Hvala lepo na upozorenju. Idemo dalje. Zašto uopšte participacija i šta je uopšte participacija? Prvo, svi procenti koji su ovde pomenuti, ako pažljivo pročitate članove, molio bih vas da to svakako učinite, ko već nije, jesu maksimalno dozvoljeni nivo participacije. Vi ste povremeno u istupima tumačili – moguće je i ovako i onako. Ne, ovako nije moguće. Preko ovoga više nije moguće. Moguće je samo ispod toga. Upravo zbog toga ostavljen je mehanizam da Vlada donosi, na predlog fonda i na osnovu mišljenja Ministarstva zdravlja, odluku za tu godinu kako će biti organizovano plaćanje participacije.
Participacija i u teoriji i u praksi osiguranja nije samo prosto skupljanje novca i povećanje fonda. Ona pre svega ima niz zaštitnih mera. Ovde su pomenute dve kategorije, pa je onda pola sata pričano o tome koliko košta lečenje ove ili one maligne bolesti, a lečenje maligne bolesti zapravo ne košta ništa, jer participacije nema. Niz drugih bolesti od socijalno-medicinskog značaja su oslobođene participiranja, i druge kategorije, pri tom sa zaštitnim merama za ljude najlošijeg socijalnog statusa takođe.
Dakle, sadržaj može samo da se povećava i namera je da u stvari Vlada svake godine donese odluku koja predstavlja zaštitnu meru. U ovom trenutku dok pričamo zaštitna mera je da svako od nas može u toku godine da plati za participaciju najviše do trećine jedne mesečne plate, samo što nismo naviknuti da tako razmišljamo, pa ne skupljamo račune i posle ovog zakona kreće drugačija praksa u vezi sa tim.
Ako mislite da će onog trenutka kada se zakon usvoji i bude objavljen u "Službenom listu" početi da se primenjuje ovo sa ovim maksimalnim procentima onda ste u zabludi, jer postoji odluka koja za ovu godinu reguliše ono što jeste. To je ovaj procenat participiranja u apsolutnim iznosima od onih 20 dinara, 50 dinara i to je zaštitna mera do trećine plate.
Vlada će vrlo pažljivo, vodeći računa o tome da li smo te godine nastavili trend privrednog oporavka, koji je nesumnjiv čak i za potpune političke protivnike... Zemlja napreduje, jer je privredni rast evidentan. Standard nam je loš, ali tranzicija uvek ima takav zamajac koji se vidi posle par godina. Vlada ima najveću odgovornost, a vi najveće pravo da odobrite takav finansijski plan ili ne, jer vi donosite budžet, ne donosi ga ministar finansija; vi donosite saglasnost na finansijski plan Fonda zdravstvenog osiguranja, Fonda PIO, ne Vlada. Prema tome, ima nekoliko kontrolnih mehanizama zaštite.
Inače, participiranje postoji svuda. Pomenuto je ovde oko transplantacije. Naravno da nema participacije kod transplantacije. To lepo piše ko hoće da pročita. Ko hoće da pročita i da gurne negde pozadi i onda to namerno ne kaže može da iznese i tvrdnju da to košta. Ne košta i ne sme nikada da košta. Kamo sreće da bude onoliko transplantacija koliko je građanima Srbije potrebno, koliko možemo da uradimo.
Davalac usluge mora da izda propisno predviđen račun. Zbog toga nije uvažen amandman koji je to preporučivao. U jednom trenutku nije dovoljno shvaćeno šta znači davalac usluga, pa je bila primedba u nekoliko amandmana da se stavljaju u neravnopravan položaj državni i privatni, međutim ako okrenete član 48. on definiše ko je davalac usluga i u daljem tekstu koristi termin "davalac usluga" i pod njim se podrazumeva, naravno, i državna i privatna ustanova.
