Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Predstavnik predlagača i Odbor za bezbednost nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Nemanja Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ono što je rečeno na samom početku da obično već prvi članovi zakona mogu otprilike dosta dobro da nam nagoveste šta se htelo ovim zakonom, kako će se dalje sve razvijati i koje su to, pre svega, formalne ili neformalne grupe koje bi trebalo da budu zadovoljene određenim zakonom.
Prethodno bih rekao još par reči. Čak i u članu 1. ovog zakona, a i u članu 6, na koji sam ispred poslaničke grupe SRS podneo amandman, vidi se da ima dosta nepreciznosti i da se pokušava zakonom da se utvrdi određena situacija.
Tako se u članu 1. praktično kaže da policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, da pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu. Šta ukoliko ovo naše društvo nije demokratsko? Da li će onda policija ostati kod nas bez posla? Ko je taj ko procenjuje da li je naše društvo demokratsko ili nije i da li je ovo nešto što treba regulisati zakonom o policiji?
Drugo, kako se to pruža podrška vladavini prava? Može li pravo vladati u jednoj državi nezavisno od policije? Da bi postojala vladavina prava neophodno je, i to je jedan od osnovnih uslova, da i policija u punom obimu ostvaruje sve svoje dužnosti i da ni u jednom trenutku ne zloupotrebljava svoje ovlašćenje. Tada ćemo imati vladavinu prava.
Dakle, uslov za vladavinu prava je ostvarivanje policijskih dužnosti.
Član 6. reguliše sa kim će i na koji način sarađivati policija? Po mom mišljenju i po mišljenju SRS postavljen je potpuno pogrešno i preširoko. Napravljena su čak tri stava, iako za to nije bilo nikakve potrebe. U članu 6. stav 1. kaže se: "Policija sarađuje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave na preduzimanju mera" itd. Gde su vam državni organi? Prvu i osnovnu stvar ste zaboravili - policija sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne samouprave, lokalne samouprave itd.
Pročitaću sada i definiciju koja je predložila SRS. Predloženo je da se član 6. menja i glasi: "Pri obavljanju policijskih poslova, policija sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim ustanovama i građanima, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima". Dakle, to je mnogo kraće nego što ste vi to odredili u Predlogu zakona, mnogo konciznije, preciznije i u ovoj jednoj rečenici je praktično rečeno sve, a nema ni Nataše Kandić.
Drugi stav ovog člana posvećen je Nataši Kandić i sličnima i kaže: "Policija sarađuje i sa drugim organima i ustanovama (iako u stavu 1. nisu predviđeni neki organi sa kojima bi se sarađivalo, to je očigledan propust, jer je prvo trebalo da stoji "sa državnim organima"), nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizovanim grupama i samoorganizovanim pojedincima..." Molim vas, koji su to samoorganizovani pojedinci i šta uopšte znači reč samoorganizovani pojedinac? Šta ako je neorganizovan pojedinac, hoće li onda sarađivati policija sa njim i ko to procenjuje ko je samoorganizovan a ko je neorganizovan?
Dalje, manjinske grupe - svaka grupa je manjinska grupa. Ovim ništa niste rekli kada ste rekli "manjinska grupa". To apsolutno ne znači ništa.
Stav 3. glasi: "Policija ostvaruje saradnju u skladu sa zakonom, drugim propisom i prema profesionalnim smernicama koje uputstvom daje ministar". Šta će se desiti ukoliko te smernice nisu profesionalne? Da li vi mislite da će te smernice, koje će sutra davati ministar Jočić, odnosno neki drugi, verovatno iz SRS, biti profesionalne samo zato što ste vi to odredili ovim zakonom? Ko je taj ko će procenjivati da li su te smernice profesionalne i šta će se desiti ukoliko neko od pripadnika policije kaže - ova smernica, po meni, nije profesionalna i apsolutno neću po njoj da postupam.
Dakle, mislim da se ovim stavom, članom i ovakvom definicijom pre svega išlo na ruku Nataši Kandić i sličnima, kako biste napravili zakonski osnov, kako kažete, "radi razvijanja partnerstva u sprečavanju ili otkrivanju delikata i njihovih učinilaca i ostvarivanja drugih bezbednosnih ciljeva."
