U redu. Zato sam pitao malopre i gospodina Rankića. U tom slučaju, iz stenograma ćete sutra pre podne dobiti formulisano i proverićete formulaciju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite, gospodine Petronijeviću. Potom narodni poslanici Rodoljub Gačević, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, stav SPS-a o predloženim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu izneo je gospodin Dragan Jovanović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, stručno i kompetentno. Iz toga se može izvući zaključak, kojim je on završio svoju diskusiju, da će poslaničke grupa SPS podržati izmene i dopune ovog zakona. S obzirom na to da je kolega Dragan Jovanović izneo sve detalje iz svih uglova i naš odnos prema izmenama ovog zakona, zadržaću vašu pažnju samo na jednom delu.
Veoma uvažavajući potrebu uređivanja uslova i načina eksploatacije rudnog blaga, radi efikasnijeg obavljanja delatnosti eksploatacije mineralnih sirovina, svoju pažnju ću usmeriti na drugi deo koji ovaj zakon reguliše, a to je naknada za korišćenje mineralnih sirovina. Već se iz ovih razloga za donošenje zakona da videti da se pridaje poseban značaj tome.
Bez obzira što će primenom ovog zakona troškovi poslovanja i preduzeća biti veći, mada i to može biti relativno. Mislim da je mnogo veći i važniji efekat što će se primenom ovog zakona, člana koji se odnosi na naknadu za korišćenje mineralnih sirovina, ostvarivati prihod u onim opštinama u kojima se koriste, eksploatišu mineralne sirovine. Ima razloga mnogo.
Bez obzira što je prethodni zakon takođe uređivao naknadu za korišćenje mineralnih sirovina... Doduše, kada je u pitanju visina, on je to preneo na Vladu; Vlada je svojom uredbom, čini mi se 2002. godine, odredila, konkretno ću govoriti o uglju, 3% za široku potrošnju, a 2% za drugo. Bez obzira što je već zakonom iz 1995. godine, a mislim da je to bio dobar zakon, utvrđen odnos sredstava koja pripadaju Republici - 80%, odnosno opštini 20%, imamo činjenicu da to jednostavno nije primenjivo. Džaba nama procenti, džabe nam odnosi, ako se to ne primenjuje.
Prvo pitanje koje se odnosi na ovaj deo zakona vezan za naknade za eksploataciju mineralnih sirovina je – nije dozvoljeno više da se ne primenjuje, inače bi bilo besmisleno da donosimo zakon, da uređujemo odnose itd.
Ima veoma mnogo razloga zbog čega treba opštinama u kojima se vrši eksploatacija mineralnih sirovina isplaćivati tu naknadu. Uzeću primer Kolubare. Područja opštine Lazarevac i delimično Uba i Lajkovca poseduju značajne energetske potencijale na bazi kojih su razvijeni veliki površinski kopovi za eksploataciju uglja, i naravno snažan termoenergetski sistem "Nikola Tesla" A i B i Veliki Crljeni. To je lepo.
Ali, to ogromno područje je pretrpelo i trpi stalno veliku štetu.
Dakle, uvažavamo opravdanost i potrebu razvoja toliko velikih potencijala, i kopova i termoenergetskih sistema, ali na tom području je zemljište kompletno izraubovano, degradirano. Čitava naselja se iseljavaju, groblja se iseljavaju, izraubovana je infrastruktura, ti putevi više nisu ni sokaci i veoma se opasno degradira životna sredina.
Pravično je da te opštine imaju naknadu za to, da ne kažem odštetu. Podaci su frapantni; svakodnevno se izlučuju velike količine gasova, pepela, prašine i otpadnih voda koje zagađuju vazduh, zemljište, podzemne i površinske vode. Vi ćete da me pitate – a šta ostaje? Ništa. I vazduh, i zemljište, i vode, i jedne i druge. Deponije se ne tretiraju na pravi način, pa uvek kada je nepovoljan pravac vetra celo područje zasipa velikim količinama pepela. Ugrožena su čitava naselja, dakle, ne samo onaj deo gde se vrši otkop uglja, nego sva okolna naselja.
Naravno, vi ćete reći – pa, deo tih sredstava treba da bude i nadoknađen primenom Zakona o zaštiti životne sredine. To nije sporno, naravno da smo to podržali i to treba, ali govorim o ovom delu koji se odnosi na naknadu za eksploataciju mineralnih sirovina. Recimo, problemi se javljaju sa jalovištem, fekalnim vodama, ugljenom prašinom, otpadnim vodama. Celo područje je crna tačka ekologije u Srbiji.
Dakle, s jedne strane svakako imamo potrebu za velikim potencijalima za proizvodnju uglja, termoenergetskim potencijalima za proizvodnju električne energije, ali isto tako ova država ima obavezu da tim opštinama vrati deo sredstava koja se dobijaju na račun eksploatacije mineralnih sirovina, zbog sebe i sopstvenog razvoja.
