I ovaj član se odnosi na poglavlje koje se sada zove  – Upravni okrug.
Ovo na početku više pričam, eventualno, zbog novog ustava koji se bude donosio. Nešto slično treba da se predvidi kao ustavna kategorija, zato što okruzi u postojećem Ustavu Republike Srbije nisu predviđeni. Onda se pribegava ovom i sličnim rešenjima. Negde se to zove "okrug", negde "upravni okruzi". Ne ulazim u te detalje. Kao što vidite, mi se tu principijelno ne suprotstavljamo ovoj ideji, jer postoje tzv. detaširani državni poslovi, koji se mogu obaviti samo na određenom području ili na određenim područjima, pošto je nemoguće da se to radi u sedištu ministarstva. Tu postoji neko opravdanje.
Međutim, ovaj član se odnosi na načelnika upravnog okruga. Odmah da kažem u čemu se ogleda naša intervencija koju tražimo amandmanom. To je, da se u stavu 3, takođe, ovaj mandat od pet godina zameni mandatom od četiri godine i standardno, da se briše ovaj tekst posle reči "uprava", "zapeta" se zamenjuje "tačkom". Znači, preostali deo teksta se briše, u skladu sa našim dosadašnjim amandmanima.
Zbog čega je ovo potrebno? Mi imamo praksu da se od 1992. i 1993. godine otkad je krenula ta ideja sa okruzima, načelnici okruga postavljaju odlukom Vlade, da Vlada uredbom utvrđuje organizaciju itd. ali Vlada postavlja na mestu načelnika okruga, ako mogu tako da kažem, svoje ljude. Ko su ti ljudi?
To su nekada bili predsednici okružnog odbora SPS, pa kasnije neki viđeniji ljudi vladajuće stranke. U vreme kada su radikali bili na vlasti nijedan načelnik okruga nije bio radikal, ali to nije važno za ovu priču.
Kasnije, posle 5. oktobra, takođe, neka matematika je bila unutar DOS. Verovatno i danas neka slična matematika postoji, ali ono što je nesporno kod načelnika okruga, to je, pre svega, politička ličnost. Stranke na taj način zadovoljavaju neke svoje kadrovske potrebe i postavljaju načelnike okruga.
Okrug je zamišljen kao mesto gde ministarstva dislociraju svoje posebne organizacione jedinice i službe. Vi ovde kažete da u budućnosti treba da se zove "okružne" itd. to su obično odeljenja nekog ministarstva. Koja su ministarstva koristila ovo pravo? Pre svega, ona ministarstva koja su u svom sastavu imala inspekcijske službe. Nešto malo prošireno je bilo kada je u pitanju, u ono vreme se zvalo, Ministarstvo za urbanizam i građevinske odnose, da i drugostepeni postupak bude na nivou okruga, da ne ide prema ministarstvu.
Onda moram da postavim pitanje. Tu je napravljena svojevrsna razlika između ministarstava, tako da organizacione jedinice Ministarstva finansija, prvenstveno se radi o poreskoj upravi, kao da su nekako bila izvan okruga, kao samostalna. Po logici stvari, sekretarijati unutrašnjih poslova su, takođe, organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, koje su bile na teritoriji okruga, ali su bile udaljene od načelnika okruga.
Praksa je pokazala da svaki načelnik okruga ima tendenciju da pravi svoju carevinu. To ne možete da zaustavite ovakvim rešenjem. Još ako napišete da ta, sasvim sigurno, politička ličnost, ima mandat pet godina i da na taj način mislite da on ne deli sudbinu Vlade, političku sudbinu Vlade, odmah ste u startu napravili strahovitu grešku. Jer svaka nova vlada, novi sastav vlade, pa verovatno treća mera koja se bude donosila na Vladi, znači, prva mera ono što se dešava u ministarstvu, druga mera republičke važne institucije, treća mera je da se promene načelnici okruga – to je sigurno ta mera.
Uprava okruga, ovo što je regulisano ovim zakonom, to su neki administrativno-tehnički poslovi koji bi, možda, mogli da budu zajednički za organizacione jedince ministarstava koje su detaširale svoje radnike za određeni deo poslova, njih reguliše ministarstvo svojim aktima o organizaciji i sistematizaciji. Ministarstvo postavlja načelnike odeljenja, inspekcije i drugih organa. Načelnik okruga se javlja kao nešto što treba da objedini rad.
Sad se postavlja pitanje, šta to može da objedini, kada je rad područnih jedinica različitih ministarstava različit? Šta bi to on objedinio? Koja je svrha njegovog postojanja? Upravna ne postoji.
