Samo poštujte Poslovnik i vodite računa o vremenu. Sve je u redu.

Ne brinem ja, ovo što mi dobacuju me ne sekira uopšte. Rekao sam suštu istinu i, to sam vam rekao, u to ne bih nikada ulazio da niste postali prljavci kao i žuti i počeli da iznosite laži sa ove govornice, a vi se durite, gospodine Aligrudiću, koliko hoćete. Prvo pitajte ko je bio prvi da takve stvari pokrene, a ko onda na tome dobija.
Hoćemo li da idemo dalje da govorimo o kriminalcima, da govorimo o ljudima koji su direktno vezani za režim DSS i za one koji danas upravljaju, koliko li ih je, gospodine Aligrudiću, ovih silnih biznismena, ne znate? Dobro, ne znate, ne znaju ni građani Srbije. Samo, jedan drži banke, jedan drži struju, jedan drži naftu, jedan ne znam ni šta drži, kada sve držite, e, žuti vam uzeše nešto malo oko sporta, tamo gde ima te mafije, to drže žuti, a vi sada gledajte, kako god hoćete. Mi smo u opoziciji, nama ništa nije ostalo, a neće ni vama kada vas budemo pobedili, kada te kriminalce budemo počistili.
(Vukosav Tomašević, sa mesta: Malo sutra.)

Molim vas, bez dobacivanja.

Tako da ti kriminalci... Da li malo sutra ili puno sutra, ne znam, ali to će da vam bude na izborima; da li je to sutra, prekosutra ili za pola godine, svejedno je, na izborima će da vam bude.

Hvala vam. Izvolite, reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, replika.

Evo čistog dokaza da od Skupštine nije teško napraviti cirkus. Dakle, i tako se uvek zna i vrlo lako je odrediti ko to čini, jedino što je do sada neka vrsta skrupula postojala kada je reč o DSS, a očigledno od danas toga nema. Prema tome, ako je neki poslanik nešto i rekao, ja nikome ne negiram pravo da na to reaguje, ali da se kasnije u međusobnim replikama sa drugim poslanicima pravi cirkus oko ovakvog pitanja, to je nešto što je za mene krajnje neprihvatljivo.
Može da postoji vaše mišljenje o tome da vi sve znate kada je reč o kriminalcima, da imate sve moguće informacije, koje ni tužilaštvo ni policija nemaju.
Ja vam svakako priznajem da imate te neke sposobnosti, koje očigledno ni državni organi ne mogu da imaju, i na kraju krajeva, verujem vam da ste podnosili krivične prijave, kao što sigurno jeste, za razne ljude u ovoj zemlji, koje jesu ili nisu utemeljene, to može da se vidi u krivičnim postupcima.
Problem je, međutim, što se niko u ovoj zemlji (a za to sam se zalagao i van granica ove zemlje, ali nažalost, to nije bilo moguće politički sprovesti do kraja) ne može smatrati krivim dok se pravosnažnom sudskom presudom to ne dokaže. Prema tome, bilo ko iz redova SRS ili DSS protiv koga postoji podneta krivična prijava nije kriv dok mu se pravosnažnom sudskom presudom tako nešto ne dokaže.
Ako govorimo o kriminalcima, mi tada dajemo političku kvalifikaciju, gospodine Vučiću, na osnovu nečega što mislimo da smo u pravu, a ne mora biti da je tačno. Vi niste čuli iz redova DSS, kada je reč o bilo kojoj drugoj stranci, pa čak ni o Demokratskoj stranci, sa kojom imamo prilično sporova i problema, kada je reč o kvalifikaciji i takvim stvarima, da iznosimo ovakvu vrstu ocena kvalifikacija. Još ranije sam rekao da je to pitanje političkog manira i to je ono što se vidi sa ove govornice. Vi nastavite tako, a mi ćemo drugačije; dakle, tu nemamo razloga da se sporimo.
Ovde u mojoj ruci, što ćete videti posle, nalaze se krivične prijave nekih ljudi koji su danas narodni poslanici. Te krivične prijave podneli su nadležni državni organi na osnovu podataka koje su tada imali. Ali, ja neću reći ni za koga su te prijave, ni šta je u pitanju, ali prosto mogu da kažem sledeće: da upravo zato, i džaba se javljate za repliku, mislim da to ne može biti predmet rasprave u Skupštini Srbije.
A pomenuo sam da to postoji samo iz razloga da bih pokušao da oponiram vama i da pokažem koliko je besmisleno da nabrajate imena ljudi koje, recimo, ja uopšte ne poznajem. Znači, maločas ste izgovorili ime Vuka Hamovića, a za njega sam čuo kao što su čuli i drugi građani Srbije, ja tog čoveka ne znam, znači, nemam pojma.
Drugo, ovo što piše i što je predmet ovih krivičnih prijava, to je nešto što ne može biti razlog da se bilo kome ikada skine imunitet u ovoj skupštini Srbije ukoliko se nalazi na listi poslaničke grupe koja ima respekt i podršku građana. Prema tome, to je ono što je osnovna stvar. Da ne govorim o onim drugim stvarima koje vi napominjete.
Prema tome, najlepše vas molim da se manemo ćorava posla i prozivamo kriminalce u tuđim redovima, jer to mi pre svega nikada nismo radili, pa vas molim da to ni vi ne činite.
Drugo, postoje poslanici u našoj stranci koji su u stanju da neki put izgovore nešto što i možda prelazi granicu nečijeg ukusa, ali to je njihova individualna stvar.
Vaše je pravo, ako je reč o vama lično, kada ste prozvani, da reagujete, ali vas najlepše molim da diskusiju koja se ovde vodi ne prenosimo na nivo poslaničkih grupa i političkih stranaka, jer mislim da je to krajnje neprilično. U tom smislu pozivam vas da se vratimo na tačku dnevnog reda i da nastavimo razgovor o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala vam.