Opet, kada sam malopre rekao, relativna je stvar da li će biti veći troškovi, ti troškovi će samo biti unapred određeni da se može planirati poslovanje. Inače, oni su delimično bili, ali stihijski, onako kako ko ima uticaj. Nije sporna ni "Kolubara", ni "Tesla", oni su pomagali to područje, ali to je nešto drugo. A još gore je kada se politika umeša, pa to postane pitanje političkog marketinga.
Evo vam primer u Obrenovcu: opštinsku vlast vrši DS; ona pozove generalnog direktora TE "Nikola Tesla" i kaže da im treba neki vodovod u nekom selu, a on kaže – u redu, napravićemo. Oni naprave, dođe Nenad Bogdanović, otvori taj vodovod i celu priču dovede do besmisla, osim marketinga. Prema tome, gospodine ministre, u vašoj delatnosti, u oblasti koju vi pokrivate, najviše u EPS-u, i dalje glavne poluge drže ljudi iz DS-a, jako su gadljivi na ovu vladu i na ovu vlast.
Sada će bar primenom ovog zakona ta materija biti uređena i znaće se koliko treba da se da, kako treba da se da. I tu imamo jedno pitanje, a ja prosto želim da vašu pažnju zadržim na tome, jer mislim da je to manjkavost ovog predloga.
Naime, članom 16. predviđeno je da ta naknada u visini od 60% pripada Republici Srbiji, a 40% opštini na kojoj se vrši eksploatacija mineralnih sirovina.
Naravno da apsolutno podržavam onaj predlog da taj odnos bude 50:50%, kako sam čuo danas u toku ove rasprave, ali i takav odnos je vodio računa kada je u pitanju Vojvodina, iskazao specifičnosti AP Vojvodine. Čak ne znam da li je dovoljno sve to opravdano, ali ni to mi nije jasno, ni to nije pitanje. Ovde je pitanje zašto nije iskazana specifičnost Beograda, iz kog razloga? Beograd, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, ostvaruje te funkcije opštine, dakle, Beograd je opština. Opština Lazarevac nema funkcije opštine, ona je gradska opština u Beogradu.
Ovakvo rešenje kako je predviđeno ovim zakonom biće takvo da tih 40%, ili daj bože onih 50%, ide vlasniku Beograda Nenadu Bogdanoviću, ne ide opštini Lazarevac. Moguće je, naravno, da kada se bude utvrđivao prihod... Oprostite, Lazarevac je gradska opština i bilo bi pošteno, na račun korišćenja mineralnih sirovina i eksploatacije, da ta naknada pripadne toj opštini, u ovom slučaju, preciznije, gradskoj opštini Lazarevac.
Kako, ministre, da rešimo to pitanje, jer ovde nema te kategorije gradske opštine? Vi verovatno možete da kažete – znate šta, podrazumeva se da će to da bude ta opština. U Beogradu se ništa ne podrazumeva, u Beogradu vlast funkcioniše po principu - Nenad Bogdanović je gazda, a onim drugima šta pripadne, zavisno od toga ko je na vlasti u kojoj od gradskih opština; ako su demokrate na vlasti, dobiće više, a ako nisu, dobiće manje.
Smisao ovog zakona jeste da se obešteti ona opština na kojoj se sve degradira, na kojoj se degradira životna sredina, raubuje lokalna infrastruktura, na kojoj se uništava zemljište, naselja i sve ostalo.
Time se, u stvari, i toj opštini stavlja odgovornost na vrat da brine o budućnosti opštine korišćenjem tih sredstava, da brine ne samo o razvoju lokalne infrastrukture, vode, kanalizacije, puteva, nego da brine i o budućnosti opštine kada jednog dana nestane eksploatacija uglja.
Prosto postavljam pitanje, pošto su i ovde predviđeni neki podzakonski akti gde će dva ministra, a ne znam zašto onaj drugi ministar, o tome da donesu podzakonski akt, da obavezno povedu računa da se nađe mogućnost ili neka se uloži amandman u toku same ove rasprave, sasvim je svejedno, to Vlada može da uradi, ali meni je bitno da se mi razumemo. Opštini Lazarevac, gradskoj opštini, treba da bude to prioritet, a ne Beogradu, pa će onda da vide kako će i koliko toga dati Lazarevcu.
Dakle, da ne dužim dalje, suština čitave ove moje priče: od 1995. do 2006. godine, 11 godina kako funkcioniše Zakon o rudarstvu; za sve to vreme ne plaća se naknada. Ovo što sam navodio kao primer ne računam, jer to nije naknada, to zavisi kako ko gde uspe da se snađe. Suština je da tim opštinama treba dati obavezno sve to, jer one trpe najveću štetu i suština je, konačno, da to dobije opština, makar bila i gradska opština, kao što je slučaj sa opštinom Lazarevac u Beogradu.
Naravno, ponavljam na kraju, poslanička grupa SPS će podržati izmene i dopune ovog zakona, a insistiramo na odgovoru na ovo, kada je u pitanju status gradske opštine, odnosno sredstva koja treba da pripadaju gradskoj opštini, a ne opštini.

