Dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Leila Ruždić-Trifunović je, podnoseći ovaj amandman na član 1. Predloga zakona i tražeći izmenu naziva zaštitnik građana u građanski branilac, želela, tako je bar rekla u načelu u raspravi ovog zakona, da uskladi zakon sa Zakonom o lokalnoj samoupravi.
Mi srpski radikali smo, prilikom izglasavanja onakvog Zakona o lokalnoj samoupravi, prilikom izglasavanja omnibus zakona koji je, kršeći postojeći Ustav, doneo veći stepen nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, rekli da je zapravo ustanovljavanje jednog ovakvog, navodno nezavisnog tela i organa, jedna obična farsa, što se i pokazalo. Govoriću vam na primeru grada u kome živim.
Dakle, njena namera je bila da se uskladi sa nazivom iz Zakona o lokalnoj samoupravi, a Skupština grada Kragujevca je odmah posle konstituisanja, zapravo tri meseca od početka rada u novom sazivu, dala predlog za gradskog građanskog branioca. On je izabran iz reda nepartijskih i nepoznatih funkcionera u našem gradu, već je to bivši sekretar Skupštine grada Kragujevca, koji je tu dužnost vršio u periodu od 1996. do 2000. godine, kada ste svi vi zajedno bili na vlasti - SPO, Demokratska stranka i sve ono što se tada zvalo "Zajedno" u našem gradu.
Kada je on izabran, rekla sam da je to čovek koji, ne da je nepristrasan, profesionalan u obavljanju svog posla, nego je baš pokazao i suprotno. Čak je 1998. godine, kao sekretar Skupštine grada, zloupotrebljavajući funkciju na kojoj se nalazi, a uz to, u sinhronizovanoj političkoj akciji sa Stevanovićem, koji je tada bio predsednik Gradske skupštine, insistirao na tome da se gospodin Tomislav Nikolić, tada odbornik u Skupštini grada Kragujevca, udalji sa sednice.
Sada su se Kragujevčani našli u situaciji, onako osiromašeni, ojađeni, sa mnogobrojnim problemima, sporovima koje imaju iz imovinskih i radnih odnosa, zbog šikaniranja na poslu, zbog toga što im prete otkazima, zbog raznih uzurpacija, da se upravo tom čoveku žale, koji je tu svoju "demokratsku" prirodu veoma lepo pokazivao dok je bio sekretar Skupštine.
Onda je on, vršeći poslove iz okvira svoje nadležnosti, koje mu je Zakon o lokalnoj samoupravi dao, a zove se gradski građanski branilac, navodno krenuo po pritužbama građana i po prijavama da rešava te poslove. Isti će slučaj biti i ovde. Njega je izabrala, doduše, Skupština grada Kragujevca, što je ovde predlog gospođe Radete u amandmanu na član 4, da to radi Narodna skupština kada je u pitanju zaštitnik građana.
Ali on sam i tako nesposoban, kakav jeste, ali svejedno i da je najsposobniji, najprofesionalniji, lepo je priznao i rekao da ništa dalje ne može od toga, nego da obavesti javnost da su mu ruke vezane. Kako krene od organa gradske uprave, koja je zaista u veoma lošem stanju, zato što su načelnici uprave postavljeni od strane gradonačelnika i vladajuće strukture, kadrovi koji ne zadovoljavaju da vode tako odgovorne poslove, preko preduzeća koja su pod ingerencijom Skupštine grada, preko slučajeva koji su najugroženija socijalna kategorija, on lepo kaže - ne mogu tu ništa, jer su mi ruke vezane.
Samo mogu da konstatujem da gradska uprave ne radi svoj posao, da preduzeća ne rade svoj posao, a on je taj isti, koji je iz te političke strukture izabran na predlog Stevanovića i vladajuće strukture. Onda se građani tako igraju mačke i miša, vrte se u krug, nikakve pomoći, nikakve zaštite.
Zbog toga su amandmani koje smo podneli na ovaj predlog zakona u ime poslaničke grupe SRS pokušaj da se nešto bolje precizira nadležnost zaštitnika građana, odnosno kako to koleginica Ruždić predlaže, branioca. Unapred vam kažem, a to smo vam govorili kada je bila rasprava u načelu, od tog posla neće biti ništa.
Oni koji su opljačkani, reketirani, kao Dragomir Tomić, o čemu je malopre govorio gospodin Vučić, oni koji su na najgori mogući način uzurpirani u ovoj zemlji, neće imati kome da se žale sve dok je ovakvog načina vladanja i sve dok je takvih bandita koji mogu da rade šta hoće i niko im na put ne staje. Oni to rade, osioni su i silni, bez obzira na to da li su poznati ili su u tom rangu na nivou lokalne samouprave ili na republičkom nivou. Građane u ovoj zemlji nema ko da štiti.