Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da ponovim neke stvari koje smo mi iz Srpske radikalne stranke govorili u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o duvanu, jednostavno, zato što je ta načelna rasprava bila poodavno, zahvaljujući ovom lošem Poslovniku Narodne skupštine, ali moramo da se podsetimo o čemu mi to u stvari danas govorimo.
Suštinsko pitanje kada je u pitanju zakon o duvanu jeste kako to da zakon o duvanu u ime Vlade, ali Vlade Republike Srbije, predsedniče, ovde predstavlja Ministarstvo finansija, odnosno odsutni ministar Mlađan Dinkić. Kako to da se Mlađan Dinkić i Ministarstvo finansija, odnosno pre da kažem Ministarstvo finansija i Mlađan Dinkić nađu i da u svakoj čorbi budu zaprška tamo gde su u pitanju konkretne i velike pare, gde su u pitanju kojekakva muvanja, pogotovu kada se to omogući zakonom.
Pitali smo to ministra i u onoj načelnoj raspravi, ali ministar nije bio tu, nema ga ni danas; iskreno, nismo ga ni očekivali, jer on više nema petlju da stane pred narodne poslanike, ali moraćemo da koristimo ono naše pravo iz Poslovnika, pa baš njega malo da pozovemo i da ga propitamo ovde, da nam na neka pitanja da odgovore.
Zakon o duvanu ima neke zaista suštinske nedostatke, o kojima smo mi govorili u načelnoj raspravi, a koje smo pokušali da ispravimo kroz podnete amandmane. Vidim da smo dobili mišljenje Vlade i amandmani naravno nisu prihvaćeni i nije to ništa novo za SRS. Mi bismo bili iznenađeni da je Dinkić slučajno prihvatio neki naš amandman. Onda bi to značilo da je pokušao normalno da razmišlja kao ministar finansija, s obzirom da su svi naši amandmani takvi da amandmanima pokušavamo da predloženi tekst zakona dovedemo u takvu formu da on zaista bude upriličen našem pravnom sistemu, da bude primenljiv i da se primenom zakona onemogućavaju ili na minimum svedu eventualne zloupotrebe. U ovom zakonu je sve suprotno od toga.
Jedna od bitnih zamerki, a odnosi se na više članova u ovom zakonu, jeste to da zakonom nije predviđena dvostepenost. To je, prema stavu Srpske radikalne stranke, nedopustivo. Ne smemo zakonom da promovišemo onu narodnu "Kadija te tuži kadija ti sudi", jer mora u svakom postupku da postoji dvostepenost. Bez toga, to je zaista gašenje nekih osnovnih ljudskih prava.
Ono sa početka moje priče, što se odnosi na ministra finansija koji je stavio šapu na duvan ovim zakonom, vidi se i kroz činjenicu da je kroz sve članove gde je trebalo predvideti nadležnost Ministarstva finansija lepo čovek predvideo sebe, pa sve tamo gde treba da stoji - Ministarstvo finansija, umesto toga stoji - ministar finansija. Jedina je sreća što Mlađan Dinkić neće još dugo biti ministar finansija, pa ćemo izbeći tu vrstu zloupotreba.
Zakon se zove - Predlog zakona o duvanu, a ovako kako ste ga koncipirali, kako ga je Vlada koncipirala slobodno može da se nazove - zakon o zaštiti monopola Stanka Subotića zvanog Cane Žabac. To je onaj o kome mi srpski radikali govorimo od 2000. godine, o kome je i knjiga izdata, sa kojim vodim određene sudske sporove.
Dakle, taj Cane Žabac je bio u dobrim "poslovnim" odnosima i dilovao još sa Zoranom Đinđićem, pa sa Đelićem, a evo sada ga Mlađan Dinkić kroz ovaj zakon dovodi u situaciju da ga štiti zakonom, odnosno da ovim zakonom štiti njegov monopol u ovoj oblasti.
Podnela sam amandman na član 9, a član 9. govori o proizvođačima i uslovima za proizvodnju duvana. U stavu 1. ovog člana 9. se kaže: "Proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik (u daljem tekstu: privredni subjekt), koji ispunjava sledeće uslove...". Onda su nabrojani uslovi koje treba da ispunjava neko ko može da se bavi proizvodnjom duvana.
