DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 15.09.2005.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DVANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

2. dan rada

15.09.2005

Sednicu je otvorio: Predrag Marković

Sednica je trajala od 10:05 do 19:55

OBRAĆANJA

...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, volim kada ministri predstavljaju vladine predloge zakona. Svaki put veoma pažljivo slušam ministre da bih sa njima mogla da polemišem u toku rasprave. Međutim, danas, nažalost, to neće biti moguće, ne samo iz razloga što Mlađan Dinkić nije ovde, nego i zato što ni ministar Lalović, ni ministar Dinkić o ovim reformama penzijskog i invalidskog osiguranja nisu rekli ništa.
Ovo što su nam ministri ovde danas govorili bilo je mlaćenje prazne slame, kako to narod kod nas kaže. Ničeg konkretnog nije bilo, nijednog argumenta koji bu ubedio narodne poslanike da je ovo što nam Vlada nudi smisleno i da je za ovaj momenat moguće i primenjivo u Republici Srbiji.
Ono što ovih dana čitamo i pratimo po medijima iskazuje jedan veliki strah građana Srbije od ovih, ministre Laloviću, vaših zakona.
Vi ste danas pokušali, zajedno sa Dinkićem, da kažete da tom strahu nema mesta, ali mi ceo dan pokušavamo da vam objasnimo da, nažalost, ima mesta strahu i da ovi predlozi zakona i vaš odnos prema MMF-u zaista jeste nešto što građane Srbije treba da plaši.
U toku današnje rasprave setila sam se jedne izjave Zorana Đinđića krajem 2001. godine, posle čuvene petooktobarske buldožer revolucije; tada je rekao da tranziciju u Srbiji svakako neće moći da prežive svi, ali oni koji ostanu živi, oni će jednoga dana da žive bolje.
To je ono što je motivisalo vas i ovu vladu kada predlaže ovako drastična rešenja u ovome što vi zovete reforme. Ministre, ovo nisu reforme, pogotovo kada znamo da smo jednu reformu, pokušaj reforme penzijsko- invalidskog osiguranja imali još 2003. godine.
Ovde je jedan poslanik, čija će poslanička grupa podržati ove zakone, rekao jednu surovu istinu. Kaže – ovi zakoni su dobri za buduće penzionere, oni predstavljaju problem samo onima koji su trenutno u penziji. Mi znamo da je to tako, ali to je zaista strašno. Šta ćete vi sa penzionerima koji trenutno primaju penziju, koji su trenutno penzioneri?
Ne znam da li ste svesni da ti ljudi, ta kategorija stanovnika Srbije već sada polako umire, zato što nema od čega da živi. Ovim vašim tzv. reformama to lagano umiranje će da se nastavi. Verujte, ministre, bilo bi humanije da ih pobijete i da onda počnete primenu na te neke buduće penzionere.
Ovo što se sada dešava... Ne znam da li znate, da li komunicirate sa građanima Srbije, kako penzioneri žive, kako se uopšte u Srbiji živi? Penzioneri su zaista kategorija koja je u nemilosti ove države, ove vlade i još sada, sa ovim i ovakvim zakonima, ne znam da li će neko da preživi primenu ovih zakona.
Bez obzira što su danas neki poslanici ovde pokušali da nas ubede da su ovo dobra rešenja, ponoviću ono što su kolege iz Srpske radikalne stranke ceo dan danas govorile.
Činjenica je i istina je da ovim predlozima zakona smanjujete penzije. Nemojte da nas ubeđujete u neku vašu računicu koja govori da to nije tako, jer to tako jeste.
Istina je da ovim zakonim ukidate postojeće privilegije. Istina je da ovi zakoni povećavaju starosnu granicu i neshvatljivo je da se neko usudi da izađe ovde i kaže da sve ovo što sada kažem i što ceo dan srpski radikali govore nije tačno. To ovde piše. To pismeni mogu i trebalo bi da znaju da pročitaju.
Kratko ću da prokomentarišem dva-tri člana, jer smo mi uložili određene amandmane. Naravno, u delu kada se bude govorilo o amandmanima govorićemo detaljnije o tome. Sada ću reći samo ono što je najdrastičnije.
Recimo, član 4, koji zaista pomera starosnu granicu, ne znam kako ćete da objasnite (ako još jednom pokušate u 19,45 da zaključite sednicu, kao što ste greškom uradili u 17,45) da ovo nije pomeranje starosne granice kada kažete u članu 19, na koji se odnosi ovaj član 4 – tačke od 1) do 3) menjaju se i glase, a član 19. se odnosi upravo na to kada osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kada navrši 65 godina (muškarac), odnosno 60 godina života (žena) i najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) kada navrši 40 (muškarac), odnosno 35 (žena) godina staža osiguranja i najmanje 53 godine života.
