Poštovane koleginice i kolege, polako ulazimo u ono što je sama materija zakona, koja će valjda zadovoljiti sada i druge poslaničke grupe, da je manje apstraktna i više konkretna. Poslanik, gospodin Glišić, ispred Srpske radikalne stranke je intervenisao. Ovde se govori o pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Vi ovde imate nabrojana ta prava i kaže se – pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika, pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite (u daljem tekstu: naknada troškova prevoza).
Vidite, tu fali jedno pravo, nema nadoknade za troškove sahrane. Smatra se da to nije u redu. Odgovor je – ako je neko ispod praga siromaštva, ako nema dovoljno para, baš ni malo, onda će to biti iz budžeta nadoknađeno. Dobro, da to i usvojimo. To je ta reformska novina – da uskraćuješ prava. Protiv toga smo da uskraćuješ prava.
Društva u tranziciji imaju problem da restrukturiraju privredu, zna se da vlasništvo iz državnog mora da pređe u privatno, javni sektor mora da se restrukturiše, a to ovde nije urađeno. Kada nije urađeno ono što je trebalo da se dogodi i u javnom sektoru i da se obavi privatizacija na način na koji bi to valjalo da se uradi, onda se poseže za kresanjem javne potrošnje na račun zdravstva.
Nije ovaj narod toliko zdrav da treba kresati i odatle. To je naša osnovna poruka, ali kažemo i dodatnu poruku - ne troši se na pravi i racionalan način ovaj dinar koji se izdvaja za zdravstvo danas u Srbiji. I, ovaj zakon sprečava da se uspostave racionalniji modeli prikupljanja novca i raspolaganja njime. To ćemo dokazivati.
Šta je sporno? Sporan je naredni stav: "Prava iz zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog člana ostvaruju se pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen, ako ovim zakonom nije drugačije određeno".
Šta to znači? Ako neko radi kod nekog poslodavca, a poslodavac nije uplatio svoje obaveze, on nema prava da koristi ova nabrojana prava. Znači, on će platiti iz svog džepa pa verovatno juriti nekom građanskom ili ne znam kakvom parnicom onog ko nije doznačio sredstva, a vi znate kako kod nas na sudu idu ti procesi i znate kada će on to pravo ostvariti, da vam ne pričam.
Mi kažemo da se ne može lišavati proklamovanog prava osigurani građanin ukoliko je krivac za neuplaćivanje doprinosa poslodavac ili drugo pravno lice. Šta znači onda princip solidarnosti na koji se poziva predlagač zakona? Zakon jedne države, jedan sistem pravni mora biti koherentan.
Ako hoćemo da kažnjavamo onoga ko ne izvršava obaveze, kaznimo krivca, poslodavca i neka država juri njega, neka ona uđe u spor sa njim. Znate, kada su se pojavile fiskalne kase, ovi računi i kako je to išlo, oni što prodaju bureke, peciva i ćevape ako ne daju jedan račun njima zatvore radnju. Finansijska policija postoji. Znači, ima raznih mehanizama.
Neko će mi reći da to nije po Ustavu, po ovome ili onome. Mi pišemo zakone. Stvaramo zakonsku podlogu i osnovu da to bude moguće. Zar to nije logično?
Zašto ja to kažem? Sada ću morati kolegu Marića da razočaram, opet idem na život. Ja sam dobio pismo, Odbor je dobio pismo i ja ću ga celog pročitati, pa vi sudite da li to SRS sada izmišlja i bavi se nekom opstrukcijom.
Neću da čitam ime i prezime, nije u redu. Kaže se: "Radnik sam AD "Jahorina" u Kraljevu. Prošle godine, tačnije 12. juna, imala sam infarkt miokarda. Od tada sam na neprekidnom lečenju, odnosno bolovanju. Republički zavod za zdravstvenu zaštitu za Raški okrug - Filijala u Kraljevu isplaćivala mi je naknadu sa pripadajućim doprinosom, zaključno sa aprilom 2005. godine, kada je isplata obustavljena. Pomenuta filijala u Kraljevu je prestala da prima moje doznake, sa obrazloženjem da im je direktor Zavoda - Beograd Svetlana Vukajlović dostavila uputstvo početkom maja 2005. godine, prema kome zabranjuje isplatu bolovanja osiguranicima čiji poslodavci ne uplaćuju doprinose za ostale zaposlene.
S obzirom da sam težak srčani bolesnik, da mi za lečenje treba mesečno najmanje 4.000 dinara, da sam od strane lekarske komisije upućena na invalidsku komisiju, smatram da uputstva pomenutog direktora nisu relevantna za obustavu isplate bolovanja, a time i prekida radnog staža. Tim pre u ovom slučaju direktor flagrantno krši zakon, povređujući odredbe člana 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju koji predviđa naknadu zarade za slučajeve privremene sprečenosti za rad iz člana 30. ovog zakona i da prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac, a dalje Republički zavod.
