PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2005.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

25.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Replika, narodni poslanik Paja Momčilov. Molim vas da pokušamo da ovaj krug replika zatvorimo.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Pošto se kolega Šormaz javio po Poslovniku, onda imam pravo na repliku. Ako kažete da je u vreme vladavine Koštunice otpisano i da će da bude otpisano 700 miliona narednim aranžmanom, mi srpski radikali tu imamo malo drugačije mišljenje. Ova zemlja je bombardovana mimo propisa međunarodne zajednice koja postoji u UN. Vi znate Povelju kako ona glasi.
Mi smatramo da ono što je institut G17 izdao publikaciju, da ta šteta iznosi 100 milijardi dolara, mogu da otpišu šta hoće, neće ni deo onoga što je nepravedno, nepotrebno i nehumano uništeno moći da nadoknade. Prema tome, to nije nikakvo otpisivanje, to je možda umirivanje neke savesti loše i mi smatramo da oni nama daleko više duguju i da mi praktično dugova i nemamo.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da se vratimo na rad po amandmanu.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Momir Marković podneo je amandman na nadnaslov iznad člana 15. i član 15.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, na član 15. gospodin Momir Marković podneo je amandman da se taj član briše, sa obrazloženjem da je stav Srpske radikalne stranke da je zakon preopširan, sa mnogo deklarativnih, neobavezujućih, nepotrebnih članova. Svakako da je to tačno, pogotovo što smo i u članu 13, i u članu 14. i članu 15. govorili o načelima koja praktično jedno drugo ili isključuju ili potpuno poistovećuju i podržavaju.
Ovo načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja je nešto što se apsolutno podrazumeva, ali ono proističe svakako iz člana 14, načela o stalnom unapređenju kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ne možemo govoriti o efikasnosti zdravstva uopšte, ako ne govorimo o kvalitetu lečenja i nivou zdravstvene zaštite. Ne postoji jeftino, ekonomski efikasno zdravstvo koje je nekvalitetno, koje je u poslednjih nekoliko godina doživelo svoj potpuni slom u smislu njegovog održavanja kvaliteta i praćenja nauke u svetu.
Mi ćemo svakako ovim amandmanima pokazati i šta se dešavalo u poslednjih nekoliko godina, upravo aludirajući na to da ovo ministarstvo i ova vlada posle ovoga što se desilo u zadnjih pet godina nema pravo ni da govori o ovakvim i sličnim načelima, s obzirom da je na nekim osnovnim stavovima pogrešila ili činila pre svega namerne greške, u smislu politizacije zdravstva, neravnomernog rasporeda materijalnih sredstava, neravnomernog razvoja zdravstva u određenim oblastima i određenim delovima Srbije.
Ne može se govoriti o pravima osiguranih lica kada smo u ovom periodu imali umesto tetabulina vodu u ampulama, kada smo imali virus C hepatita u transfuzijama, kada smo imali katastrofalne greške na pojedinim klinikama, o čemu je javnost bila obaveštavana. Onda ne možemo govoriti ni o načelu zaštite prava osiguranika, ne možemo govoriti ni o efikasnosti funkcionisanja zdravstvenog osiguranja.
Ono što je takođe bilo simptomatično u poslednjih nekoliko godina, to je neravnomeran raspored kako aparata, tako i razvoja nekih određenih centara; oni su se najpre vršili prema političkoj pripadnosti i prema onome ko se i kako sviđa određenom ministarstvu.
Zbog toga smatramo da su ova načela, koja bi svakako trebalo da budu osnova svakog zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju, ovde za diskusiju, s obzirom da u poslednjih nekoliko godina imamo evidentan pad nivoa zdravstvene zaštite, da za preventivu ništa nismo uradili, s obzirom da se ne radi ni ono osnovno što bismo morali da uradimo i što zakonom proističe, a to je da se zabrani bar reklama određenih cigareta ili alkohola, što je dokazano da opterećuje i budžet i kasu zdravstva, nego se samo na jedan drugačiji način to prezentuje i predstavlja građanima.
To je sve jedna vrlo sumorna slika kompletnog funkcionisanja zdravstva, koje je bazirano na padu kvaliteta, na korupciji, dezorganizaciji, koje nema svoju strategiju, koje, na kraju, radi od danas do sutra. Nijedan deo postojećeg zakona, koji se samo primenjivao, morao da da svoje rezultate, nije poštovan.