Bilo bi lepo da nam objasnite sa koliko godina ovaj muškarac počinje da radi, kada navrši 40 godina staža i 53 godine života. Da li je moguće da neko počinje da radi sa 13 godina? Nije moguće. Od 15 da, ali od 13 ne. Još smo neke zakone ovde donosili, tako da treba da znamo.
I, kada navrši 45 godina staža osiguranja. Ovo je ono čega se plaše građani Srbije. Ovo je ono što se ovih dana komentariše po medijima. Ovo je ono što govori u prilog našoj tvrdnji da ovim zakonima em uništavate penzionere, em onemogućavate otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji.
Kratko bih rekla o članu 22. Predloga zakona koji se odnosi na član 80. osnovnog zakona, koji govori o osnovama za menjanje penzija, odnosno usklađivanje penzija. U prvom stavu kažete: "Penzija se od 1. aprila tekuće godine usklađuje, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike u prethodnih 12 meseci."
Pitam vas zašto ovo usklađivanje niste vršili, recimo, sa zaradama? To je realnije i to je nešto što ne možete u Zavodu za statistiku da namestite. Pri ovome stanju, kako ste sada predvideli, ministar može da utvrdi metodologiju, vi to znate. Ministar će da utvrđuje da menja metodologiju iz meseca u mesec da bi davao podatke kakvi odgovaraju ministru, ministarstvu ili Vladi Republike Srbije.
Dakle, ovo nije pravi način, ovo će još više da ugrozi penzionere u Srbiji, jer možete da štimate podatke sa kretanjem troškova života i vaše čuvene "potrošačke korpe", koja svakako, kako je vi pokažete, nije dovoljna za život.
Neko je ovde govorio o onom eksperimentu koji je neko radio, kada su i narodni poslanici učestvovali i pokušali da prežive sa prosečnom platom i konstatovali da je to nemoguće.
Dakle, vi ćete na taj način da usklađujete te podatke i da zamajavate javnost, da pričate – statistika je utvrdila da nije bilo povećanja troškova i mi zato nećemo povećati penzije. Velika je varka, ti statistički podaci ne znače ništa. Podsetiću vas da je u Argentini, u vreme kada je bankrotirala država, kada je bila najveća kriza u Argentini, prosečna plata bila 500 dolara.
To ne znači ništa, kao što ništa danas u Srbiji ne znači prosečna plata od 200 evra, jer se mnogo teže danas živi sa 200 evra, nego što se 1990. i 2000. godine živelo sa 100 maraka. Pitajte to sve građane, pitajte penzionere. Nemojte da vodite kabinetsku politiku, nego malo živite u ovom narodu.
Ovde je govoreno o zakonu o preuzimanju javnog duga kada su u pitanju zaostale poljoprivredne penzije. Zaista je neshvatljivo, očekujemo da ćete prihvatiti amandman Srpske radikalne stranke, da u različit koš stavljate penzionere poljoprivrednike i penzionere koji su to postali iz rada. Ionako su poljoprivredne penzije znatno manje, ionako ste poljoprivrednike naterali na obavezno osiguranje, a srpski radikali su bili protiv toga; sada ih stavljate u različit koš i njima produžavate vreme za preuzimanje ovog javnog duga. Zaista bi bilo dobro da taj amandman prihvatite, da pokažete malo dobre volje kada su u pitanju poljoprivrednici u Srbiji.
Pošto je danas ovde bilo govora i vi ste, ministre Laloviću, a i neki poslanici koji će podržati ovaj zakon, govorili o spajanju staža, odnosno o uplati doprinosa tamo gde nisu uplaćeni, i onda je ovde neko rekao da će ovaj posao biti završen za godinu dana – to je opet zabuna, zabluda i varanje, dezinformisanje građana Srbije.
Članom 7. Predloga zakona vi se samo formalno obavezujete na nešto što ne morate da ispunite, jer ne postoje kaznene odredbe i ne zna se šta će se desiti ako ovo ne bude poštovano. "Fond je dužan, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom, da donese rešenje kojim se utvrđuje pravo na uplatu doprinosa u skladu sa ovim zakonom, najkasnije u roku od 12 meseci od dana podnošenja zahteva." Šta će se desiti ako u roku od 12 meseci ne bude doneto to rešenje? U ovom predlogu zakona to ne piše, a moralo bi.
"Pravo na utvrđivanje staža osiguranja lice iz člana 2. ovog zakona stiče kada se Fondu prenesu sredstva iz budžeta Republike, u okviru planiranih sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a u visini i na način kojim se ne ugrožava likvidna mogućnost budžeta...". Ko će ovo da procenjuje?
Kazaćete na kraju ove ili iduće godine da nema uslova da se primenjuje član 7. i opet neće biti povezan radni staž onima kojima ni do sada nije bio.
