PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 25.11.2005.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

8. dan rada

25.11.2005

Sednicu je otvorio: Vojislav Mihailović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:30

OBRAĆANJA

...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Da li i vi tražite repliku? Da. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branislav Blažić

Srpska radikalna stranka
Mislim da su već objasnile kolege oko ove replike, oko prevencije. Ono zbog čega želim posebno da se osvrnem, to je komentar kolege poslanika da je G17 plus u Aleksandrovcu napravio dom zdravlja. Dom zdravlja u Aleksandrovcu napravio je narod i ova država. Mislim da je krajnje vreme da pojedine stranke, a pogotovo te minorne sa 1% uporišta u narodu, prestanu da uzimaju sebi za pravo da one nešto prave i nešto rade u ovoj zemlji.
Ta politizacija na koju mi upravo ukazujemo sve vreme i kroz naše diskusije, potpuna politizacija čitavog društva, gde se sve deli na političke stranke, gde se direktori zdravstva biraju po političkoj pripadnosti, a ne po kvalitetu, nas je i dovela ovde gde nas je dovela. Upravo najveće moralno posrtanje je kroz politizaciju i kroz ovakve priče – to je uradio G17; onda se postavlja pitanje – a šta, onda je verovatno G17 uradio sve zlo u zdravstvu koje postoji i koje je evidentno i na koje mi ukazujemo?
...
Pokret obnove Kraljevine Srbije

Vojislav Mihailović

Nova Srbija i samostalni poslanici 9+9 | Predsedava
Hvala. Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)

Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Stojanović-Plavšić.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Nedeljković.

Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miroslav Nedeljković. Izvolite.

