Kao španske serije, nastavljamo priču o ovom istom upitu, izabrani lekar, ima li smisla ako je već izabran, da li je to dobar izbor; ako nije, zašto nisu neki drugi profili. Videli smo i na odboru, u delu u kome ste bili, da smo podelili mišljenje oko interniste. Jasno je da biti lekar, doktor medicine, lekar opšte prakse po starinskom, uzdržavam se jako mnogo po novom predlogu zakona o visokom obrazovanju šta će od njih biti, jer zapravo u svakoj specijalnosti po tom osnovu verovatno da ima logike da se i mnoge specijalnosti ubace u tu grupu izabranog lekara. I, ostaje zakonski predlog, omogućuje se ministru da u određenim okolnostima presudi, dodeli nekom domu zdravlja pravo, na osnovu broja osiguranika, da može da ima zastupljenu neku drugu vrstu specijalnosti.
Ostaje pitanje položaja lekara medicine rada, mislim pre svega na ove druge specijalnosti, neurologe i interniste. Neuropsihijatri su sačinjavali jednu neobaveznu formu sadržaja specijalnosti pri domu zdravlja i veći domovi zdravlja imaju neurologe, neuropsihijatre, imaju čak i urologe, kardiologe, čak i subspecijaliste, interniste i veliko pitanje se postavlja – šta će biti sa njima. Nezgodno je staviti ih u kontekst lekara koji je izabran... nego kod lekara opšte prakse, to je malo nezgodno i to je u priličnoj meri za banalne stvari; brzo bi, kao najiskusniji i jedan od najboljih i koji je ovde omnipotentan, da tako kažem, popunio tu kvotu i onda bi se iskazivala potreba po tom nekom osnovu da fabrikujemo nove interniste.
Možda bi trebalo zakonom preduprediti ili dati mogućnost direktoru i fondu ili savetu osiguranika da odluče da tamo gde imaju takvog stručnjaka ipak kroz nekakav selektivni filter, kroz uput kao specijalističku uslugu druge vrste, naknadnu konsultantsku uslugu, on opet bude izabran određenom broju pacijenata koji će se lečiti kod njega, ali da ipak prođu filter da se vidi da ne može baš direktno s vrata ići internisti. To stvarno ne bi bilo u redu da danas to tako ne funkcioniše.
Ne računam da mnoge po inerciji rade pneumofiziološki dispanzeri itd, gde rade pneumofiziolozi, gde i danas ide bez uputa. To dosta velike rezove zahteva, i ako je to bio neki reformski zahvat, izabran lekar, pitanje je kako će to sve stvoriti konotacije kada direktor doma zdravlja istakne spisak onih koje nudi.
Neki domovi zdravlja imaju zaposlene iz partije ove, iz one, menjali se direktori, menjali se ovi, menjali se oni, pa su prijatelji, pa je malo mesto, pa su morali da prime iz obzira prema njegovom ocu i to je višak. Otišlo 7.000 ljudi iz zdravstva. Opet je relativno, moguće, ostao višak.
Sada kada stavite sve to na listu, sve te lekare, da li će se dovoljna kvota naći za onog lekara, uvodimo nove situacije.
Da li će oni imati propise, ili tri ili četiri hiljade, ili dve hiljade osiguranika po lekaru, pa će neko imati manje, pa će možda manje biti plaćen.
Možda je bilo jednostavnije rešenje, svako ima pravo, slobodu, onako deklarativno kako smo govorili, pa u nekoj meri, ima pravo na slobodan izbor lekara. Posle godinu dana, ugovor je na godinu dana, on može da menja lekara, to je onda izvor sukoba. Zavadiće se i pacijenti i lekar. Zašto ga je promenio, u čemu se nisu snašli? Ja ću onog da menjam, nije mi dao bolovanje, dala mi je komisija, jer ste sada ovlastili da komisija i lekari odlučuju, u drugom stepenu drugostepena, u prvom stepenu prvostepena, pa da pozivaju lekara, pa da piše izjavu.
