Koleginice i kolege, nastavljamo sa radom. Mislim da je ova pauza bila potrebna da bismo ustanovili redosled govornika, pošto se u jednom momentu javilo više ljudi koji su na jedan malo emotivan način tražili reč. Mi smo napravili redosled. Prva reč ima, po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zarad obaveštenja javnosti Srbije, predsedavajući Milan Marković je, rukovodeći se članom 111. Poslovnika Narodne skupštine, prekinuo trajanje sednice, napravio pauzu od nekoliko minuta zbog toga što je više poslanika iz skupštinske tzv. većine usplahireno skočilo, uglas tražeći reč za repliku i po raznim osnovama. Sasvim mirno, kako to Poslovnik nalaže, iz klupe sam tražila povredu Poslovnika. Zahvaljujem vam se, gospodine Markoviću, što ste i posle te napravljene pauze poštovali redosled i dali mi reč.
Ja se, naime, javljam zbog toga što je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, ali ne samo nas narodnih predstavnika, pre svega opozicionih poslanika, u prvom redu srpskih radikala, već i svih vas ako to želite da sagledate na pravi način, i preko milion i po građana Srbije i miliona drugih koji tek treba da ostvare svoje pravo i steknu u najstarijem dobu penziju za svoj mukotrpni rad, koji su poniženi zbog ovakovog odnosa ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra Lalovića prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije koji sa velikim interesovanjem prate ovo skupštinsko zasedanje.
Ne znam, gospodo iz te vaše većine, kakva god da jeste, sa sve slobodnim strelcem ministrom Lalovićem, koji je u isto vreme i poslanik i ministar, kako možete mirno da posmatrate da u skupštinskoj sali na ovom mestu ovde nema Mlađana Dinkića. Koga u Srbiji danas interesuje kako će penzioneri da žive i kako žive građani Srbije ako to ne zanima ministra finansija?
Pre podne smo takođe, odmah pošto je izašao, ukazali na to, ali građani Srbije, pa i oni koji su penzioneri i koji treba da idu u penziju su između takvih neargumentovanih osvrta na zakon, protiv koga će biti SRS, u stvari između skupštinskog zasedanja i prenosa iz Haškog tribunala izabrali (i penzioneri, nezaposleni i studenti) da gledaju prof. dr Vojislava Šešelja.
Pošto je svedočenje našeg predsednika u Haškom tribunalu prekinuto za danas i pošto ova rasprava treba da ide u smeru da čujete naše argumente, a pre svega ministar finansija Mlađan Dinkić, u ime poslaničke grupe SRS i svih tih građana Srbije protestujem oštro što on nije ovde.
Mi zaista nemamo informaciju, a koga je i briga, da li je Mirosinka Dinkić u penziji ili nije. Svejedno da li je u penziji, astronomska je penzija; i da nije u penziji ima astronomsku platu, baš kao što je astronomsku penziju imala Mlađina baba, od tričavih 50.000 dinara, koja je skupljala travčice po poljani i nikada ništa u životu nije radila.
Zbog toga i zbog činjenice da građani Srbije, a pre svega penzioneri koji žive ispod granice siromaštva, nemaju da se obuku, da jedu, da kupe lekove, da žive životom dostojnim čoveka, ne žele ni takvog ministra, ni Vladu koja predlaže ovakav zakon koji će da unazadi sve tokove u našoj zemlji, privredne, i donese još veću bedu i očaj kod tih ljudi.
Pogledajte samo novinske napise. Ko su ljudi koji potežu na sebe, koji stavljaju konopac oko vrata i koji se bacaju sa prozora? Penzioneri i oni koji su ostali bez posla. Ta kritika ide na račun bivše dosovske vlasti, pre svega eksperata poput Đelića i ostalih, pa sve sada do Dinkića, koga ste vi velikodušno preuzeli.
