Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Sada replika gospodina Matića. Izvolite.

Naravno, imam pravo na repliku zbog toga što me je prethodnik direktno prozvao.
Inače, obično, iza ovih smrknutih faca ljudi koji ovde nacionalne probleme iznose sa nekom dozom ozbiljnošću koja prosto ne može da se protumači kao ozbiljna, obično dela pokazuju nešto sasvim drugo, i ta dela, recimo, kada gospodin Veroljub Arsić, a ima vrlo bitan uticaj u požarevačkoj opštini, kada ta dela prosto posmatrate ili ih cenite onda ćete videti da iza ovih ozbiljnih reči, ozbiljne kritike, u stvari postoje interesi svastikinih prija, kuma i zaposlenja upravo po partijskoj osnovi i to, da crnje i gore bude, SRS radi zajedno sa Karićevom strankom.
To je istina. Dakle, partijski nepotizam, rođački nepotizam i da ne nabrajam sve rođačke veze koje su prisutne u opštini Požarevac i, pazite, sve ove reči, sva ova kritika koja se čuje, naravno, da pada u vodu zato što je stvarnost sasvim drugačija.
Podsetiću na to da sam 2001. godine glasao za Vladu na čijem čelu je bio pokojni Zoran Đinđić, i normalno to je bio rezultat volje naroda. Molim vas, gospođo Radeta, da mi dopustite da završim ovo što imam.
Dakle, naravno da sam glasao zbog toga što je to bio izraz narodne volje u to vreme. Ta lista DOS pod vođstvom Vojislava Koštunice od naroda je dobila 176 mandata i sasvim je bilo normalno da se formira Vlada. Takođe je bilo normalno da se oni koji se u toj koaliciji razlikuju vremenom i rastanu i mi smo to učinili. Naravno da smo bili, poput radikala, i mi kritičari upravo tog stranačkog nepotizma i mogućnosti da se prečicom stigne do nekakvih položaja i rezultata.
Ali, molim vas, ovaj zakon upravo pokušava da reši te probleme. Nemojte kritikovati nešto što ne stoji, a posebno zameram onim kritičarima čija dela mnogo bolje govore nego reči.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, ima reč narodni poslanik Veroljub Arsić, izvolite.

Pozivam se na član i odredbe Poslovnika koje regulišu da narodni poslanik koji govori za ovom govornicom govori isključivo istinu. Činjenica je da, kada je posle 5. oktobra DOS koalicija došla na vlast u Požarevac, da ste smenili sve direktore javnih preduzeća i ustanova. Baš tako.
Dalje, ovde se stalno spočitava koalicija između SRS i Pokreta snaga Srbije u Požarevcu. I to od čoveka koji je član DSS. Nemam ništa protiv. Samo neka proveri šta rade njegovi opštinski odbori npr. u Petrovcu na Mlavi. Isto je u koaliciji sa Pokretom snaga Srbije. U Velikom Gradištu isto ste u koaliciji sa Pokretom snaga Srbije... (Komentar iz sale: ne nego pomaže Karić.) A, pomaže im Karić? E, to je već druga priča.
Dalje, kad smo pričali ovde o 176 poslanika, i da ste hteli da pokažete različitost u odnosu na Zorana Đinđića, zašto ste bili sa njim na listi? Drugo je kada postoje dve liste, pa se napravi koalicija, pa se raziđete, a drugo je kad ste bili na jednoj listi. Kažete, to je bila lista Vojislava Koštunice. Možda. Jeste ona nosila njegovo ime, ali čiji su glasovi? Možete da ih podelite. Mi smo ovoliko, oni su onoliko. Ne, napravili ste koalicioni sporazum, koliko ćete i kako ćete da podelite mandate, ali ste zajedno bili birani.
I to je težina koju vučete i koju ćete da vučete kao stranka dokle god postojite. To vama nije jasno. To je politička odluka o kojoj vi ne želite da pričate. Vi samo znate da pričate o tome šta ste pokušali da uradite, a koga ste doveli na vlast to vama nije bilo bitno. Nemojte za govornicom da nam držite prazne priče.
