Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Leila Ruždić-Trifunović podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 11. doda novi član 11a.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite gospođo Ruždić-Trifunović.

Čim sam čula – poslanik, znala sam da se predsedavajući zamenio, pa pozdravljam predsednika.
U ime poslaničke grupe Demokratske stranke podnela sam amandman posle člana 11. za promenu naslova iznad člana 12, odnosno čitave glave, uvođenje novog člana 11a.
Naslov je: "Poslovi državne uprave – Učestvovanje u oblikovanju politike Vlade". Predložila sam da se uvede član 11a pre ovog podnaslova, možda je to i naslov, i da se poslovi državne uprave taksativno navedu.
Čini mi se da u poglavlju III – Poslovi državne uprave, nedostaje opšti član koji bi u vidu načela, koje se kasnije razrađuje kroz predlog, utvrđuje koji su to poslovi državne uprave. Upravo ova odredba jasno ukazuje na prelazak sa dosadašnjeg sistema državne uprave, kao vlasti, u upravu, kao javnu službu. To zahteva postojanje posebnog člana koji se odnosi na poslove državne uprave.
Zato sam predložila amandman kojim bi ovo poglavlje počelo – novim članom, a koji glasi: "Poslovi države su: 1) učestvovanje u oblikovanju politike Vlade; 2) praćenje stanja u oblastima iz njihovog delokruga; 3) izvršenje zakona, drugih propisa i opštih akata; 4) pripremanje nacrta zakona i drugih propisa i opštih akata koje predlaže i donosi Vlada; 5) staranje o sprovođenju i izvršenje zakona, drugih propisa i opštih akata; 6) odlučivanje o upravnim stvarima, vođenje službene evidencije, vršenje inspekcijskog nadzora; 7) staranje o javnim službama; 8) razvojni poslovi; 9) obavljanje stručnih i drugih poslova utvrđenih zakonom."
Mislim da ovako nabrojani poslovi, opredeljeni poslovi državne uprave, kao poseban član, bi bilo neophodno da su sadržaj ovog zakona. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.) Hvala
Na član 12. amandman je podneo poslanik Vojkan Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Krstin i Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
Istovremeno, lično upućujem izvinjenje svim poslanicima, jer nisam skrenuo pažnju predsedavajućem, gospodinu Mihailoviću, od mnogih prednosti koje je doneo Poslovnik, sada imamo mogućnost da formiramo grupe prijateljstava. Danas je bila u gostima prva takva grupa, kao vid saradnje između srpskog Parlamenta i izraelskog Parlamenta. Na balkonu su bili prisutni poslanici iz izraelskog Kneseta. Svakako, da je bila skrenuta pažnja, verujem da bi ih pozdravili. Još jednom se izvinjavam i vama i njima. Hvala vam.
Izvolite, gospodine Krasiću.

Da je došlo do drugačijeg pravno-tehničkog uređenja i grupisanja poslova državne uprave, verovatno mi ne bismo podneli ovaj amandman. Poenta ovog amandmana jeste da se u članu 14. u okviru izvršavanja zakona, drugih propisa i opštih akata, a navedeno je da organi državne uprave izvršavaju zakone, druge propise i opšte akte Narodne skupštine i Vlade tako što donose propise, rešavaju o upravnim stvarima, vode evidenciju, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (tzv. izvršni poslovi), to je u zagradi zajednički naziv za sve poslove – tražili smo da se u stavu 1. izvrši dopuna i da se iza reči "stvarima" dodaju reči "vrši inspekcijski nadzor", jer smo pošli od toga da se tu nabrajaju svi poslovi gde organi državne uprave postupaju u skladu sa zakonom ili na osnovu zakona, gde izvršavaju zakone. Verovatno u tu grupu poslova spada i inspekcijski nadzor na osnovu zakona, ako mogu tako da pojednostavim.
Ovaj amandman se ne prihvata zato što Vlada smatra da je posebno poglavlje – "Inspekcijski nadzor", izdvojeno. Ono ne podrazumeva izvršavanje zakona, već je to neki sui generis posao koji, takođe, na osnovu posebnog propisa o inspekcijskom nadzoru se sprovodi. Mislim da su se pozvali na član 18. Predloga zakona kada su odbijali ovaj amandman, pa su naveli razne razloge.