Dakle, pokušavate nekim tako lepim rečima, i ovde je čak bilo danas tužno i smešno slušati maltene neke poetske govore na temu ovako životnih propisa, da ubedite građane Srbije da će posle ovih zakona živeti bolje, da im nećete smanjivati penzije. Kada je neko to za ovom govornicom rekao, onda se jedan od kolega koji će poštujući svoju stranačku disciplinu glasati za ovaj zakon, jer je iz vladajuće koalicije, okrenuo prema nama iz Srpske radikalne stranke i rekao – da, penzije će se povećavati, ali će u stvari biti manje. To je suština. Penzije će biti manje, i morate to da priznate građanima Srbije.
Pošto ovde ima vrlo malo poslanika, obraćam se vama, ministre, da poručite i Dinkiću, ako ga vidite, da još nije kasno, povucite ove zaista pogubne zakone, nemojte da nosite na duši penzionere u Srbiji. Mi srpski radikali jesmo za reforme i znamo da treba reformisati penzioni sistem, ali ne na ovaj način i ne ovim tempom kako ste predvideli.
Ako vi to ne uradite onda bi zaista bilo dobro da kolege koje čine skupštinsku većinu dobro razmisle o obećanjima svojih stranaka u izbornoj kampanji. Tvrdim vam, da je bilo ko u izbornoj kampanji pred poslednje parlamentarne izbore, na osnovu kojih smo u ovoj sali, pomenuo da će se na ovaj način vršiti tzv. reforme penzijskog i invalidskog sistema, verujte, ne da ne biste imali jednog poslanika, već ne biste imali ni jedan jedini glas. Nemojte da vas pred naredne izbore građani pitaju zašto ste ih lagali.
Nemate prava, gospodo poslanici iz skupštinske većine, da donosite ovakve odluke, jer penzioneri su naši roditelji, naši dedovi, babe, ne zaslužuju i nemate pravo da ih uništavate, da donosite zakone kojima će polako da umiru, jer sa penzijama kolike su sada ne može da se živi, a kamoli sa penzijama koje će biti umanjene posle ovih zakona.
Podsetiću vas, kada smo 2003. godine govorili o onim prvim, opet "velikim" reformama, sve nešto veliko, reformski, kao da otkrivate rupu na saksiji, tako se ponašala i prethodna vlada, a i vi danas, kada smo govorili te 2003. godine o tadašnjem predlogu DOS-ove vlade, onda je jedan kolega koji je pripadnik jedne od stranaka DOS-a rekao, suprotstavljajući se raspravi srpskih radikala, da ima babu koja prima penziju od 6.000 dinara i da ona žena lepo živi sa tih 6.000 dinara, čak s vremena na vreme uspe da kupi poneku čokoladu unučićima. Taj kolega je i danas poslanik. Da li mu je baba preživela sa 6.000 dinara mesečno, ako joj on nešto nije pomagao, ne znam, ali znam da mu je poslanička grupa sada, između ostalog i zbog takvog penzijskog osiguranja, bar pet puta manja nego što je bila te 2003. godine.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Velimir Simonović, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Marković.

Velimir Simonović

Demokratska stranka Srbije
Dame i gospodo, osvrnuću se na ovaj zakon, ali na jedan veoma opšti način.  Poznato mi je, a može svako da sazna ako želi, da je u Kraljevini Jugoslaviji između dva svetska rata penzijski fond bio potpuno nezavisan od budžeta, i to je bio tako bogat fond da je ministar finansija mogao da dođe da pozajmi pare iz fonda na određeni rok sa određenom kamatom. Čak je jedan stručnjak, koga sam kasnije upoznao jer je bio profesor na Mašinskom fakultetu, a bio stručnjak i savetnik u tom fondu, predlagao da fond ulaže novac u neke rudnike u Južnoj Americi.
Posle rata je taj fond počeo da nestaje, da kopni iz različitih razloga. Pričalo se da su se iz tog fonda zidala neka odmarališta, hoteli itd. Na kraju se došlo dotle da se veći deo ili dobar delo penzija isplaćuje iz budžeta. To nije uopšte normalno. Napori ove vlade i svake druge vlade treba da budu u tom smislu da fond ponovo postane dovoljno bogat i potpuno odvojen od budžeta.
Koliko je godina za to potrebno ne znam, možda je to pet, 10 godina, ili možda čak 15 godina, ali to mora da bude krajnji cilj ove i budućih vlada, da ne može neko ko je danas zaposlen da kaže - radim za penzionere. Ne radi on za penzionere. On radi za svoju penziju, a penzioneri su svoje penzije zaslužili ranije, samo što njihovih para nema u fondu jer ih je neko potrošio. Prema tome, svako ko je danas zaposlen radi samo za svoju penziju, za koju uplaćuje u fond i koju treba da počne da prima jednog dana kada bude zreo za penziju.