Gospodine predsedavajući, s obzirom na to da ste i vi sami rekli pre nego što ste odredili pauzu između prepodnevnog i popodnevnog dela zasedanja da je za Skupštinu Srbije neprihvatljivo da resorni ministri ne prisustvuju ovako važnoj sednici i raspravi kada poslanici, čak i oni koji podržavaju ili su do sada podržavali vladajuću strukturu, poput poslanika SPS, a valjda će tu reč održati i glasati protiv ovog zakona u danu za glasanje, prekinite ovo zasedanje, zahtevajte odmah da dođe ministar.
Jer, on ne vređa samo nas poslanike, nego milione građana Srbije koji znaju da u blagodetima kao što su ogromni milionski iznosi, stanovi, automobili i sve privilegije uživaju Dinkić, njegova majka Mirosinka, tetke, strine i cela familija, dok sa druge strane građani trpe, gladni su, žedni. Prema tome, prekinite zasedanje i zahtevajte da ministar odmah dođe u skupštinsku salu.

Dužan sam da vam dam odgovor. Uvažene kolege, jesam zaista smatrao za neophodno da ministri prisustvuju ovoj raspravi, i to i dalje smatram njihovom obavezom, ali morate da razumete da ja kao potpredsednik, pogotovo kao potpredsednik iz opozicionih redova nisam u mogućnosti da zbog toga prekinem sednicu, s tim što potpuno uvažavam vaše argumente i smatram da bi elementarno poštovanje Narodne skupštine bilo da ministri prisustvuju ovoj raspravi.
Određujem pauzu do dolaska predsednika Skupštine, koji će preuzeti vođenje sednice Skupštine.
(Posle pauze – 16.05)

Dame i gospodo, posebna zahvalnost predsedniku gospodinu Milanu Markoviću, koji je danas na sebe preuzeo ogroman posao i nekoliko sati je vodio sednicu. Gospodine Markoviću, dodatno vam se zahvaljujem na efikasnosti.
Gospodin Marković nije bio u prilici da vam prenese obaveštenje predsednika Skupštine. Naravno, ovde su prisutni predstavnici predlagača, ali dva ministra su otišla u 12,15 časova. Svima nama je stalo da se rešavaju problemi koji se tiču građana i naše dece. Izvinjavam se što to obaveštenje nije preneto. Dakle, dva nadležna ministra za dogovor oko kolektivnih ugovora sa predstavnicima škola. Nisu mogli svi jutros da gledaju te informacije na TV.
Izvinjavam se zbog toga i zahvaljujem se predstavnicima predlagača koji su prisutni, ali nemaju pravo reči, nego moraju da beleže sve ono što je neophodno. Kao i uvek do sada, znate do koje mere vodim računa o tome da ministri budu prisutni.
Video sam u međuvremenu, prvo, replika na izlaganje gospodina Petrovića, zamenik predsednika poslaničke grupe DSS, koliko sam shvatio, zbog pominjanja predsednika stranke, Dušan Proroković, a potom narodni poslanik Miloljub Albijanić, takođe replika.

Poštovani gospodine Petroviću, iako ste poslanike vladajuće većine u Skupštini Srbije pozivali na moral, čovečnost, humanost i ostale stvari, ja ću vas ipak nazvati uvaženim kolegom, jer mislim da treba da čuvamo dostojanstvo ovog doma. Pokušaću da vas demantujem u onome što sam razumeo iz vašeg izlaganja, jer mislim da je bilo mnogo nerazumnih stvari koje ste izrekli.
Prvo, stav se revidira, sistem se reformiše. Revidiranje stavova je postojalo od Golog otoka pa naovamo, u nekim drugim sistemima. Ne može penzioni sistem da se revidira.
