Zahvaljujem, gospodine Vučićeviću. Replika, narodni poslanik Zoran Krasić.

Morao sam da se javim za repliku, jer nemam nameru da komentarišem stavove.
Svaki poslanik ima pravo na mišljenje i svoj politički stav itd, ali neke stvari su stvarno do suza zasmejale poslanike u Narodnoj skupštini. Molim vas, svi znaju da penzioni fondovi imaju problema već 20, a možda i 25 godina. Ne 15 godina, nego 20 ili 25 godina. Zašto postoje problemi? Postoje problemi zato što suštinski i strateški nije rešeno pitanje PIO, nije postavljeno na zdrave noge.
Dalje, a to da znate, mi smo u jednom periodu do 1965. godine imali situaciju u našem penzionom, komunalnom zavodu, gde je bilo šest puta više osiguranika nego korisnika prava, gde je bilo bogato, blagostanje. Od 1974. godine pa na gore, onda se krenulo sa društvenim standardom penzionera. Vi sada vraćate ponovo to, iako nisu obezbeđena sredstva za primarne zakonske obaveze i isplatu penzija. Bili su RH centri, bilo je svega i svačega drugog, ali takav je bio sistem. Šta god da se uplati postaje društvena svojina, koja se deli korisnicima po nekim takođe drugačijim kriterijumima.
Mi sada ne pričamo o tom periodu. Mi pričamo o sistemskom propustu u našem PIO. To se ne menja ovim zakonom. To je taj problem. Neko nije shvatio šta mi iz opozicije želimo da se promeni u ovom zakonu, jer mi tražimo potpuno nov sistem PIO. Ovaj se istrošio, nema, ne može da da rezultate.
Ako neko ne shvata, šta ja mogu da mu radim. Samo, reći da je za proteklih 15 godina stradao PIO fond, to je notorna neistina. Problemi datiraju mnogo ranije. Ono što je totalna neistina, optuživati SRS da smo se mi zalagali za penzijsko-invalidsko osiguranje penzionera, da ono bude obavezno. To nije tačno. To je jedina stranka koja se zalagala da se to stavi na dobrovoljno, na izbor seljaka, to je bila samo Srpska radikalna stranka. Zbog toga sam se javio.
Vi ste još neke stvari tu izneli, EU će da glasa o našem zakonu o PIO. Molim vas, nađite neki kriterijum kada nešto pričate, poštujte malo ovu skupštinu. Znam da imate potrebu da se reklamirate kao stranka, ali reklamirajte se nečim što je smisleno i ima neke veze sa materijom koja je na dnevnom redu.
Ovde nam se pričaju neke stvari. Invalidi. Evo, Vuk Drašković je invalid, evo, zastupa nas u Generalnoj skupštini. Evo, invalid je. Ko je u invalidskim komisijama? Pa, lekari. I ona prethodna vlast, pre ove vlasti, i ona prethodna vlast je vodila neke postupke kako da uvede red u invalidskim komisijama. Već 20 godina se uvodi red u invalidskim komisijama i obaveznim revizijama itd. Vodite računa kada nešto kritikujete.
A ovo – u tunelu, usred mraka, na kraju petokraka, Mlađan Dinkić, manite sa tim pesmama, ovo je ozbiljna tema.
Vi ste ovo najavili kao suštinski zakon kojim se transformiše PIO u Republici Srbiji.
Tvrdim vam da se ništa ne reformiše na kvalitetnoj osnovi, nego na pogrešnoj osnovi. Ako imate argumentaciju da kažete da je ovo od Boga dato što je Mlađa i...
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Krasiću.)
... ovo što ste predložili, to je u redu, ali dajte argumentaciju, ukažite na nešto.
Drugo, pričate tu sada – jedan, dva, tri penzionera, to je značajno za statistiku. Sa gledišta čoveka koji je ušao u sistem PIO njega to ne interesuje, on traži svoje, on je toliko i toliko godina bio osiguran. To nije kritika ni vama, ni prethodnoj, a ni budućoj vlasti. Nemojte da postavljate problem naopačke. Sad objašnjavamo građanima koliko ima osiguranika, a koliko penzionera. Šta to njih interesuje? Država je dužna da da garanciju. O tome mi pričamo.
(Predsedavajući: Vreme.)
Malopre sam vam rekao, još dugo će država da daje iz budžeta penzionom fondu. Zašto? Nema drugog načina da se to sanira.

