Dame i gospodo, volim kada ministri predstavljaju vladine predloge zakona. Svaki put veoma pažljivo slušam ministre da bih sa njima mogla da polemišem u toku rasprave. Međutim, danas, nažalost, to neće biti moguće, ne samo iz razloga što Mlađan Dinkić nije ovde, nego i zato što ni ministar Lalović, ni ministar Dinkić o ovim reformama penzijskog i invalidskog osiguranja nisu rekli ništa.
Ovo što su nam ministri ovde danas govorili bilo je mlaćenje prazne slame, kako to narod kod nas kaže. Ničeg konkretnog nije bilo, nijednog argumenta koji bu ubedio narodne poslanike da je ovo što nam Vlada nudi smisleno i da je za ovaj momenat moguće i primenjivo u Republici Srbiji.
Ono što ovih dana čitamo i pratimo po medijima iskazuje jedan veliki strah građana Srbije od ovih, ministre Laloviću, vaših zakona.
Vi ste danas pokušali, zajedno sa Dinkićem, da kažete da tom strahu nema mesta, ali mi ceo dan pokušavamo da vam objasnimo da, nažalost, ima mesta strahu i da ovi predlozi zakona i vaš odnos prema MMF-u zaista jeste nešto što građane Srbije treba da plaši.
U toku današnje rasprave setila sam se jedne izjave Zorana Đinđića krajem 2001. godine, posle čuvene petooktobarske buldožer revolucije; tada je rekao da tranziciju u Srbiji svakako neće moći da prežive svi, ali oni koji ostanu živi, oni će jednoga dana da žive bolje.
To je ono što je motivisalo vas i ovu vladu kada predlaže ovako drastična rešenja u ovome što vi zovete reforme. Ministre, ovo nisu reforme, pogotovo kada znamo da smo jednu reformu, pokušaj reforme penzijsko- invalidskog osiguranja imali još 2003. godine.
Ovde je jedan poslanik, čija će poslanička grupa podržati ove zakone, rekao jednu surovu istinu. Kaže – ovi zakoni su dobri za buduće penzionere, oni predstavljaju problem samo onima koji su trenutno u penziji. Mi znamo da je to tako, ali to je zaista strašno. Šta ćete vi sa penzionerima koji trenutno primaju penziju, koji su trenutno penzioneri?
Ne znam da li ste svesni da ti ljudi, ta kategorija stanovnika Srbije već sada polako umire, zato što nema od čega da živi. Ovim vašim tzv. reformama to lagano umiranje će da se nastavi. Verujte, ministre, bilo bi humanije da ih pobijete i da onda počnete primenu na te neke buduće penzionere.
Ovo što se sada dešava... Ne znam da li znate, da li komunicirate sa građanima Srbije, kako penzioneri žive, kako se uopšte u Srbiji živi? Penzioneri su zaista kategorija koja je u nemilosti ove države, ove vlade i još sada, sa ovim i ovakvim zakonima, ne znam da li će neko da preživi primenu ovih zakona.
Bez obzira što su danas neki poslanici ovde pokušali da nas ubede da su ovo dobra rešenja, ponoviću ono što su kolege iz Srpske radikalne stranke ceo dan danas govorile.
Činjenica je i istina je da ovim predlozima zakona smanjujete penzije. Nemojte da nas ubeđujete u neku vašu računicu koja govori da to nije tako, jer to tako jeste.
Istina je da ovim zakonim ukidate postojeće privilegije. Istina je da ovi zakoni povećavaju starosnu granicu i neshvatljivo je da se neko usudi da izađe ovde i kaže da sve ovo što sada kažem i što ceo dan srpski radikali govore nije tačno. To ovde piše. To pismeni mogu i trebalo bi da znaju da pročitaju.
Kratko ću da prokomentarišem dva-tri člana, jer smo mi uložili određene amandmane. Naravno, u delu kada se bude govorilo o amandmanima govorićemo detaljnije o tome. Sada ću reći samo ono što je najdrastičnije.