Ako je ministar upotrebivši reči - održivost fonda, mislio na ovo o čemu govorim, onda se mi tu potpuno slažemo. Fond ne može da bude održiv ako ne bude odvojen od budžeta i ako bude sam dovoljan, kao jaka finansijska institucija koja može redovno da isplaćuje penzije.
Ovde smo slušali vrlo zapaljive govore ne samo danas, nego smo mogli pročitati u štampi ovih dana, a i u javnosti mnogi smatraju da je potrebno da plaše penzionere da će propasti, izumreti, da će im se smanjiti penzije itd. Ubeđen sam da su ministri danas bili vrlo ubedljivi u objašnjavanju novih nekoliko zakona o kojima se ovde danas raspravlja i da ne treba penzionere plašiti, nema za to objektivnih razloga.
Što se tiče staža od 65 godina, to za nas nije nikakva novost, dame i gospodo. Imali smo nedavno Zakon o visokom obrazovanju, u kome je pisalo da profesori visokoškolskih ustanova idu u penziju u školskoj godini u kojoj navrše 65 godina. Kada je pre 10 ili više godina slično bilo u Zakonu o univerzitetu, ali je rečeno da žene mogu da idu sa 60 godina, onda su se naše koleginice sa fakulteta strahovito pobunile.
Rekle su – hoćemo i mi da radimo do 65 godina, mi smo ravnopravne sa muškarcima. Znam da i sada postoji određeni sloj građana, zaposlenih, koji ne žele da idu u penziju pre 65 godina.
Dobro je obrazloženo da će čitav penzijski sistem imati postepenost u njegovoj realizaciji. Ne prave se ovde nekakve nagle promene. To će ići postepeno, neki će koristiti sadašnji zakon itd, da ne ponavljam ono o čemu je govorio ministar Lalović.
Deluje mi pomalo smešno kad sam danas slušao da neki računaju kolike će biti penzije 2030. godine po ovom novom zakonu. Dame i gospodo, do 2030. godine ko zna koliko ćemo mi promena preživeti. Uloga nauke i tehnologije biće tako velika da će kroz 15, 20 ili 25 godina život, ne samo u našoj zemlji, nego i na planeti biti sasvim drugačiji. Naše političke stranke, naše ideologije, naš način života, naša filozofija života ništa neće vredeti kroz 25 ili 30 godina. Sve će to biti drugačije. Nemojmo da brinemo kolike će biti penzije 2030. godine.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Momir Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, mene zadivljuje odnos Vlade Republike Srbije i prema javnosti u Republici Srbiji, prema građanima Republike Srbije, prema svemu onome što čini stvarni život u Republici Srbiji. Vladi Republike Srbije je očigledno u glavi samo cifra od 126 poslanika koji održavaju tu vladu.
Vi ste danas ovde predložili zakon koji je veoma težak u svakom pogledu, težak je i za vas da ga obrazložite, težak je i za poslanike koji treba da glasaju, težak je i za one na koje treba da se primenjuje; težak je generalno za sve građane Srbije, jer će se na sve njih odnositi. Pri tome, vama su u sali tri poslanika DSS-a i dva poslanika G17. Ni toliko poštovanja niste mogli da imate da vam poslanici sede u sali kada to obrazlažete.
Ministar Dinkić je na konferencijama za štampu, ne u Narodnoj skupštini, gde mu je mesto. Vi ste pola dana bili tu, pola dana niste bili tu. To je način na koji vi donosite ovako važne zakone. Šokiran sam bio vašim nastupom od pre podne. Verujete, u jednom momentu sam se upitao da li vi uopšte imate nekog političkog iskustva, o čemu se ovde radi. Vi ste pričali o Vladi Republike Srbije kao o neverovatno uspešnoj vladi, kako je ona postavila neke standarde za budućnost Srbije, kao je ne znam šta, ovo ili ono. Vi ne znate u kojoj državi svi mi živimo i kao žive građani Srbije.
Kažete – Vlada Vojislava Koštunice je postavila neke standarde za buduće vlade. Gospodine ministre, koje standarde ste vi uspostavili? Šta ste vi u Srbiji uradili za ovih godinu, dve dana?
Da li je standard svaki treći dan neka afera? Da li je to standard koji treba da prate buduće vlade? Da li je standard voziti na sirijsku naftu? Da li je standard kada dojučerašnji visoki funkcioner vladajuće koalicije optuži Vladu za otkup češkog duga? Da li je standard "Knjaz Miloš", gde smo danas čuli optužbu opet vašeg bivšeg koalicionog partnera da je država tada izgubila ne znam koliko stotina ili desetina miliona evra? Da li je to standard kojim će neka buduća Srbija da se rukovodi?