Miroslav Nedeljković

Ovde u članu 45. je uvedena još jedna vrlo ozbiljna restriktivna mera, a što se tiče prava na zdravstvenu zaštitu, ovde su pobrojane bolesti, stanja kod kojih će Fond zdravstvene zaštite podmirivati cenu, odnosno troškove lečenja sa 100%. Tu je na jednom mestu navedeno da će sa 100% biti pokrivene bolesti starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju. Kao prvo, to je vrlo neprecizna odredba, šta znači "starijih lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju", ko će to procenjivati. Nije uopšte uvedena neka starosna granica, toliko i toliko godina, pa iznad toga.
Predlažemo da se ova neprecizna odredba briše i da se umesto toga predvidi da sve osobe starije od 65 godina imaju zdravstvenu zaštitu čiji se troškovi pokrivaju sa 100% sredstvima fonda. Odgovor predlagača, odnosno obrazloženje zašto se to ne prihvata, jeste – ako bi se to prihvatilo, povećala bi se planirana izdvajanja Republičkog zavoda za ove namene. Jasno da bi se povećala, ali zašto onda toliko u tim nekim uvodnim napomenama, načelima obećavate mnogo veći stepen zdravstvene zaštite na teret sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Šta čeka starije osobe? Njihova perspektiva je vrlo sumorna, kada pogledamo koje su zdravstvene usluge koje se neće pokrivati sa 100%, ovde imamo nekoliko grupa tih zdravstvenih usluga, neke koje će se pokrivati sa 95%, a između ostalog tu je intenzivna nega u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Stare osobe će tu intenzivnu negu u bolnicama koristiti u najvećem procentu, kao što je i prirodno, jer to je populacija koja je najviše izložena bolestima.
Operativni zahvati koji se izvode u operacionoj sali, uključujući implantate za najsloženije i najskuplje zdravstvene usluge; pa, stare osobe su prinuđene da koriste i te zdravstvene usluge. Ovo znači da će 5% od te cene snositi sami osiguranici. S obzirom da su to složene operacije i da se tu ugrađuju skupi implantati, to će biti papreno visoke cene za ovu kategoriju osiguranika koji žive od penzije. Kao što sam već rekao, penzije će biti sve manje i manje u relativnom iznosu.
To su najsloženije laboratorijske, rendgenske i druge dijagnostičke i terapijske procedure, koje sami osiguranici ne traže, nego se propisuju u cilju dijagnostike od strane lekara.
Najmanje 80% od cene zdravstvene usluge iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, znači, do 20% od ukupne cene će stari ljudi, penzioneri plaćati iz svog džepa za preglede i lečenje od strane izabranog lekara i lekara specijaliste. To znači, ona participacija za običan pregled će iznositi do 20% od pune cene. Za laboratorijske, rendgen i druge dijagnostičke terapijske procedure takođe 20%.
Kućno lečenje, takođe. Stare osobe će najviše imati potrebe, kao što sada stvari stoje, za tim kućnim lečenjem, pa ako kućno lečenje shvatimo kao jednu od mera obavezne zdravstvene zaštite, a ne kao nekakav hir pacijenata, onda shvatamo da će biti veliko opterećenje, neće moći sebi da priušte kućno lečenje i kada je medicinski indikovano.
Stacionarno lečenje, kao i rehabilitacija u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi. Znači, fizikalna medicina, rehabilitacija posle bolesti kojima su najviše izložene kategorije starih lica praktično opet će biti nedostupne ovoj kategoriji osiguranika. Kako će platiti 20% od pune cene penzioner koji ima prosečnu penziju?
Pregledi i lečenje u dnevnoj bolnici – uopšte ne vidim zašto se destimuliše lečenje u dnevnoj bolnici kada je za Republički zavod za zdravstveno osiguranje mnogo prihvatljivije, racionalnije i jeftinije nego lečenje na klasičan način. Lečenje u dnevnoj bolnici opet nije nekakva specijalna usluga po želji pacijenta.
Medicinsko-tehnička pomagala – opet će 20% platiti sam osiguranik.
Najmanje 65% od cene zdravstvene usluge će pokrivati Fond, a to znači 35% će plaćati i ova kategorija, najstariji, a evo ovde spadaju očna i slušna pomagala za odrasle.
Vraćamo se na ono naše zapažanje od početka diskusije o ovom zakonu. Znači, obećava se da se ništa neće pogoršati i sve će se poboljšati, a u praksi, kada analiziramo član po član, vidimo da je situacija potpuno obrnuta i potpuno logična sa stanovišta toga da je MMF naložio Vladi da smanji javnu potrošnju i kroz ovaj zakon.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Hvala vam, gospodine Nedeljkoviću. Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov. Izvinite, molim vas, gospođo Dacin, pošto prvo iz jedne poslaničke grupe, pa onda iz druge, tako je lakše pratiti stručnoj službi. Hvala. Izvolite.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Poštovane koleginice i kolege, evo nas u centru zbivanja. Ovo je najvažniji član. Ovaj član ima za ambiciju da definiše paket zdravstvenih usluga i tu je sada suština zakona jasna potpuno. Zakonodavac je želeo da sve obuhvati obaveznim zdravstvenim osiguranjem i to je u redu. Nemamo ništa protiv. Dao je širok dijapazon prava pacijentima deklarativno i to je u redu. Pare će da nadoknađuju nedostatak ko ne bude imao iz participacije i to je jasno. On je zamislio sebi takav metod.