Drugo, kada već govorimo o ugovorima MMF-a i SCG, hajde da vidimo ko je sve te ugovore potpisivao, da li je sve zbog ove vlade ili je i zbog nekih prethodnih vlada. Ne želim sada da govorim da li je možda ministar Đelić pogrešio 2001. ili 2002. godine. Ono što je potpisao, to je obligacija za ovu državu, to je nešto što ova država mora da ispuni, a ministar Đelić je platio političku odgovornost na prethodnim izborima. To je tačka na MMF. Što se Svetske banke tiče, Srbija i Crna Gora su i te kako neugledne u Svetskoj banci, pa smo juče proglašeni liderom reformi u svetu.
Dalje, spomenuli ste Irsku. Evo vam konkretan podatak: starosna granica za žene 65 godina, starosna granica za muškarce 65 godina.
Nije tačno ono što ste rekli. Spomenuli ste Rumuniju – starosna granica za muškarce 65 godina, za žene 60 godina. Dalje da vam ne nabrajam.
Ovo što se predviđa izmenama i dopunama seta zakona o penzionom sistemu jeste borba za investitore, borba za nova radna mesta koja će doneti nov prihod, kako bismo u budućem desetogodišnjem periodu uspostavili realnu meru socijalnih zahvatanja iz našeg budžeta.
Sličan govor ovom koji ste vi održali, održao je nemački kancelar Gerhard Šreder 2000. godine. Znate šta je donela ta njegova politika i takvi stavovi kao što su vaši? Doveli su do raspisivanja novih izbora u Nemačkoj, jer Nemačka ima 100 hiljada nezaposlenih mesečno, upravo zato što nema realne mere socijalnih zahvatanja. Mislim da je govor koji ste održali primereniji nekoj sednici centralnog komiteta, nego sednici Narodne skupštine Republike Srbije. Mogao bih još mnogo toga da vam kažem, ali želim da čuvam ugled i dostojanstvo ovog doma.

Svi čuvamo ugled, između ostalog, redosledom. Dakle, prvo najavljena replika na izlaganje gospodina Petrovića. Gospodine Albijaniću, ja ću reći preko mikrofona, da se lakše čuje, ne moramo da se dovikujemo svi. Dakle, sada idu replike na izlaganje gospodina Petrovića, potom replike na izlaganja govornika. Vi ste se javili za repliku na izlaganje gospodina Prorokovića? U redu, posle toga, pošto sam već dao reč.
Gospodine Albijaniću, izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljiva je socijalna demagogija gospodina Petrovića, zanimljiv je i radikalski rečnik gospodina Petrovića. Prosto da sastavimo, zanimljiva je radikalska demagogija gospodina Petrovića.
Da li je moguće, gospodine Petroviću, i više puta sam vas upozoravao, da li to izbija iz činjenice da DS pripada socijalističkoj internacionali, pa, Bože, borite se, kao i sve levice u Evropi, ili zapravo ove vaše dogovore sa radikalima na hodniku pretočavate u skupštinsku govornicu i vaš govor. Upozorio sam vas na vreme da takav način rada jednog demokratskog predstavnika ovde nije dobar, pre svega po vas same. Ako tako nastavite, urušićete sopstveni kredibilitet ne samo u Skupštini, nego i u vašoj stranci i široj javnosti u Srbiji.
Ne vredi vama da se upinjete i dokazujete kako se reforme u Srbiji ne sprovode. Stvar je, naprotiv, drugačija. Žalosno je, gospodine Petroviću, da vi želite da stvorite goru sliku o Srbiji, nego što nas drugi vide. Kako nas drugi vide? Tako što je ova Vlada Republike Srbije zaslužna za dobijanje Studije izvodljivosti i to viđenje je dala EU.
Zato što je ova zemlja dobila trgovinske povlastice od SAD, i to viđenje su dale Sjedinjene Američke Države. Zato što je ova vlada uspešno pregovarala sa MMF-om i na pragu smo poslednje revizije. To je viđenje MMF-a o nama samima. Zato što Svetska banka kaže da smo lideri u reformama u svetu. To je viđenje spolja.
