Reč ima narodni poslanik Helijana Dragojević, a nakon toga ćemo napraviti pauzu.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom setu predloga zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja. Od predloženih pet zakona, posebno bih se osvrnula na predlog zakona koji treba jednoj grupi naših građana da omogući povezivanje radnog staža. Naime, reč je o Predlogu zakona o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih.
Ovde je reč o našim sugrađanima koji su u vrlo teškom položaju, jer im zbog nama poznatih događaja u našoj zemlji u periodu od 1991. do 2000. godine, zbog teške ekonomske situacije u preduzećima u kojima su radili, nisu bili uplaćivani doprinosi za penziono i invalidsko osiguranje. Usvajanjem ovog predloga zakona, ti naši sugrađani će moći da ostvare svoje pravo po osnovu rada i radnog odnosa.
Predlagač zakona je predvideo da se zaposlenima koji su bili prijavljeni na osiguranje, a radi se o sledećim pravnim licima, odnosno preduzećima, privrednim društvima, ustanovama, bankama, drugim finansijskim organizacijama i zemljoradničkim zadrugama na teritoriji Republike Srbije, a nije im uplaćivan staž za penziono i invalidsko osiguranje, po ovom zakonu omogući povezivanje radnog staža.
Druga kategorija su zaposleni kod istih poslodavaca koje sam malopre navela, ali u periodu od 1. januara 2001. godine do 31. decembra 2003. godine. Nad takvim pravnim licima je bio pokrenut postupak stečaja ili likvidacije. Dobro bi bilo kada bi se ova prava koja je predlagač predvideo za prvu kategoriju proširila i na drugu kategoriju zaposlenih.
Da li Predlog ovog zakona jeste za dobrobit naših građana? I te kako jeste. Duboko verujem da će svi u danu za glasanje podržati ne ceo set predloženih zakona iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, nego prvenstveno ovaj zakon o kome govorim, kako bi ovi naši sugrađani mogli da ostvare pravo na penziju i u nekom narednom periodu, a prvenstveno mislim na građane koji su u međuvremenu stekli zakonske uslove za odlazak u penziju, a ne mogu to svoje pravo da realizuju zato što im staž u ovom periodu nije uplaćivan.
Poslanička grupa DSS glasaće za predloženi set zakona iz oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, zato što se ovim zakonima omogućava dalji nastavak reformi iz oblasti penzionog i invalidskog osiguranja, sa osnovnim ciljem da se Fondu PIO u daljem periodu stvore zakonske pretpostavke i on bude održiv.

Određujem pauzu do 15,00 časova.
Potrudiću se da zamolim da gospoda ministri ipak prisustvuju ovoj raspravi, zbog intervencije mnogih poslanika koji se osećaju neprijatno govoreći bez prisustva ministara.
(Posle pauze – 15.10)

