Dame i gospodo narodni poslanici, nije potrebno da ste lekar ili da se bavite oblašću zdravstva, pa da vidite da su ovi principi koje je proklamovao ministar Tomica Milosavljević, koga trenutno nema ovde, iako je tek sat i nešto vremena u toku sednica... Ako bude ovako stalno istrčkavao i ulazio, znate, gubimo na kontinuitetu obraćanja i on bi trebalo nešto da pribeleži i eventualno da nam da posle odgovore.
Naslov iznad člana 13. i član 13, odnosno načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, prvi stav, drugi i treći, samo su deklarativnog karaktera, kao iz vremena socrealizma, ništa konkretno tu ne stoji. Jednostavno, član da bi se celokupni zakon proširio i da bi izgledao što pompeznije i da ima mnogo toga da se kaže.
U stvari, naša osnovna zamerka, što je potencirao i dr Momčilov na Odboru za zdravlje, jeste što je zakon tako napisan, bez konkretnih rešenja, samo uopšteno, deklarativno. Imamo mnogobrojne druge primedbe na rad ministra i na negativnu selekciju od strane Ministarstva zdravlja koja se radi po gradovima Srbije, kako kod mene u Kragujevcu, tako i u svim gradovima, a mogu misliti kakva je situacija ovde, od VMA preko Kliničkog centra i tako redom.
On je rekao da, kroz načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, socijalne kategorije, odnosno oni koji su na primarnoj zdravstvenoj listi osiguranika mogu apsolutno, po ovom zakonu, da očekuju u svakom trenutku da im bude pružena zaštita. Sada da vas pitam i da odete do prve zdravstvene stanice ovde u Beogradu, ne znam gde se nalazi, verovatno neka ulica iza ove Srpskih vladara, gde je najbliže i da vidite kakav je haos tamo.
Da li vam je poznat slučaj da u jednoj vojnoj ambulanti u Beogradu ljudi moraju da dođu, a isti je slučaj takođe i u jednoj beogradskoj opštini, u 04,00 ujutru na red da bi zakazali pregled kod lekara opšte prakse, a da ne govorim o zakazivanju specijalističkih pregleda? Juče su mi javili da je red za zakazivanje kod interniste nekoliko dana, za ljude koji imaju srčane i druge smetnje i to je pitanje, a da ne govorimo o participaciji koja se uvodi i za koju ministar smatra da je podnošljiva za ovaj opšti nivo zdravstvenog osiguranja.
Međutim, od jednog do drugog specijaliste, od bezazlenog snimka kuka ili noge, preko rendgena, za samo jedan takav opšti pregled penzioneru u Srbiji koji ima polovinu penzije 4.000 ili 5.000 dinara potrebno je 2.000 do 2.500 dinara, i uz dijagnozu koja mu se postavi na kraju, za lekove koje treba da kupi, sa listom, a o čemu je i dr Momčilov govorio, napravio je nakaradno ministar zdravstva.
Smatramo da uloga države mora da bude definisanija kada je u pitanju zaštita naših građana na mnogo bolji način. Sva prava koja su zdravstveni osiguranici imali do 2000. godine... A naročito posle toga, kada je ministar Tomica Milosavljević i celo okruženje oko njega krenulo sa ovim tzv. reformama to je potpuno obeshrabrilo stotine hiljada, da ne kažem milione ljudi u Srbiji kako da reše svoj zdravstveni problem.
Ako nemate nekog poznanika, prijatelja kod lekara opšte prakse, a da ne govorimo o drugom stepenu zaštite, o onima koji su lekari specijalisti ili ne daj bože da treba da vam se zakaže najbenignija operacija, vi ste u ćorsokaku i nemate mogućnost to da rešite kao običan zdravstveni osiguranik, zato što će da vas šalju iz jednog centra u drugi. Za one bolesnike u Kraljevu, a znam tamo konkretno jedan slučaj koji treba da dođe na nefrološku, odnosno Urološku kliniku u Kragujevcu da mu se urade određeni pregledi. Uz sve to, on je mlad čovek koji je zbog bolesti koja je prouzrokovala sve druge probleme, ostao bez vida, a nema 40 godina.
Pet puta, čak i uz intervencije nas narodnih poslanika, oni kažu – nema mesta, šta da radimo.
Dešava se da bez najave stave pacijenta u sanitet i kažu - hajde idi, a da vi uvedete participaciju za lečenja poput ugradnje bajpasa u Kamenici (to je zaista ustanova sa svetskim, ne samo domaćim, renomeom) od 5% za svaki dan proveden u Kamenici i za jedno izuzetno teško lečenje uvek, a takav je bilans u najvećem broju slučajeva sa pozitivnim ishodom. Nikada se ne zna šta sa tim ljudima može da se desi. Dakle, 5% za operaciju na otvorenom srcu i za bolesnika koji leži u šok-sobi i ne samo u Kamenici, nego bilo gde gde mora da preživljava najkritičnije trenutke. To je nešto što ne može niko normalan da razume.