To kako se Srpska radikalna stranka ponaša na lokalnoj vlasti u Požarevcu – tri vaša direktora su ostala u javnim preduzećima i ustanovama, niko ih nije promenio. Načelnik inspekcijske službe iz Demokratske stranke Srbije, ostao je. Bar ste ga vi postavili. Vi ste ga postavili dok ste bili na vlasti, pa je druga stvar što je on napustio vašu stranku. Niko ga na to nije terao. Nemojte takve priče i neistine da iznosite za ovom govornicom.

Hvala vam gospodine Arsiću.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Vojislav Milajić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Milajić.
(Istovremeno opominjem, reč je data zato što ste lično pomenuti, pa sam shvatio da ste pogrešno protumačeni. Inače, po Poslovniku narodni poslanik nije dužan da govori istinu, niti bi iko o tome mogao da prosuđuje ovde, molim vas, već je dužan da poštuje odredbe Poslovnika.)
Izvolite, gospodine Milajiću.

 Dame i gospodo, Predlogom ovog zakona pokušava se da se uvede depolitizacija državne uprave i nov način izbora tzv. lica po položaju, koje će biti nepolitičke ličnosti i biraće se iz reda stručnjaka po posebnoj proceduri, koja do sada nije postojala u važećem Zakonu  o organizaciji državne uprave.
Hteo bih da podsetim na čl. 12. i 20. ovog zakona koji su direktno u vezi sa amandmanom na član 32. koji se tiču politizacije ili depolitizacije državne uprave.
U članu 12. se navodi da organi državne uprave pripremaju nacrte zakona, drugih propisa i opštih akata za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Organ uprave u sastavu ministarstva učestvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva.
U članu 20. koji reguliše razvojne poslove, organi državne uprave, podstiču i usmeravaju razvoj u oblastima iz svog delokruga, prema politici Vlade.
To ukazuje na to da organi državne uprave učestvuju i u kreiranju politike Vlade i sprovode politiku Vlade. Ovim predlogom zakona pokušava se izbeći uticaj Vlade i članova Vlade kao čistih funkcionera na organe državne uprave, bilo u sastavu ministarstva, bilo kao samostalnih organa i njihovih rukovodilaca, znači, lica postavljenih po položaju, od političkog uticaja.
Ovde treba da se predstavi da su ta lica, koja su postavljena po položaju – apolitična, da su isključivo vezana za struku, da nisu vezana za politiku vlade i članova vlade, što ne odgovara istini.
Član 32. na koji je podnet amandman SRS, odnosi se na izbor pomoćnika direktora organa uprave u sastavu ministarstva. Tu je predviđeno da pomoćnik direktora odgovara za svoj rad direktoru i ministru. To što odgovara direktoru organa uprave u sastavu ministarstva, to je razumljivo. To je neposredni rukovodilac i pretpostavljeni pomoćniku direktoru, međutim, nejasno je zašto bi odgovarao ministru kad pomoćnik direktora nije politička funkcija, nije politička ličnost. Treba da odgovara za svoju struku, za svoj rad. On jedino može politički da odgovara prema ministru. Ne može drugačije.
Ne znam kako ste mislili da izbegnete tu zamku, da sa jedne strane birate pomoćnika direktora, koji je apolitična ličnost, koja se ne meša u politiku, a sa druge strane direktno je odgovoran ministru koji je politički funkcioner.
U stavu 3. je isto, kao u Predlogu zakona, mandat pet godina, za postavljena lica i uopšte za lica po položaju. Lica se postavljaju po istom principu, ministar predlaže, Vlada usvaja, sve sa obrazloženjem da to nema veze sa politikom i da su to krajnje stručna lica koja će samo sprovoditi zakon, koja se neće mešati u politiku, iako ovaj zakon obavezuje organe u sastavu ministarstva i samostalne organe da moraju da sprovode politiku Vlade i da utiču na kreiranje politike vlade.
Tu je nelogičnost, kako neko ko je apolitičan i isključivo se bavi svojom strukom da utiče na kreiranje politike vlade i mora da sprovodi politiku vlade. Znači, on mora da poznaje politiku vlade. On mora da bude politički pismen.
On mora da prati zvanične političke stavove vlade, da bi mogao adekvatno da postupa u svom organu uprave, u kome ima položaj izabranog lica. On mora, hteo ne hteo, da se bavi politikom. Nemoguće je da ostane apolitičan.