Nije posao policije da razvija partnerstvo sa nevladinim organizacijama, niti policija sme da zavisi od nevladinih organizacija ili bilo koje druge manjinske grupe. Policija se i osniva, i radi i plaća upravo zbog toga da bi bila u stanju da samostalno izvršava sve ove poslove.
Da li ćete nekada u tom poslu imati pomoći od ove ili one organizacije, to nije bitno, ali ono što jeste to je da, ukoliko prihvatite definiciju predloženu od strane SRS, imate dovoljno široku formulaciju da policija može s kim hoće nesmetano da sarađuje, ali nećete imati bilo kakvu obavezu da na osnovu stava 2. ovog člana ostvarujete partnerstvo u rešavanju bilo kakvih zločina sa nevladinim organizacijama.
Da li ovo znači da će sutra neko iz nevladine organizacije imati pravo da zahteva da u svakim patrolnim kolima bude i jedan član nevladine organizacije, kako bi se u potpunosti ostvarilo to partnerstvo?
Definicija predložena od strane SRS definitivno je mnogo preciznija, mnogo bolja kao zakonsko rešenje, sveobuhvatnija i mislim da apsolutno nema nikakvih prepreka da ovaj amandman bude prihvaćen.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, sam značaj rada Ministarstva unutrašnjih poslova ne treba mnogo objašnjavati, mislim da je to poznato svakom građaninu, pa čak i maloletnoj deci. Značaj ovog ministarstva je veliki.
Kao čovek koji je dugo godina bio pripadnik posebnih jedinica MUP-a Srbije, čak i u svojstvu zamenika ministra prosvete sam išao 1999. godine dobrovoljno i učesnik sam tog rata, znači, od 1981. do 2000. godine imao sam kontakt sa tim organima i uočio mnogo propusta. Naime, pravosuđe i policija su ogledalo jedne zemlje, samog ustrojstva i pravne zaštite građana. Ako tamo ima korupcije i mita, to je najteže i najveće zlo koje pogađa sve građane, da ne govorim dalje o zdravstvu, prosveti itd.
Rad policije treba da bude ogledan u tome da pre svega sama struktura stručnosti bude na nivou, da zadovoljava potrebe sadašnjeg vremena i društva. Znamo da u policiji ima mnogo onih koji su tu došli preko noći i preko veza, imamo primer da je završio za konobara, a postao policajac, ili bilo koji drugi smer, što se odražava na sam rad policije i korišćenje njihovih ovlašćenja.
Osvrnuću se na rad policije u nacionalno mešovitim sredinama, pošto sam iz Novog Pazara i imam iskustva po tom pitanju, gde se na primer prestup ili eksces koji se desi mnogo drugačije reflektuje i tumači nego u sredinama gde je jednonacionalni sastav stanovništva. Nije isto ako se na utakmicama u Novom Pazaru desi eksces, pa policija hoće da reaguje, neće da reaguje, ili u Subotici, ili npr. u Beogradu i Kraljevu.
Imali smo slučajeva u Novom Pazaru sa nekim fanatizovanim navijačima koji navijaju protiv svoje zemlje i izazivaju ekscese, jednostavno tolerancijom nekakvom to se zataška i ide se dalje. Svesni smo zataškavanja problema na Kosovu i Metohiji, do izgovora da to sve čine mala deca i videli smo šta se desilo. Nažalost, ne bih želeo da se to desi u drugim sredinama i zato apelujem na ministra policije da izuzetno obrate pažnju na višenacionalne sredine, da tamo budu obučeni ljudi profesionalci, koji će bez obzira na versku, nacionalnu i političku pripadnost odraditi svoj posao i vršiti zaštitu građana.
Imamo slučaj u neposrednoj blizini Novog Pazara, jedno monstruozno ubistvo porodice Mutavdžić, koje se pre tri meseca desilo. Nažalost, istraga tapka u mestu i do današnjeg dana nismo dobili nikakvu informaciju, niti obaveštenje šta se to desilo da jedan mirni bračni par strada i jednostavno bude isečen na magistralnom putu. To izuzetno opterećuje građane. Jedni kritikuju ove, drugi one, jedni kažu da su to počinili oni, drugi kažu da su to počinili ovi. Mislim da tu ne sme da bude zataškavanja.