Ovaj paket koji je ovde na ovakav način napravljen po nama nije dobar iz više razloga. Taj paket je kritikovala i ova institucija, znači Kancelarija Svetske banke u Beogradu, evo dokumenta, rekao sam, pokazaću vam ga. Mi smo to pismo dobili i osnovne zamerke su bile da je velika brzina i finalizacija ovog zakona, a rečeno je – brzopleto je donet zakon, ogroman je paket beneficija, neprimeren sredstvima kojima raspolažete. Nema nijednog instrumenta za povećanje efikasnosti i sputavanje cena tj. troškova i nedostaje unutrašnja kontrola, što daje elemente moguće korupcije da se ostvari. To vam je rekla u ovom pismu pre par dana ova gospođa koja se ovde potpisala i nazvala našeg ministra ekselencijom.
Da bi mogao paket da se na ovakav način napravi, onda mora prvo da postoji u Skupštini usvojena zdravstvena politika. Kad pričamo o stavu SRS-a, da ne kažete - vi samo rušite, derogirate, a ne dajete rešenja, evo rešenja Srpske radikalne stranke, potpomognutog najvećim ekspertima i umovima koje ovaj narod ima, a koji su svetski priznati i imaju svetsku licencu. O tome ću kazati nešto kasnije par reči.
Treba prvo znati kakve su stvarne zdravstvene potrebe našeg naroda. Moraš imati analizu od čega se najviše boluje i koliko, da izmeriš brojkama, pa kolika su sredstva potrebna da možeš da realizuješ ono što si predvideo paketom. Uz zakon bi zato morao da ide dokument o obimu, sadržaju i standardu zdravstvene zaštite, jer samo na osnovu njega mogu da se procene i sredstva. Znači, kad si izdvojio šta je problem i ko ti je problem, onda kažeš – ja ću to da lečim na ovakav način, ovim metodama, ovim postupcima, lekovima itd., i da izračunaš koliko to košta.
Jasno je da ovde nema početne finansijske konstrukcije. Naredni član 47, na koji smo mi takođe uložili amandman, dozvoliće harmoniku da se svake godine menjaju uslovi kada je u pitanju obim zdravstvene zaštite, standardi.
Ako nemaš politiku na nacionalnom nivou, donetu od ove skupštine, nemaš pravu... Ono što postoji, što je Vlada Srbije 2001. donela, to ne zadovoljava i Svetska banka je kazala da je konfuzno i nejasno. Pokazivao sam vam taj dokument.
Srpska radikalna stranka kaže – ciljevi i prioriteti zdravstvene politike moraju biti očuvanje biološkog integriteta nacije, jer mi biološki nestajemo sa ovih prostora. Nije bela kuga ta koja je ključna, jeste i ona važna, a ovaj naš medicinski deo kaže – preveliko umiranje i umiranje koje se može sprečiti je to što dodatno dovodi da nestajemo s ovih prostora.
Isto tako kažemo, i po stoti put ponavljamo, da to nije operacija jetre, za koju svaka čast ekipi koja je uradila, i transplantacija, nego prevencija da do toga ne dođe.
To je stavljanje u prvi plan primarne zdravstvene zaštite, što nije urađeno ni predlogom reforme koja nam se nudi, pod firmom da je to korak napred, a ne vidimo ni kada će biti urađeno, prvenstveno zbog toga što se nije išlo na orijentaciju porodičnog lekara kao nosioca primarne zdravstvene zaštite, sa timom konsultanata, ginekologom, pedijatrom, stomatologom, rendgenologom itd.
To je naša filozofija koju vam iznosimo; a kako treba da izgleda paket usluga? Treba da izgleda ovako, ovo je zakon Republike Srpske, koji su pisali stvarni eksperti i koji je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, koji kaže – odluka o minimalnom paketu osnovne zdravstvene zaštite; on pobroji prvo kategorije, a kategorije su rizične, one grupe koje su vulnerabilne, a to su trudnice, deca, osobe preko 65 godina, osobe koje nemaju materijalnih sredstava. Onda kaže koje će mere, pošto je izmerio koji su mu glavni problemi, da preduzima, pa kaže, prvo, preventiva. Na kraju, u završnom članu, za zdravstvenu zaštitu, pobroji 10 tačaka, izdvojiće se toliko i toliko para. Onda je to jasna računica i onda je to pravi paket usluga.
Taj paket preporučuje Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka. Zašto je Svetska banka - savetnik odustala od insistiranja na svom konceptu, koji zagovara u celom svetu, organizuje silne škole, seminare, zašto u ovom slučaju, nama je nejasno. Nejasno nam je zašto se odustalo od koncepta porodične medicine, kad se govori da idemo u Evropu. Kad ovo kažem mislim na Deklaraciju iz 2002. godine - porodična medicina u Evropi, na definiciju te medicine.
Ovaj vam paket ne valja, on je finansijski neodrživ, preširoka ovlašćenja daje nepotrebno. Vi dajete pravo nekome ko ima reumu. Nisu reumatske bolesti one koje treba da budu pokrivene sto posto. Kazao sam, karikiram, ima reumu Karić, ima neko ko ima malo para i onda imaju sto posto zaštitu i jedan i drugi. Nije u redu da imaju. Ne mogu imati. Niste ispoštovali elementarne osnove. Bili ste dužni.
Reći ćemo vam koje druge dokumente Svetske zdravstvene organizacije niste ispoštovali da uradite ovakav paket, a da Svetska banka i Svetska zdravstvena organizacija kažu da je paket drugačiji, i knjigu ću vam pokazati; ako treba i da vam poklonim, ja sam iščitao, ako treba i vama da pročitate, hoću, da narodu bude bolje, kažite, ako škrtarite na literaturi, ne znam ni ja šta je problem, ali možemo i to da rešimo.
Prema tome, ovo je ključni član. Ovako kako je donet nije dobro donet i onda ne možemo govoriti o reformi. On je finansijski neodrživ i to je problem.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Izvolite, gospođo Dacin.
Po članu 128. svi poslanici mogu da koriste i biblioteku.