Mi u Srpskoj radikalnoj stranci mislimo da je ovde napravljen jedan veliki propust, da su naši poljoprivrednici dovedeni u neravnopravan položaj ovim prvim stavom člana 9. Predloga ovog zakona, da se naši poljoprivrednici teraju u kmetske odnose sa proizvođačima poput Caneta Žapca.
Zato smo predložili da proizvodnjom duvana može da se bavi privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga, poljoprivrednik i preduzetnik.
Naravno, kada je u pitanju poljoprivrednik morale bi i kod ovih uslova da se naprave određene korekcije, da se tačke 4) i 5), to je predmet sledećeg amandmana, brišu, jer naravno da nije logično da poljoprivrednik mora biti registrovan u registru privrednih subjekata za obavljanje ove delatnosti, da ima zaključene predugovore sa obrađivačem duvana, da odgovorno lice u privrednom subjektu u poslednje tri godine koje prethode danu podnošenja zahteva nije na teritoriji Republike pravosnažno osuđivano itd.
Dakle, mi srpski radikali mislimo da nije dobro da se o poljoprivrednicima i o tobožnjoj brizi o poljoprivrednicima priča samo u vreme izbornih kampanja i da tada stranke pokušavaju da dobiju određeni broj glasova od naših poljoprivrednika zato što obećavaju kule i gradove, poput ove stranke Mlađana Dinkića, koji su obećavali da će poljoprivreda da procveta, da će da daju povoljne poljoprivredne kredite, pa od tog posla ne bi ništa.
Znaju već svi građani koliko je kredita podeljeno, ko je te kredite dobio, ko nije imao šanse da ih dobije, ali to nije tema i neću o tome danas da govorim.
Tema jeste kako Vlada Republike Srbije vara i laže poljoprivrednike, seljake. Da to nije tako, onda bi se sama Vlada setila da poljoprivrednicima koji imaju određenu površinu zemlje omogući da se sami bave proizvodnjom duvana.
Nije naš seljak glup.
Zašto njemu treba neko ko će da bude gospodin proizvođač, ko će da obilazi sela, da obilazi imanja, da uzima taj duvan koji je naš poljoprivrednik posejao, uzgajio, pobrao, sve završio, sve zna, a jedino on ne zna da se zove proizvođačem, nego mu za to treba Cane Žabac da ga zloupotrebljava i da ga dovede u robovlasnički položaj na njegovoj rođenoj zemlji.
Mi srpski radikali mislimo da je ovde bilo neophodno da se to uvrsti u ovaj predlog zakona.
Iskreno, nismo od ministra očekivali da će on to da prihvati, zato što bi pokvario čovek svoje poslove, ali smo očekivali da u Vladi Republike Srbije ima još po neki ozbiljan čovek i da će prihvatiti ovaj amandman.
Naravno, vidimo da nije prihvaćen amandman, ali zato očekujem bar od narodnih poslanika... Jer, kolege poslanici, mi smo ti, bar mi iz Srpske radikalne stranke jesmo, ne znam da li i vi tako radite svoj posao, koji smo svakodnevno sa svojim narodom, biračima, sa građanima u Srbiji i ne znam kako ćete da dođete u neko selo kod nekog seljaka koji ima pet hektara zemlje i koji ne može da bude proizvođač duvana, ali može da proizvodi duvan i radiće to, ali za mnogo manje para, za tamo neki procenat, za nešto koliko će da se smiluje onaj nakupac koji će da bude, u stvari je nakupac, a po ovom predlogu zakona je proizvođač, da, Cane, naravno.
Vi ste, odnosno Vlada je rekla da ovaj amandman ne prihvata iz istih razloga koji su dati na amandman na član 9. stav 1. Predloga zakona.
Gospodo iz Vlade, nema vas ovde, ali valjda ćete da se upoznate sa onim što se radi u ovom parlamentu, nemojte nikada više da budete tako neozbiljni i tako drski kada je u pitanju SRS, jer amandman koji sam ja u ime naše poslaničke grupe podnela nije istovetan sa tekstom amandmana poslanika Živojina Stefanovića i Brančeta Stojanovića.
Oni su dobili obrazloženje za svoj amandman zašto se ne prihvata, a onda se kaže da je isto obrazloženje i za amandman koji je podnet u ime poslaničke grupe SRS.