Imamo poseban slučaj od pre nekoliko dana, kada je zameniku opštinskog javnog tužioca zapaljen automobil, i tako je izgoreo još jedan lokal i još jedan automobil. Opet je to atak na ličnost i normalno da građani u tim nacionalno mešovitim sredinama to sasvim drugačije doživljavaju i tumače. Tražim od ministra Jočića da uloži sve napore da se svi ti slučajevi rasvetle.
Da ne govorim sada o kamenovanju kuća srpskih, uznemiravanju sveštenika manastira. Jednostavno, u našoj zemlji vršljaju ne samo nevladine organizacije, nego vršljaju mnogi građani koji su strani državljani. Jedni nose brade, ne znamo kakve su im te brade sada. Drugi su bez brada, sa nekim posebnim kapama, a ne znaju srpski. Pitanje je odakle su ti građani, ko je u zaštiti tih građana, pa bez obzira da li je to neka verska ustanova ili bilo ko, mora se razotkriti identitet svih građana u državi Srbiji. Inače, može se desiti ono najgore, a jedna varnica u takvim sredinama može skupo da nas košta.
Uočio sam u svom dugogodišnjem radu, pa sve do ratišta sa policijom, šta znači jedan korumpirani policajac. Mi kažemo da su nevladine organizacije naoružale Šiptare na Kosovu, ali taj kamion sa oružjem morao je proći neki punkt, da li na Kuli, da li kod Zubinog Potoka, svejedno. Znači, neki policajac je uzeo mito i taj kamion pun oružja pređe taj punkt i tako se vrši naoružavanje. To se danas radi sa oružjem i drogom. Moram da pomenem da je Novi Pazar drugi grad u Srbiji po narkomaniji. Zbog čega se to tamo dešava? Da li nekome treba ponovo neka perionica novca, da štitimo nekoga kao belog medveda da bi nam se sutra to o glavu obilo.
Imamo slučaj zaštite građana, imamo slučaj četiri inspektora iz Sjenice, Pazara i Tutina, koji su od 1991. do 1993. godine razoružali preko pet i po hiljada ilegalno naoružanih građana na tom prostoru. Jedan od tih je inspektor SUP-a u Novom Pazaru, koji je osuđen i gotovo linčovan na svim medijima na tom prostoru, a ostao je bez pravne zaštite MUP-a Srbije. Bar pravnu zaštitu da daju čoveku, koji je kao pripravnik počeo i koji je na osnovu nekih političkih kvalifikacija nevladinih organizacija od 2000. godine pa do današnjeg dana proganjan, čovek sa dvoje dece ostao bez hleba. Stvarno su to kriminalne radnje pojedinaca koji vrše diskriminaciju takve ličnosti.
U samom amandmanu, koji je gospodin Nemanja Šarović napisao, vidi se da policija treba da sarađuje pre svega sa državnim organima autonomne pokrajine, lokalne samouprave i sa građanima. Ovde je izbegnut drugi stav, gde se pominju nevladine organizacije, jednostavno zato što su te organizacije, na čelu sa Natašom Kandić, Biserko, Vučo, ko zna ko sve vršlja ovom zemljom, nanele najveće zlo državi Srbiji. Oni nas blate na svakom koraku i na svakom mestu.

Da li još neko želi reč? Gospodine Mirčiću,  imate pravo kao predsednik Odbora kada se raspravlja o zakonu u načelu. Mogu da vam dam reč ako želite nešto kratko da kažete. To je moje diskreciono pravo da vam dam sada reč.

Neizmerno sam vam zahvalan, ali suština je da se uradi poboljšanje, ako je moguće, ovog zakonskog predloga.