Da li je standard kojim će se buduća Srbija rukovoditi tzv. strujna afera? Ovde smo imali Anketni odbor itd. i nikada izveštaj tog anketnog odbora nije došao na dnevni red ove skupštine. Da li je "Erikson" afera isto standard za budućeg potpredsednika Vlade Srbije? Da li je sve ono što se dešava oko Vojske Srbije i Crne Gore standard koji ste vi uveli u Srbiji, koji svi mi treba u budućnosti da pratimo?
Da li je standard ovakva skupština kakvu danas imamo? To govorite vi koji ste jedan od onih na koje se sumnja da ste učestvovali u falsifikovanju Zakona o radu. Mi smo podneli krivične prijave protiv određenog broja ljudi, uključujući i predsednika Narodne skupštine. Da li je to standard koji ste vi nama utemeljili, a u predizbornoj kampanji ste se zaklinjali u izgradnju institucija? Koje ste institucije izgradili? Uništili ste svaku instituciju u Srbiji.
Govorite o toj vladi, a o toj vladi jedino vredi govoriti tako snažno u smislu sledeće činjenice: jedina vlada u Evropi i jedina vlada u Srbiji koja je vladala sa tako malom podrškom građana. Ne postoji vlada, vi to znate i ja to znam, da je vladala sa tako malom podrškom građana. Ne postoji vlada koja je Srbiju podelila po političkim strankama i niko nikome ne sme da se meša u resor. Niti vi smete da pomenete nešto G17, niti G17 sme da pomene nešto DSS-u. Izdelili ste Srbiju na feude i u tim feudima možete da radite šta hoćete. Da li je to standard koji mi treba da primenimo sutra ako dođemo na vlast, ili druga opoziciona stranka ako dođe na vlast? Nije to standard.
Umesto da vaše uvodno izlaganje bude zaista usmereno na novi zakon, vaše uvodno izlaganje je bilo usmereno na Vladu Vojislava Koštunice. Teško je reći da li je postojala gora vlada u Srbiji u višestranačkom sistemu. Možda je bila gora po rezultatima ona vlada, imali smo katastrofalne rezultate, zemlja je opustošena, imali smo rat, krizu, bedu, jad itd. Od 2000. naovamo ovo jeste najgora vlada.
Da li je taj standard koji ste vi tako dobro trasirali to da predsednik Saveta za borbu protiv korupcije kaže za Vladu Vojislava Koštunice da je centar korupcije u Srbiji? To je taj standard koji vi nama ovde objašnjavate. Slušamo vas pre podne, 40 minuta pričate o Vladi Vojislava Koštunice, umesto o zakonu. Onda ja sada prvo pričam o Vladi Vojislava Koštunice.
Da li je taj standard od koga ne sme niko da odstupi ubuduće da inflacija bude 17%? Da li je standard da svi imamo Velju Ilića kao ministra? Da li svi treba da imamo sutra ministra sa takvim ponašanjem, kao što je Velimir Ilić, jedan od, kako sam čuo, najefikasnijih ministara, a to je Mlađan Dinkić rekao. Nije ni čudo što je najefikasniji u Vladi Vojislava Koštunice. Samo u takvoj vladi on može da bude najefikasniji ministar.
Da li je standard od koga niko ne sme da odstupi sutra taj da se ministri oglušuju o svoje ustavne obaveze? Poslanička pitanja smo 2. februara 2005. godine uputili Velimiru Iliću. Da li sme neko od vas u Vladi tom čoveku da kaže da je njegova ustavna obaveza da odgovori na poslanička pitanja? To je standard koji vi nama pričate da ste uveli.
Da li je standard ono što se dešavalo u JAT-u? Pre podne kažete da se ova vlada ne rukovodi stranačkim interesima, da je njoj važna daleka budućnost Srbije. Kako ste smenili Nebojšu Čovića, vašeg dojučerašnjeg predsednika partije? Kojim ste se interesima rukovodili, smenili ste čoveka preko noći. Šta, možda ste izvršili procenu šta će reći Soren Jesen-Petersen, kako će se smejati Nedžad Daci, kako će se smejati Rugova. Smeju nam se. Pazite tu komediju, do juče je čovek bio legitimni predstavnik Srbije u svim onim razgovorima koje je vršio Koordinacioni centar, a preko noći je čovek smenjen. I to ozbiljna država?
Da li je standard za buduće vlasti taj da jedan ministar finansija optužuje ministra odbrane i da cela Srbija čeka da se ministar odbrane smeni na predsedništvu jedne stranke? To je neozbiljna država.
Da li je standard, u krajnjem slučaju, da u Vladi Republike Srbije sede ljudi koji na izborima u svojim gradovima dobiju manje od 1% glasova? To je standard koji ste nam vi trasirali.