Živodarka Dacin

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, Socijalistička partija Srbije se uvek zalagala ne samo za ostvarivanje prava, nego zaista i za realnu zaštitu najugroženije kategorije stanovništva, a to su pre svega za nas deca, majke i stari. I ovom prilikom želim da se zahvalim Vladi Republike Srbije i resornom ministarstvu, koje je baš po pitanju ove najosetljivije kategorije usvojilo naših šest amandmana koje je podneo poslanički klub SPS.
Ovde je kolega Nedeljković apsolutno u pravu i želim da kažem da će poslanička grupa podržati ovaj amandman u danu za glasanje. Zašto? Složila bih se sa tim da ova definicija starijih lica, bez obzira što se ovde tačno misli na teško telesno ili duševno ometene u razvoju, ja bih rekla sva starija lica, jeste relativan pojam. Tačno je i svi mi želimo da kažemo da nije bitno koliko imamo godina, već, zapravo, kako se osećamo, a osećaćemo se onoliko dobro koliko budemo bili zdravi. Ako je neko na svoju nesreću ozbiljno bolestan, da ne kažem ako ima telesnih oštećenja, kao što se ovde govori, onda možemo da govorimo da je i čovek od 45 godina starije lice.
Znači, definitivno mi do sada znamo da smo uglavnom pod starijim licima podrazumevali sve osobe preko 65 godina. Pozdravila bih ovaj amandman kolege Nedeljkovića, ali isto tako ne bih isključila ni ova lica koja su teško telesno ili duševno ometena u razvoju, s tim što bi zaista tu bilo vrlo teško odrediti limit godina.
Naravno da i mi kao poslanička grupa imamo amandman na član 45. i mislim da je to ključni amandman, koji je ovde najsporniji, rekla bih, u zakonu o zdravstvenom osiguranju. Zašto? Zato što se uvodi ova participacija. Naravno, tu postoji uvek ona dilema da li je čaša polupuna ili poluprazna, jer ja sam i u načelnoj raspravi govorila, ako meni zakonopisac kaže najmanje, ja želim da mislim da će to biti 99; 99 će platiti republički fond, a 0,01 platiće kao onu redovnu participaciju na koju su naši pacijenti navikli. Čak, u nekoj komunikaciji sa ministrom rečeno nam je da se praktično ovim zakonom, usvajanjem, a videli smo kasnije i zašto, u 2006. godini praktično ništa novo neće dešavati.
Bez obzira što ima novina, konačno zato i jeste sistemski zakon, ipak mi ne možemo da zamislimo kako će to biti, kako će se implementirati i kako će funkcionisati zdravstveno osiguranje i praktično plaćanje zdravstvenih usluga zdravstvenim ustanovama po ovom zakonu. Ne bude li nešto dobro, budemo li videli, u zavisnosti od toga koji amandmani u kom stepenu će poboljšati ove zakone, zaista smatram, pogotovo što je to nov i što je sistemski, da nije nemoguće da za par meseci sednemo ponovo i da imamo izmene i dopune istog ovog zakona i da tada, ukoliko smo nešto i prevideli, ispravimo.
Verujte, zakoni su vrlo ozbiljni, bilo je više čitanja, a rekla bih sada, kada zaista apsolutno pažljivo pratim svakog govornika i svaki amandman, da je bilo potrebno još mnogo toga možda učiniti da bi ovaj zakon bio kvalitetniji, bar za primenu.

Predrag Marković

G17 Plus | Predsedava
Još neka poslanička grupa po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Stevanović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Toma Bušetić i Bojan Kekić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Toma Bušetić.