Međutim, skrenuo bih pažnju na član 30. gde ste definisali vrstu organa u sastavu organa državne uprave, pre svega se misli na ministarstvo, da su to uprave, inspektorati i direkcije. Rekli ste da je za uprave karakteristično da se obrazuju za izvršne i njima povezane inspekcijske i stručne poslove; za inspektorate – za inspekcijske i sa njima povezane stručne poslove; direkcija za stručne i njima povezane izvršne poslove. Vidi se da dolazi do svojevrsnog preklapanja inspekcijskih i izvršnih poslova, kako ste to definisali.
Smatram da se ništa ne gubi usvajanjem ovog amandmana. Mogu, donekle, da shvatim razloge koje ste naveli u mišljenju, ali to vaše mišljenje bi bilo osnovano kada biste u početnom članu, recimo, pre člana 12. jednim opštim članom definisali grupe poslova, pa onda da ih razrađujete u pojedinim tačkama i pojedinim poglavljima. To nije tako urađeno, već se odmah krenulo u učestvovanju i oblikovanju politike Vlade; pod 2) praćenje stanja; 3) izvršavanje zakona. To ste razgraničili.
Možda da je primenjena drugačija sistematika, verovatno biste videli da je inspekcijski posao u stvari izvršavanje zakona. Sve se zasniva na izvršavanju zakona. Organi državne uprave su, pre svega, vezani zakonom, ako mogu da kažem – najvezaniji organ za zakon su organi državne uprave. Iz tog principa izviru svi drugi; svi drugi su praktično razrada tog osnovnog principa; legalizam je osnovni princip rada svih državnih organa. Iz njega posle proističe jednakost, ravnopravnost i sve drugo.
Usvajanjem ovog amandmana ništa se ne gubi, samo se pojačava ta izvršna funkcija, izvršni poslovi. Ali, verujte, inspekcijski nadzor jeste posao izvršavanja zakona, jer ne možemo da delimo izvršavanje zakona na izvršavanje materijalnih propisa, izvršavanje procesnih, pa inspekcijskih. Zakon je zakon. Tu ste potpuno u pravu. Vi ste definisali neke stvari koje se tiču lokalnog samoupravljanja, bez obzira što oni tamo rade neke svoje izvorne poslove iz svoje nadležnosti, oni primenjuju opšti upravni postupak i na njih se odnosi ovaj zakon. To je potpuno normalno. Oni koji vas napadaju zbog toga – greše.
Taj deo postupka u lokalnom samoupravljanju gde se rešava o pravima i obavezama građana na bazi opštinskih propisa, koji su izvorno opštinski, u okviru izvorne nadležnosti, opet je upravni postupak. On može biti skraćen, ovakav ili onakav, ali je u osnovi upravni postupak. Drugačiji postupak ne postoji i ne može da postoji u lokalnom samoupravljanju, a pogotovu kada lokalno samoupravljanje radi poverene poslove koje je Republika zakonom prenela na njih.
Smatram da su poslovi inspekcijskog nadzora, takođe, poslovi izvršavanja zakona, jer izvršavanje zakona ne treba vezati na podelu među zakonima. Zakon je zakon. Vidite i sami, i Ustav Republike Srbije ne deli zakone, oni su svi u istom rangu. Mi u žargonu znamo da je to bazični, osnovni, zato što se na njega naslanjaju neki drugi zakoni. Dok je bilo Ustava SRJ onda smo imali zakone o osnovama nekog sistema iz kojih je proizilazila obaveza Republike da bliže uredi neke stvari, ali taj sistem je napušten, taj sistem više ne postoji – sada postoji puna nadležnost Narodne skupštine, gde nije dobro deliti zakone.
Ako se prihvati vaše mišljenje onda se inspekcijski nadzor vrši na osnovu zakona i nije izvršna funkcija. To jeste izvršni posao. Sve što radi Vlada je izvršni posao. Sve što rade ministarstva je izvršni posao, posao izvršavanja zakona, pa čak i kada pravi neku analizu, to crpi na bazi nekog zakonskog ovlašćenja, a to je sve izvršavanje zakona.
Usvajanjem amandmana ništa se ne gubi u konceptu ovog zakona, već se samo preciziraju neke stvari.

Hvala gospodine Krasiću.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo poslanik Marko Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Odustajem od amandmana.

Hvala.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Vjerica Radeta.