Mnogo će to sada biti komplikovanije i imaće pravo pacijent (koji sada postaje pacijent, više nije osiguranik) da ode da se žali i da tog lekara menja, pa će onda kazati - bio je, pa sam ga promenio. Nije to tržišna utakmica, nije to merilo vrednosti tog lekara, nije to merilo njegove spretnosti da postavi dijagnozu. To je jedna forma koju je sada uneo ovaj zakon, u koju mora da se zavede neki red i da se podjednako opterete.
Da li će se podjednako opteretiti; svako će se truditi na svom radnom mestu da odradi što više, jer onaj ko radi mnogo dobro ne može fizički da primi ostatak ljudi. Da li će svi na toj listi proći ili neće, opet će biti nejasno.
Zato mislim da i sam koncept nije naročito dobar, a kad je već takav kakav je, šta je sa medicinom rada? Možda je moglo, mislim da je prva tačka prvog stava, da se kaže - specijalista medicine rada može biti izabran lekar u onoj instituciji koja je sklopila ugovor sa poslodavcem, kako je to regulisano u zakonu o zaštiti zdravlja na radu, pa se tamo kaže da svaki poslodavac zaključuje ugovor sa medicinom rada. Onda može medicina rada tu da bude izabrani lekar, ne da on bude izabrani lekar ako je i za žene, i za starce, i za penzionere, decu i srednjoškolce itd.
Možda je to moglo da se preusmeri da se ne bi stvorila dilema oko toga zašto lekar medicine rada jeste izabran, a internista nije. Onda ne znamo da li uopšte biti izabran znači biti izabran na nekoj listi, pa se kod tebe množe da radiš nenormalno 2.000 ili 3.000 pregleda, da pređeš svaku standardu kvotu specijalističkih pregleda. Nekako to nije rešeno. Da li će to biti podzakonskim aktom rešeno?
Ako je izabran internista, znači li stvarno da ćemo ulaziti kako ko hoće na vrata i ne daj bože da nekog ne primi, pa će on da ima kaznene mere, pa će savet osiguranika, pa će ministar, pa će ovaj, pa će onaj... U vreme dok slušamo o tenderskim događanjima, za neke male palanke, male varošice i milion dinara je veliki događaj, i pokvarena centrifuga ili sušionica i sterilizator.
Negde se to radi na mnogo većem nivou, tenderske nabavke za dijalizu, nabavke rendgen filmova, citostatika, za godinu-dve unapred, plaćanje odmah itd. Tu su super provizije, svi se lepo tu nađu, utale i ništa bolje.
Nekada je to bilo - daj mi bože carinu, ili daj mi bože pumpu, a sada - daj mi bože mesto direktora malo većeg doma zdravlja itd. Dva mandata mi daj i ja sam miran, kuća do neba. Onaj ko karakterno to podnosi može lepo da se proda. To je naša realnost u zdravstvu, od onoga gde su ljudi u jednoj maloj varošici uočili da neko ko je bio loš direktor može biti inspektor, valjda zato što najbolje zna zavrzlame i igre, tender igre, tender majstora, pa da onda polako može da ih juri. Pitanje je da li hoće, ako su ista politička alijansa i neće. Zašto da ne, jer smo svu političku translaciju preneli i na rukovodeće organe, od onoga što smo imali 5. oktobra pa nadalje. Vidimo danas i u sastavu upravnih odbora, ali neću da širim temu, da su zaista tako bordinirani, postavljeni da je tu sve veoma jasno.