Nije dobro da Vlada ima tako neodgovoran odnos prema ovom parlamentu i prema narodnim poslanicima. Mogli su da daju nekom službeniku koji je inače ovo radio i tom čoveku sigurno ne bi bilo teško da napiše još jedno obrazloženje, naravno, onako kako mu se kaže, a ne ovako da samo prepisuje od jednog do drugog člana.
Ali, pošto je ovo obrazloženje koje se odnosi na moj amandman, ja ću da vas upoznam sa tim šta je Vlada rekla zbog čega ne prihvata ovaj amandman.
Kaže – ne prihvata se iz razloga što je odredbom člana 9. stav 1. Predloga zakona (a ja sam pročitala upravo to) propisano više uslova koje privredno društvo, preduzeće, zemljoradnička zadruga i preduzetnik mora da ispuni da bi mogao da se bavi proizvodnjom duvana, za razliku od fizičkog lica - proizvođača duvana, za koga je propisano da mora da ispuni samo jedan uslov, a to je da ima zaključen kooperativni ugovor sa proizvođačem duvana, odnosno sa obrađivačem duvana.
Ovo je zaista nedopustivo. Ovakvo obrazloženje, ljudi moji, pa nismo mi maloumni. Kako je palo na pamet nekome da napiše ovakvo obrazloženje? Mi upravo ovo kažemo – nećemo da bude kooperant, hoćemo da bude proizvođač. Zašto bi se neko drugi zvao proizvođač, ko dođe sa tašnom i mašnom u selo, on je proizvođač, a onaj ko radi na njivi, ko seje, kopa, ko se brine o rodu, taj nije proizvođač. Šta je on? On je kooperant. Neće seljak da bude kooperant, on hoće da bude proizvođač. Ali, nemamo ništa protiv ako hoće neko da se udruži i da to radi; zato nismo brisali ovaj stav, nego samo dodali mogućnost da, uz sve ovo što je predvidela Vlada, može i sam poljoprivrednik da se bavi proizvodnjom duvana.
Dalje Vlada kaže: "To znači da se na ovaj način stvaraju uslovi za povećanje proizvodnje duvana, ukrupnjavanje proizvodnje i stimulisanje fizičkog lica", zamislite, "proizvođača duvana da proizvodi kvalitetnije sorte domaćeg duvana, koje su potrebne domaćim proizvođačima duvanskih proizvoda, a samim tim se smanjuje i uvoz duvana."
Da li je nekome jasno šta je Vlada ovde htela da kaže, šta je u stvari rekla i čime se Vlada ovde suprotstavila ovom našem amandmanu? Tim da će Stanko Subotić - Cane Žabac da ode i da kaže – tu sortu duvana ćeš da proizvodiš, a to što možeš da proizvodiš i drugu, što možeš tu drugu negde da plasiraš, mene to ne interesuje, ja hoću da proizvodiš ono što meni treba, meni je moj Mlađa Dinkić zakonom omogućio da sam ja gospodin proizvođač duvana, ja ću tebi, srpski poljoprivredniče, seljače, da platim onoliko koliko meni padne na pamet, a ti...
Kaže da se ukrupnjava proizvodnja. Rekli ste u zakonu da je uslov da ima pet hektara. Koliko ima seljaka u Srbiji koji imaju pet puta po pet hektara zemlje? Ima mnogo. Sada oni ne mogu da budu proizvođači duvana, zato što je Mlađan Dinkić dogovorio sa Canetom Subotićem da treba da donese zakon koji je, ponavljam, Vlada pogrešno nazvala zakon o duvanu. Ovo je trebalo da bude zakon o čuvanju monopola Stanka Subotića - Caneta Žapca na duvan, proizvodnju duvana, proizvodnju duvanskih proizvoda, distribuciju itd. Sve ono što je Stanku Subotiću omogućio još Zoran Đinđić kada ga je uveo u ove poslove, odnosno skupa su i ušli u Srbiju sa tim poslovima. Naravno, dao mu pare, a sada imamo situaciju da će skupštinska većina, ukoliko ne prihvati naše amandmane, da izglasa zakon za očuvanje Stanka Subotića Caneta u duvanskoj industriji.

