Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, kao i prethodni, treba podržati, jer znate i sami u kakvoj se situaciji nalazimo, a svesni smo u kojim uslovima zdravstveni radnici rade. Prema tome, naravno, u sklopu svega toga i sam ministar trebalo bi, ako već nisu uradili strategiju razvoja samog zdravstva, prema tome i uređenje situacije u zdravstvu, i ovog haosa, pre svega sprečavanja korupcije u zdravstvu... Čuli smo malopre od prethodnog govornika i kolike su cene pojedinih operacija. Prema tome, zaista treba podržati ove amandmane. Ja se nadam da će u danu kada bude glasanje i ovi ljudi iz njihove stranke podržati ove amandmane. Prema tome, naše društvo mnogo dobija time.
Iskoristio bih prisustvo gospodina ministra da postavim par pitanja, vezano za Zdravstveni centar u Lazarevcu. Naime, mi imamo izvanredne, videli ste i sami gospodine ministre, uslove za više oblasti; hoću da kažem, pre svega, nemamo hirurge u Lazarevcu, znači, za neke sitne usluge, posekotine ili neke prelome, treba ljudi da se dovezu u neko doba dana i noći da bi se izvršile te sitne usluge, pa bi bilo dobro da u dogledno vreme uredite to, pošto ste već obišli opštinu Lazarevac i videli ste u kojim uslovima se radi.
Trebalo bi u tom pravcu nešto da se uradi. Znači, ne treba mnogo, dva ili tri lekara, odnosno hirurga da dobiju stan.
Nije ni to problem, ima uslove opština Lazarevac, jer ona je razvijena. Prema tome, u tom smislu trebalo bi nešto uraditi.
Naravno, znamo da naša država ima takvu situaciju, da smo bolesno društvo i treba svakako podržati inicijativu, čuli ste, velikog broja poslanika za besplatno lečenje, posebno kada su u pitanju deca i starije osobe, a treba svakako imati u vidu i sistematske preglede koji treba da se vrše kao i do sada, da se to ne bi ovim zakonom izuzelo.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanik Veroljub Stevanović podneo je amandman na član 55. i on je intervenisao, odnosno tražio da se u stavu 2. posle reči "Republički zavod donosi akt kojim se utvrđuju cene zdravstvenih usluga iz člana 45. tačke 1) - 4) ovog zakona", dodaju reči "u saradnji sa predstavnicima profesionalne organizacije privatne prakse".
Jedna od naših ozbiljnih zamerki kada je čitav zakonski set u pitanju je neravnopravan položaj privatne prakse. To je naša velika zamerka. Dakle, o tome ćemo kasnije nešto više pričati. Mi mislimo da to nije u redu. Ako čovek govori o decentralizaciji, ako opet pomenem taj cilj SRS-a da decentralizacijom treba dovesti građanina u centar odlučivanja, onda je najbolji vid decentralizacije privatizacija. Ja ne znam bolje, a pogotovu za društva u tranziciji i zbog toga se sugeriše društvima u tranziciji da tako postupe.
Vidite, ako se vidi ugovaranje između Zavoda, kako je ovde predviđeno zakonom, i zdravstvenih ustanova, nije u redu da Zavod donosi sam akte o uslovima, kriterijume, merila, već to mora biti zajednički akt komore, ako će se osnovati, a pogotovo se mora čuti glas privatnog sektora.
Ako opet idemo dalje kako je ovde u članu 55. rečeno – akt o cenama donosi Zavod, a ministar daje saglasnost, ako je to u nadležnosti Zavoda, odnosno ministra, kakvu svrhu ima ugovaranje, jer to više nije ugovaranje. Ugovor ne može ići mimo gornjeg akta. To je nametanje volje, a ne ugovaranje i to je u suprotnostima sa razlozima za koje se ministar zalaže.
Znači, nema ovde u ovom zakonu ni mehanizama kojima se ostvaruje uticaj građana. Nije u redu i nije korektno, pogotovu prema privatnom sektoru, mi ćemo o tome više govoriti u kasnijim javljanjima, gde ćemo dokazati da to nije ispoštovano na način kako bi valjalo, kako je to u Evropi i kako je to u većini zemalja u tranziciji.