Nastavljamo sa popodnevnim radom današnje sednice. Reč ima narodni poslanik Vesna Obradović, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih htela da kažem da se o radu ove vlade Svetska banka izjasnila u superlativu. U izveštaju se kaže da je naša zemlja lider u reformama. Ovaj rezultat je postignut bez velike priče, bez samoreklamiranja, danonoćnim radom, a čemu smo i mi svedoci, na dobrobit naše zemlje.
U sklopu ovih reformi je i nacrt paketa zakona koji se odnosi na problematiku PIO, čiji je cilj dugoročno rešavanje nagomilanih problema, kako za državu, tako i za osiguranike. Svi smo svedoci da je sistem PIO za sadašnje i buduće generacije postao ekonomski neodrživ.
Reforma penzionog sistema je u interesu svih građana i, kao sve reforme, kratkoročno mora da boli, srednjoročno dolazi do poboljšanja, a dugoročno dovodi do standarda evropskih građana.
Sistem PIO koji je, inače, opšteprihvaćen u većini zemalja sveta, nastao je u periodu posle Drugog svetskog rata, kada je starosna struktura osiguranika bila dijametralno različita od današnje. Veći deo sveta je bio u rekonstrukciji, poslova je bilo na pretek, nezaposlenost takoreći nije ni postojala kao kategorija, a starosna struktura na početku je bila obrnuta u odnosu na današnju. U posleratnom periodu, odnos zaposleni - penzioner iznosio je 5,22:1.
Osamdesetih godina ovaj odnos je znatno promenjen, pa su za jednog penzionera radila tri i po zaposlena, da bi se narednih godina samo povećavali spiskovi penzionisanih, dok je onih koji rade bilo sve manje i manje. Sada je taj odnos jedan zaposleni - jedan penzioner. Danas je situacija da su penzije otežavajući faktor u budžetima većine zemalja sa ovakvim penzijskim sistemom.
Jasno je da države sa većim bruto društvenim proizvodom lakše premošćuju tu problematiku u odnosu na zemlje u tranziciji. U razvijenim zemljama je danas udeo PIO u bruto društvenom proizvodu u proseku osam posto, dok je u Srbiji 14 posto. Sistem PIO Srbije bio je izložen, osim ovih prethodno navedenih faktora, i dodatnom uticaju subjektivnih faktora izazvanih ekonomskom krizom devedesetih godina, razaranjem zemlje, pa je stoga zapao u dugoročnu krizu i kao takav je postao neodrživ.
Upravo ovi podaci predstavljaju dovoljne argumente kojima se brane već najavljivane izmene PIO, a u prilog idu i demografski podaci. Srbija spada među deset država sa najstarijim narodom. U protekle dve decenije, otkako penzijski fond beleži deficit, država je pribegavala raznim merama koje su se od prve do poslednje prevaljivale preko leđa penzionera.
Penzije su smanjivane uredbama, manje ili više nezakonitim. Menjala se metodologija za obračun prosečne zarade, brisana su mnoga prava iz zakona i do krajnje mere su zaoštreni uslovi za dobijanje invalidske penzije, a za sve to vreme poštari su kasnili i kasnili, pa je penzionerska godina trajala deset i po ili jedanaest i po meseci. Za posledicu imamo da se veliki nasleđeni dug u visini od 2,2 penzije vraća u 42 rate do 2006. godine.
Cilj ove reforme PIO je, pre svega, finansijska stabilizacija i fiskalna održivost sistema, redovna isplata penzija, uspostavljanje optimalnog odnosa između kretanja zarada i penzija, stvaranje podsticaja za prelazak iz sive u regularnu ekonomiju, stvaranje uslova za dalje reformske promene.
Prvi korak u penzionoj reformi trebalo bi da bude nekoliko krupnih izmena sadašnjeg penzijskog zakona, a ključne izmene su podizanje starosne granice sa 63 godine na 65 za muškarce, sa 58 na 60 za žene, s tim što bi se sa podizanjem starosne granice za penziju krenulo postepeno. Ovo podizanje starosne granice je neminovnost. Ako pogledamo podatke zemalja u okruženju, videćemo da su gotovo sve zemlje podigle već starosnu granicu, a sve te zemlje imaju isti sistem obračunavanja penzija.
Znači, u Hrvatskoj je taj odnos 65-60, u Republici Srpskoj i BiH izjednačena je starosna granica i za muškarce i za žene, tako da je starosna granica 65 godina za odlazak u penziju. U Italiji je 65-60. Nemačka je nedavno podigla starosnu granicu na 65 godina, ali već razmišljaju da u dogledno vreme pomere na 68, a možda i na čitavih 70 godina. Građani Norveške i Danske danas rade najduže na svetu, u penziju idu, i žene i muškarci, sa navršenih 67 godina. Starosnu granicu od 65 godina za pripadnike oba pola propisale su još i Švedska, Španija, Finska, Irska, Portugalija, Kanada, Amerika, Japan i Novi Zeland. Dakle, neminovno je da se starosna granica pomeri i kod nas.
Srbija je početkom 2002. godine podigla starosnu granicu, bez ikakvog prelaznog perioda, za po tri godine, sa 55 na 58 za žene i na 63 za muškarce, što je donelo glavobolju svima koji su imali sporazum sa firmama da svi kojima je ostalo dve godine do penzije odu na biro. Preko noći ova starosna granica pomerena je, pa su mnogi bili u potpuno bezizlaznoj situaciji. Izmene iz 2002. i 2003. godine donele su određene rezultate, ali nisu obuhvatale čitavu materiju kompleksno, pa su stoga efekti bili kratkoročni i nezadovoljavajući.
Prema Predlogu ovog zakona, ovo pomeranje starosne granice bilo bi postepeno, a time i manje bolno. Počelo bi se sa punom primenom tek od 2009. godine, odnosno sledeće godine uslov za penziju biće za žene 58,5 godina, a za muškarce 63,5 i tako će se postepeno pomerati sve do 2009. godine, kada će uslov za penziju žene sticati u 60. godini, a muškarci u 65 godina života.
Važno je istaći da je Predlog zakona predvideo i zaštitnu meru za lica za čijim radom je prestala potreba i za lica kojima je prestalo zaposlenje zbog prestanka rada poslodavca zbog stečaja, likvidacije firme i slično, a to su svi oni koji su u protekle dve godine prihvatili da budu na birou rada. Svi oni pravo na starosnu penziju i dalje stiču sa 63 godine (muškarci), odnosno 58 godina (žene) i najmanje 20 godina penzijskog staža, dakle zaštićeni su.
Drugi korak koji Vlada predlaže je usklađivanje penzija sa troškovima života dva puta godišnje, odnosno redovno usklađivanje će biti 1. aprila tekuće godine, a drugo vanredno usklađivanje u toku godine biće u slučaju da je inflacija iznad 5%, čime se štiti realna vrednost penzija.
Šta se ne menja, što je važno još jednom podvući, jer su se čule razne polemike u pisanim i elektronskim medijima, što je delovalo zbunjujuće i zabrinjavajuće za sve korisnike penzija.
Dakle, ne menjaju se penzije svih postojećih penzionera. Ne menja se formula za obračun penzija. Ostaje da se lični bod množi sa vrednošću opšteg boda, što daje iznos penzije. Opšti bod se i dalje usklađuje kao i penzija.
Ne menjaju se elementi solidarnosti u sistemu, kao što su: najniža penzija, nivo prava za invalidske penzionere, privilegije za žene, naknade za telesno oštećenje i pravo na pomoć drugog lica.
Ne menja se ni mogućnost odlaska u penziju i pre starosne granice sa punih 35 godina, odnosno 40 godina staža za muškarce.
Na kraju, ne manje važan je i Predlog zakona o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima koji po prvi put zakonski reguliše i uvodi u sliku tzv. treći stub, koji je već uveliko rasprostranjen u mnogim zemljama čija su iskustva korišćena prilikom pripreme ovog zakona.
Cilj ovog zakona je da se da mogućnost svim građanima da, ili individualno ili preko svog poslodavca, dodatno uplaćuju doprinose u penzijske fondove, da se njihova sredstva oplođuju, da bi posle 53 godine života bili u prilici da tako oplođen novac podignu.
Kao što se može zaključiti, ovaj paket zakona obuhvata i daje kvalitetna rešenja za sve elemente, i objektivne i subjektivne, kada je u pitanju problematika vezana za penzijski sistem Republike Srbije i poslanici G17 plus glasaće za ceo paket zakona.
Osim toga, htela bih da kažem da je država dužna da se brine o svojim starijim građanima, o onima koji su puno uložili u temelje današnjeg društva. Prva briga moraju biti oni stariji građani koji nemaju ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, a država koja brine o svom narodu dužna je da ovakvoj kategoriji svojih građana isplaćuje socijalnu penziju, čija bi visina pokrivala jedan pristojan egzistencijalni minimum.
G17 plus se zalaže, i to je uradio amandmanom, da sva lica starija od 70 godina koja nemaju radni staž ili imaju nedovoljno, a to su najčešće žene kojima je kancelarija bila kuća, odnosno kuhinja, odnosno kojima je poziv bio vaspitavanje i briga o deci, stiču pravo na penziju sa navršenih 70 godina.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržite ove zakone i amandman G17 plus. Hvala.