Hvala, gospodine Petronijeviću. Reč ima narodni poslanik Rodoljub Gačević, a zatim narodni poslanik Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović, pa dalje Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo čuli obrazloženje gospodina ministra, razloge za izmene i dopune Zakona o rudarstvu. Verujem u to da ima i novootvorenih rudnika u Srbiji, ali sam ubeđen da ima mnogo više zatvorenih rudnika u Srbiji, i to neuporedivo više nego što ima otvorenih rudnika.
Drugo, da je oprema u rudarstvu veoma zastarela, da je u lošem stanju ima razloga, i u to verujem i potpuno sam ubeđen u sve to, ali stanje u tom pogledu ne može se poboljšati uvođenjem nove terminologije u rudarstvu. Pa, da počnem sa ovim terminima koji su meni kao inženjeru tehnologije ipak nejasni i čudni i samo stvaraju lošu sliku, više je to neko zamagljivanje cele terminologije i cele oblasti.
Kaže, reči "rudno blago" zamenjuju se rečima "mineralnih sirovina". Sećam se jedne definicije još iz gimnazije koja kaže – ruda je mineral iz koga se na ekonomičan način dobija metal. Bez tog prideva "na ekonomičan način", mineral je samo potencijalna ruda, a tek sa ovim definisanjem je ruda, jer gvožđa ima i u salati, ali salata nije ruda gvožđa.
U ovoj oblasti se kaže – mineralne sirovine su i ugljovodonici u zemlji u gasovitom stanju. Za moje pojmove, za moja shvatanja, za shvatanja svih ranijih starijih generacija je nerazumljivo to da su i gasovi minerali. Znam da minerali mogu biti u gasovitom stanju, ali na Suncu, na Alfa Kentauru, na Sirijusu, gde su temperature milion stepeni, ali u ovozemaljskim uslovima to ne može biti ruda. Ovde govorimo o zemaljskim, a ne vanzemaljskim uslovima eksploatacije rude.
Pored ovoga, mislim da nije ni stvarni cilj da se donese zakon onako kako je upravo rečeno i da se nešto poboljša, već je više to stavljeno ovako usput, izmena terminologije, u ambalaži jedno, a glavni cilj je u stvari stvaranje ovih agencija kao posebnih organizacija itd.
Dakle, ono što bi se reklo "igraj oko odžina jorgana" da se ovo uvede kao glavni cilj i razlog. Evo da pročitam i ovo što piše – agencija i popis tih poslova, šta to u stvari čini agencija. Ne vidim nikakav razlog za to uvođenje. Postoji ministarstvo, možda ipak ima svoje službe koje sve ove poslove mogu da obavljaju.
To je, recimo, tačka 2) – praćenje i prognoziranje trendova proizvodnje i cena berzanskih i drugih proizvoda. Prognoziranje? Pa nije agencija ni sportska prognoza, odnosno kladionica, niti je to neka meteorološka služba. Zašto se ne kaže praćenje i predviđanje, ako već nešto hoće da se izmeni, nego neka terminologija koja ne znam čemu služi, samo ovako da bi se napravio neki osećaj da je nešto izmenjeno, nešto doneseno itd.
Tačka 4) kaže – pružanje informacija o međunarodnim kretanjima i najboljoj... šta ja znam. O međunarodnim kretanjima ništa ne stoji, kakvim kretanjima, kojim kretanjima, ne postoji nijedna reč koja bi ovo definisala, odredila, da ima odrednica neka da kažete kretanjima čega.
Kad se govori o pravima fizičkih lica da koriste neke mineralne sirovine, kamen, šljunak, pesak itd., fizička lica znači mogu da koriste do 300 metara kubnih; ta dimenzija kubnih metara je jasna, ali ništa ne stoji ovde na koji period. Da li se to odnosi na jednu godinu, da li po svakom podnošenju zahteva, znači ako se podnese zahtev onda se razmatra, pa se donosi odluka, pa kada se iscrpi ukoliko je neko prihvatio to itd, plati porez, u stvari bez ikakve naknade za lične potrebe, e onda da se može to ponovo obnoviti i doneti se ponovo neka druga odluka. Ili se to smatra jednom u životu? Nije ničim određeno, da bi bilo nešto jasnije, preciznije. Ako se već želi nešto pojasniti ili u nekom zakonu izmene napraviti, neka to bude zaista i određeno.
Usput, nije na odmet napomenuti i neke greške. Recimo, na strani 2. kaže "peletizacija i briketiranje"; valjda se misli na paletizaciju. Ali, da ne bi opet dalje otišao tekst negde na ovakav način i ovakav spoj slova ipak treba da se to i zameni.