Prema tome, ne možemo govoriti o načelima da će se u narednom periodu pooštravati. Ovo načelo po kojem se ovi zakoni toliko suvoparno obrazlažu postoji i u zakonu koji do sada postoji, samo što se nije poštovao. Kada se do sada nije poštovao, verovatno se neće poštovati ni ubuduće.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovani narodni poslanici, vidimo da ministra nema. On je do sada uvek bio sa nama kada smo pretresali set dosadašnjih zakona iz zdravstvene oblasti, međutim, interesantno je da ga sad nema. Možda se može reći da ima važnijih obaveza, ali samo hoću da podsetim da je Skupština u sistemu parlamentarne demokratije nosilac najvišeg narodnog suvereniteta i da bi zakoni koji se ovde donose i pretresaju trebalo za jednu zemlju da budu najvažniji zakoni.
S druge strane isto hoću da konstatujem da je ovde vrlo malo poslanika iz drugih poslaničkih grupa, da ovi zakoni ne izazivaju interesovanje dovoljno i da je čudno da smo samo mi srpski radikali u poziciji da govorimo. Verovatno neće biti ni odgovora na ono što kažemo. Verovatno će nekom matematikom većine biti izglasani ovi zakoni, ali verujte, ovo smo dužni u ime struke da radimo i u ime građana da ukazujemo na sve manjkavosti i probleme sa kojima smo se susreli čitajući ovakva zakonska rešenja.
Vi ste videli, završavamo sada ovu čitavu grupu amandmana na članove za koje smatramo da nije trebalo da budu.
Čuli ste, načelo stalnog unapređivanja kvaliteta, pa onda ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja, na koji je dao amandman kolega Momir Marković ispred SRS-a.
Postaviću jedno pitanje zbog javnosti. Molio bih odgovor. To je opet na putu onoga što dokazujemo, da fondu ne treba dati monopolsko pravo da raspolaže sredstvima građana Srbije u ovom trenutku, jer ne radi to na najbolji način.
Prekjuče je u listu "Glas" objavljen članak – vakcine za grip ni za lek nigde. Vi znate da je mnogo pričano o opasnosti i o epidemiji ptičjeg gripa. Znata da je i krizni štab oformljen, da je čitav svet na neki način dignut i uplašen. Šta se događa? Mi smo ove godine, upravo zahvaljujući Zavodu i ljudima koji tamo brinu, trebovali 230 hiljada doza vakcine. Od toga je 210 hiljada doza uzeto iz uvoza, a 20 hiljada doza će biti proizvedeno na Institutu "Torlak".
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, da bi zaštita jedne zemlje od gripa bila adekvatna, da 10% populacije bude zaštićeno vakcinom. Nas ima 7,5 miliona, 230 hiljada doza koje imamo izračunajte koliko to obuhvata stanovnika. Da vas samo podsetim, ove godine je Hrvatska, koja ima 4,5 miliona građana, nabavila 750 hiljada ovih vakcina. Znači, gde smo mi, gde je Hrvatska.
Gde je problem? Prvi problem je što vakcine više u svetu nema, zbog velike potražnje, i sada se već stvaraju liste čekanja i u apotekama i u domovima zdravlja. Već se stvara panika kod naroda, a narod treba da zna da neće dobiti i nema mogućnosti, nije ugovoreno to što treba da bude ugovoreno.
Ono što je interesantno u ovakvoj situaciji, kada je veliki interes naroda za vakcinu, 21. oktobra Agencija za lekove (mi smo doneli zakon o njenom radu) dobila je da uradi atest za "Avensisovu", uvoznu vakcinu, 210 hiljada doza, i za našu, 20 hiljada doza iz "Torlaka". "Smit Klajn" se ove godine uopšte nije pojavio, rekao je da ga ne interesuje srpsko tržište. "Kajron" iz Italije, treći ponuđač po kvalitetu i po količini ove vakcine, nije dobio odobren atest iz nepoznatih razloga, a ponudio je 100.000 doza našem tržištu. Znači, ništa se ne događa.
