Reč ima narodni poslanik Vladan Vučićević, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na repliku povodom pominjanja od strane gospodina Cvetanovića. Želim da kažem da smo svi mi zreli ljudi i da na neki način kritički posmatramo svet oko nas. Ja sam principijelan i dosledan čovek, to sam do sada iks puta u životu dokazao. Moja kritika određenih delova zakona, pogotovo zakona o zdravstvenoj zaštiti, dobronamerna je, u želji da iskreno učestvujem u radu i kao čovek, i kao poslanik, i kao član Odbora, da se određene stvari poprave i učine boljim.
Mislim da nije u redu da neko unapred, ne znajući kako ću se ja u krajnjoj liniji opredeliti prema tom zakonu, kaže da je nemoralno kritikovati, a posle toga glasati.
Na Odboru, na kome smo svi bili, podržao sam četiri zakona, a bio sam uzdržan upravo prilikom glasanja o zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Kao poslanik, što je moje pravo, uložio sam određene amandmane u želji i iščekivanju da će na njih reagovati i ministar. Moram da kažem da se ograđujem, kao čovek, kao poslanik, i ne pričam u ime poslaničke grupe, već pričam u svoje lično ime – ako se ti amandmani ne budu prihvatili, ne svi, nego onaj koji je najbitniji, najznačajniji, za taj zakon o zdravstvenoj zaštiti neću glasati. To je moja odluka i tako ću postupiti, bez obzira na političke konsekvence, jer moj mandat će proći, a ja ću ostati kao čovek koji će koristiti zdravstvenu zaštitu.
Ne mislim da ljudi koji baš sve kritikuju i partijski apsolutno donose odluke, što je njihovo pravo, imaju pravo da unapred izađu i osude i kažu da je nešto nemoralno kritikovati, a posle glasati. U tome se mi razlikujemo. Vaša kritika nije možda dobronamerna, vi hoćete da kritikujete sve. Ne može se napraviti nikada idealan zakon, ali moja kritika je upravo dobronamerna.
Nadam se da će ministar, na neki način, sagledati posle i kroz moju diskusiju i prihvatiti taj amandman. Ako taj amandman na član 199. bude prihvaćen i član bude korigovan, sigurno ću glasati za ovaj zakon.
Ako ne, neću za njega glasati, bez obzira na političku konsekvencu. To kažem kao čovek koji je dugo godina u zdravstvu, naravno, čovek koji se bavi privatnim zdravstvom, a radio je i u društvenom zdravstvu. Hvala.

Replika, reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Ne slažem se sa tim da postoje dve vrste kritike u pogledu dobronamernosti i zlonamernosti. Ali, dve vrste kritike u ovoj skupštini postoje.
Jedna je ona koju iznosimo mi iz opozicije, a druga koju sporadično, od slučaja do slučaja, iznese neko od vas koji glasate za Vladu i za njene zakone.
Nije naša kritika nedobronamerna zato što nećemo da glasamo za zakon. Znači, nedobronamerna je prema zakonu, prema sudbini zakona. Nama je stalo da ne prođe nijedan zakon koji vlast predloži u Skupštini. Vama je stalo da prođe. Mi tu nemamo moralnih dilema. Mi tražimo ono što je loše u zakonu. Vi imate dileme. Na te dileme ukazao je i poslanik SRS-a.
Teško je odoleti savesti da ne kritikujete loša rešenja, posebno ponašanje ministra zdravlja prema Narodnoj skupštini, za koga ona ne postoji uopšte, i ponašanje njegove političke stranke prema Narodnoj skupštini, kada je u pitanju ovaj ministar, zato što vi, gospodo iz G17 plus, štitite ministra time što nema sednica Odbora za zdravstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Tako ćete da ga zaštitite?
Znači, vaš odnos prema ovom zakonu je negativan, ali ćete glasati za zakon. To nemojte nama da objašnjavate. Vaš odnos prema ponašanju ministru je negativan, to znam, poznajem vas dugo godina. Ali, glasaćete za ovaj zakon. Ili možda vaš glas neće biti potreban, pa ćete vi sačuvati svoje dostojanstvo, ali će da se obezbedi dovoljan broj glasova.