Ono što je interesantno, neka mi bude dozvoljena samo jedna digresija, gospodin Dinkić je rekao da je jedan od izvora kojim ćemo mi javnu potrošnju kresati, upravo je za zdravstvo naveo kao dobar primer da je 9.000 radnika dalo otkaze, primili su naknade i neće više raditi u zdravstvenoj službi naredne godine. Rekao je još jednu stvar, da je dve trećine od tih radnika mlađe od 50 godina. Tu je problem. Ako mi govorimo kakva je slika u zdravstvu, zašto ti ljudi napuštaju? Ljudi su krajnje nezadovoljni svojim položajem u zdravstvu i to je naša realnost na koju treba ukazati. Zbog toga deo ljudi beži u privatni sektor, jer su nezadovoljni stanjem u zdravstvu.
Meni su i juče i danas stigle pismene molbe sindikata jedne velike beogradske ustanove, traže prijem, pobuna 500 lekara. Nisam ih primio, rekao sam – kada prođe sve ovo, ja ću vas primiti, nemam sada vremena. Velika zdravstvena ustanova i pobuna, neću da imenujem koja je to ustanova, ljudi su nezadovoljni i budite toga svesni.
Ima tu dobrih kolega, kompetentnih, ali bogami ima i onih koji su studirali po 17 godina, ima tu i ljudi koji su apsolutno nekompetentni. Sada mi plaćamo cenu onoga što se dogodilo, a što nije smelo da se dogodi, da nekompetentni ljudi koji vode zdravstvo dovode do ovih problema. Kakva je to situacija kada u zdravstvenoj ustanovi imate sedam direktora? To je ta ustanova gde tri reprezentativna sindikata traže da ih primim već dve nedelje. Sedam direktora - to su dodaci, plate. Ne kažem ja da je lekarska plata nešto veliko, ali to ranije nije bilo potrebno. I to opterećuje sistem. Ne znam zašto sedam ljudi treba da budu direktori, da li je tu u pitanju nekompetentnost ili neki drugi razlog, ali je to realna situacija.
Znači, privatizacija je ta koja će ove iracionalnosti sa sedam direktora i sa svim onim što se događa... A gledajte šta nam pišu iz domova zdravlja - žale se pacijenti. Ovo što je neko pričao o nestandardnim uslugama, dom zdravlja u centru Beograda uvodi kao vanstandardnu uslugu laboratorijsku kontrolu i kontrolu zdravlja, nešto što je preventivna medicina, i to naplaćuje. Prvo izgrdi direktorka doma zdravlja u novinama pacijente kako ne vode računa o svom zdravlju dovoljno, kako u civilizovanim zemljama oni to rade, a onda im kaže – dođite, za 1.500 dinara mi ćemo vam to uraditi u subotu. Gde je preventiva? Kako usred Beograda da se sprovodi na takav način? Znači, ko ima para imaće i preventivu obezbeđenu. Gomila je tu problema. Upravo zato se mi zalažemo za privatni sektor. Znači, to je naš motiv.
Neracionalnosti i monopol u državnom zdravstvu ne donose dobro danas ni zdravstvu ni pacijentima. Gospodin Veroljub Stevanović je upravo iz tih razloga predložio amandman.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Nikola Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću u ime korisnika usluga da vam postavim dva pitanja. Doktori su ispričali priču i ne bih hteo da ulazim u taj deo.
Prvo pitanje: kako da student posle 26. godine života dođe do zdravstvene isprave, kako ste to nazvali u Predlogu zakona, u članu 142. stav 1. Ne odnosi se na amandman, postavljam pitanje, ali neću imati prilike da vam kasnije to pitanje postavim.
Znate da student posle 26. godine ne može da se prijavi na tržište rada dok god je student. Razlog zašto to pitanje postavljam je da je jedna sugrađanka poslala zahtev pre tri meseca ministru Laloviću. Ministar Lalović je proglasio sebe nenadležnim i uputio je zahtev vašem ministarstvu. Vi na taj zahtev niste odgovorili. Znači, ono što je bilo po postojećem zakonu.
Molim vas, ako ste u prilici, da odgovorite, na osnovu novih propisa, kako ćemo tim mladim ljudima omogućiti da dođu do zdravstvene knjižice da se mogu javiti doktoru u slučaju potrebe i lečenja?
Drugo, problem seoskih domaćinstava, dosta sam sa ove govornice pominjao, veoma siromašno selo iz okoline Majdanpeka u opštini Majdanpek. Zato sam vam dao tu lepu kartu i kada otvorite celu stranicu, videćete. Konkretan primer: deda solunac, imovina se vodi na dedu, prihod od poljoprivrede 11 dinara. U drugim selima često imate prihod od poljoprivrede jedan dinar. U tom domaćinstvu pored dede solunca živi otac invalidski penzioner i majka domaćica, sin i snajka koji imaju troje dece, 13, 11 i dve godine. Dakle, ovde su glavni junaci priče taj mladi bračni par sa troje dece, ne radi ni sin ni snajka. Kako oni da dođu do zdravstvene knjižice? Nemaju nikakvu imovinu, ne rade, nisu po nekom drugom osnovu osigurani, ne mogu da ostvare pravo na zdravstvenu zaštitu jer ne mogu da dobiju zdravstvenu knjižicu. Ta žena sa trećim detetom kada se porodila platila je ležanje u bolnici, porođaj, izlazak, nije mogla da dobije zdravstvenu knjižicu ni po jednom osnovu.