Neravnopravan položaj privatne prakse bio je pomenut nekoliko puta i izneta je tvrdnja da je najbolji vid decentralizacije privatizacija. To je legitiman stav naravno, međutim, posle svih analiza koje smo učinili smatramo da bi to bila velika greška koja bi bila potpuno neodrživa i donela ogromnu štetu zato što je obojena ličnim interesom stvaranja profita, zato što pod plaštom ravnopravnosti položaja zapravo u toj ravnopravnosti jedino vidi otvorenu kasu i naplatu za uslugu. To bi izdržalo tri meseca, u petom mesecu svi bi bili dužni, a u šestom mesecu imali biste štrajkove privatnika koji su uradili posao, dobili biste ogromno povećanje broja usluga, imali biste haos u sistemu.
Izjednačavanje položaja državne i privatne prakse u smislu uslova za osnivačko pravo, u smislu mogućnosti sklapanja ugovora, i tu je bilo nerazumevanja da je moguće da ja kao građanin odem i izaberem lekara pa će onda on po automatizmu da sklopi ugovor sa Fondom osiguranja, to je takođe nešto što se može obeležiti jednom rečju koja počinje na slovo "u" i zove se utopija. Zašto? Zato što uređen sistem podrazumeva razdvajanje korisnika tog sistema, to su građani Srbije, pružaoca usluga, a pružaoci usluga su zdravstvene ustanove i državnog i privatnog vlasništva, sutradan, mešanog vlasništva.
Imamo nekoliko inicijativa za privatno investiranje u državne ustanove i toga će biti, privatnih ordinacija, sektora, to su pružaoci usluga. Ko plaća? Plaća moderno zdravstveno osiguranje. Da li ga imamo? Nemamo ga. Imamo zavod koji mora da ima veću snagu nego što je sada ima, koji mora da raspolaže informacionim sistemom i zato ovde imate nekoliko novih kategorija.
Pomenuli smo nekoliko puta da postoje sukobi u kojima onda ko ima privilegovani položaj nema načina da se bilo šta razreši. Međutim, u ugovaranju uvedena je arbitraža prvi put, nje u ranijim zakonima nije bilo. Ugovorne strane su, u ovom slučaju u obligacionom odnosu ugovornom, sa jedne strane zdravstveno osiguranje, a sa druge strane zdravstvena ustanova.
Povremeno je u amandmanima bilo kontradiktornosti. U jednom trenutku se pripisivalo da se velika vlast i moć daje ministru. Prvo, gde god piše da propisuje ministar treba čitati - podzakonski akt, ministarstvo. U Zakonu o državnoj upravi potpuno je jasno da Ministarstvo zdravlja nije nekakvo virtuelno, njega mora da oličava neko ko ima odgovornost da potpisuje dokumenta i da stoji iza toga i zbog toga piše ministar, ni zbog čega drugog.
Pri tom, u drugim amandmanima se predlagalo veće ovlašćenje ministru, pa je rečeno da nije dovoljno da Republički zavod za zdravstveno osiguranje vrši kontrolu ugovora, nego to treba da radi Ministarstvo.
Radi se o dve različite stvari. Ministarstvo zdravlja po zakonu Republike Srbije ima odgovornost nadzora nad zakonitošću rada Fonda osiguranja, a nadzor nad sprovođenjem ugovora je druga vrsta nadzora koja proizilazi iz obligacionih odnosa između fonda koji plaća i ima ugovor.
Kada smo već kod ugovora, treba svi da budemo svesni toga da tek unazad par godina ugovori stvarno jesu ugovori. Oni su bili kobajagi ugovori, potpisivali su se krajem godine i pokrivali prethodnu godinu. Oni sve više moraju da budu pravi ugovori, u kojima se jasno znaju pravila šta kupujem, koliko kupujem, kako plaćam i da polako promenimo način plaćanja od onoga što imam pa to plaćam, koliko ljudi toliko i prostora, prema onome šta dajem kao rezultat i koji je kvalitet toga, pa onda plaćam rezultat.
Hteo sam da kažem da je ovde bilo nerazumevanja oko izabranog lekara. Imao sam unutrašnji osećaj velikog zadovoljstva, jer je jedan poslanik upotrebio rečenicu da težište mora da bude na lekaru opšte prakse. Tako je. Težište sistema, a u sistemu, u njegovom centru stvarno treba da bude građanin, i kada je zdrav i kada je bolestan. Kada je zdrav da mu očuvamo zdravlje, da svi mi znamo da je naš doktor taj i taj i da on dobro zna da kada napunim 50 godina jednom u deset godina moram da imam urađenu kolonoskopiju da bi se isključio tumor debelog creva, jer je u našoj zemlji incidenca tih tumora najveća u Evropi, zajedno sa Česima, Slovacima i Mađarima. Dobro zna da treba da me savetuje da na Skupštini ne padnem u vatru mnogo, jer skok pritiska i mnogo masnoće i malo fizičke aktivnosti povećava rizik od šećera, od povišenog krvnog pritiska, od koronarne bolesti.