Zahvaljujem. Po Poslovniku, narodni poslanik Vladan Vučićević. Molim vas, sledeći put obratite pažnju na vreme.

Reklamiram član 101, jer me prethodni govornik, gospodin Krasić, nije shvatio i nije razumeo. Nijednog trenutka nisam rekao da će se ovaj zakon glasati u Evropskom parlamentu, ali rekao sam da će Evropski parlament prihvatiti i dati podršku ovom zakonu. Prema tome, to je suštinska razlika, da prihvati ovaj zakon.
S druge strane, vrlo je bitno reći građanima Srbije da je odnos penzionera i radnika jedan prema jedan. Zašto je to bitno? Bitno je zato što ova vlada ne štampa novac, ova vlada vodi pozitivnu fiskalnu politiku. Ne želi da štampa novac i mi jednostavno sve možemo isplaćivati iz realnih prihoda.
Prema tome, zato je važno reći koliki je odnos između zaposlenih i penzionera, da se shvati težina situacije u kojoj se mi danas nalazimo. Dosta je više sa lažima, sa populizmom, sa udvaranjem građanima, a situacija sve gora, i gora i gora. Voleo bih, a ona je gora bila dok mi nismo došli, a sada će biti bolja, bolja i bolja...

Gospodine Vučićeviću, samo momenat, javili ste se, povredu Poslovnika ste reklamirali, a vi u stvari uzimate pravo na repliku, a to sam tolerisao. Vaš razgovor ide u pravcu da ćete otvoriti čitav niz replika i mislim da to nikome ne ide u korist. Molim vas da završite.

Završavam. Želeo sam samo da kažem da gospodin Krasić nije dobro razumeo.

To ste mogli da kažete i na drugačiji način, sada gospodin Krasić ima pravo na repliku, jer ste se vi javili po Poslovniku. Pardon, vi po Poslovniku? Najpre gospodin Bušetić, pravo na repliku, a zatim gospodin Krasić, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Vučićević veoma često zna ovako da izlazi i uglavnom da priča gluposti. To svi mi u Skupštini znamo. To nam je nekada simpatično, ali kada pretera, onda mora da se reaguje.
Gospodin Vučićević kaže da je rat bio pljačka. Prvo, svi ratovi su nama nametnuti. Većinska Srbija bar danas to vidi, ako to nije videla, a videla je i tokom svih onih godina. Sve je bilo izrežirano, sve je bilo nametnuto i to se danas vidi. Sankcije su nametnute i bile su nepravedne. Bile su izrežirane i optuženi smo za nešto što nismo učinili. To se sve zna i ne treba da se pravi neka veća analiza.
Ali, u tom ratu, pre svega SPS kao vodeća stranka, imali smo jednu časnu ulogu, pomagali smo svom narodu preko Drine. Bili bismo najveći bednici da to nismo činili. Teško se živelo, ali je bilo časno. Čak je u tom vremenu proizvodnja rasla, fabrike su radile, doduše sa nekim smanjenim kapacitetom.
Čak i to vreme sa sankcijama ne može da se poredi sa vremenom koje je posle 5. oktobra. Sve je pogašeno, sve je stalo. Ostalo je bez posla 500.000 ljudi, to je činjenica. I ovi izbori 2003. godine su to pokazali. Ko je bio za DOS i za to da je 5. oktobar bio opravdana stvar, ti su glasali samo za Demokratsku stranku. Svi ovi drugi su bili opozicija i faktički su glasali ljudi protiv tog DOS-a. I G17 je napao da su ovi kriminalci, lopovi itd. i dobio 400.000 glasova. I ovi Veljini su te glasove dobili upravo po tom pitanju, da je DOS bio katastrofa; naravno, mi koji to uvek tvrdimo i radikali koji to isto tvrde.
Vučićević kaže – evropski zakoni. Koji evropski zakoni? Prvo, nikakva uloga nije posle 5. oktobra oko evropskih zakona. To se samo prepisuje. U svakom ministarstvu sedi po jedan strani državljanin koji diktira sve. Ja sam pre nekoliko dana bio u jednom ministarstvu sasvim slučajno, tamo sedi čovek stranac, petoro naših eksperata, stručnjaka gleda u njega šta će on da kaže, a on ne kaže ništa dobro i u korist ovog naroda ili mase stanovništva. To je istina.
Vučićević kaže – sada je svetlost. Kakva svetlost, ljudi moji? Molim vas, 500.000 ljudi ostalo je bez posla posle 5. oktobra. Tih 500.000 ljudi je bez ikakve nade. Jednostavno, čovek ne zna šta govori i najbolje bi bilo da više ne izlazi, jer moraćemo da mu odgovorimo na pravi način.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Zoran Krasić, replika na izlaganje gospodina Vučićevića.