Da ne govorim o mnogim drugim stvarima. Valjda će jednog dana ovde da se promene standardi, standardi koje ste vi uveli, pa će ova Narodna skupština imati mogućnost da raspravlja o radu ministara i radu Vlade Republike Srbije.
Podsetiću vas kao ministra, takođe, da ste, suprotno Ustavu, suprotno Poslovniku o radu Narodne skupštine, odbili raspravu o radu ministra Jočića, o radu ministra Stojkovića, o radu predsednika Narodne skupštine i odbili raspravu o radu Vlade Republike Srbije. Imali ste fenomenalno opravdanje – i ranije su to neki radili.
Sem vas, ovde se čuo neverovatan broj parola, od tog mraka u tunelu, meni je žao što kolega Vučićević nije tu, zapisao sam šta je on govorio, pored toga da čovek ceo svoj govor nije razumeo, da je EU termin iz ranijih vremena, ili osnovne elementarne stvari nije znao da kaže.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Možda da vam dostavimo stenogram.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Demokratska stranka – Boris Tadić
Nadao sam se da ću govoriti u ponedeljak, iskreno da vam kažem, pa kada bih uzeo stenogram onoga što su govorili poslanici ovde iz vladajuće koalicije... Ne može se reći reforma, reforma, a sad reforma, pa šta god poturite, reforma je; i kaže koleginica malopre – DS treba da odluči da li je za reforme. Ko je za reforme, ako nismo mi? To ne mora da znači da mi glasamo za svaki zakon koji vi donesete pod izgovorom da su to reforme.
Ko vam je, gospođo, glasao za zakone kada SPS nije hteo da glasa? Ko je podržavao silne zakone? Jednu četvrtinu zakona smo vam mi podržali. Kako možete onda nas da optužite da mi nismo za reforme? To, u krajnjem slučaju, nije korektno.
Da li treba da vas podsetim na Zakon o semenu, kada je ministarka Dulić rekla za vaše koalicione partnere da su za vreme njihove vlasti voženi leševi u hladnjačama, pa su se oni naljutili, pa rekli – nećemo da glasamo. Naravno, glasala je Demokratska stranka, jer je zakon dobar i reformski. Mogli smo tada da ne glasamo i da vam se koalicija raspadne. Nije fer to što nas dovodite u pitanje, našu želju i spremnost za reforme.
Što se tiče zakona, zakon je duboko nepravedan i nema dileme da je to posledica lošeg pregovaranja i posledica rada Vlade koja radi od danas do sutra, od Dnevnika do Dnevnika, od istraživanja javnog mnjenja do istraživanja javnog mnjenja.
Kako ste uopšte došli u situaciju da morate ovde sada na silu da ugurate ovaj zakon? Kakvo je to pregovaranje za koje ministar Dinkić kaže da je bilo odokativno? To je država, ministar je ministar; kakvo odokativno pregovaranje i da ovde u Srbiji niko živ ne zna ko je, u krajnjem slučaju, ponudio te rafinerije da se prodaju. Ko je prilikom tih pregovora ponudio da se donese ovakav zakon? U novinama čitate – ministar Dinkić kaže da je to gospodin Naumov, a gospodin Naumov kaže – ne znam ništa o tome. To je Vlada Republike Srbije. To je standard o kome vi pre podne nama pričate ovde 20 minuta i koga će se Srbija u godinama koje slede pridržavati, Vlada Vojislava Koštunice.
Što se tiče lidera na Balkanu, odmah da vam kažem nešto, Srbija kao lider na Balkanu, ta ocena se odnosi na to da smo mi u ovom vremenskom periodu, kod nas je dospelo, zahvaljujući reformama koje su vršene od 2000. naovamo, u ovom vremenskom periodu je dospelo da se izvrše određene promene u našem zakonodavstvu. Jedna od tih promena, između ostalog, jeste, recimo, da ne treba 5000 dolara za osnivanje firme, nego 500 dolara. Vi od toga pravite ne znam šta.
Kažete, Studija izvodljivosti; mislim, samo ko neće može da je nema. Da li smo možda stigli Albaniju u tom procesu? O čemu pričamo mi? Zadnji smo opet u regionu.
Kaže kolega Vučićević, kažu još i kolege iz G17 plus – ovaj zakon je garancija da će se penzije isplaćivati mesec za mesec. Ko kaže da je garancija? Šta, do sada nije bila obaveza, nije ni u prethodnih 10 do 15 godina bila da se isplaćuju mesec za mesec? Koja je to garancija? Koja je to garancija kada nemamo rast proizvodnje, kada nemamo porast plata, koja je garancija da će se ovde isplaćivati mesec za mesec? Nije to doneti zakon. Mi, ljudi, imamo suštinski problem sa našom privredom. Naša privreda stoji. Tu je naš problem.