Vi njegovu upravnu funkciju ne možete da uredite uredbom. Njegova upravna funkcija može da se uredi zakonom, a da bi je uredili zakonom vi morate da imate neko ustavno ovlašćenje, a ustavno ovlašćenje ne postoji.
Znači, u postojećem sistemu sa ovakvim Ustavom, njegova funkcija je, pre svega, politička, ma koliko mi ovde vrdali sa nekim odredbama i ubacivali neke stvari koje imaju dodirnih tačaka sa državnom upravom. Ne može da se izbegne njegova, pre svega, politička funkcija. Kako pojedini načelnici okruga to doživljavaju? Ovde ima poslanika koji su nekada bili načelnici okruga, pa me prozivaju što, dok sam bio ministar, nisam dozvoljavao da se mešaju u posao. Jer, ako se načelnik okruga meša u inspekcijske poslove jednog ministarstva, onda nema ništa od inspekcije, onda nema jedinstvene primene propisa na celoj teritoriji Republike Srbije.
Znači, naš amandman se odnosi na nešto konkretno, koje se tiče mandata. Mi smo pitanje mandata sa brojnim amandmanima uspeli na neki način da rešimo i da ubedimo poslanike, Vladu i javnost da ovo na čemu insistirate, na petogodišnjem trajanju mandata, ne predstavlja akt depolitizacije, jer je ovo nemoguće depolitizovati, ovakvog načelnika okruga u postojećem sistemu.
Verujem da trebate još jedanput da razmislite da li da generalno usvojite sve naše amandmane, jer oni čine jednu celinu. Ovde nedostaju mehanizmi koji će da spreče načelnika okruga da ne zloupotrebi detaširane organe državne uprave na određenoj teritoriji. Ja bih više insistirao na tome, da ste ubacili neke odredbe koje to zabranjuju.
Vi imate ovde odredbe koje to zabranjuju. Vi imate odredbe koje govore o samostalnosti ministarstva, da organizaciona jedinica u sastavu ministarstva, da podleže ministarstvu, ali praksa je drugačija. Ukoliko se ministarstva izbore za tu samostalnost, onda dolazi reakcija od načelnika okruga, koji kaže: pa šta sam ja ovde u okrugu? Sa ovih 15 zaposlenih Ministarstvo rada, sa ovih 15 Ministarstvo trgovine, sa ovih 200 Ministarstvo finansija, sa ovih 300-400 Ministarstvo policije. Gde sam? Kome sam šef ovde?
Zato sam na početku rekao, ako se nešto osmišljava sa okruzima u budućnosti, onda vodite računa o tome kada se radi ustav Republike Srbije, da li je to varijanta da se svi prvostepeni postupci daju na nivo okruga, prvostepeni postupci iz domena, da upotrebim novi termin, gde je u pitanju državna vlast, pa da drugostepeni postupak ide prema ministarstvu, ali onda to ima neko mesto i može to da radi i ima neko opravdanje. Da bi se to sprovelo, mora da se promeni Ustav, tu smo svi saglasni. Znači, vi ovako idete sa načelnikom okruga, mi vam samo osporavamo ovo oko mandata. Mi skrećemo pažnju da je to ipak politička funkcija.
Ništa ne gubite usvajanjem ovog amandmana, ali naše amandmane gledajte kao jednu celinu. Verovatno u nekoj kompoziciji sa jasnim ustavnim normama, koje definišu šta su političke ličnosti, ko se menja, kako se menja itd.– možda ima načina i opravdanja da se sprovede koncept depolitizacije državne uprave.
Naravno, svi smo mi za depolitizaciju državne uprave, ali neki ljudi koji rade u državnoj upravi, nemoguće je da budu depolitizovani, poput pomoćnika, sekretara, sad ovog novog državnog sekretara ili načelnika okruga. Ne može, načelnik okruga je politička ličnost. On ne potpisuje nijedno upravno rešenje. On ne vodi nijedan postupak. Organ koji on zastupa nije organ. On ne vodi upravni postupak, tako da je on nešto što je praksa naložila da nužno treba da postoji, jer je veza između inspekcijskih organa na terenu i ministarstava, ali uz opasnost da politička funkcija načelnika okruga može da zloupotrebi sve državne institucije. U tom smislu predlažem ovaj amandman. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 43. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Član 44. ima naslov – Unutrašnje uređenje organa državne uprave, pa podnaslov – Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Mi amandmanom tražimo da se u stavu 2. posle reči "uređenju" dodaju reči "akt o" unutrašnjem uređenju i onda bi treba da bude i akt o sistematizaciji. To su dva različita akta. Mi insistiramo na tome da to budu dva različita akta, kako će biti organizovano ministarstvo i šta će biti sistematizovano u ministarstvu kao radno mesto.
