavljenja je sadržana autonomna volja onoga koji postavlja, da to može samostalno da radi prema svojim kriterijumima.
Vi imate sad situaciju da skupština opštine bira, razrešava i postavlja, pa i kod "bira" i kod "imenuje" i kod "postavlja" ne sprovodi se konkurs, nego međustranačka matematika. I vi ste u koncipiranju Vlade išli po tom sistemu – nemoj mene iz DSS da pitaš, to drži G17 plus.
Znači, amandman jeste značajan, ništa značajnije ne menja, može da se protumači i ovako i onako, ali smo ga namerno podneli da bismo potencirali ovu razliku za koju smatramo da treba da se zasniva na nečem drugom. Ko je ovlašćeno službeno lice organa uprave? Eto, tu se gleda. Ovlašćeno lice organa državne uprave je ovlašćeno da primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku i materijalni propis, pa bez obzira da li ga on propisuje ili on to sve obradi, nacrt rešenja, pa dostavi rukovodiocu organa, odnosno ministru ili nekom drugom ko je takođe ovlašćen. Ovakva podela za nas je neprihvatljiva.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Izvolite, gospodin Balinovac.