Kaže – zakon je garancija da će se isplaćivati mesec za mesec. Šta, sada će odjedanput doći pare? Odakle će doći te pare? Onda Dušan Petrović izađe, obrazloži ovde zašto zakon ne valja i zašto DS neće da glasa za taj zakon i vi u nedostatku argumenata pravite ne znam ni ja šta.
Pogledajte, molim vas, u obrazloženju kaže ministar Lalović, između ostalog, eto predlaže se izmena dinamike usklađivanja penzija jedanput godišnje, pa prelazak sa sadašnjeg načina usklađivanja penzija na usklađivanje penzija sa troškovima života na teritoriji Republike u prethodnih 12 meseci, pa kaže, predlaže se vanredno, ukoliko kumulativno rastu cene na malo i više je od 5 posto. Drugim rečima, sve se predlaže što je restriktivnije i gore od sadašnje situacije. Sve to lepo zaključuje - poboljšaće se društveni standard korisnika penzija.
Ne znam da li se vi šalite. Vi meni odgovorite da li je tačno da ko danas prima penziju u visini od 50 posto potrebnih sredstava za potrošačku korpu, da li ikada do kraja svog života ima šansu da mu penzija nekad bude 55 posto potrošačke korpe? To je pitanje. To je suštinsko pitanje, da li mi zakucavamo ovim nekome sudbinu: siromašan si sada, siromašan ćeš biti dok ne umreš.
Godine 2010. može poslanik da ima platu 10 hiljada evra, kamo sreće da prosečna plata u Srbiji bude 5 hiljada evra, ali onaj ko sada ima pola potrošačke korpe imaće i tada. O tome se ovde radi. Zbog toga mi ne možemo glasati za ovaj zakon. Strašno je osuditi nekoga sada da bude doživotno siromašan.
Ne mora da znači da ako se ovaj zakon ne usvoji, bude sistem obračuna kao i do sada, bogzna kako će biti bolje, ali ljudi imaju šansu, imaju neku nadu, žive sa nekom nadom i kažu biće bolje dogodine, pa tako se jadni nadamo zadnjih 15 godina u ovoj Srbiji. Ta nada daje život. Ne, kada se donese ovaj zakon, onaj ko ima pola potrošačke korpe imaće dok je živ ili manje, jer se usklađuje jednom godišnje. To je istina. Voleo bih da izađete i da mi kažete da to nije istina. To je moje pitanje za vas i to je ono, između ostalog, zbog čega ne možemo glasati za vaš predlog zakona.
Kažete – jeste povećanje godina života i starosne granice, pa to postoji u ovoj zemlji i onoj zemlji. Kako smo mi ovde čuli, nije baš tačno to kako ste vi rekli.
Takođe, čuli smo da postoji u zemljama koje su u drugačijem okruženju i drugačiji je ceo ambijent. Niko ne kaže da on sada treba da radi do 65. godine života, a da li neko razmišlja o tome da se neće otvoriti nova radna mesta koja bi se otvorila možda ove godine za onoga, ili sledeće, ili 2010. godine, za sve nezaposlene koji čekaju da se otvore ta radna mesta. Nije to tako moguće samo jednostrano gledati.
Nema ovde garancije da će ovaj zakon rešiti ovo pitanje. Mislim da vi niste ni efekte zakona koji smo mi doneli dobro analizirali. Nema ovde dokaza da će sada biti bolje. Neko sledeći može da se doseti i da kaže – hajde sada da produžimo na 67 godina ili na 70 itd. Ovo je pogrešno pregovarano sa MMF-om i vi to znate i mi to znamo. To je suština problema, što Vlada Vojislava Koštunice nema jasnu strategiju u vođenju politike. To ste pokazali na milion primera do sada i to pokazujete i na ovom primeru.
Ostaje moje pitanje – da li će oni kojima nakon 2009. (definitivno je taj datum, nakon 2009) plata bude 50 posto potrošačke korpe ikada imati šanse da se njihov životni standard u tom smislu promeni, ako su penzioneri? Znam odgovor da neće, to je jasno, neće se plate uvek usklađivati sa porastom realnih troškova. Voleo bih da vi to kažete ovde građanima Srbije, i nemojte nas više optuživati ni na koji način.
Demokratska stranka nije kriva zbog vaše nesposobnosti, niti zbog stanja u kome se Srbija pod Vojislavom Koštunicom nalazi u ovoj godini i nešto dana. Krivi ste sami. Imali ste lepu vlast, pre godinu i po dana, a znam ja mnoge koji su se smejali i u prethodnom sazivu, smejali ste se tada, jer vođenje države je ozbiljan posao. Žalosno je što vi jeste videli da je vođenje države ozbiljan posao, ali niste počeli da ga radite na ozbiljan način. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se, gospodine Markoviću.