Vi onda lepo poručite ljudima da država o najtežim bolesnicima ne želi da se brine, da mogu da se leče samo oni koji imaju para, oni koji nađu neke donacije, neka sponzorstva. I, uopšte me ne čude ovi silni i zaista žalosni i tragični apeli putem elektronskih medija, novina kada ljudi za svoju decu ili nekog člana porodice (i uglavnom su to Srbi sa Kosova i Metohije) traže pomoć.
Onda im lekari kažu da je sve to moguće i ostvarivo, ne da se po članu 13, kako ste vi to napisali ovde, zaštiti pravo osiguranika i zaštita javnog interesa, nego i da za neke operacije koje su ovde počele da se rade, ali za koje se čeka red preko veze, mogu da po komercijalnim cenama to urade u inostranstvu; onda su to desetine ili stotine hiljada evra.
A da ne govorimo o tome da je Tomica Milosavljević, kao ministar zdravstva, u Kragujevcu među lekarima ozloglašen zbog toga što je poznat kao tender majstor. On to ne radi samo u Kragujevcu, nego tako i na takav način sa farmaceutskim kućama vršlja i namešta tendere u celoj Srbiji. To građani jednostavno znaju i vide da tu samo dolazi do pretumbavanja od jednog do drugog, ništa konkretno, a oni časni ljudi i lekari za koje može da se kaže da su na najvišem etičkom nivou i pre svega kodeksu profesije za koju su se školovali i cenjeni su kod pacijenata, degradirani su. Oni nisu ni direktori, ni načelnici, njima se svašta, što bi ovi SPO-ovci rekli, spočitava, samo zbog toga što nisu pripadnici G17 i stranaka koje vrše vlast.
To je tragična slika naše današnje situacije u zdravstvu. Trebalo bi svi da se zabrinete nad ovom činjenicom. U ovom trenutku dok mi o ovome pričamo možda je neko od vaših rođaka ili, ne daj bože, neko od članova porodice morao da ode i zatraži osnovnu primarnu ili sekundarnu zdravstvenu pomoć, a da, sa bednim primanjima koja stižu neredovno, to mora sveukupno da plati u jednom danu za bolesnika 40, 50 evra.
Zna gospodin Vučićević, u Kragujevcu su, ne pitajući ministra, podigli participacije da je to bilo neverovatno.
Skoro da su udvostručili iznos i kažu – nama para treba, šta nas briga, ima mnogo ljudi i navaljuju ovde, regionalni smo centar i imamo rendgen, imamo magnetnu rezonancu, imamo skener. Ljudi moraju da dođu na pregled i rade se te i te vrste operacija. Kada su ljudi tamo došli, to su neke cene koje niko živ ne može da plati.
Poseban je odnos VMA, kao jedne od prestižnih ustanova, ne samo na našim prostorima, nego i uopšte u celom području, pa možemo da idemo i dalje i sa svojom opremljenošću i kadrom i sa onim šta mogu da urade.
Vidite, VMA je pre nepunih godinu dana potpisala ugovor koji se tiče operacije katarakte, koji se tiče operacije kuka i transplantacije bubrega, sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Međutim, veoma teško pacijenti iz unutrašnjosti dolaze u mogućnost da zakažu, ne krivicom tih ljudi sa VMA, jer i oni rade, na kraju krajeva sada, pošto se ide na potpunu degradaciju vojske, njih to sve hvata i doživeli su istu sudbinu, naročito zato što im je ovaj nesrećnik, sadašnji ministar Stanković ranije bio direktor. Ali, oni bi mogli da pruže mnogo više i ne samo za to što sam vam nabrojala, već stručni tim ljudi, a vi znate da je tamo zaposlen jedan mali grad, preko 10.000 ljudi, što lekara, što medicinskog osoblja, laboratorija.
Međutim, Ministarstvo uopšte ne želi da razmišlja u tom pravcu i da na takav način, kroz jednu intenzivniju saradnju od ministarstva prema VMA, a zatim davanjem mogućnosti da po najnižim mogućim cenama, mnogo nižim nego što je to u nekim privatnim klinikama, pacijenti dođu i reše svoj problem. Ja verujem, veoma uspešno, zbog toga što su ljudi koji tamo rade na dobrom glasu kod svojih kolega svuda da su i zbog opreme kojom raspolažu spremni da pomognu u svakom trenutku.
To su te stvari o kojima pre svega država treba da brine kada je u pitanju oblast gde građani očekuju mnogo – zdravstveno osiguranje. Svako je i dan-danas (a vi ste videli kroz ova dodatna osiguranja, sada su počeli malo agresivniji marketing da forsiraju na medijima u tom smislu), u ovom opštem haosu, pre svega zbog stresa kome su građani izloženi, a najveći uzročnik bolesti je upravo taj stres, zabrinut za sebe, svoje zdravlje, članove svojih porodica. Kakav zakon planirate da donesete, kako nam je obrazložio od člana do člana ministar, apsolutno ništa novo i ništa povoljno nećemo dobiti za naše građane, za sve nas, a sve ono što je bilo izuzetno povoljno stavljeno je van snage, počev od petooktobarskog propalog puča od 2000. godine pa naovamo.