Dalje u članu 15. kaže se: "Način plaćanja naknade iz ovog člana bliže određuje ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za finansije." Ako se želelo nešto iskomplikovati mislim da je ovo na dobrom putu, jer ovde ne stoji koji ministar. Određuje ministar, ne stoji nigde koji ministar, ali pretpostavljam da je ministar za rude i tako dalje. Čisto sumnjam da će to proći bez nekog arbitra, da će se oni moći dogovoriti. Mislim da ovo samo komplikujemo.
Zašto se za to ne odredi ministar za rudarstvo. To ima ko će pratiti koliko je dalje plaćanje, šta će se završiti itd. Znači, to bi moglo tako da se uradi i mislim da bi bilo mnogo bolje i jednostavnije da se tako napiše.
U članu 16a, možda nisam dovoljno dobro razumeo, ali ako se kaže da od nadoknade za korišćenje rudnog bogatstva 60% ide Republici, a 40% opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, a kada je u pitanju autonomna pokrajina onda obrnuto, 40% za Republiku, a 60% za autonomnu pokrajinu, meni nije jasno da li išta ostaje nadležnoj opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija, ili se to možda uređuje posebnim odnosima između autonomne pokrajine i opštine, ili se tu našlo neko rešenje oko dalje nadoknade tih poreza po tom pitanju.
Dakle, što se tiče ovog predloga, razumeo bih izmene da su one u cilju novih investicija i privlačenja novih investitora iz inostranstva ili, recimo, novih koncesija i tako dalje. Međutim, ovo što je napisano i sva ova obrazloženja nemaju nikakvu realnu podlogu za sve to, ništa se ne postiže. Mislim da je ovo obmanjivanje i zamagljivanje, da mnoge stvari nisu urađene kako treba i da to treba izmeniti.
Radije bih se odlučio na to, recimo, da se donese neki zakon koji će predviđati sledeće stvari: da se zakonom zabranjuje otvaranje rudnika koji su opasni po životnu sredinu, recimo nikla ili kadmijuma.
O tome sam čitao u novinama prošle godine, bila je neka buka oko toga negde, Tara ili Mokra Gora, za koncesiju je bila zainteresovana neka engleska firma, da će u krugu od sto kilometara biti zagađena sredina, da neće moći da opstane ni biljni ni životinjski svet, da će to biti pustinja, nešto kao Sahara. Pretpostavljam da to niko nije pisao napamet. Dakle, takve stvari treba zakonom zabraniti, ne samo to davanje koncesija nekome, nego i bilo kakvo korišćenje u naše domaće svrhe.

Hvala vam, gospodine Gačeviću. Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović, potom Ljubomir Kragović, Zlatan Jovanović, Radiša Ilić. Izvolite, gospođice Jovanović.

Hvala, gospodine predsedniče, mada mi nismo na takmičenju za Pesmu Evrovizije, na koju neće ići Srbija i Crna Gora ove godine, da morate četiri-pet imena unapred da najavljujete. Dovoljno je da kažete sledeći, sada je to kolega Kragović posle mene.

Izvinite molim vas, moram da pojasnim poslanicima, mnogi su pomislili kao i vi. Po novom Poslovniku veliki broj poslanika, pošto nije neophodno da budu na sednici, prati na monitorima, i ja već nekoliko meseci navodim više od jednog sledećeg govornika, da bi mogli na miru da se pripreme i da rasporede svoje vreme. To je naprosto stvar kolegijalnosti, ništa više od toga. Hvala vam. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče, mada vidite i sami da je lista preostalih govornika sa liste poslanika SRS. Svi su, hvala bogu, živi i zdravi, u sali, i čekaju ko zapete puške da kažu šta ne valja u ovom zakonu, a zakon je zaista katastrofa.
Smatramo da je zakonsko rešenje čije izmene se sada vrše daleko bolje od predloženog i ne možemo da verujemo da ministar Naumov, kao neko ko je posle petooktobarskog puča najpre bio u koalicionoj vlasti sa Zoranom Đinđićem, Demokratskom strankom i sa tom celom žutom mafijaškom klikom, a posle toga se kao predsednik upravnog odbora EPS-a navodno distancirao od njih, sada poseže za još radikalnijim merama, ali ne u pozitivnom smislu, nego u potpuno negativnom, kada je u pitanju Zakon o rudarstvu.
Neverovatno je, gospodine Naumov, da se vi niste nijednom rečju pobunili, da niste protestovali kao ministar na konferenciji za novinare, kada već danas rekoste koliko je važan ovaj zakon, a uputili ste ga kao ministar, odnosno Vlada Republike Srbije još 25. oktobra 2005. godine Skupštini na razmatranje.
Kako je i kojom brzinom došao zakon na dnevni red, takvo nam je i stanje u rudarstvu u Srbiji. Što reče uvaženi kolega inženjer gospodin Rankić, ne samo da se ništa nije promenilo unazad šest godina, nego se tome ne vidi kraj.
Ono što nam je preostalo od naših rudnih bogatstava... To namerno kažem zato što tendenciozno niko od vas, od resornih ministara iz Vlade Republike Srbije, kada obrazlaže neki zakon ne spominje drugu autonomnu pokrajinu, Kosovo i Metohiju, već samo Vojvodinu.