Zahvaljujem. Po Poslovniku se javio narodni poslanik Zoran Krasić.

Morao sam da se javim zbog narodnih poslanika i javnosti koji prate, ako prati neko ovaj prenos. Čulo se ovde da se ništa nije diralo ovim predlogom zakona u pogledu nečega što je ovde nazvano privilegija žena. Ja moram samo da pročitam ono što je napisano u Predlogu zakona, pa da vidite da to nije tačno.
Član 19, izbrisan je prvi stav, koji kaže: "Osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kada navrši 63 (muškarac), odnosno 58 (žena) godina života i najmanje 20 godina penzijskog staža". To je sada promenjeno – kada navrši 65 godina (muškarac), odnosno 60 godina (žena). Znači, dve godine je povećano. Znači da je ta privilegija, ukoliko je privilegija, uskraćena ovim zakonom. To je član 4. Predloga zakona.
Član 7. Predloga zakona odnosi se na promenu nečega što je, uslovno rečeno, neka privilegija žena, odnosi se na udovu: "Udova stiče pravo na porodičnu penziju", sada stoji "ako je do smrti bračnog druga navršila 48 godina života", a Predlogom zakona traži se da to ne bude 48, nego 50 godina života. Znači, promenjeno je.
Dalje, član 9. Predloga zakona a odnosi se na član 33. osnovnog teksta zakona, tačka 1), roditelji, za muškarce je bilo 63, a sada se traži 65, a za žene je bilo 58 godina, a misli se na roditelje osiguranika, jer po osnovu smrti osiguranika oni stiču pravo na porodičnu penziju ukoliko je on izdržavao svoje roditelje. Znači, sada je sa 58 povećano na 60 godina.
Gotovo gde god su se pojavile kao uslov godine života muškarca ili žene, došlo je do promene. Ako sada neko dođe i hvali Vladu, ja to razumem, ali neka se makar kaže istina. Znači, nisu zadržane te povoljnosti koje su u postojećem zakonu, nego je povećano za dve godine.

Gospodine Krasiću, da ovo ne bi bila de fakto diskusija, molio bih zbog kolega poslanika da, u skladu sa obavezama iz Poslovnika, kažete koji član Poslovnika reklamirate i da obrazložite.

Član 104, jer je izneta neistina. Ovo što je prethodnik pričao ne stoji u Predlogu zakona.

U redu, ali molim vas da to uvek pre izlaganja navedete, da ne bi bilo zabune.