Ljudi koji se ne bave naukom, kojom se bavi ministar uspešno i trebalo je da ostane u nauci, a ne da se bavi politikantstvom, zato što dobri stručnjaci ne umeju da se bave politikom, oni tu potpuno zalutaju, okrenu se. Ne možete dva posla istovremeno da radite izvanredno.
Znači, loš odnos ministra prema Narodnoj skupštini. Izglasavanje zakona bez rasprave u odborima, a puna su vam usta priče o tome da poslanici treba da rade u odborima. Nije obezbeđen kvorum u Odboru, zato što odluke tog odbora ne odgovaraju, ili je možda predsednik kritički nastrojen prema svemu onome što radi ministar; pa to je poenta Narodne skupštine.
Poenta Narodne skupštine je da izađete i da hvalite rešenje, a mi da izađemo i da ga napadamo, da se dođe do najboljeg rešenja, a ne da bude izglasano predloženo rešenje. Nema države u svetu u kojoj se parlament trudi da izglasa rešenje predloženo od Vlade. Nema! Niti to rešenje prođe. Nekada su u pitanju lobiji koji ga promene, novac, politika, partijska nedisciplina, bolje rešenje.
Koliko puta ste i sami shvatili da su neka rešenja koja smo predlagali bolja, pa vas je bilo sramota da ih prihvatite, nego smo dobijali izmene i dopune zakona posle mesec ili dva. Da kažete da je nedobronamerna kritika, koja će dovesti do toga da glasamo protiv zakona, a da je dobronamerna kritika koja će dovesti do toga da ipak glasate za zakon, to nema smisla i nema veze sa običnim ljudskim rezonom.
(Predsedavajući: Vreme.)
Završavam, izvinjavam se. Poštujem vaš stav da je zakon loš. Poštujem i vaš stav da glasate za njega, ali nas ne dirajte zbog toga što mislimo da je loš i zato što je loš mi nećemo za zakon da glasamo.

Replika, reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno moj uvaženi kolega dr Vlada nije dobro razumeo, kritika se uopšte nije odnosila na vaš stav.
Samo sam citirao iz zapisnika zvanično ono što ste vi definisali. Moje kritike su bile usmerene prema ministru zdravlja, kao recidivu bivše DOS-ove vlade. Hvala.

Replika, narodni poslanik Miroljub Marić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam imao nameru da se javljam pre, s obzirom da sam ovlašćeni predstavnik ispred stranke G17 plus. Nisam imao nameru da se javljam pre glavne teme, rasprave o zakonima. Međutim, sada sam na neki način prozvan i želim javnosti malo da pojasnim. Kolege su pre mene nešto rekle o opstrukciji Odbora, o opstrukciji rada Skupštine, da zakoni nisu dobri, vrlo kratko, da bi se posle vratili na temu.
Kolega Paja Momčilov, predsednik Odbora za zdravlje i porodicu, rekao je u jednom momentu da mi, kao pozicija, opstruišemo rad Odbora za zdravlje i porodicu. To nije tačno. Juče se, nekom koincidencijom, desilo da popodne nismo mogli, a pre podne i do pauze za ručak načelno smo usvojili stavove o svim zakonima koji su na dnevnom redu, odradili smo amandmane na dva zakona koja su u proceduri. Dogovorili smo se da nastavimo Odbor i da dalje radimo, nadam se već sutra, vrlo uspešno da završimo sve amandmane.
Za današnju raspravu nije nam neophodno ovo što je trebalo popodne, vrlo usiljeno; svi smo priznali da smo bili jako umorni, jer je bilo dosta posla. Znači, nije korektno da se priča da smo mi ti koji opstruiramo rad Odbora. To nije tačno. Mogu da pohvalim posebno saradnju sa gospodinom predsednikom Momčilovom, da smo do sada vrlo korektno sarađivali.
S druge strane, želeo bih nešto da kažem u vezi sa tim odborima koji su se dešavali pre ovog odbora juče. Pomenuto je moje ime, da sam zahtevao na jednom od odbora da se povuku dve tačke sa dnevnog reda. To je tačno. To stoji u zapisniku. Znate zbog čega? Desilo se zbog toga što su te dve tačke koje su bile na dnevnom redu, zakon o zdravstvenoj zaštiti i o komorama, toliko prodiskutovane na odborima da nije bilo smisla više diskutovati o njima.