Znači, kada sam zdrav da čuva moje zdravlje kao moj izabrani lekar, a kada sam bolestan da tačno znam šta mogu kod njega da uradim i da on zna bolje od mene kome će me slati, šta ću tamo da radim, koliko dugo mogu da ležim u toj bolnici.
I, zbog toga uvodimo restrukturiranje bolničkih kapaciteta, akutnu hospitalizaciju do 14 dana, hroničnu hospitalizaciju, palijativno zbrinjavanje. U Beogradu je 21. i 22. oktobra održana Evropska konferencija palijativnog zbrinjavanja pod pokroviteljstvom Saveta Evrope i doneta je, nećete verovati, Beogradska deklaracija koju će citirati narednih deset godina svi u Evropi.
Pomenuta je Svetska zdravstvena organizacija i zahvaljujem poslaniku koji je pomenuo Svetsku zdravstvenu organizaciju, jer ona jeste agencija Ujedinjenih nacija sa najvećim ugledom na zemljinoj kugli. Jedan od strateških pravaca rada Svetske zdravstvene organizacije za evropski region je jačanje zdravstvenih sistema u Evropi. Evropa nije samo Evropska unija, nego 52 zemlje članice čine Svetsku zdravstvenu organizaciju u Evropi.
Pri tom je pomenuta nekakva korespondencija sa Svetskom bankom i sa međunarodnim partnerima. Znate kako, sa međunarodnim partnerima je teško razgovarati i sarađivati, iznositi argumente, boriti se za sopstvene stavove, dokazivati te stavove i ostvarivati nekakve zajedničke stavove. Ako mogu da kažem nešto neskromno, Ministarstvo zdravlja je poslednjih godina postalo ozbiljan partner koji među međunarodnim organizacijama ima partnere. Partner nije onaj ko vas vodi za ruku, pokazuje vam kako ćete da izađete na ova vrata, kako ćete da nađete izlaz. Partner je onaj koji kaže – ja mislim da treba ovako, a vi kažete – a ja smatram da to nije baš najbolje, nego da u našoj situaciji ima tri druga rešenja, pa se na kraju nađete na nakom srednjem.
Jedan od poslanika je ovde pokazivao nekada pisma naše međusobne korespondencije, nekada novinske tekstove. Novinski tekst je novinski tekst, hartija trpi sve. Danas u novinama može svako svašta da napiše, i što misli i što nekada misli ne baš toliko, ali hoće da da žaokicu pre ili žaokicu posle.
A tvrdnja u dokumentu, prošli put sam citirao, ponoviću još jednom, vrlo je instruktivna. Počinje - Srbija je na putu u Evropsku uniju. Srbija jeste na putu u Evropsku uniju. Na tom putu, pa treba svi da se podsete, svako da se podseti stalno toga, zato što put u Evropsku uniju podrazumeva slobodan protok i robe i ljudi, ali i zdravstvenih usluga i pacijenata, a sutra ćete moći sa svojim dobrim, modernim zdravstvenim osiguranjem u uređenoj zemlji da imate zdravstvenu uslugu bez ikakvih problema u drugim članicama zajedničkog društva evropske porodice i moći ćete kao lekari da kažete – ministar je propisao mnogo stroge propise za licencu, a u Mađarskoj su blaži, rešiću da radim u Mađarskoj. To nije tako daleko. Dakle, za nas i našu generaciju možda ne baš toliko blisko, ali mladi će imati ono što im ostavimo.
