Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Momir Marković je u ime Srpske radikalne stranke podneo amandman na član 33. gde stoji da se u stavu 1. reči "prevencije i" brišu.
Znači, definisano je da pravo na zaštitu u slučaju nastanka bolesti i povrede van rada obuhvata zdravstvenu zaštitu u pogledu prevencije i ranog otkrivanja bolesti, zdravstvenu zaštitu u slučaju trudnoće, porođaja, i u postnatalnom periodu.
Tu je obrazloženje Vlade potpuno jasno da se amandman ne prihvata iz razloga što prevencija i rano otkrivanje bolesti predstavlja osnovu sistema zdravstvene zaštite, odnosno na prevenciji bolesti, a ne samo na lečenju nastalih bolesti, počivaju savremeni sistemi organizovane zdravstvene zaštite, što zaista nije sporno i tu je Ministarstvo potpuno u pravu.
Oni onda definišu u obrazloženju da osnovna delatnost primarnog nivoa organizacije zdravstvene zaštite koja se obavlja u okviru domova zdravlja počiva upravo na prevenciji. Apsolutno postoji saglasnost što se toga tiče, jer domovi zdravlja jesu mesto gde građani prvo traže lekarsku pomoć. Oni su nezamenljivi zbog prevencije lečenja i negde oko 80% bolesti koje danas pogađaju čoveka rešavaju ti zdravstveni centri.
Mi tu ne bismo imali nikakve zamerke da budžetom za 2005. godinu domovi zdravlja u Srbiji skoro nisu opljačkani za šest milijardi dinara, a na koji način? Zbog toga što je za domove zdravlja u martu prošle godine predviđeno oko 28,8 milijardi dinara, ali je kasnije, negde krajem prošle godine, ministar zdravlja Tomica Milosavljević promenio takvu odluku, tako da je dodelio negde samo oko 23,1 milijardu dinara.
Ministar zdravlja je bez javne rasprave, bez objašnjenja ukinuo domovima zdravlja gotovo šest milijardi dinara. Tako je budžet za primarni sektor, odnosno za domove zdravlja, gde smo se složili da su najbitniji kada je u pitanju preventiva, za tekuću godinu smanjio na 23,1 milijardu dinara.
Ne znam kako je moguće da za samo nekoliko meseci uvaženi ministar smanji potrebe najvećeg i najbitnijeg sektora zdravstva, a u isto vreme on je bolničkom sektoru povećao za 17 milijardi dinara, pa je bolnički sektor, odnosno fond koji izdvaja za bolnički sektor, umesto 21,9 milijardi, a to je izglasano u martu 2004. godine, za 2005. godinu dobio 38,6 milijardi dinara. On je shvatio da je negde 17 milijardi dinara potrebno više, odnosno skoro 200 miliona evra.
Kada je u pitanju SRS, uopšte nije sporno što se daje bolnicama.
Ali je problem u činjenici da je ministar izmenom budžetskih sredstava napravio temelje potpuno promenjenog odnosa između primarnog i sekundarnog zdravstvenog sektora.
Ministar zdravlja je dao obrazloženje da je za bolnički sektor planirana 41 milijarda dinara, a za primarni sektor 24 milijarde i još 16 milijardi za lekove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Normalno je da se za bolnice izdvaja više, jer u njima prethodnih godina nije bilo ni lekova ni sanitetskog materijala, izjavio je naš uvaženi ministar.
Prvo, lekovi se ne mogu podvoditi pod kategoriju primarne zdravstvene zaštite, jer su u budžetu posebno odvojena sredstva za lekove. Sa druge strane, ne sećam se da je uvaženi ministar do sada obavestio javnost da bolnice godinama nisu radile, odnosno da nemaju zavoje i lekove. Ta potreba se tek posle godinu dana pojavila. Zbog toga je ova razlika od 200 miliona evra.
Ako se vratimo na početak mog izlaganja, da se manje-više 80% zdravstvenih usluga upravo daje u domu zdravlja i da tamo radi oko 65% zaposlenih u zdravstvu, od 130.000 koliko ih ima, smatramo da smanjenje budžeta u tom pogledu može da uvede u otpuštanje kada su u pitanju zdravstveni radnici u domovima zdravlja.
Ako znamo da je činjenica da su između 70 i 80% specijalisti, a lekara opšte prakse je između 20 i 30%, iako je u svetu potpuno drugačiji odnos, za primarnu zaštitu koja je zvanično proglašena kao prioritet Vlade Republike Srbije, pa i sam naš ministar zdravlja više puta je to istakao, do tada na tom polju ništa nije urađeno. Smatramo da na ovaj način prevencija sigurno ne može da zauzme pravo mesto, kako je ovim članom zakona Ministarstvo želelo da uradi.
Inače, uopšte nije sporno da su redovni preventivni godišnji pregledi neophodni, da je preventivno razmišljanje najbitnije u medicini, jer samo na taj način mogu da se izleče mnoge bolesti. Znamo svi da kancer nije neuništiv ako se blagovremeno otkrije. Nažalost, mnogi ljudi dođu tek kad je kasno. Ali, moramo da znamo, baš zbog toga što kada je prevencija u pitanju postoje mnoge liste čekanja, koje se jedino preskaču plaćanjem, da je veliki problem.
Ako posmatramo izveštaj Svetske banke kada je u pitanju srpsko zdravstvo, definisano je da analiza siromaštva, koju je uradila Svetska banka za 2004. godinu u Srbiji, kaže da je 45% ljudi koji nisu otišli kod lekara iako su bili bolesni kao razloge navelo da je zdravstvo preskupo. Dva puta je više siromašnih nego onih koji to nisu. Naveli su da ne odlaze kod lekara zbog toga što je cena odlaska kod doktora za njih prepreka da potraže pomoć kada su bolesni. Dakle, pored prevencije i te kako je bitno da postoji adekvatna nega ljudi koji nemaju materijalne mogućnosti da im se blagovremeno pruži. Hvala.