Toma Bušetić

Socijalistička partija Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, gospodo iz Ministarstva, kao što reče moja koleginica Živodarka Dacin, ovo je ključni amandman, ovo je ključni član u ovom zakonu, ključni sa aspekta pre svega programa SPS-a. Mi se zalažemo da zdravstvene usluge koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog osiguranja budu stopostotne i da nema participacije. Mislimo da je to jedno vrhunsko dostignuće iz nekog bivšeg sistema, iz vremena socijalizma, sve te vrednosti Socijalistička partija Srbije je negovala tokom devedesetih godina.
Naravno da je bilo dosta problema i da je bilo dosta tih usluga koje su bile i refundirane i plaćene od samih osiguranika, ali ono na čemu mi insistiramo je da u zakonu mora da bude tako zapisano, pa ako nema dovoljno sredstava ta sredstva mogu da se nadomeste na druge načine. U krajnjem slučaju, to sam govorio i prošli put kada smo govorili o zakonu u načelu, državni dug prema pojedincu nikada ne propada. Da li će biti naplaćen za šest meseci, za godinu dana, sve je to bolje rešenje, nego što je rešenje koje se nudi u ovom predlogu zakona, da imamo participaciju u visini od 5% do 30%.
Kada govorimo o intenzivnoj nezi, tu je predviđena participacija od 5%. Kada govorimo o složenim operativnim zahvatima isto je 5%. U datim okolnostima ljudi mogu da budu više dana na intenzivnoj nezi, mogu da budu i takvi složeni operativni zahvati da budu duže u bolnicama, i ovaj procenat, 5%, može da bude veoma velika suma novca za veliki deo stanovništva.
Stanovništvo je bolesno, siromašno i, ako ne drugde, bar u zdravstvenoj zaštiti svi treba da budemo jednaki, i bogati i siromašni.
Mislim da je to jedan vrhunski princip, od koga Socijalistička partija Srbije nije odstupila ni u najtežim vremenima, a ne odstupa ni danas, kada kažemo da je bolje, a verujte, u ovoj zemlji, u ovoj državi posle 5. oktobra ništa nije bolje, takoreći sve je gore. Znači, ključno naše zalaganje je za besplatno lečenje.
Ako govorimo o participaciji kao o nekom značajnom finansijskom efektu, mi smo analizirali kakvi će efekti biti ako se primeni ovaj zakon i ove odredbe zakona, znači, 5%, 20%, 35%; verujte da je učešće participacije u ukupnim prihodima Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje veoma malo. Mislim da je to učešće participacije nekoliko procenata od ukupnog prihoda, a ukupni prihod za 2006. godinu je oko 113 milijardi.
Šta to znači? Ako su ti efekti od participacije veoma mali, veoma niski, a s druge strane veoma opterećujući za svakog čoveka koji nema dovoljno novca, a veliki broj ljudi u Srbiji danas, po mom dubokom uverenju 60 - 70%, živi ispod nekog minimalnog nivoa, i ako znam da su ovde neke kolege, pre svega iz G17, govorile da je sada siromaštvo svedeno na 10 - 20%, to nije istina. Siromaštvo nikada nije bilo veće nego što je danas. Nikada veće raslojavanje stanovništva nije nego što je danas.
Znači, kada govorimo o samom fondu, pokazatelj da sam u pravu jeste stabilnost fonda. Verujte da sada učešće zaposlenih, odnosno doprinosi od zaposlenih lica, mislim pre svega na ove državne strukture, možda ova dobrostojeća preduzeća koja su se privatizovala, to učešće je oko 70% u ukupnim prihodima zavoda, odnosno republičkog fonda. Ranije, u tim najgorim vremenima, to učešće je bilo preko 80%.
Najveća stabilnost fonda jeste kada imamo te uplate, te doprinose od ljudi koji su zaposleni, pre svega u državnom sektoru i u onim društvenim preduzećima koja su radila dobro. Sada se to poremetilo i očigledno, po mom dubokom mišljenju, neće se ta situacija popraviti u nekom narednom periodu.
Jednostavno, broj zaposlenih je ključna odredba, ključna stvar kada je reč o stabilnosti fonda. Nemamo doprinose, ukoliko imamo stalno smanjivanje broja zaposlenih u svim preduzećima. Da li znate da imamo ovih meseci, pa i ovih svih godina, stalne zahteve međunarodnih finansijskih organizacija da smanjimo broj zaposlenih svuda i na svakom mestu i u javnim preduzećima. Ranije je to bilo i u svim ovim privatizovanim firmama.