Naime, Ministarstvo je u članu 6, predviđajući i planirajući decentralizaciju rada policije, jasno definisalo s kim to policija sarađuje, pa su navedeni organi vlasti na lokalnom i pokrajinskom nivou, ali kada je u pitanju definisanje i navođenje organizacija sa kojima policija sarađuje napravljen je jedan propust koji SRS amandmanom želi da popravi, ne samo zato što je kratko definisan amandman SRS, nego zato što je suština sadržaja tog amandmana u sledećem, da se radi sve u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima ove države.
Amandman na ovaj član je podneo narodni poslanik Meho Omerović, koji kaže da se ta saradnja odvija sa "građanima Republike Srbije i njihovim udruženjima." U Predlogu teksta zakona kaže se da policija sarađuje sa "manjinskim i drugim organizacionim grupama i samoorganizovanim pojedincima." Hajde da se zadržimo na ovim manjinskim grupama, šta to znači? Zakonodavac, odnosno predlagač zakona, mislio je na predstavnike nacionalnih manjina, prvenstveno. I ne samo to što kaže kolega, ako ne definišemo na ovakav način kako se to amandmanski interveniše, dešavaće nam se problemi sa predstavnicima nacionalnih manjina.
Naime, u Vojvodini deluje organizacija "Županija 64". U javnosti je predstavljena kao organizacija predstavnika mađarske nacionalne manjine. Po ovom predlogu zakona, MUP treba da ostvari saradnju sa takvom jednom organizacijom. Šta je priroda i suština te organizacije? Poluvojna organizacija koja je registrovana u Budimpešti, a deluje na području Srbije, odnosno na teritoriji Vojvodine. Kakvi su njihovi programi, kakva su njihova opredeljenja, kakvi su njihovi ciljevi, to je opštepoznato.
Ali, onima koji do sada nisu imali prilike da se upoznaju, njihov cilj je stvaranje velike Mađarske, proširenje Mađarske na teritoriju Vojvodine, kojekakva preispitivanja mirovnih sporazuma, kao što je Trijanonski i ostali. To je kao polumilitantna organizacija realna opasnost, ne samo kada je u pitanju država Srbija, nego kada je u pitanju i delovanje MUP, odnosno policije. Dakle, samim tim je ugrožena i bezbednost.
Ako policija zakonom mora da sarađuje sa organizacijama manjina, onda će "Županija 64" sa punim pravom, na zakonu zasnovanom, da kaže, ne možete vi nama da sprečavate javne skupove, što je do sada bio, istine radi, presedan, a sve u zavisnosti kakav je i koliko sposoban lokalni načelnik, pa su tako i oni delovali, tako su organizovali svoje skupove. Sada ne zavise od sposobnosti i mišljenja pojedinih načelnika, sada imaju uporište u zakonu, ako se u ovaj zakon stavi. Amandmanski je definisano od strane SRS, da je saradnja u skladu sa Ustavom i zakonima ove države, onda se izbegava takva opasnost.
Mi imamo veliki problem i ne u želji da alarmiram ili da uzbuđujem javnost, ali shvatite da takva poluvojna formacija vrši detaljne pripreme na teritoriji susedne mađarske države, a svoje delovanje prenosi na teritoriju Vojvodine, čak imaju i kampove za obuku. Šta je njihova osnova, odnosno njihovog političkog delovanja? To je da, kao poluvojna organizacija, deluju i funkcionišu na teritoriji Vojvodine kao politička stranka.
Pojedini lideri političkih stranaka, koji predstavljaju nacionalne manjine, daju im podršku i to je nešto, ako se usvoji ovaj član zakona, što može da napravi veliki problem, jer ne može policija blagovremeno da interveniše, ne može u skladu sa Ustavom i zakonom, jer usvajanjem ovog zakona na neki način legalizuje se delovanje ovakvih grupa. Naveo sam primer ovakve grupe. Možda je on najdrastičniji, ali moramo kada donosimo zakonske odredbe da imamo i takve slučajeve u vidu.

Reč ima ministar unutrašnjih poslova, gospodin Jočić.

Mislim da se pojam saradnje suviše usko tumači u ovom slučaju. Znači, saradnja može da ide i od policije i ka policiji. Dakle, da bi policija saznala, da bi radila, mora da ostvari kontakt i zato ovaj član 6. odnosno stav 2. je toliko širok da obuhvati sve.