Verovatno je pripremljen teren i po ranije usvojenom Zakonu o koncesijama i po Zakonu o privrednim društvima. Sada ovakvim ukidanjem članova 14. i 15. prethodnog zakona i osnivanjem agencije za mafijaški lobi koji će najpre...
I da vam kažem kako se ispravno govori – RTB Bor, ne "Bora", kako vi kažete kad odete u Bor, nego Bor. Da li je to vaš lapsus ili ste ubeđeni da je to Bora, nije, to je Bor.
Što se tiče rudarstva i globalne politike koja se vodila unazad 50 ili više godina, velike su greške pravljene. U ono vreme brozomanije, u ono komunističko vreme one bivše SFRJ, uglavnom su se tadašnji upravljački kadrovi ili veliki direktori u našim rudarskim kompleksima oslanjali na činjenicu da su mogućnosti eksploatacije ogromne.
Poput Hamovića i Lazarevića danas ili ovog vašeg bivšeg Zorana Drakulića, koji se sada bavi muljanjem i uvozom bakra i sirovina iz Ukrajine, sumnjivog kvaliteta, kao i preradom u Boru, mnogi od tih komunističkih kadrova su se još tada, a onda su ti isti neokomunisti nastavili tako da rade od 2000. godine, obogatili na muci rudara tako što su koristi svoje pozicije, kroz Londonsku berzu, pre svega kroz trgovinu tonama i tonama bakra, da zarade za sebe, za svoje pajtaše.
Moram opet da spomenem slučaj čuvenog Miodraga Savićevića, koji je i javno priznao, pošto ga je DOS posle 5. oktobra doveo na vlast, da je u menadžerskom kiksu jednog dana prokockao 20 miliona dolara državnih para, kockajući se našim bakrom iz RTB Bor i nikada do današnjeg dana nije za to odgovarao, kao ni mnogi drugi koji su sada te rudare i članove njihovih porodica ostavili na cedilu.
Ono što je egzaktan podatak, a što verovatno nije stigao da spomene gospodin Rankić, imala sam tu priliku da posetim i Bor i Majdanpek i da zajedno sa njim, koji je ujedno i predsednik našeg okružnog odbora tamo, obiđem sva ta mesta i danas izuzetno siromašne građane Bora, jeste nešto o čemu mi je on još pre nekoliko godina govorio. Kada sam otišla tamo i pitala ga – u tom procesu restrukturiranja, koji je utvrdila Đinđićeva vlada, Vlahović i ostali ministri, gde će da se nađe Bor i građani Bora, on mi je rekao da verovatno od toga neće da bude ništa, jer se priprema teren za raznorazne lobije koji dolaze da kupe RTB Bor.
Pojavljivali su se "Rio Tinto", australijsko-engleska kompanija, "Debis" iz Nemačke, "Dandi" iz Kanade, koji je dobio koncesije na Crnom vrhu, kao i već pomenuti Drakulić, koji se kao ekskluzivac... A ko zna koliko će sad takvih ekskluzivaca da bude, pošto ste ukinuli članove 14. i 15. osnovnog zakona, koji će moći da rade šta im je volja i da na narodnoj i rudarskoj muci, pre svega, pljačkajući rudno bogatstvo naše zemlje, stiču ogromne zarade.
Podatak iz jednog elaborata još iz 1931-1932, koji su radili nemački stručnjaci, o čemu je on meni još tada govorio, jeste da pored ovih poznatih kopova i basena, koji je sada zatvoren i radi na ivici, od kojeg je moglo da se prihoduje, kao što je on to i sam rekao u svom izlaganju, pola milijardi dolara godišnje, postoji mogućnost za otvaranje još najmanje 7-8 kopova oko Bora i na Staroj planini.
Ne samo da vi nikada niste izašli sa tim podatkom, nego i prethodni ministar i ministri pre vas, jer koga to uopšte briga. Najbolje je tako, mafija dođe, pokupi svoje i otpuste se radnici s posla, rudari ostanu bez kore hleba. Onda se seti, a sećate se tih reči i Đinđića i njegovih ministara iz Vlade, neko od ovih "žutih" mafijaša da poruči rudarima u Boru da mogu da se bave proizvodnjom kikirikija, pa je otvoren jedan pogon za proizvodnju nameštaja, pa su im se razne alternative nudile.
Ne samo da RTB Bor može da radi punim kapacitetom sa prihodom od pola milijardi dolara, kao što reče kolega Rankić, koji je došao tamo da živi i koji je želeo najbolje kao inženjer, i školovao se na tamošnjem rudarskom fakultetu, da pruži tom gradu, kao i mnogi drugi koji su došli, izuzetni stručnjaci iz te oblasti, već postoje mogućnosti za još 7-8 kopova koji nisu otvoreni i o kojima niko ne razmišlja.
Tako vam je sa svim potencijalom koji zemlja ima, i u naučnom smislu i u radnom potencijalu.
