Poštovani narodni poslanici, vidimo da ministra nema. On je do sada uvek bio sa nama kada smo pretresali set dosadašnjih zakona iz zdravstvene oblasti, međutim, interesantno je da ga sad nema. Možda se može reći da ima važnijih obaveza, ali samo hoću da podsetim da je Skupština u sistemu parlamentarne demokratije nosilac najvišeg narodnog suvereniteta i da bi zakoni koji se ovde donose i pretresaju trebalo za jednu zemlju da budu najvažniji zakoni.
S druge strane isto hoću da konstatujem da je ovde vrlo malo poslanika iz drugih poslaničkih grupa, da ovi zakoni ne izazivaju interesovanje dovoljno i da je čudno da smo samo mi srpski radikali u poziciji da govorimo. Verovatno neće biti ni odgovora na ono što kažemo. Verovatno će nekom matematikom većine biti izglasani ovi zakoni, ali verujte, ovo smo dužni u ime struke da radimo i u ime građana da ukazujemo na sve manjkavosti i probleme sa kojima smo se susreli čitajući ovakva zakonska rešenja.
Vi ste videli, završavamo sada ovu čitavu grupu amandmana na članove za koje smatramo da nije trebalo da budu.
Čuli ste, načelo stalnog unapređivanja kvaliteta, pa onda ekonomičnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja, na koji je dao amandman kolega Momir Marković ispred SRS-a.
Postaviću jedno pitanje zbog javnosti. Molio bih odgovor. To je opet na putu onoga što dokazujemo, da fondu ne treba dati monopolsko pravo da raspolaže sredstvima građana Srbije u ovom trenutku, jer ne radi to na najbolji način.
Prekjuče je u listu "Glas" objavljen članak – vakcine za grip ni za lek nigde. Vi znate da je mnogo pričano o opasnosti i o epidemiji ptičjeg gripa. Znata da je i krizni štab oformljen, da je čitav svet na neki način dignut i uplašen. Šta se događa? Mi smo ove godine, upravo zahvaljujući Zavodu i ljudima koji tamo brinu, trebovali 230 hiljada doza vakcine. Od toga je 210 hiljada doza uzeto iz uvoza, a 20 hiljada doza će biti proizvedeno na Institutu "Torlak".
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, da bi zaštita jedne zemlje od gripa bila adekvatna, da 10% populacije bude zaštićeno vakcinom. Nas ima 7,5 miliona, 230 hiljada doza koje imamo izračunajte koliko to obuhvata stanovnika. Da vas samo podsetim, ove godine je Hrvatska, koja ima 4,5 miliona građana, nabavila 750 hiljada ovih vakcina. Znači, gde smo mi, gde je Hrvatska.
Gde je problem? Prvi problem je što vakcine više u svetu nema, zbog velike potražnje, i sada se već stvaraju liste čekanja i u apotekama i u domovima zdravlja. Već se stvara panika kod naroda, a narod treba da zna da neće dobiti i nema mogućnosti, nije ugovoreno to što treba da bude ugovoreno.
Ono što je interesantno u ovakvoj situaciji, kada je veliki interes naroda za vakcinu, 21. oktobra Agencija za lekove (mi smo doneli zakon o njenom radu) dobila je da uradi atest za "Avensisovu", uvoznu vakcinu, 210 hiljada doza, i za našu, 20 hiljada doza iz "Torlaka". "Smit Klajn" se ove godine uopšte nije pojavio, rekao je da ga ne interesuje srpsko tržište. "Kajron" iz Italije, treći ponuđač po kvalitetu i po količini ove vakcine, nije dobio odobren atest iz nepoznatih razloga, a ponudio je 100.000 doza našem tržištu. Znači, ništa se ne događa.
Gde je tu problem? Problem je što je naš Institut "Torlak" doveden u izuzetno tešku poziciju; on je ove godine, za razliku od prošle godine kada je 240.000 doza isporučio, pa mu je to bilo vraćeno, uništeno zbog viška endotoksina, bio u stanju samo 20.000 doza da uradi, kada je najpotrebnije. Zašto? Zato što se u "Torlak" ne ulaže i nije ulagalo svih ovih pet godina. Postoji strateški plan, plaćen parama poreskih obveznika Evrope, koji je jasno rekao šta treba uraditi da se "Torlak" vrati na stare puteve slave kada je bio izvoznik. Čak je i pod sankcijama "Torlak" izvozio vakcine. Ima izvanrednu kooperaciju sa "Pasterom", "Avensisom" i može da bude izvoznik na veća tržišta.
Jasno je stavljeno kako treba da funkcioniše "Torlak" i onda 12. jula 2004. godine finansijski plan, ne ostvaruje se finansijski plan. "Torlak" ima centrifugu koja je 50 godina stara i koja ne može da odradi posao na kvalitetan način za veliku količinu vakcina.
Da vas podsetim, odgovornost za narodno zdravlje leži na Vladi Republike Srbije. Nije to više ni ministar zdravlja, nego je to stvar Vlade Republike Srbije. Osnivač Instituta "Torlak" je država Srbija. Zašto se pet godina ne ulaže u "Torlak" koji ima kadrove, prostor, znanje? Znanje je najvažnije, to je resurs koji se apsolutno svuda ističe kao značajan, a postoji mišljenje dva ekspertska tima, to je plaćeno, nije jeftino, da se uradi i da se kaže kako treba ovaj institut da postigne ono što mi od njega očekujemo, da ima sertifikat Svetske zdravstvene organizacije.
Za ovih 20.000 doza interesantna je stvar što nema još sertifikata od Agencije, čujemo da će biti negativan. Čujemo da je došlo do spora, da Institut tvrdi da je ispravna vakcina, a Agencija tvrdi da nije i evo novog skandala, nove međunarodne arbitraže, novog trošenja para. I, evo gde se iscrpljuju finansijska sredstva našeg naroda i naše zemlje nepotrebno, a onda kresanje javne potrošnje, pošto se ovde radi sve i svašta, ide na račun uzimanja pogrebnih usluga, ide na bolovanje, ide na smanjenje troškova za prevoz.
Znači, ovo je jedno ozbiljno pitanje i ovo će sigurno zabrinuti građane Srbije. Zavod, koji je nadležan za ove poslove, ne radi svoje poslove kako valja. Da ne kažemo samo Zavod; i država Srbija ne čini u ovom trenutku ne ono što je efikasno, što ovaj član govori o efikasnosti i isplativosti, nego na indirektan način dovodi u pitanje zdravlje građana Srbije. Čemu onda ovi deklarativni članovi ovde, kada je vakcinacija jedan od glavnih vidova zaštite onoga što vi zovete javno zdravlje, a mi bismo voleli da se zove uloga države u ostvarivanju zdravstvene zaštite. Na tim krucijalnim klasičnim temeljima zaštite država se na ovakav način ponaša.