U prilog ovome navodim da sam 28 godina bila rukovodilac u proizvodnji, radeći kao pomoćnik direktora, tehnički direktor i generalni direktor. Posao sam savesno i uspešno obavljala, ali zbog tog posla sam doživela srčani udar. Smatram da je ovim prethodnim prema meni postupljeno nekorektno, nehumano i nezakonito i da niko nema pravo da mi u ovoj situaciji oduzima pravo na život.
Direktorka je upravo ovom sramnom odlukom izvršila eutanaziju nada mnom. Ko joj je dao to pravo? Ministar, Vlada, premijer, Evropska unija ili neko deseti? Zar sa takvim odnosom prema ljudima mislimo da se približimo humanom društvu EU?
Nisam protiv uplate doprinosa, naprotiv, to sam radila kao rukovodilac društvenog preduzeća i svesna sam toga da na tome treba i dalje insistirati da bi se popunili odgovarajući fondovi. Iz sadašnje pozicije sam nemoćna da utičem na vlasnika preduzeća da uplaćuje doprinose. Neka direktorka i odgovorne institucije rade svoj posao i neka ide sa svojim plaćanjem doprinosa. Očigledno je da je direktorka ovde postavila stvari naopako kažnjavajući bolesne i nemoćne, a ne vlasnike preduzeća. Zahtevam da se moj slučaj pod hitno reši u skladu sa zakonom..." i tako dalje.
Neko me je pitao čemu aplikacija; pa, mene ovo pogađa. Ako vas ne pogađa i ako vi možete ledenim tonom ovo da čitate, čestitam vam. To je neko od ljudskih svojstava. Nemojte meni zamerati ako moj glas možda i zadrhti malo; i, da ne širim tu priču.
Prema tome, smatramo da ovakva novina i da se ovo zove reformom u ovoj situaciji, u ovom društvu... Zašto mi pričamo o tim brojkama stalno? Upravo zbog ovoga, ovo je zemlja siromašnih građana. Svi međunarodni faktori kažu da je socijalna zaštita jedan od najvažnijih poslova koje moramo da imamo kao zemlja u tranziciji i da moramo voditi veliku brigu.
Nije urađena privatizacija kako treba, nemaju ljudi posla, nezaposlenost raste. Siva ekonomija nije suzbijena. Prođite glavnim ulicama i gledajte tezge i šta ćete sve na tezgama naći. To je kritikovano u nekom periodu kada su radikali participirali u vlasti, ali kada su bile sankcije i kada je bio rat. Sada toga nema. Pet godina je prošlo.
Da li je ovo što građani govore nama neki nauk? Koga mi predstavljamo sa našim primerima kakvi jesu? Da li možemo preko toga da prelazimo? Ne kažem ja ni ministru, ne kažem ni zakonopiscu, ovo direktno kažem Vladi Srbije – da li su građani zaslužili da nam pišu ovakva pisma? Šta mi da im odgovorimo? Tu odgovora nema. Ima rešenja zakonskih i mi ćemo kazati opet kasnije kako bi SRS koncipirala jedan ovakav zakon prema međunarodnim standardima koje propisuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka koja je i ovde dosta projekata finansirala i dan-danas finansira.
Zalažem se i apelujem na vašu ljudsku svest, mislim da svi imate to, apelujem na vas da se izmeni ovaj amandman i da se prihvati ovaj predlog kolege Glišića. Nema ovde demagogije. Neko će reći, bavimo se socijalnom demagogijom. Nije tačno.
Bavimo se golim životom, bavimo se nesrećnom sudbinom naroda i verujem da i zakonodavac u suštini želi da postigne dobre efekte. Ne sumnjam u dobru nameru, samo kažem – rešenja nisu dobra i nisu na liniji onoga što savremeni svet i Evropa poznaje.
Utoliko upućujem ove primedbe i čitava grupa poslanika SRS, verujte, ne bavimo se socijalnom demagogijom, a smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman. Ko će prihvatiti? Nema ministra. Ko? Sede njegovi saradnici i vode beleške. Mi smo to kroz ove amandmane i Vlada je to videla...
Neverovatno mi je, verujte, da može neko da ukida dosadašnja prava i da kaže da je to civilizacijski domet i da govori u načelu o sveobuhvatnosti i da govori o solidarnosti i o generacijskoj solidarnosti. To ne razumem. To bih voleo da mi neko objasni, kako je moguće one gore navedene principe dovesti u sklad sa ovim odredbama zakona. Čudi me da nekome ko pripada levoj opciji, ima takvih stranaka ovde, to ne predstavlja problem.
Toliko sam imao povodom ovog amandmana koji je kolega Glišić uložio. Apsolutno smatram da bi trebalo da ga usvojite. Ako ga ne usvojite ostaje gorak ukus nama radikalima, ali ostaje i informacija narodu kako se sprovode reforme na štetu naroda i njegovog zdravlja.