Za repliku se javila narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić. Voleo bih da nam Vlada za sledeću sednicu dostavi kada su ti pregovori bili, pošto je nama Naumov na poslaničkom klubu rekao da je bilo 2002. godine. Bilo bi dobro da konačno poslanici saznaju kada je taj sporazum potpisan, koje godine, da li 2002, 2003, 2004. ili 2005, da bismo mi poslanici bili informisani. Ovako smo malo u zabludi. Jedni pričaju 2004, a drugi 2002, bilo bi konačno dobro da saznamo kada.

Snežana Stojanović-Plavšić

G17 Plus
Probaću da odgovorim na deo tih pitanja. Zaista mi je žao, gospodine Markoviću, što ste mislili da ćete govoriti u ponedeljak, pa se niste malo bolje pripremili da govorite o zakonu danas. Onda ste iskoristili niz parola, vezano za rad Vlade, a na neke od njih pokušaću da dam odgovor.
Nemojte se vi pozivati na standarde, molim vas, standardi u ponašanju, a prozvali ste jednog ministra iz Vlade; nego, vaš premijer u prošloj vladi, kako se on ponašao, da li biste bili ljubazni da mi kažete. Da li smatrate da je njegovo ponašanje bilo bolje, da je bilo kultivisanije, da je bilo umerenije, da je bilo pristojnije? On je bio premijer Vlade. Rekla bih da je prilično uporedivo njihovo ponašanje.
Što se tiče JAT-a, pitali ste za standarde u JAT-u, da li su zlatne kašičice taj standard u JAT-u o kome vi govorite? Da li su standardi saradnici koji imaju fiktivne račune na koje se uplaćuju milijarde evra, saradnici od kojih se vi niste ogradili, za razliku od ove vlade koja je spremna da se ogradi i od svojih saradnika u istom trenutku kada shvati da sa njima ima nekih problema.
To nisu afere, gospodine Markoviću. To je spremnost da se obračunamo i sa onima u našim redovima koji imaju probleme sa korupcijom ili sumnjamo da imaju probleme sa korupcijom. Za mene je to potpuno prihvatljiv standard, za vas verovatno nije.
Da li je vaš standard rušenje institucija, poput Bodruma i svega ostalog što se dešavalo? Nemojte nam, molim vas, govoriti o standardima, hajde da pričamo o zakonu, o tome ste naravno pričali najmanje. Da li je vaš standard neodrživ budžet, sa ogromnim deficitom koji je ova vlada nasledila, sa dugovima koji nisu bili ni prikazani? Da li su to standardi o kojima vi pričate, gospodine Markoviću? Hajte molim vas da priču o standardima ostavimo po strani, jer će trajati do ponoći, a da pređemo na priču o zakonu.
Šta ste rekli o zakonu, šta je problem sa ovim zakonom, za vas? Govorite o tome da su reforme samo reč. Nije tačno, te reforme imaju zakone i članove u tim zakonima koji jesu ili nisu u redu, jesu reformski ili nisu reformski. Šta to u ovom zakonu za vas nije reformski, to bih volela da čujem, zaista bi me interesovalo.
Što se tiče standarda penzionera, gospodine Markoviću, dozvolite mi da vas podsetim, ako niste upoznati, 2001. i 2003. godine je promenjen obračun penzija, u vreme vaše vlade. Tada se prešlo na drugačiji obračun, pre svega promenjena je klauzula po kojoj se računa deset najpovoljnijih godina za penziju. Da li je to umanjilo standard penzionera, to je moje pitanje vama, ili nije?
Dalje, u to vreme prešlo se na tzv. švajcarski metod obračuna, koji je uveo ne samo usklađivanje sa platama, nego i usklađivanje sa troškovima života. Vi sada kažete da je to loše rešenje. Da li time priznajete da su vaša rešenja bila loša ili su uvek loša neka druga rešenja?
Takođe, u vreme vaše vlade produžena je starosna dob odlaska u penziju, gospodine Markoviću, i to jednokratno, u jednom trenutku za tri godine.
Vi sada govorite o tome da je produženje starosne dobi nešto što je neprihvatljivo. Ja bih vas molila za malo više doslednosti, kako bismo uopšte mogli da razgovaramo. Znači, ukoliko ste potpuno nedosledni u svojim izjavama, ja zaista ne mogu da vas pratim. Dakle, ne bih dalje o ovome pričala, a verujem da ćete vi imati još nešto da kažete, pa možemo razgovarati dalje. Hvala.

Zoran Anđelković

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se Snežani Stojanović-Plavšić.
Po Poslovniku reč ima gospodin Marković.