Samo da vas podsetim na neverovatnu katastrofu koja je zadesila pojedine krajeve Srbije, kada se već govori o eroziji zemljišta i o ovoj nesreći oko poplava.
Vi znate da je u dnevnoj štampi jedan od profesora sa rudarskog fakulteta (opet pravim paralelu, šta će da rade sad ti naučni radnici sa tri instituta i dva fakulteta u Boru i Beogradu, kada agencija sve preuzima na sebe) rekao da je izumeo svojevrsni patent kojim je na mnogim lokalitetima, mislim u Italiji i u nekim drugim oblastima u Evropi, uspeo da kroz postavljanje nekih strujnih kola, kroz rastresanje zemljišta, predupredi da dođe do klizišta.
Rekao je lepo čovek da ne samo njegovo znanje, koje je neiskorišćeno, zaista se izvinjavam profesoru ako prati prenos, zaboravila sam prezime, nego i drugih njegovih kolega koji su se bavili tim pitanjem, nije interesovalo Vladu Republike Srbije, nego kaže da kad su prva klizišta krenula brzopotezno ste ga zvali telefonom, vaše ministarstvo i ovog "kapitalca" Velje, ali kasno je bilo zato što, po onoj narodnoj "bolje sprečiti nego lečiti", o svemu mora na vreme da se misli.
Ne misli se dobro, zato što i vi niste u svom izlaganju, niti to radi bilo koji ministar iz Vlade, spomenuli te frapantne podatke o našim rudnim, odnosno mineralnim nalazištima koja se nalaze na okupiranom Kosovu i Metohiji. Šta sa time?
Gospodine ministre, ako je opštepoznata činjenica da je TE "Obilić" ranije, dok je bila pod ingerencijom EPS-a, što sada nije, jer je potpuno izopštena iz našeg elektroenergetskog sistema, jer je pod okupacijom, tamo je upravljački menadžment neki Irac...
Šiptari ne da nemaju pojma da pokrenu punim kapacitetom pogone, već tendenciozno šiptarski separatisti i teroristi, koji su sad izvršna vlast, isključuju Srbima struju na po dva, tri ili već šest meseci. Bolje je postaviti pitanje kada Srbi na Kosovu i Metohiji imaju struju, a ne kada je nemaju.
Zašto se o tome ne govori?
Zašto je potrebno da hvalite na ovakav način Zakon o rudarstvu i da osnivate agenciju za ovih preostalih sedam kopova u Srbiji, kada vas ne zanimaju nova nalazišta, kada vas očigledno ne zanima šta će da bude sa Borom i kada vas ne zanima, o čemu je malopre jedan kolega govorio, kako će to opština Lazarevac da prihoduje, kada je zaista to tako po statutu grada Beograda, da i ta opština, zemunska i svaka beogradska opština ima status proširene mesne zajednice i sve će da ide u ovu mafijašku Bogdanovićevu lopovsku kasu.
Ono što želim danas da istaknem i da iskoristim priliku, pošto ste došli, a mi smo podneli mnogobrojne amandmane i naročito skrećemo pažnju javnosti na činjenicu da ne postoji više sistem prikupljanja ponuda i aplikacija za korišćenje nalazišta, jer ste ukinuli te članove zakona.
Gospodine ministre, želim da vam kažem, danas je bilo o tome reči kada se govorilo o "Kolubari", da je potpuno netačna informacija sa kojom ste vi i vaše ministarstvo izašli u javnost, i nadležni u EPS-u, o poskupljenju električne energije.
Nije prvoaprilska šala, nego je novi tarifni sistem stupio na snagu 1. aprila. Ne samo nove cene, nego i novi tarifni sistem. Eksperti iz redova SRS zaposleni u Elektroprivredi Srbije su ovih dana izračunali da to izgleda ovako: visoki napon, znači onaj od 110.000 volti koji koristi srpska privreda, upropašćena i pod prethodnom dosovskom i vašom vlašću – poskupljenje od 22%. Gde ćete goru informaciju za javnost i za privredu?
Vi ste čak išli korak dalje, gospodine ministre, pa ste rekli, naravno svesni ste toga i ne preduzimate ništa, jer je vaša stranka i celokupna Koštuničina vlada omogućila Hamoviću i Lazareviću da se bogate krađom i preprodajom struje, gde ćete goru poruku za građane i za privredu uopšte, nego da kažete – ne može više država da se bavi nikakvim subvencijama i da tretira cenu kilovat-sata kao socijalnu kategoriju, već moramo da pređemo na tržišne uslove i da cena bude mnogo viša kako bi se proizvodnja isplatila.
Vi treba prvo da se pozabavite, gospodine ministre – a pre vas gospodin Marković, koji do dana današnjeg pred narodne poslanike nije dostavio izveštaj o radu Anketnog odbora i o pljački građana koju su počinili Hamović i Lazarević – najpre činjenicom da taj mafijaški dvojac to i dalje radi, da Drakulić radi i to u Boru, o čemu sam malopre govorila, da se ko zna koliko još Hamovića i Lazarevića i ovih iz Demokratske stranke i celog nekadašnjeg DOS-a nesmetano bogati.
