Moj mladi kolega Marković je izrekao gomilu laži, a da nije pocrveneo. Možda to zato što pripada jednoj stranci koja je druge boje, ali nije bitno.
On je rekao da sam ja, kao, nagrađen od strane Vlade Srbije. Mogu da mu kažem, sa ovog mesta – gospodine Markoviću, nisam nagrađen, nego sam nagrđen. Jer, tu funkciju koju sam dobio obavljam besplatno, to je jedan od retkih upravnih odbora koji nije plaćen. Nijedan član upravnog odbora Akcijskog fonda, kao ni ja, njegov predsednik, nije plaćen.
Što se tiče naše podrške Vojislavu Koštunici, mogu da vam kažem da nam je čast da podržavamo Vladu Vojislava Koštunice, posebno Vojislava Koštunicu, koga smatramo najpoštenijim političarem za poslednjih 60 godina. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, gospodine Pejčiću. Inače, po internacionalnom statusu, gospodine Pejčiću, Demokratskoj stranci pripada crvena boja, tako da to nije sporno.
Gospodin Marković ima repliku, tačnije rečeno po Poslovniku.

Suviše poštujem gospodina Pejčića, kao dugogodišnjeg borca u politici i nemam nameru da se obraćam na način kako se on meni obratio. Ne vidim šta sam ja to slagao. Znači, to nije nikakva tajna ni za građane Srbije, niti za bilo koga. Gospođa Čeković je dobila određenu poziciju, vi ste dobili određenu poziciju. Ko tu govori o plaćanju te pozicije? Mislim da je iz jedne druge partije dogovoreno mesto direktora jednog od preduzeća koje će da se odvoji. To je javna stvar. Svi znaju da je to urađeno, u novinama je pisalo o tome. Jednostavno ste, kao do sada, što bi se u narodu reklo – dilovali. Tako ste izdilovali ministarstva, tako ste izdilovali sve ostalo.
Tako sada spremate ministarstvo za dva poslanika koja ste uzeli od nas, sa naše liste, za poslanike Sulejmana Ugljanina. Do juče vam je svima smetalo što su od Sulejmana Ugljanina, a sada – super da podržavaju Vladu Vojislava Koštunice. I njima ćete dati nešto. Dobro, to je politika koju vi vodite. Vaša generalna politika se zasniva da se na taj način "krpe rupe".
Da li mislite da Vlada Zorana Živkovića nije mogla na taj način da "krpi rupe" – dam ovome ono, dam onome ono, ovom Akcijski fond, ovde, onde.
Znači, gospodine Pejčiću, nisam ništa slagao. Dobili ste mesto u Akcijskom fondu. Da li smatrate da ste nagrađeni ili ne, ne znam, ali to jeste funkcija koja je definitivno značajna, a dolazi se po političkoj liniji. Ne znam što ste se toliko uzbudili oko toga.
Moram da se osvrnem i na ovo, gospođo Plavšić, da li je tačno da ukoliko 2009. godine penzija bude 100 dinara, potrošačka korpa bude 150, dođe do rasta troškova života, a potrošačka korpa vremenom bude 300 dinara, da li je tačno da će penzija biti 200, da nikada ne može rasti više i da taj koji je tada imao toliki procenat potrošačke korpe nikada ne može imati više?
Na to mi niste odgovorili, odnosno jeste odgovorili, priznali ste da je to tako. Samo u prve četiri godine će biti onaj obračun koji smo usvojili, a to je da se primenjuju dva kriterijuma: i porast troškova života i porast zarada. Tačno je, 2009. godine kreće samo sistem – porast troškova života. Znači, to je istina i vi ste to potvrdili.