Glavni dokaz da ta lica koja su postavljena po položaju, da su u suštini i dalje funkcioneri i to politički funkcioneri i to ljudi koji se i te kako bave politikom i vode računa o tome, a ja tu ne vidim ništa loše što se neko bavi politikom. Mislim da treba svi da se bave politikom, jer politika se tiče svih nas.
Pitanje mandata: ako je neko postavljen po položaju i ako nije politički funkcioner i ako se izbegava ta formulacija političkog funkcionera, zašto mu se oročava mandat? Zašto se ne postavi na položaj pomoćnika direktora lice na neodređeno vreme? Zašto mu se to oročava na pet godina?
Uslovi za razrešenje nisu političke prirode. Nigde se ne navodi pripadnost stranci, pa sad promenom vlade da će on biti razrešen, nego uslovi za razrešenje se tiču nekih drugih stvari, njegove stručnosti, sposobnosti i rezultata koje ostvaruje u svom organu uprave i u kome je pomoćnik direktora. Ako su to razlozi za razrešenje, zašto mu oročavate mandat na pet godina, kad je on stručan? On obavlja svoj posao. Njega ne interesuje politika, ne pripada nijednoj političkoj stranci. On gleda samo svoje predmete, gleda rad organa uprave.
Zašto mu dajete mandat od pet godina? Zašto ga vezujete na pet godina? Zašto ne dajete mandat i službenicima, izvršiocima, znači, ljudima koji nisu postavljeni po položaju, nego su izvršioci? Zašto i oni nemaju mandat od pet godina? Zbog čega i njima ne date mandat od pet godina? Oni isto nisu funkcioneri. Svim službenicima onda da damo mandat od pet godina, pa na svakih pet godina da vršimo reizbor.
Znači, pokušali ste na jedan uvijen način da predstavite kako je sa ovim predlogom zakona izvršena depolitizacija uprave, kako će iz uprave izaći politika, ostati samo struka, da će politički funkcioneri biti ministri i državni sekretari, ili kako su se do sada zvali, zamenici ministara, a da će sve ovo ispod njih biti samo činovnička struktura, koja će sprovoditi zakone, raditi kvalitetno svoj posao, a neće se mešati u politiku, s tim što opet ovaj zakon, moram da ponovim, bar u dva člana obavezuje ta lica da moraju da vode računa o politici vlade.
U krajnjoj liniji, moraju da utiču u kreiranju politike vlade. Onaj ko sprovodi politiku vlade i učestvuje u kreiranju politike vlade, on ne može da bude apolitična ličnost. On ne može mimo politike da radi. On mora da prati politiku Vlade, jednostavno ne može jedno bez drugog.
Mislim da je ceo koncept ovog zakona o "depolitizaciji" uprave neuspeo pokušaj i mislim da i moji prethodnici iz SRS, koji su govorili, da su obrazložili detaljno da ovaj koncept nije dobar i da ne daje nikakva nova rešenja, niti poboljšanja u radu organa državne uprave.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

U početnim članovima ovog predloga zakona stičem utisak posle ovog obrazloženja gospodina Milajića da je svima u sali koji prate ovu sednicu postalo napokon jasno da ovaj zakon ne pravi jasnu razliku između nekih kategorija, a te kategorije su Ustavom propisane.
Ministarstvo je organ državne uprave. U sastavu ministarstva mogu da postoje uprave. One nisu poseban organ, nego su u sastavu.
Ta vrsta postoji pod nazivima uprava, kao primer: carinska, poreska; može da postoji kao inspektorat: postoji inspekcija rada, tržišna; i, mogu da postoje kao direkcije: direkcija za robne rezerve ili da uzmem ovu možda najznačajniju u ovom trenutku Republičku direkciju za imovinu Republike Srbije. Znači, one su uprave u sastavu organa državne uprave. U suštini nisu tako samostalan organ.
Ovaj amandman koji je podnet, a koji se tiče pomoćnika direktora, znači funkcioner koji rukovodi, uslovno rečeno, oblikom uprave u organu državne uprave, to je direktor uprave i sada bi trebalo da bude direktor inspektorata. Međutim, sada je praksa da se taj funkcioner naziva glavnim inspektorom i kao treći vid jeste direktor neke od direkcija. Gospodin Milajić vam je ukazao na nelogičnost gde se dokazuje da je depolitizacija državne uprave, praktično, nemoguća.