Recimo, član 4, koji zaista pomera starosnu granicu, ne znam kako ćete da objasnite (ako još jednom pokušate u 19,45 da zaključite sednicu, kao što ste greškom uradili u 17,45) da ovo nije pomeranje starosne granice kada kažete u članu 19, na koji se odnosi ovaj član 4 – tačke od 1) do 3) menjaju se i glase, a član 19. se odnosi upravo na to kada osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kada navrši 65 godina (muškarac), odnosno 60 godina života (žena) i najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) kada navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.
Bilo bi lepo da nam objasnite sa koliko godina ovaj muškarac počinje da radi, kada navrši 40 godina staža i 53 godine života. Da li je moguće da neko počinje da radi sa 13 godina? Nije moguće. Od 15 da, ali od 13 ne. Još smo neke zakone ovde donosili, tako da treba da znamo.
I, kada navrši 45 godina staža osiguranja. Ovo je ono čega se plaše građani Srbije. Ovo je ono što se ovih dana komentariše po medijima. Ovo je ono što govori u prilog našoj tvrdnji da ovim zakonima em uništavate penzionere, em onemogućavate otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji.
Kratko bih rekla o članu 22. Predloga zakona koji se odnosi na član 80. osnovnog zakona, koji govori o osnovama za menjanje penzija, odnosno usklađivanje penzija. U prvom stavu kažete: "Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih 12 meseci."
Pitam vas zašto ovo usklađivanje niste vršili, recimo, sa zaradama? To je realnije i to je nešto što ne možete u Zavodu za statistiku da namestite. Pri ovome stanju, kako ste sada predvideli, ministar može da utvrdi metodologiju, vi to znate. Ministar će da utvrđuje da menja metodologiju iz meseca u mesec da bi davao podatke kakvi odgovaraju ministru, ministarstvu ili Vladi Republike Srbije.
Dakle, ovo nije pravi način, ovo će još više da ugrozi penzionere u Srbiji, jer možete da štimate podatke sa kretanjem troškova života i vaše čuvene "potrošačke korpe", koja svakako, kako je vi pokažete, nije dovoljna za život.
Neko je ovde govorio o onom eksperimentu koji je neko radio, kada su i narodni poslanici učestvovali i pokušali da prežive sa prosečnom platom i konstatovali da je to nemoguće.
Dakle, vi ćete na taj način da usklađujete te podatke i da zamajavate javnost, da pričate – statistika je utvrdila da nije bilo povećanja troškova i mi zato nećemo povećati penzije. Velika je varka, ti statistički podaci ne znače ništa. Podsetiću vas da je u Argentini, u vreme kada je bankrotirala država, kada je bila najveća kriza u Argentini, prosečna plata bila 500 dolara.
To ne znači ništa, kao što ništa danas u Srbiji ne znači prosečna plata od 200 evra, jer se mnogo teže danas živi sa 200 evra, nego što se 1990. i 2000. godine živelo sa 100 maraka. Pitajte to sve građane, pitajte penzionere. Nemojte da vodite kabinetsku politiku, nego malo živite u ovom narodu.
Ovde je govoreno o zakonu o preuzimanju javnog duga kada su u pitanju zaostale poljoprivredne penzije. Zaista je neshvatljivo, očekujemo da ćete prihvatiti amandman Srpske radikalne stranke, da u različit koš stavljate penzionere poljoprivrednike i penzionere koji su to postali iz rada. Ionako su poljoprivredne penzije znatno manje, ionako ste poljoprivrednike naterali na obavezno osiguranje, a srpski radikali su bili protiv toga; sada ih stavljate u različit koš i njima produžavate vreme za preuzimanje ovog javnog duga. Zaista bi bilo dobro da taj amandman prihvatite, da pokažete malo dobre volje kada su u pitanju poljoprivrednici u Srbiji.