Jedna ravnopravna, aktivna saradnja sa međunarodnim partnerima je garancija za to da ćemo biti u stanju da ove propise sprovedemo. Nemamo tutore, nego partnere; nemamo nekog ko nam diktira i daje da prevodimo, ne, nego partnera koji sedne, sasluša argumente i onda se saglasimo oko nečega što jeste na liniji koju podržava i Svetska zdravstvena organizacija, i Svetska banka i Evropska investiciona banka. Konačno, tu je i Evropska unija.
Pre nekoliko dana u organizaciji upravo Svetske zdravstvene organizacije i Evropske unije, tačnije Evropske agencije za rekonstrukciju, održan je jednodnevni skup. Da li znate šta je bila njegova tema? Koji su rezultati 2001-2005. godine pomoći Evropske unije zdravstvu Srbije. Mnogo ima više rezultata za zadovoljstvo, naravno da ima uvek razloga da može da se radi bolje i brže.
Šta je decentralizacija, a šta dekoncentracija i zašto Vlada da donosi odluku o procentu sredstava koji se vraćaju filijali?
Pomenuto je jedno od rešenja u govoru jednog od poslanika - 70:30. To je rešenje koje je Srbija već poznavala i zvuči razumno. Međutim, u situaciji kada jedna siromašna zemlja, kakva smo mi još uvek, ima veliku razuđenost i heterogenost regiona, ne postiže se solidarnost, dakle, samo na nivou pokrajine, okruga, opštine ili Republike. Solidarnost mora da bude postignuta na nivou Republike Srbije. Vlada treba pažljivo da razmotri da li Bosilegrad zaslužuje da mu se filijali vrati više, jer treba da sazida još pet ambulanti, još 10 stanica hitne pomoći, da li to isto treba da uradi Beograd ili možda ne, možda Beograd treba da dobije manji procenat za lokalne potrebe, a da više ostane u solidarnosti i to je prava mera.
Za tu meru odgovorna je Vlada, a niko to neće bez poslanika Skupštine moći da donese, jer Skupština će stajati iza finansijskog plana fonda i vrlo će jasno znati šta je to što je Vlada predložila. Pa, ako je Vlada zbog lobiranja Bosilegrada mnogo navijala za Bosilegrad, može i da promeni; ako Vlada smatra da je Beograd oštećen i to može da promeni. Eto zbog toga korektivni mehanizam u Vladi. Dakle, solidarnost svih građana svuda.
Decentralizacija i centralizacija nisu dva pola, dve strane medalje, nego su terazije, i mi smo u uređivanju zdravstvenog sistema u poziciji da stalno merimo; to su terazije ili klackalica koja ne sme da ode ni ovamo ni onamo, nego mora da se održava u jednoj metastabilnoj ravnoteži. Morate da se trudite i da stalno držite to kako treba.
Šta to znači praktično? Ne sme nikada da se decentralizuje planiranje kvaliteta, opšti interes, jer to su institucije koje mora Republika da prepozna kao aktivnosti koje treba da sprovede za svakog građanina, i u Horgošu, Dragašu, Bosilegradu, Leskovcu, Paraćinu, Kikindi, svuda.
Dakle, priča o decentralizaciji i centralizaciji nije tako jednostavna. Ova rešenja koja mi nudimo jesu jedan od kvalitativnih iskoraka i svakako da je znak sazrevanja lokalnih samouprava zakon koji ste sami izglasali u ovoj skupštini, Zakon o lokalnoj samoupravi.
Zbog toga nećete samo u opštinskim skupštinama birati direktore domova zdravlja i kalkulisati kadrovanje u upravnim odborima, nego ćete, bogami, imati osnivačko pravo i obavezu, jer ću vam ja onda slati inspekciju, ako budem tada ministar zdravlja, koja će kontrolisati kvalitet rada u vašem domu zdravlja, pa ćemo zavoditi mere koje će ispravljati ono što zabrlja lokalna vlast, kao što vi ovde ispravljate ono što zabrlja izvršna vlast. To je podela vlasti i to se zove napredak u demokratiji. Moramo da učimo te lekcije, kada ih nismo naučili kada su srećni narodi završili tu školu.