Nekada je Republička uprava javnih prihoda bila samostalna, nije bila u sastavu Ministarstva finansija. Nekada je Republička direkcija za robne rezerve, na bazi ovog istog Ustava, bila samostalna i nije imala status uprave unutar organa državne uprave, nego je imala status posebne upravne organizacije.
Onda ministar nadležan za određenu oblast nikakav uticaj nije imao na upravu, niti na direkciju. To je promenjeno 2001. godine i to je dobro urađeno. Verovatno ministarstvo treba da bude drugostepeni organ povodom svih onih upravnih stvari, gde poreska uprava rešava kao prvostepeni organ. Ministarstvo treba da bude drugostepeni organ kada je u pitanju neki carinski postupak, gde carinski organ rešava kao prvostepeni.
Sada širim ovo, pa idem na sledeće poglavlje, da vam samo kažem da u ovom predlogu zakona nije napravljeno jasno razgraničenje. Sada imamo posebne organizacije. Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi. Zavod za prostorni plan, Zavod za razvoj, Republički zavod za statistiku i imamo ove sekretarijate, primer je, recimo, Republički sekretarijat za zakonodavstvo.
Zašto je nešto posebna organizacija pa je samostalna, a uprava je deo organa uprave. To fino, tanano razgraničenje je neophodno sutra zbog materijalnih zakona i činjenica da treba da se primeni zakon o opštem upravnom postupku, pa ako tome dodamo i četvrtu kategoriju poverenih poslova autonomnoj pokrajini, opštini, gradu ili javnim preduzećima, onda dolazimo do zaključka da ste pobrkali institute.
Te institute ste pobrkali i dokaz za to jeste osnovni princip koji ste promovisali, pet godina da bi se otkačio od politike, da bi bio samostalan itd. On pada kako ide koji član. Ne pričam sada o praksi. On normativno pada.
Vi u svakoj sledećoj odredbi imate kolizijsku odredbu u odnosu sa principom koji je zastupljen u nekoj prethodnoj odredbi, te u tom smislu treba shvatiti ovo što je gospodin Milajić pričao, jer nešto po statusu mora da bude ako ne identično, onda približno slično. Kod vas je od člana do člana veća razlika.
Jedan princip je bio, kao što se vidi, za
organe državne uprave, ministarstva, drugi princip za uprave unutar organa državne uprave i sada ćete videti treći princip kod posebnih organizacija i onda ide dalje. To će biti smetnja za jedinstvenu primenu Zakona o opštem upravnom postupku.
Nije dobro što ste državne službenike izvukli u poseban zakon. To je trebalo da bude jedno poglavlje, jedna glava, nekoliko glava ovog zakona o državnoj upravi gde se reguliše, praktično, na najširi oblik pitanje nadležnosti državnog organa, kako stvarne, kako mesne, tako i ove personalne, da se zna ko je ovlašćen da odlučuje, a ko nije.
Namerno izbegavam da se izrazim kritički povodom ovoga što ste naveli da je posao inspektorata uprave, direkcije, pa kasnije sekretarijata i zavoda i tu postoji razlika u pogledu primene Zakona o opštem upravnom postupku, ko obavlja koje stručne poslove, ko obavlja deo poslova iz oblasti privrede i kakav je uzajamni odnos. To je sve pobrkano u ovom zakonu, barem u odredbama koje smo do sada prošli. Znači, ono početno negodovanje da nije ovako nego onako, pa principi, videćete kako idu amandmani, kako se to razrađuje, doživljava svoj fijasko.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 33. i član 33. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dragoljub Stamenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Ja ću na primeru iz prakse ukazati da ovo što je ovde napisano ne može da prođe. Član 36. Predloga zakona ima naslov – Direktor posebne organizacije. Kao posebna organizacija navode se zavodi i sekretarijati. Sada imamo ne direktora, nego republičkog sekretara. Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara Vladi. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Naš amandman se u suštini svodi na to – da se rok od pet godina smanjuje na četiri godine, i da, ovo iza reči Vlada, u skladu sa zakonom koji reguliše položaj državnih službenika, tražimo da se to briše. Stavite se sada u situaciju da se promeni Vlada, redovno, istekao je mandat od četiri godine, bili su izbori.