Još neka poslanička grupa o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Živojin Stefanović i Branče Stojanović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Branče Stojanović.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Živojin Stefanović i ja, u ime SPS-a, podneli smo amandman na član 9. Kao što smo već čuli, član 9. govori o proizvodnji duvana, odnosno o proizvođačima duvana. Naš amandman se odnosi na to da se u članu 9. stav 1. posle reči "zemljoradnička zadruga" stavlja zapeta, briše se slovo "i", a posle reči "preduzetnik" dodaju se reči "i poljoprivrednik". U istom stavu u tački 2) broj i reč "5 ha" zamenjuju se brojem i rečju "1 ha".
Šta je suština? Čuli smo dosta u uvodnim napomenama gospođe Radete povodom ovog amandmana. Mislimo da je proizvodnja duvana i te kako značajna kao poljoprivredna proizvodnja za pojedine naše poljoprivredne proizvođače, za seljake, da nije dobro da se zakonom onemogućava da poljoprivredni proizvođač svojom direktnom proizvodnjom konkuriše na tržištu sa tom proizvodnjom i da ga teramo da se udružuje u zemljoradničku zadrugu i u neke druge privredne subjekte, već da može sa svojom proizvodnjom slobodno da konkuriše na tržištu. Uostalom, za tako nešto ima dosta primera. Na jugu Srbije mnogo ljudi se bavi ovom proizvodnjom. To je razlog zbog čega apelujemo na poslanike da ovaj amandman prihvate.
Takođe, zašto smo predložili da se reči "5 ha" zamene rečima "1 ha"? Nije realno u tim krajevima na jugu Srbije... Prosečne parcele u Srbiji su daleko ispod 5 ha, a na jugu Srbije je to kudikamo manje. Na prste jedne ruke mogu da se izbroje, da mi ne zamere pojedini poljoprivredni proizvođači, proizvođači koji imaju svojih 5 ha.
Takav rigorozan stav, vezano za ovu proizvodnju... A svi znamo, posebno ljudi sa juga Srbije znaju da se proizvodnjom duvana bave ljudi na malim parcelama. To su sitne parcele, dvadesetak ari. Kamo sreće da je veća proizvodnja i da je to unosna proizvodnja. Jednostavno, nema takvih parcela na kojima bi mogla da se organizuje proizvodnja.
Iz ovih razloga apelujemo na narodne poslanike i na predstavnike Vlade da ovaj amandman prihvate. Mislim da ništa ne remeti zakon da poljoprivredni proizvođač, poljoprivrednik ili seljak ima ravnopravan položaj u ovom zakonu sa preduzetnikom, sa zemljoradničkom zadrugom, sa drugim privrednim subjektima, jer mislim da on time što se dugo godina bavi ovom proizvodnjom to i zaslužuje.

Da li još neko iz vaše poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospodine predsedniče, mislim da morate da obratite pažnju povodom ovog amandmana i sledećih nekoliko amandmana koji se tiču ovog idejnog rešenja iz člana 9. Predloga zakona. Molim vas da uložite sve napore i vaše mogućnosti da utičete na predlagača zakona da uzme u obzir, prilikom razmatranja ovih amandmana, i sledeću argumentaciju.
Poljoprivredno zemljište izuzetno može biti u nekom specijalnom režimu. Taj specijalni režim se propisuje zakonom o iskorišćavanju poljoprivrednog zemljišta. Ovakvim predlogom vi ste uskratili pravo da vlasnik poljoprivrednog zemljišta slobodno odlučuje o korišćenju svog poljoprivrednog zemljišta. To je prva stvar koja je zabranjena.
Moram da kažem da u članu 9. ta zabrana nije izričito napisana, već posredno, preko dodatnih uslova. U suštini, iz onoga što je napisano u članu 9. proizilazi da vlasnik poljoprivrednog zemljišta na svom poljoprivrednom zemljištu ne može da se bavi uzgojem duvana, eksploatacijom i obradom zemljišta radi proizvodnje duvana. Znači, ne direktno, nego je indirektno to propisano, zato što su stavljeni neki nenormalni uslovi, poput pet hektara, registracija itd. Na taj način je vlasnik poljoprivrednog zemljišta uskraćen u korišćenju jednog prava koje je Ustavom zaštićeno, koje proizilazi iz prava svojine.