Ta siromašna seoska domaćinstva nisu u prilici da plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje i obavezno penzijsko-invalidsko osiguranje u smislu obaveznog socijalnog osiguranja. Nisu u prilici da plate nijedan dinar kao prihod od poljoprivrede.
Očekujem vaš odgovor, u smislu člana 22. stav 2. tačka 9) i stav 3. i 4. predloženog teksta zakona.

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Narodni poslanik Goran Cvetanović podneo je amandman na nadnaslov iznad člana 56. i član 56.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 56. Radi se o listi čekanja. Srpska radikalna stranka je apsolutno protiv bilo kakve liste čekanja iz mnogo razloga. Pre svega zbog toga što lista čekanja može da generiše korupciju. Smatramo da zaista, kada je lista čekanja, uvek može da postoji nadzor i kontrola.
U članu 56. definisano je da se za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne može utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica. Opšti akt treba da donese Republički zavod, na osnovu stručno-metodološke instrukcije ministra; način korišćenja zdravstvene zaštite može da bude mimo liste čekanja, mimo načina na koji se to radi.
Amandman Vlada nije prihvatila, pre svega što su definisali da je propisana mogućnost uvođenja listi čekanja za zdravstvene usluge koje nisu hitne, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, ali pod uslovom da uvođenje liste čekanja nije obaveza već predstavlja mogućnost, o čemu bi Republički zavod doneo poseban akt. Kaže se da će Republički zavod da se rukovodi raspoloživim finansijskim sredstvima u zavisnosti od njihovih mogućnosti, pre svega u finansijskoj sferi, i od raspoloživih kapaciteta u zdravstvenim ustanovama.
Na samom kraju u obrazloženju stoji da su takva iskustva uporednih zemalja, gde se pokazuje da i mnogo bogatiji zdravstveni sistemi najrazvijenijih zemalja, kao i mnogih zemalja u tranziciji, poznaju liste čekanja kao način za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja za određene vrste zdravstvenih usluga. Već smo definisali da mnoge zemlje nemaju tu listu čekanja. Danas je gospodin Nikolić dao primer Slovenije, s obzirom da često pominjemo Sloveniju, da tamo ne postoji lista čekanja.
Da li je potrebno da zbog toga mnogi pacijenti, dok čekaju na tu listu, ne mogu pravu medicinska negu da dobiju? Ono o čemu bi Ministarstvo zdravlja trebalo da vodi računa to je da omogući bolnicama, odnosno zdravstvenim ustanovama da budu sposobne da pruže pravu zdravstvenu negu, odnosno uslugu, da imaju adekvatne kapacitete, odnosno tehničke mogućnosti kada su instrumenti i aparatura u pitanju i da na taj način onemoguće da uopšte postoji lista čekanja.
Ono što je sigurno i evidentno to je da su liste čekanja izvor i generator korupcije i dovode građane sa niskim primanjima u neravnopravan položaj. Pre svega misli se na manju populaciju koja je mnogo bogatija, a siguran sam da niko od narodnih poslanika ne bi želeo da dođe do diskriminacije, jer pretpostavljam da to niko i ne želi.
Postavlja se pitanje šta je sa najosetljivijom kategorijom stanovništva, gde su mere za sprečavanje i suzbijanje zdravstvenih problema, kao i stanja koja ugrožavaju život?
Ako Republički zavod donosi akte po propisima kojima se utvrđuje sadržaj, obim i standard prava na zdravstvenu zaštitu... Svetska banka je definisala da je stanje u srpskom zdravstvu skupo, da je korupcija prisutna i da je nedostupno građanima Srbije. Ako to sve treba da rešava Republički zavod za zdravstveno osiguranje, za koji smo već definisali da je samo u prošloj 2004. godini sve nabavke obavio metodom direktnog pogađanja, dakle bez javnog oglašavanja i redovne tenderske procedure. Na taj način je nabavljena i skupa oprema i materijal za čak sedam miliona evra, odnosno 570 miliona dinara. Baš iz tog razloga ne možemo da imamo poverenje da će Republički zavod za zdravstveno osiguranje da to na propisan način uradi.