Rudarski posao je težak i ti vredni ljudi su danas prinuđeni, kao ovih 7.000 nezaposlenih u Boru, da žive od neke crkavice, od neke bedne socijalne pomoći, dok se grupica i šačica mafijaša bogati.
Da li onda za vas kada donosite ovakav zakon postoji nekakva vizija za taj istočni deo Srbije? Da li ste imali taj podatak koji ima kolega Rankić, od ljudi sa tri instituta i fakulteta u Boru, da postoje još mnoga neotvorena i stvarna nalazišta bakra? Da li je za vas normalno da se jedan deo države kao što je Kosovo i Metohija na takav način prepusti NATO okupatorima i šiptarskim banditima koji sada drže vlast tamo, a da niste bili u mogućnosti da reagujete pravovremeno i da Srbima obezbedite struju, i da se izvrši ovakvo novo tarifiranje?
Građani to ne znaju, ja moram da im kažem pre nego što ih to neprijatno ne iznenađenje, nego taj šok stigne sa prvim narednim obračunima: promenjen je odnos između zelene i plave zone. Umesto ranijih 600 kilovat-sati u zelenoj zoni, to je sada od 1. aprila 350 kilovata, a u plavoj je ostalo 1.600. Na toj razlici između zelene i plave zone, kada se izračuna prosečna potrošnja jednog domaćinstva, što su uradili ekonomisti koji su zaposleni u Elektroprivredi Srbije, a iz SRS su, poskupljenje nije 15,14% za domaćinstva, kao što ste vi rekli, nego 19,8% plus PDV.
Ovo ne samo da je izuzetno poražavajuće stanje za građane Bora, za građane cele Srbije, nego ovaj zakon i sve ono što ste kao ministar do sada uradili, i ova vlada, pokazuje da vi nemate stratešku nacionalnu viziju ni šta ćete u oblasti rudarstva, ni šta ćete u drugim oblastima privrede i kako da se suočite sa tim problemima koji nisu vaše nasleđe nego ste im aminovali onda kada ste bili deo koalicione dosovske vlade.
Zato smatramo, i zbog rešenja koja smo ponudili podnošenjem velikog broja amandmana i na ovaj zakon, da je zaista vreme da građani Bora, koji će doduše uskoro... I verovatno ćete vi tada da potrčite zajedno sa Veljom Ilićem i celom Vladom, očekujem da će i sam Koštunica da se pojavi pet puta u Boru, pošto se bira predsednik opštine, da obećavate kule i gradove. Kada odete recite da je to RTB Bor, a ne Bora.
Ali, za građane cele Srbije i za ljude koji shvataju da vi apsolutno ništa ne možete da unapredite ni u srpskoj privredi, ni u sektoru koji vi vodite, najbolje je rešenje da što pre idemo na izbore i da stručni i odgovorni ljudi, koji će i u ovom sektoru da se obračunavaju sa mafijom, a srpski radikali su, dođu na vlast.

Obaveštavam, kao što sam pre dve godine poslao izveštaj i to sva tri svim narodnim poslanicima i narodni poslanici ih imaju pred sobom, isto tako obaveštavam da će sledeći imati reč narodni poslanik Ljubomir Kragović, pa narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog izmena i dopuna Zakona o rudarstvu je jedna kozmetička šminka kojom se u stvari ništa konkretnije neće dogoditi, nikakvog boljitka neće biti za oblast rudarstva u Srbiji.
Citiraću ministra, na početku je istakao da su rudarstvo i geološka istraživanja u poslednjih deset godina dali velike rezultate, a potom sledeća rečenica – u poslednjoj deceniji dolazi do zamrzavanja proizvodnje zbog nezadovoljavajućih nalazišta, zbog procenta rude u koncentratima itd. To su dve rečenice, jedna drugu isključuje. S jedne strane boljitak i veliki napredak, a sa druge strane zatvaranje i katanci.
Ovo je verovatno ideja da se opravda zašto danas ne radi Bor, zašto ne radi Trepča u Kosovskoj Mitrovici. Čuli smo od više kolega, a pogotovo od gospodina Rankića, zašto ne radi Bor, razlog je 5. oktobar, razlog su krizni štabovi i danas Bor tavori, a ja ću vas podsetiti zašto ne radi Trepča.
Trepča je radila, gospodine ministre, i kada su Šiptari napustili kombinat Trepča. Ostalo je malo Srba, ali oni su uspeli da nadomeste i čak da udvostruče proizvodnju. Trepča je radila i za vreme bombardovanja, a sve je prestalo kada je došao okupator, kada je došla navodna mirovna misija pod nazivom "milosrdni anđeo" i nema više eksploatacije rude u kombinatu Trepča.