Da vas podsetim, analogno ovom što je ovaj visoki um zamislio kada je pisao član 9, to bi značilo: vi imate TV, on je vaše vlasništvo, ali ne možete da ga gledate, jer vam prostorija u kojoj se nalazi TV nema 45 kvadrata. To je ta analogija.
Dalje, ako neko smatra da je proizvodnja duvana štetna, onda zabranite proizvodnju duvana, kao što je zabranjen uzgoj marihuane i drugih takođe poljoprivrednih biljaka ili kultura. Donesite zakon – zabranjena je proizvodnja duvana. Međutim, vi to ne činite.
Moram da vas podsetim, u celokupnoj istoriji na ovom prostoru, na teritoriji Republike Srbije, nikada nije donet zakon koji na ovakav način zabranjuje korišćenje nepokretnosti u svojini građana. Ovo je prvi put. Zašto? Zato što je blistavi um došao do zaključka kako može da podstakne i pojača monopol. Čiji monopol? Stanka Subotića zvanog Cane Žabac. On se ne ljuti, cela familija je poznata kao Žapci, na Ubu.
To je taj čovek što je po nalogu Jovice Stanišića, uz blagonaklon stav njegovog poslovnog partnera Mila Đukanovića, 500 hiljada dolara dao onome što je jahao popove, da bi se decembra 1996. godine održali protesti i ono što se hvali Albijanić kako je duvao u pištaljke i lupao u šerpe.
Kada je došlo vreme za vraćanje, niste vi prvi, prvi je bio Žarko Korać, kada su se dogovarali da krene sa izgradnjom fabrike u Kragujevcu itd.
Uostalom, to je sve lepo opisano u knjigama. Idite do Zemuna, Trg pobede broj 3, u portirnici SRS-a možete naći nekoliko izdanja, između ostalog i to, sa vrlo autentičnim dokumentima i sudski dokazanim stvarima koje se tiču ovoga. To samo ovako da poduprem da je taj interes toliko jak kod Mlađana Dinkića da je on u stanju da pregazi i Ustav.
Znači, ako ne želite da se proizvodi, zabranjujete da se proizvodi duvan, zašto se onda uopšte cigarete nalaze u prometu? Od kada je ova nova garnitura došla na vlast, od 25. januara 2001. godine, kod nas se promenio sistem vrednosti. Slažem se da je duvan štetan po zdravlje, kako za onoga koji koristi te cigarete, tako i za okolinu. Tu nema nikakvog spora.
Siguran sam da je i droga opasna za onoga koji je koristi i za njegovu okolinu, ne samo u zdravstvenom smislu, već i u sociološkom, psihološkom i svim drugim pogledima. Verovatno ćete se složiti sa mnom da i ono što je teorija, medicinska nauka napisala da je bolest seksualna nastranost, takođe opasna u jednom društvu, ali mi sada imamo tendenciju, ona je krenula od one godine kada je Bil Klinton uskratio pomoć onoj agenciji koja se bavi borbom protiv nelegalnog prometa droge, ima neku svoju skraćenicu DEA, kada je naglo procvetao promet tih opojnih sredstava, tako da se pod pokroviteljstvom Amerike u Avganistanu opijum proizvodi i distribuira. Znači, imamo novi sistem vrednosti.
Taj novi sistem vrednosti se zasniva na tome da nešto što je registrovana bolest, homoseksualizam, dobija ovde u smislu zaštite manjinskih prava i zabrane zloupotrebe, diskriminacije, dobijamo parade, zaštitu, na televiziji se to promoviše. Jedan od prvaka petooktobarskog puča, zamislite, za divno čudo čovek koji je dosta dugo u rokenrolu, ima sasvim zavidne rezultate, na pitanje gde ima svirku za Novu godinu rekao je – nemam nigde, ne pripadam tom klanu koji koristi drogu, pa zato nisam dobio tezgu da mogu da radim.
Nama se promoviše da droga dođe kao nešto normalno, da ovi filmovi koji se uveče gledaju dođu kao normalni, da je sasvim normalno da se na televiziji i u životu vide pripadnici istog pola u nekim pozama, to je sve normalno, ali je izuzetno zabranjeno ako se puši na javnom mestu i ako neko koristi cigarete. Da bi se ta vrednost nametnula, Mlađan Dinkić se dosetio da krene u pravo privatne svojine. To više nije pitanje ukusa i opredeljenja.