Ja nemam veze sa prethodnom replikom i time ko je u Vladi i ko podržava Vladu, ali moram gospodinu Vučićeviću da skrenem pažnju – znate, vi ste stvarno sve pobrkali. Nemate potrebe da demonstrirate toliko nepoznavanje osnovnih činjenica u ovoj oblasti. Ali, ja vam to ne zameram, stvarno vam ne zameram, jer niko nije dužan baš sve da zna, ali vodite računa kada dajete neku kvalifikaciju povodom nečega.
Malopre ste rekli – međunarodna saradnja. Kakva međunarodna saradnja? Postoje ugovori između država koji se zaključuju. Svuda su neotuđiva prava osiguranika koji su bili na osiguranju. Svuda se priznaju. Svaka država priznaje. Ko koga uslovljava da li negde mora sa 65 ili 60 godina? Nema tog uslovljavanja.
Ovde postoji samo jedno uslovljavanje koje se tiče javnih finansija, uslovljavanje MMF-a da se ne dotiraju naše penzije iz budžeta. Protiv toga smo. Zašto smo protiv toga? Zato što niste uspeli da obezbedite ono što ste obećali građanima Republike Srbije. Rekli ste, 5.oktobra na granici čeka 6,5 milijardi. Nema ih.
Pre nekoliko godina rekli ste da će 2005. godina biti godina kada ćemo da uvozimo radnu snagu, jer će toliko biti novih radnih mesta, je l′ tako bilo? Šta je to, nema novih radnih mesta?
Malopre pričate – mi na vlasti želimo da sredimo oko penzija da se iz realnih izvora i realnim sredstvima plaćaju penzije. Kako to možete da kažete? Realni izvor za penzije su doprinosi. Zašto onda menjamo propise? Znači da su doprinosi pukli, da ne mogu da obezbede isplatu, država mora da dotira.
Mi prihvatamo tu činjenicu i pokušavamo da nađemo neke razloge zbog čega je to tako, da se ne bi ugrozili ljudi, jer sutra ćete vi biti penzioner, prekosutra ja. Kada ja budem u penziji postaviću pitanje – gde su moje pare koje sam ja uložio u penzijsko-invalidski fond i gde je država kao univerzalni garant mojih prava?
Tema je mnogo ozbiljnija nego što je vi svlačite na jednu prostu političku temu. U tom smislu smo vam ukazali na neke propuste u onome što vi pričate, u nekim vašim kvalifikacijama. Ja nemam ništa protiv toga, reklamirajte se koliko hoćete, ali vodite računa da ne ugrozite elementarne činjenice, logičke činjenice.
Zar ima logike: država ima suficit, ne zna šta će sa parama, a vi sada kažete – mi hoćemo da uplatimo penzije. Uplatite, ko vas sprečava. Neko iz opozicije? Ne, niko iz opozicije neće imati ništa protiv da vi u roku od dva minuta regulišete sve odnose i sva dugovanja prema penzionerima. Ali, to je nemoguće i svi znamo da je nemoguće. Nađite neku meru. Nemojte ići sa parolom, tema nije za parole.
Kada bude tema sa parolama onda ćemo svi da licitiramo parole, a ovo je mnogo ozbiljna tema, a vi je devalvirate, zasmejavate poslanike do suza sa nekim kvalifikacijama i ljutite se kada dođu ljudi sa činjenicama da vam ospore stav. Zašto se ljutite?