Gde je tu problem? Problem je što je naš Institut "Torlak" doveden u izuzetno tešku poziciju; on je ove godine, za razliku od prošle godine kada je 240.000 doza isporučio, pa mu je to bilo vraćeno, uništeno zbog viška endotoksina, bio u stanju samo 20.000 doza da uradi, kada je najpotrebnije. Zašto? Zato što se u "Torlak" ne ulaže i nije ulagalo svih ovih pet godina. Postoji strateški plan, plaćen parama poreskih obveznika Evrope, koji je jasno rekao šta treba uraditi da se "Torlak" vrati na stare puteve slave kada je bio izvoznik. Čak je i pod sankcijama "Torlak" izvozio vakcine. Ima izvanrednu kooperaciju sa "Pasterom", "Avensisom" i može da bude izvoznik na veća tržišta.
Jasno je stavljeno kako treba da funkcioniše "Torlak" i onda 12. jula 2004. godine finansijski plan, ne ostvaruje se finansijski plan. "Torlak" ima centrifugu koja je 50 godina stara i koja ne može da odradi posao na kvalitetan način za veliku količinu vakcina.
Da vas podsetim, odgovornost za narodno zdravlje leži na Vladi Republike Srbije. Nije to više ni ministar zdravlja, nego je to stvar Vlade Republike Srbije. Osnivač Instituta "Torlak" je država Srbija. Zašto se pet godina ne ulaže u "Torlak" koji ima kadrove, prostor, znanje? Znanje je najvažnije, to je resurs koji se apsolutno svuda ističe kao značajan, a postoji mišljenje dva ekspertska tima, to je plaćeno, nije jeftino, da se uradi i da se kaže kako treba ovaj institut da postigne ono što mi od njega očekujemo, da ima sertifikat Svetske zdravstvene organizacije.
Za ovih 20.000 doza interesantna je stvar što nema još sertifikata od Agencije, čujemo da će biti negativan. Čujemo da je došlo do spora, da Institut tvrdi da je ispravna vakcina, a Agencija tvrdi da nije i evo novog skandala, nove međunarodne arbitraže, novog trošenja para. I, evo gde se iscrpljuju finansijska sredstva našeg naroda i naše zemlje nepotrebno, a onda kresanje javne potrošnje, pošto se ovde radi sve i svašta, ide na račun uzimanja pogrebnih usluga, ide na bolovanje, ide na smanjenje troškova za prevoz.
Znači, ovo je jedno ozbiljno pitanje i ovo će sigurno zabrinuti građane Srbije. Zavod, koji je nadležan za ove poslove, ne radi svoje poslove kako valja. Da ne kažemo samo Zavod; i država Srbija ne čini u ovom trenutku ne ono što je efikasno, što ovaj član govori o efikasnosti i isplativosti, nego na indirektan način dovodi u pitanje zdravlje građana Srbije. Čemu onda ovi deklarativni članovi ovde, kada je vakcinacija jedan od glavnih vidova zaštite onoga što vi zovete javno zdravlje, a mi bismo voleli da se zove uloga države u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Na tim krucijalnim klasičnim temeljima zaštite država se na ovakav način ponaša.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miroljub Marić.

Miroljub Marić

G17 Plus
Želeo bih da se osvrnem posle ove serije od šest amandmana, da kratko prokomentarišem amandmane, ali pre toga želim jednu dobronamernu kritiku da uputim kolegi Momčilovu, koji me fascinira izuzetno dobrom obaveštenošću o problemima u zdravstvu. Moram da priznam da sam daleko manje obavešten od njega i divim mu se sa te strane, ali mislim da je za ovu našu raspravu neracionalno pričati o tim raznim stvarima i preporučujem mu da u nekom od termina raznoraznih televizija, kojih ima hvala bogu dosta u Srbiji, neki termin odvoji i da lepo popriča.
Da ovo što ovde priča kaže na televiziji, da ne pravimo televizijske emisije od zasedanja Narodne skupštine, jer mi ovde imamo konkretne zadatke.
I moji prethodnici koji su govorili o ovim amandmanima uglavnom su pričali ne o nekoj suštini zakona o zdravstvenom osiguranju, nego o problemima u zdravstvu. Mi nesporno tvrdimo da problema u zdravstvu ima mnogo, da su nagomilani i upravo ovim setom zakona želimo da te probleme na neki način kanališemo, vratimo na normalu pojedine, a neka nova rešenja da nam donesu i te kako boljitak u zdravstvu.