U sklopu toga treba pogledati nebuloze koje su napisane. Samo bih zamolio da okrenete član 9. i da pogledate, recimo, pretposlednji stav: "fizičko lice - proizvođač duvana". On je ovde proizvođač duvana.
Kako u prvom stavu to fizičko lice nije proizvođač duvana? Da li je neko kod vas napravio razliku ko je to proizvođač cigareta, ko je taj koji prerađuje duvan, ko je taj koji proizvodi duvan? Po kom to evropskom i svetskom standardu postoji neko ograničenje da baš proizvodnja duvana mora da se organizuje na pet hektara? Pozovite Mlađana Dinkića, neka dođe i neka pokaže taj propis. Nema ga.
Zašto ovo i ovako nije urađeno pre 20 ili 30 godina, pre dve godine kada je donet Zakon o duvanu? Da vas podsetim, 2003. godine usvojene su neke izmene Zakona o akcizama i zaštićeni svi oni koji su učestvovali u privatizaciji naših fabrika za proizvodnju cigareta da ne bi imali konkurenciju. O čemu se ovde radi? Zašto poljoprivredni proizvođač ili naš srpski seljak na svom imanju ne sme da gaji duvan, već ga definišete kao kooperanta. Zar kooperant nije proizvođač? Čemu ta ograničenja?
Vi ste uradili nešto slično kao da sutra donesete zakon i kažete – ko želi da se bavi proizvodnjom kukuruza može da radi samo ako ima 10 hektara, a proizvodnjom kukuruza može da se bavi samo ukoliko ima zaključen kooperantski ugovor sa zemljoradničkom zadrugom ili nekim kombinatom. Zašto niste zabranili proizvodnju maka? Zašto niste zabranili proizvodnju grožđa, od njega se pravi vino? Sada će da zabrane proizvodnju šljiva. Mora da bude na 10 hektara. Nećeš moći više da praviš rakiju. Pogledajte sa kojim mentalnim problemima dolazi predlagač zakona pred nas ovde.
Što se tiče opozicije, ova koja je otišla neće da glasa, ovi koji su ovde neće glasati, ali vi koji ste na vlasti, koji podržavate vlast, kako možete da podržite ovo? Postavljam pitanje legalistima. Ovima iz G17 ne postavljam, jer Mlađa njih i ne pita za ovo. On ima svoje lične kombinacije. Izgoreo onaj sprat, dokumentacija otišla i on sada može da radi šta god hoće. Ali, podsećam vas iz SPS-a, iz DSS-a, objasnite seljacima – moraš da imaš pet hektara zemlje, moraš da budeš kooperant kod nekoga ko je monopolista.
Zašto ste donosili Zakon o borbi protiv monopola? Proizvodnja cigareta jeste monopol, zato što se država finansira iz toga. Proizvodnja alkoholnih pića jeste monopol, jer se država odatle prilično finansira. Vi razbijate te monopole i pravite monopole u interesu Mlađana Dinkića, Caneta Žapca i ko zna kojih retkih zveri još, sa kojim nadimcima. Nećemo da diskutujemo o tome.
Ko je taj ko može da zabrani korišćenje poljoprivrednog zemljišta? Znači, sledeća etapa, po toj logici – zabranjena proizvodnja grožđa, odnosno moguća je ako imaš prethodno zaključen ugovor sa nekom firmom koja ima status proizvođača grožđa. Pogledajte koliko tu nelogičnih pojmova ima.
Znam da vi ne cenite ovaj Ustav, znam da vam taj Ustav smeta, znam da vas taj Ustav navodno podseća na nešto loše, ali i sve da ste u pravu, kako smete da gazite, pa još da se pozivate da ste legalisti, pa još da se kunete u neke stvari itd. Verujte, kako ste krenuli, u ovoj zemlji će biti legalista... Već imate akciju da se legalizuje korišćenje tih lakih droga. Imate ove muzičare, Bajaga i ovi drugi. Čeda sada ima i stranku. Sećate se šta je rekao Kris Paten – Srbija mi poslala ovog da ja sa njim pregovaram o harmonizaciji. Smeje nam se svet zbog predstavnika koji nas zastupaju. Vratite se na nešto normalno, nemojte da potcenjujete naše seljake.