To je razlog zbog koga ne možemo glasati za ovaj zakon, jer treba saopštiti penzionerima u Srbiji – gospodo penzioneri, ko danas, a verovatno će u praksi biti gore, ima para za pola potrošačke korpe, imaće toliko dok je živ. Neće nikada imati više, sem ako ne dobije na lotou. To je suština priče, nema nade. Ne možemo glasati za zakon koji oduzima nadu. Vi ponovite da li ovo nije tačno. Znači, od 2009. je 100% tako, do 2009. je prelazni period.
Što se tiče pominjanja našeg vremena, draga gospodo, bio bih srećan da ta velika vlada Vojislava Koštunice, kojom se toliko ponosi gospodin Pejčić... Ali, ne sećam se da se toliko ponosio tom vladom kada su donete prve presude za zločine na Ibarskoj magistrali. Niste se tako ponosili tom vladom, a sada vidim, ponosite se poštenjem Vojislava Koštunice. Izvolite, samo se ponosite i dalje, nema nikakvih problema.
Da vam kažem nešto za taj period 2000-2003. i za potrošačku korpu. Kada smo mi došli na vlast, DS sa svim drugim koji su tada činili DOS, za potrošačku korpu je trebalo 2,2 prosečne zarade. Kada smo otišli sa vlasti trebalo je 0,9. Ponovite taj rezultat za pola, ponovite deo rezultata koji su učinjeni od 2000. do 2003, za pola, jer priznajem pola na neke objektivne okolnosti, kredite, našu poziciju, bićete veoma uspešni.
Znate šta je žalosno, samo da vam kažem: što, gledano po tim pokazateljima, šansa posle vladavine Vojislava Koštunice da bilo koja vlada u Srbiji u nekom dužem periodu ponovi takav skok, takav rast za tako kratko vreme je realno veoma mala, to svi mi ovde znamo. To je rast koji je definitivno prekinut onog tragičnog marta 2003. godine.
Prema tome, rezultati rada su jasni. Vi ćete vaše rezultate predočiti građanima kada dođu izbori. Mi ćemo predočiti ono što smo mi radili. Sukobićemo se verovatno i oko afera, pa ćemo reći koje su vaše, koje su čije. Svako će izneti svoj program, videćemo kako će to biti.
Ali, ostaje ovo što sam rekao, niste ništa drugačije rekli od onoga što sam ja rekao, a to je da penzionerima treba saopštiti da ovaj zakon znači to – ko je sada siromašan, ostaje to do kraja života. Protiv takvog oduzimanja nade uvek ću biti.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću. Molim vas da čitate i postojeći zakon. Po postojećem zakonu za pet godina bi tačno penzija bila 200 dinara, ukoliko je potrošačka korpa 300, jer je 50% povećanje od plate i 50% od troškova života, po postojećem zakonu koji je zamenjen 2001. godine. Tačno je, po zakonu od 2001. bi bilo 100 dinara sada, 300 za četiri godine.
Izvolite, gospodine Pejčiću.

Žao mi je, nemam običaj da vodim ni sa kim polemiku, ali želim samo da kažem da je u danu kada je objavljen Službeni list, kada sam imenovan za mesto predsednika Upravnog odbora Akcijskog fonda, istog dana za člana Upravnog odbora Fakulteta dramskih umetnosti imenovan Dragan Đilas, član Demokratske stranke.
Nije mi jasno onda, ako sam tu bio nešto privilegovan, čija je bila nagodba i ko se sa kim nagađao. Prema tome, gospodine Markoviću, molio bih vas, ako već optužujete ovu vladu tako kako je optužujete, da razjasnite kako je moguće da mnoge funkcije republičke i u upravnim odborima, gde ste sve na vlasti, kako je to moguće u takvoj Vladi Vojislava Koštunice.

Mislite na onog Dragana Đilasa, šefa Narodne kancelarije?
Mislim da gospodinu Markoviću nije dovoljno pet minuta i ne verujem da bi prihvatio sada pet minuta. Prema tome, shodno članu 85, zbog važnosti tačke dnevnog reda nastavljamo u ponedeljak u 10,00 časova.