Ujedno vas obaveštavam da po Poslovniku, danas ćemo raditi, kao što ste juče i pretpostavili, do završetka rasprave u pojedinostima tačke koja bude na dnevnom redu pre 18,00 časova.

Član 25. Predloga zakona o državnoj upravi je, čini mi se, suština i potpuna suprotnost onome u šta nas je predstavnik predlagača ovde uveravao.
Ono što je u ovom članu 25. provlači se i još kroz nekoliko članova i dokaz je onoga što smo mi tvrdili i u načelnoj raspravi, a to je, da nema ni govora o depolitizaciji državnih organa, već, naprotiv, da ovim zakonom želite da učvrstite partijsku državu.
U članu 25. kažete da ministarstvo ima pomoćnike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru.
U drugom stavu kažete da pomoćnik ministra rukovodi zaokruženom oblašću rada ministarstva za koju se obrazuje sektor.
U trećem stavu, koji je problematičan, kažete da pomoćnika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Amandman koleginice Nataše Jovanović glasi da, umesto reči "pet godina" stave reči "četiri godine", i da se briše "prema zakonu kojim se uređuje položaj državnih službenika". Zašto? Zato što je neprihvatljivo da nam Vlada predlaže nešto što usklađuje sa zakonom koji ne postoji.
Zakon kojim se uređuje položaj državnih službenika je zakon o kome smo raspravljali u načelnoj raspravi, nismo još u pojedinostima, i mislim da niko ne zna i ne može da tvrdi da će taj zakon biti usvojen, da će stupiti na snagu, pogotovo da će biti usvojen u tekstu u kojem je dat narodnim poslanicima. Ovo je zaista vrhunac neozbiljnosti Vlade kao predlagača. Em, neustavno, em nezakonito, vama nikakvi zakonski i ustavni okviri ništa ne znače, ne trebaju vam, jer pišete kako vam padne na pamet.
Podsetiću da je i u onoj prethodnoj Vladi, u Vladi Zorana Đinđića, kada je Gašo Knežević bio ministar, pa je u toku 2001. godine pričao o Zakonu o visokom obrazovanju, i u vreme kada je Vojislava Šešelja terao sa Pravnog fakulteta, tvrdio je da on to radi po zakonu koji u Skupštini nije donet, nije stupio na snagu, ali eto, on ga primenjuje zato što je dobar. I ovo mi zaista liči jedino na to – da vi mislite da je taj zakon o državnim službenicima dobar i da vi nama kažete u Predlogu zakona o državnoj upravi, da ćete nešto da uradite u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj državnih službenika.
Dakle, ovo ne može, pravno ne može, i čudi me kako je Zakonodavni odbor rekao da je ovo pravno moguće, jer ovo nije pravno moguće. Mogli ste da donesete bez ovoga "zakon", pa kad usvojite ovaj drugi da idete sa izmenama. Morate da se držite nekih osnovnih pravnih principa koje zaista nijedan ozbiljan pravnik ne sme da ne vidi.
Predložili ste da pomoćnika ministra postavlja Vlada na period od pet godina. Mislimo da je to neprihvatljivo i da treba da bude period od četiri godine.
(Zoran Krasić, sa mesta: Može i na osam.)
Bolje i na osam, naravno. Zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman? Ima dosta dugo obrazloženje i ja ću neke delove tog obrazloženja da pročitam da bih mogla da komentarišem: "Depolitizacija državne uprave jeste osnovan", da li je to osnovan ili osnovan, ne znam tačno, "uslov za razvoj savremene uprave. Ona podrazumeva profesionalizaciju državne uprave i jasno razdvajanje političkih funkcionera od tzv. upravnih rukovodilaca i ostalih državnih službenika". Ovo su priče za malu decu.
Vi ćete sada da ubedite nekog u Srbiji da će ministar za svog pomoćnika da postavi nekog ako nije član, odnosno aktivista njegove stranke ili stranke koja je trenutno u koaliciji. U vašem slučaju, u slučaju sadašnje Vlade, čak i pomoćnik ministra ne može da bude iz neke od koalicionih stranaka, nego isključivo iz stranke čiji je član i ministar.