Dragi seljaci, Mlađan Dinkić ne dozvoljava da proizvodite duvan, a ako ga proizvodite morate prvo da idete kod nekoga ko je registrovan, a registrovani su Cane Žabac i njemu slični. Da je ova država toliko vodila računa o proizvodnji duvana ne bi se te količine duvana uvozile iz Nigerije. Sve vlasti su imale problema sa proizvođačima cigareta i otkupljivačima duvana. Vi taj problem rešavate. Kako? Da ne postoji.
Hoćete da proterate pušače. Slažem se, ali sa istim naporom proterajte i ove koji rasturaju drogu, sa istim naporom izbacite nemoral sa televizije, sa trgova. Gledali ste kod Karića na televiziji, ona što vodi emisiju htela da padne u nesvest kako onaj rok pevač nije koristio drogu. To se nameće našoj deci. Ona je iznenađena kako nije koristio drogu.
Vlast ćuti, ne bori se protiv toga. Vlast je zauzela stav da treba sa cigaretama završiti posao, a pušači cigareta najviše finansiraju ove koji ne puše. Slažem se da ih treba ograničiti, da dim ne smeta onim ljudima koji ne puše, svako će to podržati, ali na ovaj način vi uništavate naše proizvođače. Znači, očekujte, seljaci, Mlađan Dinkić će na neki drugi način da okrene pa će da uslovi proizvodnju kukuruza, pšenice, šljiva, grožđa i svega što zalazi u njegov interes.

Izvolite, gospodine Kroniću, po istom amandmanu.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je posle ovoliko diskusija neophodno reći nekoliko reči o članu 9, odnosno amandmanima koji su podneti na član 9.
Svima vama je poznato da je u istoriji duvan uvek bio u svim zemljama državni monopol. Poznato je i to da uvek, i pored čvrstog državnog monopola u zemljama Otomanskog carstva, u Austrougarskoj i svim ostalim državama na ovim prostorima koji su idealni za gajenje duvana, da se vrlo kvalitetni duvani, odnosno sitnolisni duvani proizvode na teritoriji Balkana, Grčke, Turske, Bugarske, Srbije, Makedonije, Hercegovine itd.
To su uvek bila područja sa kojih se duvan švercovao. Sve države na drugim prostorima, pa i na ovim prostorima trudile su se da ovladaju upravo finansijskim tokovima da spreče šverc.
S obzirom da se naša zemlja nalazi zaista u idealnom pojasu za gajenje duvana, kako sitnolisnih kvalitetnih duvana koji se koriste u industriji cigareta kao začini, odnosno koji daju specijalnu aromu cigaretama, a pušači znaju kada zapale "zetu", odnosno "moravu", "drinu" da ona ima svoj specifični ukus i ne može ih se prevariti. Da bi se ta proizvodnja mogla programirati neophodno je programirati i proizvodnju sitnolisnih kvalitetnih duvana koji se proizvode u južnom delu Republike, odnosno krupnolisnog duvana koji služi kao osnovno punilo za cigarete.
Da bismo imali tu logičnu, tehnološki opravdanu, programiranu proizvodnju, neophodno je uvesti red i imati organizovanu proizvodnju tačno određenih sorti duvana, da možemo da proizvodimo one vrste cigareta koje želi naša duvanska industrija da proizvodi.
Prema tome, ne može se prepustiti tzv. haotičnoj proizvodnji da se proizvodi ko šta želi itd. i tada da se postavi pitanje – zašto neko neće ovaj moj duvan koji sam proizveo da otkupi, kada sam ga ja zaista proizveo dobro i kvalitetno. Prema tome, to mora biti planirana i programirana proizvodnja. Naravno da država želi da uredi te odnose.
Znamo da se ne tako davno šleperima cigareta, koje su bile švercovane, trgovalo, naravno na nelegalan način. To smo rešili uvođenjem akcize i kontrolom trgovine duvanom, a naravno, da bismo mogli imati dobru proizvodnu bazu, moramo imati zakon koji uređuje ko može biti proizvođač.
Prema tome, opšte je poznata činjenica da se duvan proizvodi na malim površinama, ne pet hektara, nego 50 ari, što bi Vojvođani rekli na pola jutra, četvrt jutra itd.