Kod svih ovih akata i uopšte kod svih ovih odredbi gde se na neki način govori o nekim personalnim rešenjima postoji jedan krupan problem, da li se nešto pravi zbog posla ili zbog lica.
Ako se nešto pravi zbog posla onda se navodi koji je to posao, koji je obim posla, pa se na bazi toga zaključuje koliko je potrebno lica nešto da radi. Kod nas je postala gotovo praksa da se prema licima pravi organizacija.
Znači, akt o sistematizaciji. U stavu 3. takođe ista izmena i posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi: "Akt o unutrašnjem uređenju iz stava 2. i 3. ovog člana objavljuje se u Službenom glasniku Republike Srbije".
Bilo bi dobro da građani Srbije tačno znaju koliko je dimenzionirano određeno ministarstvo, koliko ima zaposlenih, da bi shvatili koliko šta košta, jer moram da vam kažem, ovde ste na početku rekli, u organima državne uprave i sada se opet vraćam na to, da su organi državne uprave: ministarstva, pa onda uprave u okviru ministarstva, direkcija, inspektorat, uprava, pa ste onda naveli da pod ovim pojmom, navodim vas na član 4. i član 1. organi državne uprave i ministarstvo, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije, znači, odnosi se samo na ovu kategoriju iz člana 1. stav 2. da vidimo koji je taj broj.
Nedavno ste imali na bazi neke uredbe organizaciono i sistematsko preuređenje ministarstava. Vlada je donela zaključak da za 10% treba da se smanji. Nije bitan procenat, možda je bilo manje ili više, ali Vlada je rekla da treba da se umanji. Zašto? Opterećeni smo sa tim. Oni koji imaju nekoliko godina pred penziju, plaćamo, samo brišite.
Šta ćemo da uradimo? Primićemo neke druge. Ne toliko, nego nešto malo manje, pa su preraspoređeni radnici sa jednih poslova na druge poslove i na drugi način, a u nekim ministarstvima je bilo otvorenog lobiranja, učlani se i ostaješ. Ako se ne učlaniš sprovodimo transformaciju, dajemo nešto na ime socijalnog programa, ali samo da se otkačimo od ljudi.
Ovako, kada objavite organizaciju i kada se tačno vidi koliko i kako je organizovano ministarstvo, objavljivanje organizacije jednog ministarstva uprave ili posebne organizacije je potrebno zbog građana da znaju kome treba da se obrate. Mi insistiramo na tome da postoje dva akta. Iz jednog da se vidi organizaciona struktura ministarstva.
Samo vas podsećam, poslanike većine, da, kada se donosio Zakon o ministarstvima, odnosno kada se menjao nekoliko puta, veliki je nedostatak tog zakona što mi nemamo organizacionu šemu ministarstva, ne samo u pogledu uprava, nego koji su to sektori, odeljenja, kako su grupisani poslovi prema određenim sektorima unutar ministarstva.
Pričate da to treba da bude transparentno, javno, dostupno javnosti. Onda ne vidim zašto ovakav amandman ne bi prihvatili, tim pre što taj amandman sledi ovaj put koji promovišete ovim članom 44. Mislim da predstavnici Vlade ovo mogu da usvoje bez ikakvih problema.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivalo se da će novi zakon o državnoj upravi izvršiti jednu redukciju i smanjiti broj činovnika u Republici Srbiji. Međutim, šta se dogodilo? Od 2000. godine imali smo 9.000 službenika u državnim organima. Sada imamo 30.000 državnih činovnika. To utiče na visinu poreza, poreskih obveznika i utiče na sva davanja koja građani treba da izdvajaju u državnu kasu.
Što se tiče pojedinih ministarstava, poslanik Marković je istakao, obrazložio i naveo brojne institucije koje do sada nisu bile poznate u Srbiji i u našoj Republici, a pomenuću da je Momir Marković, naravno, poslanik SRS, rekao i istakao, obrazložio i specificirao sve one funkcije koje do sada u Srbiji nisu bile poznate. Naveo je brojne pomoćnike, savetnike, a ja bih samo napomenuo da Ministarstvo rada, koliko sam saznao, ima devet pomoćnika.
Da li je ovoj državi u tom resoru potrebno devet pomoćnika ministra? Ja mislim i srpski radikali smatraju da je to jedno rasipništvo i neodgovorno ponašanje, da se po svaku cenu zapošljavaju ljudi tamo gde nije potrebno. Imamo inflaciju državnih činovnika i birokratije.
Zbog toga SRS smatra da su sve ove nove institucije, između ostalog i pomoćnici, savetnici, državni sekretari itd, to je sve apsolutno u ovom trenutku za državu preglomazno.