Vlada je u drugoj godini svog mandata izabrala direktora Republičkog zavoda za statistiku. Ako mu je mandat pet godina, on je još tri godine. Znači, formira se neka nova vlada, a taj čovek treba da radi još tri godine.
Kako se to desilo u ovoj vašoj Vladi? Kad ste vi formirali Vladu, vi ste izabrali novog direktora Republičkog zavoda za statistiku, Zorana Jončića ste promenili, čovek matematičar, bavi se statistikom, korektan je i nema bogzna šta o tom čoveku da se priča. Vi ste ga promenili posle tri, četiri, pet meseci. Mislim da je DSS tamo izabrao svog čoveka.
Sada vi meni objasnite zašto to pravo koje ste vi iskoristili, nije ni bitno kako ste došli do tog prava i kako ste ga konstituisali, zašto to pravo ne dozvoljavate nekome ko dođe posle vas? U tom zakonu, koji je bio na snazi kada ste vi došli na vlast, stajalo je –četiri godine, pa ste ga promenili. Zašto to pravo ne bi sada imao neko drugi posle vas?
Da uzmemo Republički sekretarijat za zakonodavstvo. Što ste promenili Biserku Živković? Ona je ekspert, veliki stručnjak. Smejali smo se na RIK, pojma nema žena, greškom je otišla tamo da nešto radi. Što ste nju promenili, pa ste ubacili Zorana Balinovca. Sramota je upoređivati Zorana Balinovca i Biserku Živković. Balinovac zna taj posao, druga je stvar da li je to uvek kvalitetno, zbog nekog sporednog uticaja itd. Mi puno puta njega prozivamo zbog nekih pravno-tehničkih nedostataka u zakonu, a znamo da on nije kriv, nego je neka sila rekla –potpiši da je to sve u redu, neka ide.
Zašto ste promenili Biserku Živković? Kako sada vama da verujem da ste iskreno predložili ovo? Biserka Živković je mogla još dve godine da bude sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, pa ste je promenili, iskoristili ste svoje pravo da postavljate i da razrešavate. Zašto ovim predlogom zakona sputavate budućeg i kažete –biće, radi depolitizacije. Pa, Zoran Balinovac je baš depolitizovan doktor prava! Kako može da bude depolitizovan, bio je savetnik kod Koštunice dok je bio predsednik SRJ. Ne pominjem to u negativnom kontekstu, samo navodim kao činjenicu.
Zašto to pravo, koje vi koristite, ne dozvoljavate drugi da koriste? Kad ga vi koristite, to je normalno. Kad ga radikali koriste, to će da bude "seča knezova", kako reče malopre i pobeže. To je nešto što izvire iz pravnog i ustavnog položaja Vlade.
Zašto to što izvire iz ustavnog položaja Vlade vi želite da promenite, da oktroišete na neki način. "Mi smo depolitizovali". Kažite mi koji će sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da se bira na konkursu. Nema. Vlada koristi svoje pravo.
Kad ste raspisali konkurs za direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije? Ne pada vam na pamet, postavili ste čoveka za koga smatrate da zna te propise i da može da radi, sa određenim mandatom. Naravno, kad se promeni sastav vlade, ti ljudi, koji su na tim mestima, računaju da odmah idu.
Vi sada na silu gurate pet godina mandat, kao, oni nisu političari. Sve što se izabere, a nije putem konkursa, ne može da se kaže da je tu bila dominantna struka. I ako uvedete institut konkursa, tu su zloupotrebe možda još veće. Evo vam javne nabavke – da bi se sprečila korupcija, odlivanje para, trošenje budžetskih sredstava, idemo sa javnim nabavkama. Šta su napravili Đelić i kompanija?
Nameste se javne nabavke. Kako je pravljena Beogradska hala? Jedan ugovor na pet, pa posle aneks još 10, pa drugi aneks još 12, pa još 13, pa još 15. Sada imamo Zakon o javnim nabavkama koji je legalizovao ono zbog čega se donosio zakon i, navodno, neko borio da to ne bude. Znači, opet vraćam na ono da gledamo kako može da se zaustavi ta zloupotreba.