Ovde konkretno imamo amandmane, ja ću kratko da se osvrnem da ne bih opstruirao rad po ovoj tački, na član 10 - načelo obaveznosti, član 11 - načelo solidarnosti i uzajamnosti, član 12 - načelo javnosti, član 13 - načelo zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa, član 14 - načelo stalnog unapređivanja kvaliteta obaveznog zdravstvenog osiguranja i član 15 - načelo ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Gospodo, to su načela obaveznog zdravstvenog osiguranja. Lično mislim da nije preglomazno, ni preopširno, ni nepotrebno da se ova načela na početku zakona iznesu, jer mi želimo jedan humanitarni sistem i najnormalnije je da postoje ova načela. Čak su pojedini prethodni govornici rekli da su ova načela u redu, ali da, eto, navodno prave preglomazan zakon.
Smatram da su načela u redu i da treba obavezno da se pridržavamo svih ovih načela. Problem je drugi, što se u praksi pojedina načela i pojedini zakoni ne sprovode. To je sasvim drugi problem i taj problem ćemo morati svi zajedno da rešavamo, da zakone koje donosimo obavezno sprovodimo u praksi.
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Milan Stevović.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Nisam želeo da se javljam na repliku kolegi Mariću, koga izuzetno cenim i koji je častan čovek i dobar lekar, to je van svake sumnje, ali to ne bih mogao da kažem za neke druge članove nekih drugih poslaničkih grupa, neka mi ne bude zamereno.
Vi kažete da nam zamerate što navodimo primer iz života. Ne možemo da pričamo apstraktno, moramo da vežemo za realan život. Ne vidimo svrhu da vodimo sholastičku raspravu. I, nemam tih mogućnosti, vi kažete za televizijsku emisiju, a znate da su mediji kontrolisani. Izbegavam da se pojavljujem na medijima koliko više mogu i gledam da ne odem zbog mnogih stvari upravo da ne bih rekao.
Da se vratim na član koji je na redu, to je član 17. Stalno kažemo da je zakon preopširan, ekstenzivan, deklarativan često puta i ovde smo shvatili nameru u početku zakonopisca da je obavezno osiguranje svim građanima Srbije i sve je to pobrojano u članu 17. Tu imate 25 kategorija. Da bi se obezbedio, postoji član 22. koji dodatno kaže ako baš neko nije, pa onda jeste i svi su oni pobrojani kroz ova dva člana. Sa stanovišta građana koji treba da ostvare pravo iz osiguranja kada čitamo ovaj zakon, ja moram da platim advokata da bih razumeo šta ovde šta znači.
Ako zakon kaže ono što mi predlažemo, da se umesto tačaka sve do 23. uvede prva tačka "svi građani državljani Republike Srbije" a onda se dodaju tačke 23, 24, 25, time bi bili obuhvaćeni praktično svi građani Srbije. Na Odboru smo dobili, ali za mene je to nategnuto, objašnjenje – Ustav kaže tamo ovo, a tamo ono, pa zbog toga mora sve da se pobroji. Ne razumem, ako kažeš "svi" da onda to nije kazao i ono što je rekao Ustav tamo i ovamo. To je moj problem sa elementarnom logikom. Možda je pravna logika nešto drugo. Neki kažu da pravo i pravda nemaju veze, ali mislim da nije baš tako ili je bar intencija da nije tako.
Prema tome, tamo je apsolutno nepotrebno i zbunjujuće ovo nabrajanje sa stanovišta građana. Ako tvrdite, a ne tvrdite ovim zakonom, to nije cilj, vama je cilj decentralizacija ne znam zašto, a mi tvrdimo da decentralizacija treba da ima cilj da se građanin dovede u centar zbivanja i da on odlučuje, to ovaj zakon ne omogućava i to ćemo vam dokazivati. Kako? To se jasno vidi u narednim članovima.
Prema tome, smatramo da apsolutno ovo nabrajanje nije u funkciji tog građanina koji treba da bude u centru zbivanja. Kada kažemo "svi građani Republike Srbije" i plus ove tri kategorije, kazali smo ono što ste vi kazali. Vi nas sada ubeđujete da je to nešto što je van pameti, a ono što ste vi napravili, a nama se čini jako rogobatno, jako teško za razumevanje, da je u redu.