Ako posmatramo izveštaj Svetske banke, kada je u pitanju korupcija u zdravstvu, Srbija se u 2003. godini nalazila na 106. mestu od 133. Znači, kada se radi o korupciji, zdravstvo je oblast za koju ljudi kažu da ima najviše korupcije. Negde se izjasnilo 28,1% ispitanika, a izveštaji Svetske banke kažu da je zdravstveni sektor epicentar finansijske korupcije u Srbiji.
Korupcija je, u svakom slučaju, pre svega posledica odsustva jasne podele između državnog i privatnog sektora, jer mnogi pacijenti su u prilici da dva puta plaćaju istu uslugu: jednom u bolnici, a jednom u privatnoj lekarskoj ordinaciji. Korupcija, u svakom slučaju, nije sistematično i namerno veća nego u ostalim sektorima gde je zastupljena, a pre svega se misli na policiju, sudstvo i obrazovanje, ali je korupcija dovoljna da bi predstavljala jedan od najvećih faktora nemogućnosti racionalizacije zdravstvenog sistema, a mi svi težimo ka tome. Nema ni prave kontrole fonda socijalnog osiguranja.
Čest primer korupcije u zdravstvu jeste porođaj, za koji se često plaća; ginekolog prati trudnicu u privatnoj ordinaciji, a ona se kasnije porađa u zdravstvenoj ustanovi zbog toga što ima bolje uslove, pa se negde plaća čak i do hiljadu evra za porođaj i za praćenje cele trudnoće.
Podsetiću vas da zdravstveni sistem ne funkcioniše na optimalan način, pre svega zbog lošeg informacionog sistema, nekvalitetnog praćenja indikatora zdravstvenog stanja, čestih promena kompletnih rukovodećih timova u zdravstvenim ustanovama; primarna zdravstvena zaštita je potpuno po strani, loša prevencija, kao i promocija zdravog načina života. Pre svega, zbog položaja pacijenata i korupcije koja je evidentna, jer korupcija i kriminal su naše najteže bolesti sa kojima se mi suočavamo svakog dana i protiv koje treba energično da se borimo.
A da su potrebni mnogi bolji, adekvatni uslovi u borbi ne samo protiv korupcije nego i za adekvatne uslove, daću samo dva primera koja su došla Odboru za zdravlje. Pacijent sa kompletnom dokumentacijom, a zaista je obimna, sa svim papirima, kaže da je nakon povrede na radu 2002. godine prebačen na ortopedsko odeljenje bolnice u Boru. Tu se izdaje nalog za kupovinu bescementne proteze, koju njegova radna organizacija nabavlja za njega. Normalno, uz isključivi zahtev određenog kolege koji ima obavezu da preuzme tu protezu i da je donese. Obraćala se i našem ministru zdravlja za mišljenje kako može da završi svoje lečenje, a odgovora nije bilo, jer za prijem kod ministra, gospodina Milosavljevića, u tom ministarstvu je rečeno da ministar ne prima stranke. Refundacija sredstava za ugrađenu endoprotezu nije dozvoljena ni organizaciji gde osoba radi i ima po zakonu pravo na to. Obratila se Zavodu za zdravstveno osiguranje sa zahtevom da se obezbedi lečenje u inostranstvu, gde je odbijena.
Podnela je krivičnu prijavu za nesavesno lečenje, proširenje iste zbog falsifikata, broj 182/03, Opštinskom sudu Zaječar, a posebno ono što je bilo krajem 2003. godine, od tada se ne preduzimaju nikakve radnje. Tada je utvrđeno da su neke firme, a pre svega "Implant" i "Agrartrejd", preko kojih se nabavljaju proteze, fantomske firme, a potvrđuje se da se radi o švercu od strane lekara. Kasnije se potvrdilo da se radi o organizovanom kriminalu, a prema rečima opštinskog javnog tužioca u Zaječaru i da se u lancu nalazi veliki broj lekara u Srbiji. Ovde imate kompletnu dokumentaciju, od lečenja preko izveštaja opštinskom državnom tužiocu i sve ono što je u tom predmetu trebalo da stoji.
Na kraju, potrebno je da Ministarstvo zdravlja mnogo uradi i na promeni uslova u ustanovama, a ne samo u borbi protiv korupcije, jer nije samo potrebno da se određena lista čekanja postavi, nego da i uslovi u već postojećim zdravstvenim ustanovama budu adekvatni.