Uveren sam da ćemo svi zajedno biti zadovoljni usvajanjem zakona iz oblasti zdravstvene zaštite i osiguranja i zakona o komorama, koji će posle šest decenija vratiti komore Srbiji, kao nezavisne i profesionalne asocijacije koje imaju javno ovlašćenje. Vi bolje znate od mene šta je javno ovlašćenje, to je ovlašćenje koje ima vlast i ono se daje komorama. Dakle, da će Crveni krst izgledati drugačije, da će ovaj paket za građane Srbije značiti dobar znak, korak napred u uređivanju pravila.
Uveren sam da jesmo dovoljno zreli i odgovorni da ove propise sprovedemo kako treba i da onda budemo u situaciji da ćemo već u narednoj godini, a to će biti tačno pet godina od prošlog snimanja zdravstvenog stanja stanovništva, moći da kažemo šta se u ovih pet godina desilo u populaciji i kako ćemo dalje, koji su to pravci daljih aktivnosti.
Izvinjavam se na dužini, ali ja sam vas pažljivo slušao. Mislim da sam saslušao svakoga, zapisao svačije pitanje, dobro razmislio o njemu i pokušao da vam odgovorim. Mislim da je bio red i da sam zaslužio bar toliko razumevanja da i narodni poslanici mene saslušaju.
Hvala vam lepo, vidimo se sutra, nadam se.

Hvala, gospodine ministre. Svakako, ako predsednik sada to saopšti, videćemo se sutra, ali mi i sada dobro vidimo i ja moram, jer dobro vidim, da vam pročitam, ja vas molim za malo strpljenja, član 142. koji kaže: "Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na završnu reč..."; ne na javni čas, pisao sam ovaj poslovnik i sigurno bih stavio javni čas ili bih napisao ograničenje, pa bi, pretpostavljam, poslanici koji imaju poverenje u ono što predsednik Skupštine predlaže to izglasali ili ne bi, ograničenje na 10, 20, 30 ili 47 minuta, koliko je... sat je ispred, možemo uvek da pogledamo, govornik to koristi ispred, dakle, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača.
U skladu sa ovim članom, uobičajeno je, jer ovaj član to podrazumeva, da završnu reč posle rasprave u pojedinostima daje predlagač akta, u kojoj se zahvaljuje ili ne zahvaljuje na ukazanim primedbama, uz sve poštovanje dostojanstva Skupštine, ne iznoseći u 45. minutu reči koje govore o meri, ravnopravnom tasu, međusobnoj pažnji, opštem interesu i razumevanju, a naročito, koliko god da je iskusan i stručan lekar, a vi znate koliko ste vi meni lično dragi, koliko vas poštujem i koliko cenim vašu stručnost, kao i svih vaših kolega koji su ovde govorili, ali ne zbog toga da bi dobili razumevanje ili saosećanje ili da sebi nešto priušte; tražili su i očekivali mnogo više razumevanja, ali su imali poslovnička ograničenja.
Molim vas da u svim narednim situacijama, i vi lično i svi koji dolaze u ovu skupštinu, bili mi ovde poslanici ili neko drugi, uvažavaju jednu činjenicu.
Poslanici imaju obavezu da iznose stranačke stavove, da se obraćaju svojim strankama i da koriste govornicu u skladu sa Poslovnikom, ograničeno, kratko, da bi nešto pojasnili javnosti. Molim vas, na odborima se upoređuju različita saznanja i poslanici veruju onim poslanicima koji idu na odbore i nema razloga da im se ponavlja.
Poslanici ovde sede i danas, noćas su sedeli do 4 časa, i sutra će sedeti koliko treba i, kao što je predsednik Odbora za zdravlje i porodicu rekao, možda i prekosutra. Zašto? U ponedeljak se usvaja ne budžet Vlade, kao što ste i vi više puta rekli, nego budžet ove države, da bi ona mogla da se oslobodi nametnutih obaveza, ako ikako može, i potrebna je i snaga, zdravlje, ispavanost i ja ću zamoliti, ako prihvatate, ujutru da nastavimo.
A sada da čujemo samo jednu kratku repliku; ja potpuno razumem potrebu gospodina Momčilova, jer imali smo razumevanje 47 minuta, imaćemo razumevanje još tri minuta. Sutra nastavljamo rad u pojedinostima.