Jedino gospodin Petrović misli da je to nešto drugačije. Mislim da je to politički loše, mislim da to ni diplomatski nije dobro. Čini mi se da ovu zemlju i unutra i u svetu treba predstavljati na jedan dostojan način, a taj način vi ovde ne pokazujete. Vi pokazujete nešto više od toga. Pokazujete sklonost da govorite neistine, jer, radi se o tome, ako govorimo o starosnim granicama, moramo baratati tačnim podacima.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine Petroviću, uzmite i pročitajte, pa tako imate u Albaniji 65 godina i 60, u Hrvatskoj 65 godina i 60, u Poljskoj 65 godina i 60, u Rumuniji 65 godina i 60, u Irskoj 65 godina i 60 itd.
Takođe, baratate neistinitim činjenicama što se tiče inflacije...
(Predsednik: Vreme, gospodine Albijaniću.)
Završavam. A ljudi treba da znaju da je kretanje inflacije: 2001. godina - 40,7; 2002. godina - 14,8; 2003. godina - 7,8; 2004. godina - 13,7; a procena za 2005. godinu - 14 posto. Projekcija za dalje godine: 2006. godina - 8,5; 2007. godina - 6,5; i 2008. godina - 4,5. Nemojte da pokušavate radikalskom demagogijom da zamajavate poslanike u Skupštini.

Molim vas, budite... Shvatio sam, gospođo Plavšić, shvatio sam, nema razloga, poštujemo dostojanstvo. Naravno, dozvolite da vas obavestim. Dakle, po Poslovniku su se javili, sledećim redosledom, zahvaljujem se: gospodin Petrović, koji je prihvatio da sam ja već dao reč gospodinu Albijaniću, pa je prihvatio klimanjem glave, vi gospođo Plavšić, gospodin Momčilov, pa gospodin Krasić. Tim redosledom, izvolite.
Još jednom podsećam sve stranke, predstavnici svih stranaka u ovoj skupštini su predstavnici demokratskih stranaka i izabrani su demokratski i zbog toga ne reagujem, a nekoliko puta je bilo povike, kada se kvalifikuje da neko govori rečnikom druge stranke, jer ne znam da li je to pohvala ili pokuda. O tome odlučuju sami govornici. Time se ni na jedan način niko ne povređuje i zbog toga ne mogu da prekidam govornike.
Izvolite, gospodine Petroviću.

Hvala, gospodine predsedniče. Mislim da je dobro što sam kritikovao neprisustvo ministara sednici, a što je gospodin Lalović ovde došao, i to je dobar znak, kao što nije dobar znak što nema Dinkića ovde. Dinkić zaista omalovažava i građane i Skupštinu, to je manir i o tome ne vredi više govoriti.
Ono što je izvor svega što sam rekao jesu moja ubeđenja, a šta iz vas izvire, gospodine Albijaniću, i odakle, to ja ne umem da kažem, to je za ozbiljno razmatranje na različitim mestima. Naravno, nije ni to važno.
Želim da kažem nekoliko rečenica o ovome što je gospodin Proroković, koji je simpatičan momak i poštujem da on brani...
(Predsednik: Molim, bez iznošenja podataka iz privatnog života i bez koketiranja, molim vas.)
... parlamentarnu većinu, ali oko nekoliko navoda koje je on ovde izneo.
Dakle, gospodine Prorokoviću, revizija predstavlja ponovno razmatranje određene teme i određene stvari, pa kako se ovde radi o tome da ponovo imamo penzijski sistem na dnevnom redu kroz Predlog zakona, onda glagol koji oličava radnju koja znači reviziju jeste revidiranje, pa se mi ovde bavimo pokušajem revidiranja penzijskog sistema. Da li će on da uspe ili neće zavisi da li će parlamentarna većina za to da glasa ili neće da glasa.
Naravno da je sporazum sa MMF-om potpisan za vreme vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića, i to nije sporno. Ono što je suština jeste da preuređujući ekonomski sistem zemlje dođemo u povoljniju spoljnotrgovinsku situaciju.