Imate specifična partijska ministarstva, pa višepartijsku Vladu. Ali i da nije tako, ne znam da li bi se neko usudio da ovde u javnosti kaže i da tvrdi da će neki ministar da postavi svog pomoćnika nekoga ko nije, mada je nemoguće da radi posao jer svaka vlada ima neku svoju koncepciju. Koncepcija vlade proističe iz programa stranke ili nekog zajedničkog minimuma programa stranaka, ako je u pitanju koaliciona vlada. Onaj ko predstavlja vladu, ko radi poslove rukovođenja, mora da se pridržava tog koalicionog, odnosno tog svog programa ili eventualno koalicionog programa.
Državni službenici ranga nižeg od pomoćnika ministra, naravno, da nemaju rok na koji treba da budu zaposleni. Treba da su zaposleni na neodređeno vreme. Mogu da odu s posla jedino ako sami to hoće ili zbog neke disciplinske odgovornosti odgovaraju. Ne sme se desiti, naravno, da ti službenici imaju problema posle nekih izbora, da se neko iživljava, kao što je radio DOS 2000. godine, kada su otpuštani ljudi koji su neistomišljenici sa politikom DOS, to je nedopustivo. Nadamo se da se to nikada više u Srbiji neće i ne sme desiti.
U stavu 2. kažete: "Bitan (ali ne i jedini) elemenat depolitizacije državne uprave jeste postavljanje državnih službenika na pet godina, dakle na vreme koje je duže od mandata vlade".
Pitam vas, zašto to nije na šest godina? Zoran Krasić malopre dobaci – na osam godina. Zašto je uslov depolitizacije pomoćnik ministra – na pet godina? Kažete da je to jedan od uslova, pet godina. Uostalom, da li će neko ovde razložno i razumno da nam objasni zašto je to pet godina, zašto nije šest, sedam, zašto nije 12 godina, pa da nekoliko vlada isprati?!
Dakle, naš predlog je da se ovaj broj "pet godina", zameni –"četiri godine" i to je jedino ispravno i jedino što zaista može biti primenljivo. Ovo što vi navodite je neprimenjivo. Vaš pokušaj da kroz ovaj zakon zadržite vlast sadašnje koalicije i posle izbora i posle gubitka vlasti je nešto što neće proći. To vam je jedina i očigledna namera.
U ovom obrazloženju još kažete: "Dok radno-pravni status političkih funkcionera zavisi od izbornih rezultata i vezan je za političku sudbinu vlade, državnim službenicima se jemči stalni radni odnos nezavisan od političkih promena, što je uslov kontinuiteta rada državne uprave".
Da li vi to tvrdite da i sadašnja postavljenja zavise od izbornih rezultata? Tvrdim da ne zavise. Koji je to izborni rezultat koji kaže da, neko ko ima 53 poslanika ima više uticaja od nekoga ko ima 82 poslanika. Naravno, ni ovo sada što ste uradili, bez ovog zakona, nema veze sa izbornom voljom građana i vi to znate, i više puta smo o tome govorili.
Dalje, kažete: "Ako bi najviši državni službenici bili postavljeni na vreme koje je jednako mandatu vlade", slušajte sad – "mogli bi da podlegnu političkim pritiscima, svoju sudbinu vežu za sudbinu vlade i time naruše svoju političku neutralnost". Dakle, vi pokušavate da sačuvate da taj pomoćnik ministra, a namerno govorim – "pomoćnik ministra", jer kad kažete "državni službenik" onda neko ko prati naš rad misli da mi hoćemo da stvorimo nesigurnost svakom činovniku u Vladi.
Naravno da ne želimo. Ovo se odnosi na funkcionere. Pomoćnik ministra jeste funkcioner, ma šta vi pričali. Pomoćnik ministra jeste vezan za politiku vlade, odnosno ministra u čijem sastavu je zaposlen i kažete da hoćete da na ovaj način pomoćnik ministra ne veže svoju sudbinu za vladu i da time narušava svoju političku neutralnost.
Ali, vi ga terate onda da bude vezan za onu vladu koja će doći posle nekih narednih izbora. Znači, on četiri godine radi po nalogu jedne vlade, ali već se priprema, oseća šta se dešava u političkom životu, koja bi to stranka mogla da bude vladajuća posle narednih izbora i on podleže uticaju te vlade, buduće vlade dok je pod ingerencijom ove vlade.
Dakle, ovo vam je neozbiljno i neuverljivo obrazloženje. Ne verujem da bi iko normalan mogao u ovo da poveruje.