Drugo, hteo bih nešto da vas pitam, ministre – ko vam je zabranio da pomenete reči Kosovo i Metohija? Jer, u zakonu stoji: član taj, opština, lokalna samouprava i Vojvodina; ni jednom jedinom rečenicom ne pominjete Kosovo i Metohiju, kao da se ne nalazi u državi Srbiji. To vam zameram kao narodni poslanik sa Kosova i Metohije.
Želeo bih da vas podsetim da postoje mnoga rudna bogatstva upravo na teritoriji Kosova i Metohije. Pre svega Trepča sa svojim rudnicima bila je najveći proizvođač olova i cinka u Evropi, druga u svetu sa proizvodnjom pratećih metala, srebra, zlata, raznih legura i gotovih proizvoda. Danas ne radi ništa, zahvaljujući pre svega okupatorima.
Postoji Termoelektrana u Obiliću, naučnici kažu da ima lignita za stogodišnju eksploataciju. Nalazište ima vrednost preko 30 milijardi dolara, a kada se iskoristi taj lignit u proizvodnji električne energije vrednost tog nalazišta prelazi 50 milijardi dolara samo na jednoj lokaciji oko Obilića.
To su sve cifre koje upravo govore zašto je Kosovo i Metohija danas pod okupacijom. Ako pretpostavimo da su utrošili pet milijardi dolara da bi bombardovali Srbiju, verovatno će samo iz Obilića izvući 50 i time opravdati svoja sredstva; da ne pominjem ostale rudnike, kao rudnik nikla u Glogovcu itd.
Želim da podsetim sve vas ovde da je kombinat Trepča pedesetih godina prošlog veka učestvovao sa 20 posto budžeta tadašnje SFRJ. Svi se sećamo, pa onda koliko je Trepča bila jaka, onih parola šiptarskih separatista, studenata kada su bojkotovali i kada su se zatvarali u rudnike – "Trepča radi Beograd se gradi". Jedan resurs na koji Srbija ne sme da zaboravi i o kome mora da vodi računa kako bi se taj resurs kad-tad počeo eksploatisati i doneo boljitak ne samo stanovnicima Kosovske Mitrovice, Zvečana i okoline, nego i celoj državi Srbiji.
Šta se ovde konkretno menja u Zakonu o rudarstvu? Menjaju se samo dve stavke. Jedna je nadoknada, i to jedna promena samo dve cifre.
Ranije je bilo 80 procenata ide Republici Srbiji, 20 procenata lokalnim samoupravama ili skupštinama opština, a sada se menja tako da stoji da je 60% Republici Srbiji, 40% lokalnoj samoupravi. Druga varijanta: 40% Republici Srbiji, a 60% AP Vojvodini, a ne pominje se nigde Kosovo i Metohija.
Ovde dolazi do zabune i postavljam pitanje u čemu je razlika između lokalne samouprave u Vojvodini i u Srbiji ili bilo gde drugo. Valjda je jedan isti Zakon o lokalnoj samoupravi, trebalo bi isto da važi. I zašto odvajanje ovih 60 procenata AP Vojvodini? Pitanje je, ako znamo kakav je trenutno sastav vlasti u Vojvodini, da li će ta sredstva da se proslede do lokalnih samouprava gde se vrši ta eksploatacija.
Drugi razlog je otvaranje agencije za rudarstvo. Jedna agencija koja je suvišna, koja će samo još opteretiti građane Srbije, u kojoj će posao naći partijski drugovi trenutno vladajuće garniture. Zaboravljate da imamo i rudarski fakultet i rudarski institut, koji su mogli sve te poslove, uz naloge ministra za rudarstvo, da sprovedu. Ova agencija je samo jedan suvišan aparat koji želi da optereti budžet Republike Srbije.
Na kraju, želeo bih jednu stvar da iznesem, a to je problem što Srbi na Kosovu i Metohiji i dan-danas nemaju električnu energiju. To je jako složen problem, ali zamislite sebe da tri dana nemate struju i onda ćete videti kako je teško živeti.
Postoje razni napori da vi to uradite, pokušavali ste; s jedne strane čujemo da ima otpora od ove organizacije koja je formirana na Kosovu i Metohiji, tzv. KEK, a s druge strane Ministarstvo rudarstva, i onda dolazi do nekog navodnog prepucavanja, oni su uvezli struju iz Bugarske, ne da Ministarstvo rudarstva da se prenese ta struja; Ministarstvo Srbije nudi struju, oni neće da je uzmu. Ne znam, ono što je glavno, što se čuje, to je da struje nema zato što se ne plaća.
Bolje da Ministarstvo izdvoji sredstva da plati Srbima struju na Kosovu i Metohiji, nego da formira agenciju za rudarstvo. Preporučio bih vam da se ubuduće time pozabavite, bez obzira što je prošla zima, struja je neophodna za život, nje i sada nema, jako su velike restrikcije, malo je imamo i da više pažnje usmerite kako bi omogućili da Srbi na Kosovu i Metohiji bar imaju struje, ako ništa drugo, 12 od 24 sata.