Ta situacija će, naravno, biti mnogo povoljnija ukoliko dobijemo predviđeni otpis dugova, nego ako taj otpis dugova ne dobijemo. To ste vi precizno rekli, ali niste rekli druge stvari.
Dva puta godišnje vrši se revizija tog sporazuma i dva puta godišnje, kao studentima, MMF overava semestre i kaže da li su sve one stvari koje je država trebalo da radi učinjene ili nisu učinjene. U martu mesecu MMF je rekao – niste dobro radili 2004. godine, hoćemo da raskinemo ugovor.
Onda je neko iz Vlade Republike Srbije, a taj neko može da bude ili ministar Dinkić ili potpredsednik Labus, a nakon toga predsednik Vlade, rekao – ne, ne, evo mi ćemo da izmenimo penzijski sistem i uradićemo nešto sa NIS-om, a o tome smo razgovarali ovde i neću da izlazim van teme dnevnog reda i da se ponovo bavim prodajom rafinerija.
Dakle, zbog toga danas imamo nevolju da će ukoliko ovaj zakon bude usvojen, penzioneri u Srbiji biti u mnogo lošijem položaju nego što su danas.
Vlada nije bila sposobna da vodi dobru ekonomsku politiku 2004. godine i zato što su pregovarači otišli u Vašington nespremni. Čak je jedan ministar rekao kako se tamo odokativno nešto određivalo. Odokativno nešto da se proda.
Zamislite, odokativno se rafinerije prodaju. Odokativno se promeni penzijski sistem, tako što će penzionerima biti gore nego što je sada.
(Predsednik: Vreme.)
Opet da se vratim na jedan deo onoga što ste vi, gospodine Prorokoviću, rekli, a i na deo onoga što je gospodin Albijanić rekao: Mađarska, Češka, Litvanija i Letonija – 62 godine je granica penzionisanja, Estonija – 63 godine, Bugarska i Slovenija će 2009. godine promeniti starosnu granicu na 63 godine. Građani Srbije može biti ne znaju, ali u Sloveniji je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika oko 15 hiljada evra; u Sloveniji će ljudi ići u penziju sa 63 godine 2009. godine. U Srbiji, koja ima 2000 evra, ići će u penziju sa 65 godina.
(Predsednik: Vreme.)
Gospodine predsedniče, pošto su govornici prekoračivali vreme, rekao bih samo još nešto. U Rumuniji će se ići u penziju sa 65 godina tek 2013. godine. Doneli su zakon koji će početi da proizvodi ova pravna dejstva u pogledu starosne granice od 65 godina. Niste razumeli šta sam govorio o zapadnim zemljama.
Naravno da je u zapadnoj Evropi granica za penzionisanje 65 godina, ali u zapadnom svetu je životni vek mnogo duži, pa kada odete sa 65 godina u penziju možete duže vreme da koristite penziju nego u Srbiji. U zapadnim zemljama 2/3 ljudi radi u uslužnim delatnostima i nisu fizički radnici, potpuno je drugačija struktura radne snage nego u Srbiji. Zato je nepravično da u Srbiji ljudi idu u penziju sa 65 godina.
Na samom kraju, dve činjenice su takođe važne: među ljudima koji su stariji od 65 godina 25% je ispod granice siromaštva. Nije to socijalna kategorija po kojoj treba udariti da bi se izmirili zahtevi koje imamo prema međunarodnoj zajednici, jer to nije nužno. Nije to demagogija. Potrebno je razmišljati o društvu kao sistemu, pa videti ko ima snage da na sebe primi teret reformi, a ko više nema tu snagu. Hvala.

Hvala, gospodine Petroviću.
Reč ima zamenica predsednika poslaničke grupe G17 plus Snežana Stojanović-Plavšić, po Poslovniku, pa gospodin Krasić, ovlašćeni predstavnik, po Poslovniku, pa gospodin Momčilov.