Predlažem da ovaj amandman usvojite. Da usvojite i ostale amandmane iste suštine, odnosno da se izvrši pravno-tehnička redakcija, što bi bilo obavezno kada bi se ovaj amandman prihvatio, jer je ovo što predlažete nezakonito, politički nije u redu. Vaš pokušaj, opet ponavljam, da se zadržite i posle izbora nije dobar! Nećete uspeti, i nemojte da dovidite u nezgodnu situaciju te državne službenike, kako ih vi ovde nazivate, a ja kažem – uglavnom, pomoćnike ministra! Nemojte sada da vaš pomoćnik strahuje između vas i mene, jer vi ste sada vlast, a ja i moja stranka ćemo biti posle sledećih izbora.
Sada, ona žena, ne zna da li da klima glavom kada ja govorim, jer razmišlja šta će biti za tri meseca, posle izbora, ili da klima ovako zato što je gledate vi od koga joj sada zavisi život. Nije lepo, nemojte!!

Hvala gospođo Radeta.
Izvolite, reč ima gospodin Balinovac.

Zahvaljujem gospodine predsedniče. Javio sam se za reč da odgovorim na ovaj amandman iz dva razloga, jer se njime zadire u esencijalna pitanja Zakona o državnim službenicima i Zakona o državnoj upravi. To je prvo. Drugo, iza ovog amandmana sledi čitav niz amandmana koji se zasnivaju na istim principima, kao što je ovde sada pred nama iznela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Biću vrlo jasan. Pod funkcionerima koje možemo smatrati političkim podrazumevamo one koji se na položaj imenuju prevashodno ili isključivo prema političkim kriterijumima, koji se pri vršenju svoje funkcije rukovode političkim merilima i koji svoju funkciju završavaju onog trenutka kada politika koja ih je na funkciju dovela prestane da bude aktuelna.
Dakle, to su oni koji dolaze na položaj sa izborom nove vlade, koji sprovode politiku nove vlade i koji odlaze sa tom vladom, kada ona već izgubi mandat. To su politički funkcioneri i to su, po ovim zakonima, isključivo ministri i državni sekretari. Otuda oni svoju radno-pravnu sudbinu vezuju za političku sudbinu Vlade.
Da li će raditi na funkciji godinu, dve ili tri, prosto zavisi od mandata Vlade.
Upravni funkcioneri ili kako su ovde nazvani državni službenici su nešto sasvim drugo. Najpre u pogledu načina na koji dolaze na položaj. Oni na položaj ne dolaze sa kadrovskih partijskih lista, već posle internog ili javnog konkursa, koji sprovodi konkursna komisija pod sasvim jasno uređenim pravilima. Dakle, na položaj ovde dolaze oni koji prođu ekspertska merila i ekspertske kriterijume.
Drugi kriterijum je, kriterijum njihove odgovornosti za vreme vršenja dužnosti na položaju, da oni odgovaraju i disciplinski i radno-pravno i na svaki drugi način, ali ne odgovaraju politički.
Ako državni sekretar, koji je politički funkcioner, ne sprovodi politiku ministarstva ili vlade biće smenjen. Ali, pomoćnik ministra, pošto i nije politička ličnost, odgovara samo za stručnost i disciplinovanost svog rada.
Treći kriterijum zbog koga to nisu politički funkcioneri, jeste način prestanka njihovog položaja. Pravila su sasvim jasno propisana i položaj ne prestaje zbog načela političke odgovornosti.
Zbog čega su postavljeni na pet godina? Pet godina je jedan standard, koji je dovoljno dug da spreči vezivanje pomoćnika ministra za vladu koja bi ga postavila, a dovoljno kratak da spreči njegovo vezivanje za novu vladu, koja dolazi posle one koja bi ga postavila. To su načela zbog čega se uvek i u svim evropskim uporednim zakonodavstvima ide na pet godina.
Ako bi, kao što je predloženo ovim amandmanom, pomoćnik ministra bio postavljen na četiri godine, to bi, praktično, značilo da je on politički funkcioner. U redu, onda znamo da je suština ovog amandmana da se protivi depolitizaciji državne uprave.
Objasnio sam u čemu se depolitizacija sastoji. Objasnio sam razliku između političkog i upravnog funkcionera i prosto, Vlada je uverena da treba da prođu ona vremena kada je neko samo zahvaljujući političkoj podobnosti dolazio na visoke položaje. Eto toliko i hvala.