Što se tiče amandmana na član 51. – u Predlogu zakona se predlaže da ministar koji rukovodi organizacionim jedinicama može vršiti nadzor i kontrolu rada pojedinih organizacionih jedinica. Mi smatramo ne da može, nego ministar je taj kome zakonodavac daje pravo i njime se normira i određuje norma i propisuje da ministar određuje, a ne da može, nego određuje koje će organizacione jedinice kontrolisati.
Da li su to sekretarijati, da li je to zavod, direkcija, to je irelevantno, ali je bitno da se određuje koji će ministar koji organ kontrolisati, tj. koju organizacionu jedinicu; da li sekretarijat, da li zavod, da li direkciju itd.
Ono što je u ovom zakonu vidljivo, date su preopširne mogućnosti da se mogu formirati, u okviru ministarstava i drugih organizacionih jedinica, druga tela. Nema ograničenja. Dakle, nema da se može organizovati jedno radno telo. Recimo, pri Ministarstvu finansija direkcija za imovinu ili zavod ili sekretarijat.
Dakle, mi smatramo da je nužno da se ovo preciznije normira i odredi, kako bi se i ministar mogao odgovorno ponašati i imati ovlašćenje i da se njemu daje u zadatak i određuje da on vrši kontrolu i nadzor nad određenim organizacionim jedinicama.

Još neko o istom amandmanu? (Ne.)
Na član 57. amandman je podneo narodni poslanik Vojkan Tomić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na naslov iznad člana 63. i na član 63. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću vrlo kratko, da bih ostavio vremena i narodnom poslaniku Krasiću da izađe po ovom amandmanu. Hteo sam samo nekoliko stvari da elaboriramo. Prvo, i sami znate koliko su nas koštala koordinaciona tela, a i sami znate koliki je učinak tih tzv. koordinacionih tela. Imali smo koordinaciono telo, imamo ga i dalje, za Kosovo i Metohiju i za jug Srbije. Niste mogli da se nahvalite radom predsednika Koordinacionog tela Nebojše Čovića. Sad kad je Nebojša Čović otišao u opoziciju, odjednom mnoge stvari, vezane za to Koordinaciono telo, isplivavaju na površinu, mnoge na ivici zakona ili sa one strane zakona.
Znate da je to Koordinaciono telo obezbedilo prvo Demokratskoj alternativi, a posle SDP, kada je došlo do ove svadbe između njega i Orlića, u svakom selu kancelariju opremljenu kompjuterima, prvo Demokratske alternative, a sada su promenili oznaku ispred vrata i sada je to SDP. Toliko su ukupno i koristi od tog Koordinacionog tela imali građani sa juga Srbije, iz ove tri opštine ugrožene šiptarskim terorizmom i toliko su građani Srbije, pripadnici srpske i ostalih nealbanskih nacija imali na Kosovu i Metohiji. Da nije njihovog samoorganizovanja, što se Nebojše Čovića i njegovog Koordinacionog tela tiče, odavno bi ti Srbi bili ili pobijeni ili proterani u Republiku Srbiju.
Kad pogledate član 63. i član 65. videćete da se ove stvari ili prepliću ili je ovo prepisivano ili ovo planirate, još neke organizacije, u članu 65, zajednička tela, grupe itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, pokušali su poslanici SRS samo do okruga da broje, kad sam nabrajao ovde koliko je to birokratije, verujte da nisu uspeli. Moraćemo sledeći put bar digitron da donesemo i da vam izračunamo koliko ćete povećati birokratsku mašineriju u svakom ministarstvu ako se ovaj zakon usvoji.

Reč ima narodni poslanik Božidar Koprivica.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS, podneo sam amandman na Predlog zakona o državnoj upravi, tako što sam predložio da se rubrum ili naslov iznad člana 63. briše i da se član 63. briše u celini. Citiraću ga: "Vlada može osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga više organa državne uprave. Vlada određuje i zadatke koordinacionog tela, rukovođenje koordinacionim telom i sva druga pitanja vezana za rad koordinacionih tela".
Dakle, predloženi član predviđa da vlada osniva koordinaciona tela radi obavljanja određenih poslova iz delokruga državne uprave. Mišljenja sam da je član 63. potpuno suvišan, jer je članom 65. Predloga zakona precizno regulisano usmeravanje pojedinih poslova iz delokruga više organa uprave, pa nema potrebe za osnivanjem koordinacionih tela. Zato mislim da je ovaj moj amandman opravdan, pa predlažem da ga u danu za glasanje usvojite.

Izvolite, gospodine Krasiću, o istom amandmanu.