Uvek smo govorili da je privatizacija u Srbiji loša iz niza razloga. Jedan od najvažnijih razloga jeste to što je svuda došlo do smanjenja broja zaposlenih. Kada u jednoj cementari imamo 3.000 radnika i 3.000 ljudi plaćalo je doprinose, sada ih imamo 700 i 700 plaća doprinose, ne može taj fond da bude u boljem položaju nego što je to bilo ranije, i ako znamo da i plate nisu bogzna kako povećane.
Hvale se ovi iz duvanske industrije, to je sjajno, neki njihov direktor je rekao kako je sada prosečna plata 1.000 evra, a oni su rekli – kada saberemo plate svih rukovodilaca, uglavnom stranaca, i nas običnih ljudi to blage veze nema. Ta prosečna plata je možda 300, 400 evra i za 200 evra manja nego u vremenu kada duvanska industrija nije bila privatizovana, kada je bila u državnoj svojini.
Iz tih razloga, nije ministar ovde, uvek preporučujemo da budu obazrivi kada je reč o međunarodnim finansijskim organizacijama. MMF i Svetska banka – ja sam uveren da će i Tomici Milosavljeviću, ministar je iz Paraćina, dosaditi više i Svetska banka i MMF, jer su njihovi zahtevi stalno jedni te isti: smanjiti broj zaposlenih, povećati poreze, smanjiti javnu potrošnju, manje dati za školstvo, zdravstvo, za sve ove potrebe, a njima što više vraćati dugove.
Kada smo kod tih dugova, ovde je jutros bila jedna polemika vezana za naše obaveze, pa ne znam, otpisaće nam dug ova banka, te druga banka, te Londonski klub, te Pariski klub, te biće bolje. Molim vas, sva ova zaduženja su došla u vreme Tita i u vreme komunizma, a u vreme Slobodana Miloševića i u vreme SPS-a mi se nismo zadužili ništa. Šta je tu apsurd? Apsurd je što su oni nama te kamate računali svih ovih godina, a istovremeno naša sredstva koja su zamrznuta u bankama u Americi, verujem da još uvek ta sredstva nismo dobili. To ništa ne važi.
Prema tome, tu je jedna ogromna nepravda i upravo iz tih razloga kada govorimo o ulozi međunarodnih finansijskih organizacija uvek svi članovi Vlade treba da imaju na umu kako se međunarodne finansijske organizacije ponašaju. Međunarodne finansijske organizacije kada daju kredite nerazvijenim zemljama kažu – ovo vam je za razvoj demokratije, tu ćete imati ne znam koliko milijardi, ali te pare se čuvaju u našim bankama i tu vam je kamata 4%. Kada te iste države traže kredite za razvoj ekonomije, industrije, poljoprivrede, tu dolaze drugi krediti gde je kamata 15 - 20%. Prema tome, o ovome treba dobro voditi računa.
Da zaključim, kada je reč o ovom našem amandmanu, zalažemo se za brisanje participacije, za besplatno zdravstveno lečenje. To je najhumanija stvar i ono što razlikuje nas od svih drugih političkih partija, mi smo jedini predložili ovaj amandman, znači da nema participacije. To je normalno, jer SPS je jedina relevantna levica na političkoj sceni Srbije. Sve druge političke partije koje su relevantne i važne su desnica i normalno je da u njihovom programu to ne piše; da su pravili te amandmane ne bi bili DSS, SRS i ostale, bili bi druga politička partija ili krajnja socijalna demagogija. To u njihovim programima ne piše. Demokrate jesu navodno neka levica, ali oni su apsolutno povezani sa međunarodnim finansijskim organizacijama i oni su izvršioci te najgore politike u Srbiji koja je bila.
Na kraju želim da kažem i iskoristim ovu priliku da predsedniku Skupštine uputim zahtev da se u što hitnije vreme na dnevni red stavi rezolucija za puštanje na slobodu našeg predsednika Slobodana Miloševića, radi neophodnog lečenja. Predsednik Milošević je ozbiljno bolestan, treba da bude na slobodi.
Ova vlada i ova skupština treba da daju garancije za čoveka koji je najzaslužniji što se agonija koja se dešava posle 5. oktobra odložila i što se nije desila tih devedesetih godina. Sasvim je jasno da međunarodni faktor, vreme će pokazati da sam u pravu, želi okupaciju ove zemlje, želi pljačku ove zemlje. Njegova borba u Hagu je najvažnija bitka za srpsku državu i srpski narod. Mislim da svi poslanici i sve poslaničke grupe treba da pokažu minimalnu korektnost i da ovu rezoluciju donesemo što pre.