Gospodin koji je dopis dostavio, počev od Vlade Republike Srbije, preko Narodne skupštine i Ministarstva zdravlja, pa i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, lečio se na Institutu za medicinu rada i radničku zaštitu, Klinika za profesionalne bolesti i toksikologiju. Znači, zaista je bio u referentnoj ustanovi, a pre svega za procenu radne sposobnosti. Iskustvo koje je tamo imao zaista ide skoro do potpunog razočaranja i neverice da se u takvoj jednoj referentnoj zdravstvenoj ustanovi najvišeg ranga u Republici dešavaju stvari koje nisu svojstvene sadašnjem trenutku.
U svakom slučaju, gospodin ne traži da to bude hotel neke kategorije sa par zvezdica, nego se radi o načinu rada, odnosno nerada, gde je potpuno odsustvo bilo kakve organizacije u zdravstvenoj ustanovi, uz neobjašnjivo i neracionalno trošenje sredstava zdravstvenog fonda.
U toku jednog radnog dana nije mogao da obavi nijedan zdravstveni pregled od onih koji su mu prilikom prijema određeni, odnosno nepotrebno se produžava boravak pacijenta, a što svi građani Srbije moraju da plate.
Za šest dana boravka u ustanovi obavio je samo dva specijalistička pregleda, prosek ustanove je da jedan lekar dnevno obavi 3,2 pregleda, što je zaista poražavajuće za našu javnost i mi to moramo da priznamo. Znači, ne samo da nije bila adekvatna zdravstvena nega, nego i što se tiče simptoma koje je naveo prilikom prijema, a kada se radi o visokoj tenziji, kolege nisu za sve to vreme probale da mu izmere tenziju.
Nije potrebno da se pravi lista čekanja, nego je potrebno da ove kapacitete koje imamo, kada su u pitanju zdravstveni radnici i kada su u pitanju zdravstvene službe, racionalno koristimo i da mnogo bolji i kvalitetniji nadzor bude od strane ministra zdravlja.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje dr Cvetanovića, sa primerima koje je naveo, zaista je više nego uverljivo i čudi me, ministre, da niste prihvatili ovaj amandman, jer videli ste koliko lista čekanja može da bude dvostruko loša: s jedne strane zbog otvaranja puta korupciji i, s druge strane, zbog ugrožavanja života i zdravlja ljudi.
Meni deluje strašno kada čujem da neko ima srčanih problema, a da treba da čeka tri, četiri meseca da se definitivno ustanovi o kom oboljenju je reč. Uvek se plašim da taj neko može da umre pre nego što se sazna definitivna dijagnoza da bi mogao normalno čovek da se leči.
Vidite, u ovom pisanom delu obrazloženja gospodina Cvetanovića napisano je da su liste čekanja izvor i generator korupcije i dovođenje građana sa niskim primanjima u neravnopravan položaj sa uskim slojem bogatih građana.
Dakle, dozvoljavamo da i u ovoj oblasti bogati imaju prednost i da zloupotrebljavaju to što su se obogatili, ne ulazimo na koji način. Mi srpski radikali smo stava da svaki zakon mora da bude takav da ako nije moguće da potpuno spreči onda da svede na minimum eventualnu korupciju i zloupotrebu.
Dame i gospodo, pre oko sat vremena kad se o tome govorilo čuli ste šta znači kada neko ima mnogo para, kada neko 7.000 evra narodnih para dnevno troši. Naravno, govorim o Bogoljubu Kariću. To što ima mnogo para on koristi do te mere da ugrožava parlamentarnu demokratiju u Srbiji, da kupuje ono što dozvoli da sebe nazove narodnim poslanikom, jer onaj koji zaista jeste narodni poslanik u izvornom smislu te reči ne može biti kupljen.
Jer, on zna ko ga je izabrao i zbog čega je narodni poslanik. Onaj ko sebi dozvoli da bude kupljen, naravno, on je jedna ljudska gnjida i moralna nakaza, jednaka kao i onaj ko ga kupuje.
Zato ću i ja ponoviti ono što se ovde čulo, da bi dobro bilo, ako ima takvih koje Bogoljub Karić zasipa tim narodnim parama, jer su to pare građana Srbije, on uzima 7.000 evra dnevno, da to kažu, da bi državni tužilac uradio ono što je u skladu sa njegovim ovlašćenjima, a to znači da bi taj Bogoljub Karić konačno i odgovarao zbog tih kriminalnih radnji.
Ministre, ovo je bila digresija samo da bih na ovom zaista najstrašnijem primeru pokazala šta znači loš zakon i da bih vas na taj način ubedila da glasate za amandman Gorana Cvetanovića.

Reč ima narodni poslanik Živodarka Dacin.