Nemate pravo, koliko god da to želite i da vam to deluje politički korisno, da uopšte dirate period od 2000. godine, jer ste to uradili mnogo gore. Oni su bar imali potrebu da se sa nekim kamufliraju, pa da dovedu nekoga, kažu - uzmite onog, možda je radikal. Ja nisam nigde bio član, jednom sam bio i pitao direktora, neke paste su prodavali kod nekog privatnika Trnavca; kada samo to pitanje postavio odmah su me skinuli, izbacili iz odbora. Dakle, bilo je, hteli su da maskiraju sa nekim ko nije iz njihove političke alijanse, a sada kada pogledate, od apotekarskih ustanova, škola, svuda su sve te alijanse, kako ministar, tako i stroga vertikala ili neko ko je bio neizbežno postavljen.
Malo sam proširio ovu temu. Hoću da kažem da smo stavili sebi cilj izabranog lekara, veliku priču oko toga, nejasnoću šta će to da znači, možda će konfrontirati lekare međusobno, a sa druge strane promiču mnogo ozbiljnije stvari. Imamo restrikciju na bolovanje, teže je doći do bolovanja, manje će ti se platiti, zatim restrikciju na pogrebne troškove, na putne troškove, povećaćemo participaciju za lekove, ko zna kakva će biti.
Svi lekovi za koje govorimo da su odlični, idu u primarnu zaštitu, kao preventivni lekovi, participiraju se 50 posto pa naviše. Kada lekar želi da ti "učini" mora da nađe nesrećnik šifru, a šta ako mu neko posle pruži dokaz da je ta šifra, da te spasi da ne platiš, mora biti neka šifra, mora da stavlja svoj pečat, ne može da te odbije kao kolegu, neprijatno je, mora da zagrize, a ti moraš da mu doneseš dokumentaciju da neko stvarno ima ulkusnu bolest, dokazanu gastroskopski za čir. Da li je to moguće da ne možete "ranisan" da dobijete, jer nemate dokazanu ulkusnu bolest drugačije sem gastroskopski.
Zaista je prosto neverovatno koliko je raznih zamki, smicalica predviđeno da konačno pacijent, korisnik usluge, bude finansijski eksploatisan, maltretiran i da mu se uzme na svakom koraku, tako da tu nema ničega reformskog, niti je to ova ideja o izabranom lekaru. Ne znamo ni kako bi porodični lekar prošao.
Tačno je da nemamo specijaliste porodične medicine, ali šta to školujemo u Kragujevcu. Ja predajem nekome ko je treća godina, zove se porodična medicina, visoki tehničar medicinske struke, smer porodična medicina. Ne znam, svi smo individualno pisali program. To nije pitanje za vas, ali donekle i jeste pitanje za onog ministra koji tu nije reč rekao kada se zakon donosio. Oni su medicinske sestre. To će biti visokoobrazovani ljudi, to je visoka medicinska škola, moći će da magistriraju, imaju smer porodična medicina. Šta će da rade, gde će da rade, šta ćete sa tim ljudima, kakav tender za njih, gospod Bog zna.
Da li ima ikakve saglasnosti kada bude govor o specijalizacijama sutra? Da li će specijalizacije ići po programu koji je doneo Vuksanović ili po ovom vašem? Jedna zemlja, a dva sistema, neverovatno šta se radi. Specijalističke studije se svode na godinu dana.
Mnogo je manje trebalo žrtve i rizika od lekara opšte prakse do lekara porodične medicine specijaliste u odnosu na ovo što smo napravili sa ovako čudnim izborom izabranog lekara, u kome će žena u generativnom periodu imati samo ginekologa kao izabranog lekara, a neće moći da ima lekara opšte prakse, dakle, zaista je gospodin Momčilov u pravu, koristiće svoje znanje iz opšte medicinske struke i moraće da leči grip, da leči prehlade, jer on je jedini izabrani lekar za tu ženu. Verovatno je tako, a ako nije tako, zašto ne napišete da nije ili demantujte. Uostalom, tako u zakonu piše, da može biti samo jedan izabran. Nepotrebni eksperimenti, a na kraju, mnogo ozbiljnije se drma Srbijom nego što su ovakva kvazizakonska rešenja.