Hvala vama. Molim vas, dakle, sve je u redu, još jednom, da bi bilo jasnije u odnosu na ono što je pitao gospodin Simonović – prema članu 105, o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine onim što mu stoji na raspolaganju, ali takođe, na osnovu člana 111, ako predsednik Narodne skupštine redovnim merama ne može da održi red na sednici, odrediće pauzu u trajanju potrebnom da se uspostavi red. Iskreno se nadam da za tim neće biti potrebe, jer će o tome voditi računa narodni poslanici.

Gospodine Krasiću, da li ste ostali pri svom javljanju po Poslovniku? Odustajete? Hvala vam.

Izvolite, gospodine Vučiću, replika.

Ja sam ovo shvatio, videli ste kako naša država danas funkcioniše. Nemam ništa protiv toga, vi ste sa nama ušli u sukob? Nas ste krenuli da napadate, daj neka mi donese krivičnu prijavu, sada ću ja da izađem za govornicu. Evo ja neću da govorim o drugima, ja ću da govorim o sebi, gospodine Aligrudiću.
Protiv mene ima jedno 40 krivičnih prijava, što krivičnih prijava, što optužnica, što tužbi. Znate li koje su? Teško da ću baš svaku da zapamtim. Ja to ne krijem uopšte. Pa dobro, nisam ni ja baš naročito pametan, ne mogu baš svaku da zapamtim. Imam sedam tužbi Caneta Subotića, imam nekoliko Vuka Hamovića.
(Miloš Aligrudić, sa mesta: Je l′ vi znate ko je Vuk Hamović?)

Molim vas bez dobacivanja, i vi gospodine Krasiću i vi gospodine Aligrudiću. Hvala vam.

Krasić, čoveče, sada nije reč rekao. Ali, ja nemam ništa protiv. A onda kaže – nije kriv ni zbog toga; je l′ zbog onoga što je Đelić podnosio za bonove što su radnici dobijali, pa ustanovili još u istrazi kako su samo oni dobijali ne znam šta? Nego za šta? Šta ne znate kada ste dobili, znam ja, pa evo to vam kažem. Živanka Radovančeva, nesrećnog, zamalo da osude što su radnici dobijali bonove.
Hoćete da vam kažem kako to izgleda? Evo ovako: podele se bonovi za devet meseci radnicima u iznosu od 1.300.000 u 12 meseci, od toga im podele u naše vreme 300.000 za radnike, a u vreme prelazne vlade gde učestvuje vaš ministar, DOS-ov, socijalistički i SPO-ov podele 900.000, njih ne gone, nas gone.
Pa nismo mi to za nas uzimali, nego radnici. Pa je Krasić delio svom rođenom bratu nešto, a nema čovek rođenog brata. E to su radili, i to je ono čime se vi bavite. Je l′ to ono što ćete da nam pričate, je l′ to ono čime ćete da pretite ovde? Ajde bre, pa povedite te postupke, da vidimo šta ćete da radite. Što ih nema? Na takav i takav način, je li, pa ćete da pretite hapšenjima. Kakve ste demokrate, kada vam kažu nešto politički protivnici, vi ćete da hapsite, je li? Živi smo se preplašili, neću moći noćas da spavam od vas i vaših krivičnih prijava.
Obećavam vam, gospodine Aligrudiću, pošto ste sada pokazali kakvi ste i pokazali ste svoje pravo lice i kao stranka i kao sistem... Kako odmah stiže iz izvršnih organa vlasti, i sudova, tužilaštava; a doneli smo, pa ćemo mi sada vas da plašimo. Niste nas uplašili, ni najmanje.
E, sada ću oštrije i jasnije da vam govorim, jače nego ikada, šta mislim o vašoj vlasti. A za posle podne vam pripremam veliko iznenađenje. Donosim vam ovakav štos, ali ne krivičnih prijava za bonove za radnike, nego krivičnih prijava za bonove za ljude iz vlasti. Onda će to malo da se razlikuje, a onda će ljudi imati prilike šta da slušaju. Vaših krivičnih prijava se ne bojim, nekoliko postupaka mi je pri kraju, uskoro očekujem i presude, mogu da budu i ovakve i onakve, a ne plašim se ni vaših zatvora.
Ali, bogami, čuvajte se pravde, a ne toga da vam šefovi poslaničkih grupa kao Čeda Jovanović, i vi, čitate ovde i pokušavate da uplašite političke protivnike. To je toliko bedno i toliko jadno, a da vas podsetim, tog koji je to isto radio kao i vi danas, juče ste privodili. Siguran sam da se to vama nikada neće desiti, ali sam takođe siguran da će doći jedna istinski demokratska vlast koja neće time da plaši svoje političke protivnike, ali će da hapsi kriminalce, gospodine Aligrudiću, u to budite sigurni.