Pošto je danas ovde bilo govora i vi ste, ministre Laloviću, a i neki poslanici koji će podržati ovaj zakon, govorili o spajanju staža, odnosno o uplati doprinosa tamo gde nisu uplaćeni, i onda je ovde neko rekao da će ovaj posao biti završen za godinu dana – to je opet zabuna, zabluda i varanje, dezinformisanje građana Srbije.
Članom 7. Predloga zakona vi se samo formalno obavezujete na nešto što ne morate da ispunite, jer ne postoje kaznene odredbe i ne zna se šta će se desiti ako ovo ne bude poštovano. "Fond je dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva." Šta će se desiti ako u roku od 12 meseci ne bude doneto to rešenje? U ovom predlogu zakona to ne piše, a moralo bi.
"Pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta...". Ko će ovo da procenjuje?
Kazaćete na kraju ove ili iduće godine da nema uslova da se primenjuje član 7. i opet neće biti povezan radni staž onima kojima ni do sada nije bio.
Dakle, pokušavate nekim tako lepim rečima, i ovde je čak bilo danas tužno i smešno slušati maltene neke poetske govore na temu ovako životnih propisa, da ubedite građane Srbije da će posle ovih zakona živeti bolje, da im nećete smanjivati penzije. Kada je neko to za ovom govornicom rekao, onda se jedan od kolega koji će poštujući svoju stranačku disciplinu glasati za ovaj zakon, jer je iz vladajuće koalicije, okrenuo prema nama iz Srpske radikalne stranke i rekao – da, penzije će se povećavati, ali će u stvari biti manje. To je suština. Penzije će biti manje, i morate to da priznate građanima Srbije.
Pošto ovde ima vrlo malo poslanika, obraćam se vama, ministre, da poručite i Dinkiću, ako ga vidite, da još nije kasno, povucite ove zaista pogubne zakone, nemojte da nosite na duši penzionere u Srbiji. Mi srpski radikali jesmo za reforme i znamo da treba reformisati penzioni sistem, ali ne na ovaj način i ne ovim tempom kako ste predvideli.
Ako vi to ne uradite onda bi zaista bilo dobro da kolege koje čine skupštinsku većinu dobro razmisle o obećanjima svojih stranaka u izbornoj kampanji. Tvrdim vam, da je bilo ko u izbornoj kampanji pred poslednje parlamentarne izbore, na osnovu kojih smo u ovoj sali, pomenuo da će se na ovaj način vršiti tzv. reforme penzijskog i invalidskog sistema, verujte, ne da ne biste imali jednog poslanika, već ne biste imali ni jedan jedini glas. Nemojte da vas pred naredne izbore građani pitaju zašto ste ih lagali.
Nemate prava, gospodo poslanici iz skupštinske većine, da donosite ovakve odluke, jer penzioneri su naši roditelji, naši dedovi, babe, ne zaslužuju i nemate pravo da ih uništavate, da donosite zakone kojima će polako da umiru, jer sa penzijama kolike su sada ne može da se živi, a kamoli sa penzijama koje će biti umanjene posle ovih zakona.
Podsetiću vas, kada smo 2003. godine govorili o onim prvim, opet "velikim" reformama, sve nešto veliko, reformski, kao da otkrivate rupu na saksiji, tako se ponašala i prethodna vlada, a i vi danas, kada smo govorili te 2003. godine o tadašnjem predlogu DOS-ove vlade, onda je jedan kolega koji je pripadnik jedne od stranaka DOS-a rekao, suprotstavljajući se raspravi srpskih radikala, da ima babu koja prima penziju od 6.000 dinara i da ona žena lepo živi sa tih 6.000 dinara, čak s vremena na vreme uspe da kupi poneku čokoladu unučićima. Taj kolega je i danas poslanik. Da li mu je baba preživela sa 6.000 dinara mesečno, ako joj on nešto nije pomagao, ne znam, ali znam da mu je poslanička grupa sada, između ostalog i zbog takvog penzijskog osiguranja, bar pet puta manja nego što je bila te 2003. godine.