Prema Poslovniku, predsedavajući može dozvoliti da se i posle završne reči dobije reč, čak je i precizirano koliko minuta. Ja ću biti vrlo kratak, govoriću tri minuta.
Videli ste, gospodin ministar nam je održao ekspoze od 47 minuta. Zamenio je, umesto da nam je na početku to govorio, ali i sam oseća potrebu i vidi da je ovo ishitreno i da su potrebna dodatna objašnjenja. Tih objašnjenja nije moglo da bude na samom Odboru, koji je morao hitno da radi i nije imao vremena o ovome da raspravlja. Javna rasprava je obavljena kako je obavljena.
Samo ću se osvrnuti na par konstatacija gospodina ministra. Kaže da smo negirali načela, da treba da budemo ponosni. Mi nismo negirali načela, samo kažemo da im nije mesto ovde. Pogotovo nam je smetalo kada vi date načelo, pa onda uskratite pravo. Konkretno, ljudi od 65 godina starosti i stariji nemaju pravo 100% zaštite i to je nešto što je apsolutno u suprotnosti sa nekim načelima.
Kazali ste, što kritikujemo prethodni staž i ako se ne plati da osoba ne može da bude lečena. Mi smo čitali pismo, vi niste bili ovde ili ste bili, osobe koju je ovo pogodilo, koja je težak srčani bolesnik, kojoj je Vukajlovićka uskratila pravo na nadoknadu, a koja ima penziju 4.000 i koja ne može da se leči. Jasno pita: "Smatram da je prema meni postupljeno jako nekorektno, nehumano i nezakonito i da niko nema pravo da mi u ovoj situaciji oduzima pravo na život. Doktorka je upravo ovom sramnom odlukom izvršila eutanaziju nada mnom. Pitam se ko joj je dao to pravo - ministar, Vlada, premijer, Evropska unija ili neko drugi?" To je ta vaša odredba, a mi moramo da branimo stavove građana.
Dosta ste pričali o zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Razumem da je to povezan paket. Uzeli ste neke parcijalno dobre pokazatelje.
To su rezultati ranije dobre organizacije i trajanja, a opšta smrtnost je ovde visoka, nažalost, ali ne zato što smo mi razvijeno društvo, gospodine ministre, ne, kod nas se rano umire. Kod nas je to problem, ljudi umiru pre vremena i to je veliki problem u toj opštoj smrtnosti. To je ta stopa od koje treba poći.
Završiću jednom banalnom stvari; sve što smo kazali je tačno. Mi se razlikujemo konceptualno, to je u redu, ali za recepte lepo vam je iščitano, nije tačno da je bilo na tenderu. Dobijeno je bez tendera. (Tomica Milosavljević, sa mesta: Po zakonu je.)
"Stilos" je dobio prethodno na tenderu. Kada "Stilos" može na tender, mora i Zavod da dobije na tenderu, a razlika u ceni je 16,5 miliona. Vaš zamenik kaže da je naneta šteta 4 i 8 miliona. Oduzmite 4 i 8 miliona od 16, znači 8 miliona više košta ove ljude ova izmena.
Mi smo govorili ono što jeste. Nećemo sa vama polemisati. Dobro je da ste govorili i ovako dugo, razumemo i to. Predsednik Skupštine vam je opet neke stvari rekao iz parlamentarnog života, da razumete i tu situaciju, nije ni to loše, a mi ćemo se u ovim narednim danima još malo družiti i nadam se da ćemo neke stvari moći da raščistimo. Hvala.

Hvala, gospodine Momčilov. Narednih dana ćemo raditi po Poslovniku, a druženje smo najavili svi međusobno tamo gde je mesto za neke teme, na nadležnim odborima, kako valja.
Još jednom se zahvaljujem svima na odgovornosti što su i danas radili. Shodno Poslovniku, zbog važnosti zakona koji su na dnevnom redu i neophodnosti da država dobije budžet koji će moći da obezbedi stabilnost u pregovorima, prema Rezoluciji koju ste vi izglasali i u odnosu na sve ono što nas čeka u narednom periodu, određujem da će se sutra raditi od 10,00 sati i počećemo raspravu u pojedinostima o 7. tački dnevnog reda.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Zaključujem sednicu i zahvaljujem se.