Želeo sam da sprečimo, mogu odgovorno da kažem, jednu dirigovanu kampanju protiv zakona o zdravstvu, koju ne kažem da vode radikali, ali neko u ovoj zemlji, želim da javnost čuje, ozbiljno ne želi promene u zdravstvu. To ne želim da kvalifikujem Srpskoj radikalnoj stranci, niti bilo kojoj drugoj stranci. Međutim, ta struktura postoji.
Drugi problem je da neko želi da ozbiljno zavadi Ministarstvo i radnike u društvenim zdravstvenim organizacijama sa privatnim sektorom, što ne stoji, jer smo na istom zadatku i moramo zajednički da dejstvujemo u interesu zdravlja naših građana.
Hteo bih nešto da kažem gospodinu Nikoliću.
(Predsedavajući: Vreme. Vi ste izašli po replici.)
Staću ovog puta. Biće vremena da još na neka pitanja odgovorim. Mislim da imamo važan posao danas i koncentrisaćemo sa na ovaj posao. U međuvremenu, biće i trenutaka kada ćemo da odgovorimo na neke dileme.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov, replika.

Poštovane koleginice i kolege, javljam se pošto je pomenuto moje ime. Mislim da je pogrešno protumačeno ono što sam govorio. Sva tri člana Odbora iz G17 plus su krajnje časni i pošteni ljudi i to hoću ovde da kažem. Međutim, žrtve su manipulacije i naloga, najverovatnije sa druge strane. Možda i nije, možda sam pogrešio.
Što se tiče mojih kolega članova Odbora iz G17 plus, to su krajnje časne i poštene kolege, ali sasvim je jasno da juče kada smo... Znači, slažete se i vi da ovakav tempo nije izdržljiv, slažete se da u jučerašnjem danu odluka da se radi po dve tačke sa dva paketa, da se mora završiti rasprava i da se nameće brži tempo za naš rad... Nije od nas zavisilo. Upravo to zameram Skupštini i zato kažem da se ovde ne poštuje procedura. Ponavljam Vladi, narodu i vama, ako imate savesti, da se ovako ne sme raditi.
Shvatite kako hoćete, govorim u ime 50.000 dece sa kojima sam se zajedno porađao. Govorim u ime nekoliko hiljada... Jeste, vi se smejte, da li imate dete, da li ste se porađali, ne znam. Možda imate, pa ste to doživeli kao jednu finu simfoniju i uživali u svemu tome, moguće je i tako. Govorim u ime nekoliko hiljada operisanih žena. Meni savest i nešto što je lekarska etika ne dozvoljava da ovako postupam i radim, a vi se smejte. Sram vas bilo što se smejete kada ukazujemo na ozbiljne propuste gde se država, koja za sebe pretenduje da kaže da je pravna država, u ovakvom svetlu pokazuje pred javnošću i pred nama narodnim poslanicima.
Da završim priču, svi smo bili umorni, umoran je bio i kolega Vučićević, kolega Dunjić koji se iz Čente vratio nazad da bi prisustvovao Odboru. Slažem se da smo svi bili umorni, ali nismo imali drugi izlaz. Nama je to nametnuto. Da li tako treba da se ponaša vođstvo ove skupštine i čudi me da predsedavajući uopšte ne reaguje na ono što sam rekao na početku. Znači, psi laju, karavani prolaze, mi idemo, Srbija propada.
To je realnost, ali opet vas upozoravam, kao lekar, nemojte se igrati sa zdravljem srpskog naroda, nije situacija u zdravstvu dobra. Možete vi pričati bajke, možete govoriti ono što govorite, ali situacija nije takva. Mi ćemo vas ubediti, nadam se bar delimično, u to podacima u koje vi najviše verujete.
Evropskim prijateljima kojima najviše verujete mi ćemo posvetiti najviše pažnje, pa ćete čuti šta vam oni kažu.
Znate da sam juče za ručkom pokušao da zamolim sve poslanike da dođu; ko je došao došao je, ko nije nije, i to ne može drugačije da se zove nego opstrukcija rada Odbora, kada nemaš kvorum. Bolju reč ne znam.