Mi sada imamo situaciju da neke zloupotrebe, za koje mi sumnjamo, kao poslanička grupa SRS, pa želimo tu sumnju da opredmetimo i da dokažemo u nekoj raspravi ovde, vi prilikom utvrđivanja dnevnog reda kažete – ne, to ne može, ne dozvoljavamo. Prođe dva meseca, a onda vi pričate ono što smo vas mi prethodna dva meseca molili da se uvrsti u dnevni red. Ovo je možda malo šire, ali u okviru teme.
Ovako se ne depolitizuje državna uprava. Potpuno je normalno da posle izbora određeni broj funkcionera ministarstva, uprave u okviru ministarstva, posebne organizacije, napuste svoja mesta, kao što se u nekim državama desi, gde postoji razvijena demokratija, zna.
Kako se završe izbori, saopšte se rezultati, to kod njih ide vrlo brzo, za dva-tri dana, kroz pet dana se polažu zakletve, bira se vlada i oni državni službenici koji su svoje mesto i funkciju vezali za političku garnituru koja je na vlasti, pakuju zarezače, hemijske olovke, pripremaju zapisnike o primopredaji dužnosti i mirno odlaze, bez bilo kakvih problema, jer bi sve drugo bilo nelogično.
Videli ste i sami da je bilo nelogično da Nebojša Čović ostane šef Koordinacionog centra, jer nije prošao na izborima, pa je onda ono troje pobeglo od G17 plus, pa su onda oni napravili fuziju, pa, sada su to rezultati izbora, on ima neko opravdanje. Videli ste i sami prošlo je godinu i po dana i izašla je "maca" na videlo. Morali ste da ga pomerate. Svi su se čudili što ga prvog dana niste pomerili. Slično vam je to.
Treba zaustaviti zloupotrebu političke funkcije, ali bežati od političke funkcije i političkog uticaja po svaku cenu, to je suludo, to je nemoguće, jer u krajnjem slučaju otvara pitanje zašto idemo na izbore, zašto se politički razlikujemo. Nema logike. Nemojte sami sebe da demantujete. "Mi smo napravili revoluciju i rekli smo da je pet godina mandat". Ništa niste napravili! Ko može da veruje u to?!
Evo, da vam dam jedan primer iz opštine Zemun, dobro je što nije taj poslanik tu. On je bio optužen u trećoj godini posle prestanka mandata da je primio 70 i nešto radnika više, mimo zakona, mimo svega, itd. Lako mu je bilo da se odbrani. Zašto? Ovaj ko je došao posle njega je isterao 150, pa primio još 200. Da bude stvar najveća, dok je ovaj bio u pritvoru, ovaj dobije od svojih krivičnu prijavu za zloupotrebe, ovaj što je na njegovo mesto došao. Kada su videli organi da je to sve besmisleno, da su džabe ljude maltretirali subotom i nedeljom, da se raspituju ko je i kada zaposlen, digli su ruke od svega i videli da ne ide. Ispostavilo se da je onaj prvi prijem bio najzakonitiji.
Znači, ako hoće neko da spreči zloupotrebu političke funkcije, zloupotrebu političke dominacije, onda se to nalazi, kao sredstvo zabrane i sprečavanja zloupotrebe, u opštim krivičnim propisima. To treba tužilac da primeni. U suštini, nalazi se u nekom odnosu ljudi koji se bave politikom.
Povodom neke rasprave malopre, kaže – u lokalu svako sa svakim. Takav je Zakon o lokalnim izborima, mali je cenzus i svi, ako bi hteli da naprave neku vlast, mora svako sa svakim da bude u nekoj vrsti koalicije. Sada se to napada. Ne treba to da se napada. Lokalno samoupravljanje nije vlast. Kad izađu i kažu – mi demokrate nećemo sa ovima. Oni samo pokazuju da nisu podobni za višestranački sistem. Nema te isključivosti u višestranačkom sistemu. Negde ćete sa DSS da nađete interes u nekoj opštini, negde sa SPS, negde sa demokratama, ali to nije vlast, to je onaj servis najbliži građanima. Zar ćemo da se delimo oko toga da li će da se asfaltira leva ili desna ulica? Možemo oko prioriteta.