Prema tome, to je nekoliko desetina hiljada subjekata koji proizvode duvan. Osnovna namera je da proizvođač duvana koji organizuje proizvodnju na tim malim parcelama mora biti pravno lice, a ne može biti fizičko lice. Ali, ovaj zakon ne zabranjuje ono što treba naši poljoprivrednici da urade, a to znači da se udružuju i da pet poljoprivrednika sa 500 evra osnivačkog kapitala mogu lako da organizuju zemljoradničku zadrugu i budu pravno lice, odnosno deoničko društvo i mogu da organizuju proizvodnju duvana.
Mislim da je osnovni smisao ovog zakona da se zaista uvede red u jednu planiranu i programiranu proizvodnju, jer duvan jeste a i može da bude i te kako dobar izvozni proizvod, naravno uz svest i činjenicu da je duvan zaista štetan, ali nažalost volimo da ga pušimo i želimo da imamo kvalitetne cigarete i programiranu proizvodnju duvana. Hvala.

Hvala vama. Po istom amandmanu reč ima narodni poslanik Jovan Todorović.

Dame i gospodo, evo da se i ja za trenutak uključim u ovu raspravu. Mislim da smo stvari možda preozbiljno postavili u ovoj raspravi i previše plašimo seljake nekim odredbama ovog zakona.
Razume se da je amandman gospodina Stojanovića u ime poslaničke grupe SPS trenutno primereniji aktuelnoj situaciji u pogledu površina kojima mora raspolagati ovaj proizvođač u proizvodnji duvana. On je predložio da se ta površina sa obaveznih pet hektara smanji na jedan hektar.
Ali, hajmo ovde da se razumemo do kraja. Da bi se neko bavio proizvodnjom duvana nema nikakvog ograničenja u pogledu površine zemljišta na kojem će zasaditi i proizvesti duvan. Može to biti na 10 ari, 15, 50 i na hektar. Mora da postoji jedan jedini uslov, a to je da ima zaključen ugovor o kooperaciji sa onim ko se registrovao zvanično kao proizvođač duvana.
Ono o čemu je govorio gospodin Krasić više se odnosi na doradu duvana, a to je opet neki drugi postupak i potpuno odvojen od proizvodnje duvana.
Drugo, u Evropi je prosečan posed 30 hektara, u Americi prosečan posed je 300 hektara, u Srbiji 3,5 hektara. U Srbiji za 3,5 hektara treba tri radnika, u Evropi za 30 hektara takođe tri radnika, u Americi za 300 hektara opet tri radnika, otac i sin, po pravilu, i vozač kamiona ili nekog drugog teretnog vozila, koji istovremeno vozi kombajne, traktore, sve ono što se koristi za obradu tih 300 hektara.
O čemu govorim? Govorim o tome da se politikom Vlade moraju pojačati mere za ukrupnjavanje poseda. Mi imamo jednu od takvih mera u programu Vlade, a to je stimulisanje kupovine zemljišta radi ukrupnjavanja poseda.
Kada je šljiva u pitanju, sve je suprotno od ovoga što je gospodin Krasić rekao. Država upravo stimuliše zasađivanje novih mladih voćnjaka šljive. To oni koji rade ovih dana, između ostalih i ja, s obzirom da me u tom kontekstu pomenuo, jako dobro znaju. Neko ko kupi sadnicu u rasadniku koji je registrovan i za to dobije odgovarajuću deklaraciju biće finansijski namiren u onom broju sadnica koliko ih se primilo u tom voćnjaku koji je zasađen. Obrnuto je.
Kod rakije ne znam kakva će da bude situacija. Video sam po novinama da nas mnogi plaše time da eto od svoje šljive nećemo moći da proizvodimo domaću rakiju, jer navodno imamo takav primer u Bugarskoj, a nije istina da je i u Bugarskoj tako.
Dakle, ko god bude hteo da se registruje kao proizvođač rakije i ispuni odgovarajuće tehničke uslove, a nije ih teško ispuniti, moći će da proizvodi domaću, i to vrlo kvalitetnu rakiju, poput mene. Hvala.

Hvala, gospodine Todoroviću.
Gospodine Krasiću, niste pomenuti u bilo kakvom uvredljivom kontekstu, tražite reč jer verovatno mislite da ste pogrešno protumačeni? Izvolite.