Policija nikada neće, i to nije eminentno u ovom zakonu, da radi i da sarađuje ili da se druži sa nekim ko ima takav problem kao što ste vi rekli, dakle, kao što je "Županija 64", da bi njima bilo bolje. Ne, nego će sarađivati i sa pojedincima u okviru "Županije 64" da bi zaštitila državu. To se zove saradnja.
Što se tiče isticanja manjinskih i drugih organizovanih grupa, hteli smo da damo obavezu policiji da obrati pažnju na sve one koji govore da su njihova prava ugrožena, dakle, opštom i širokom formulom, ne bi li skrenuli pažnju našim pripadnicima, odnosno rukovodiocima na ovu saradnju koja mora da se obuhvati. Ovim dajemo dužnost i onom u Subotici, onom u Kikindi, da obrati pažnju šta mu se dešava u okviru njegove nadležnosti, da ne bi posle bila država odgovorna, da ne bi bila Srbija odgovorna ili nabeđivana za nešto što nije uradila, niti joj je namera bila u istoriji.

Gospodine Jojiću, 15 minuta je isteklo za SRS, jedino ako se javljate po drugom osnovu.
Izvolite, replika, narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, policija mora biti precizno organizovana, mora da ima precizna ovlašćenja i dužnosti i obaveze.
Molim vas, u predlogu člana 6. postoje tri stava. Ta tri stava nisu prihvatljiva, po mišljenju SRS, jer na neki način šire mogućnosti za bilo koju saradnju sa bilo kim.
Srpski radikali smatraju, pri obavljanju policijskih poslova, policija sarađuje sa državnim organima, dakle, naglašavam državnim organima; drugo, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, drugim ustanovama i građanima, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim propisima, i ovde je sve obuhvaćeno. Kada se kaže - drugim ustanovama i građanima, tu je sve obuhvaćeno.
Ono što je neprihvatljivo za srpske radikale, to je da se na prvom mestu stavljaju nevladine organizacije, a da se građani uopšte ne pominju u Predlogu zakona. Zašto? Bez saradnje građana nema policijskog rada. Pozornik ili vođa sektora ili pripadnici policije koji rade na sektoru gde su određeni, bez saradnje sa građanima i u tom kvartu i u toj ulici, nema ni reči da će postići uspeh u zaštiti Ustavom utvrđenog poretka. Zaštite građana i njihove bezbednosti i imovine nema bez saradnje na terenu i u ulici. To znači da pozornik ili policajac koji je primljen u službu dobija kvart ili ulicu do penzije da ostane, ali da ostane tamo gde je raspoređen, da upozna svakog stanovnika u svakoj zgradi, na svakom spratu, u svakom stanu i u svakom kućnom broju.
Imao sam u praksi pripadnike policije koji su, u ono vreme kada sam radio u unutrašnjim poslovima, imali smo sektorski princip rada, da nam je pripadnik policije bio na sektoru u toj ulici, u tom kvartu, a imao je najbolje rezultate, jer je obilazio od kuće do kuće svoje građane i sa njima ostvarivao neverovatnu saradnju. Ti građani u toj saradnji pružali su mu brojne podatke za rasvetljavanje i otkrivanje brojnih krivičnih dela, pa čak i špijunaže.
Građani su stvorili poverenje u tog policajca do te mere da su ostavljali ključeve od svog stana ili svoje kuće kada odlaze na godišnji odmor i to je jedno uzajamno poverenje. Dakle, ne bi trebalo iz zakona izbaciti nego ugraditi među prve prioritete - saradnja sa građanima.
U stavu 2. u predloga stoji da policija sarađuje i sa drugim organima, ustanovama, nevladinim i drugim organizacijama, manjinskim i drugim organizacijama, grupama i samoorganizovanim pojedincima. Sada samoorganizovanog pojedinca ne razumem. Kako se on definiše? Kako se taj pojedinac samoorganizovao, ta odrednica ovde stvara veliku zabunu? Nema smisla. Imate, gospodine ministre, amandman na član 6. gde jedan stav sve obuhvata, institucije sa kojima sarađuje policija.