Dakle, nemam šta da komentarišem, da kažem bilo šta na ono što je izgovorio gospodin Simonović javljajući se po Poslovniku. Moram da pitam da li ga je roda donela? Kako se to dogodilo tamo, na koji način?
(Velimir Simonović, sa mesta: Objasniću.)
A objasnićete? Nećete da objašnjavate, zato što ja to znam bolje od vas, a nije mi tema i nisam ni hteo da vam kažem, nego samo da objasnim kako to može da izgleda kada to tako hoćete.
Samo da vam kažem nešto, gospodine Vlaoviću. Kažete, završili ste osmogodišnju školu. Nisam ni znao, pojma nisam imao. Mogli ste da završite i četiri razreda osnovne škole. Članovi moje familije su završili četiri razreda osnovne škole, ali ne mislim da je to nešto loše. Pošteno i vredno su radili i zarađivali čitavog života, ali sa četiri razreda ili osam razreda osnovne škole nisu bili u upravnim odborima Naftne industrije Srbije ili bilo čega drugog. To je jedina razlika. Oni su obrađivali zemlju, a u upravne odbore se nisu mešali.
Nemam ništa protiv toga što ste u upravnom odboru i ne sumnjam da biste mogli da radite. Ima samo jedan problem u tome, jedan jedini. Znate koji? Zakon. U zakonu kaže da ne možete, a vi kažete – baš me briga za zakon, kada mi možemo. Ne vi, nego kaže neko ko priča o legalizmu.
Završio sam sa vama, nemam šta posebno da vam kažem. Nemojte da prebacujete ljudima – neko je mogao 100 maraka. Da li sam ja ubacivao nekome 100 maraka u indeks? Da li ima neko? Da li ima neko, možda ima, možda nema. Sigurno da ima, ali ne znam da li ste to na mene mislili. Niste. Nemam šta više da vam kažem.
Gospođo Bošnjak, što se tiče onoga o čemu ste pričali, vi ste u kampanji govorili o kriminalu i korupciji isto kao i ja. U kampanji smo zajednički govorili o kriminalu i korupciji u Skupštini grada. Kada smo bili na duelu, nisam imao nijednu stvar u kojoj sam se od vas razlikovao, ako se sećate. Bili smo na radijskom duelu, a gotovo da se ni u čemu po pitanju rešavanja komunalnih problema i velikih gradskih problema nismo razlikovali, posebno u odnosu na ono što je činila gradska vlast do tada, i gradonačelnik i svi ostali.
Šta se to u međuvremenu promenilo? To što ste postali član gradskog veća, to što ništa od obećanja koja su data u prethodnom periodu nije napravljeno. Da li treba vas da podsećam na obećanja gradske uprave, onih koji su bili kandidati, koji su rekli da će da pokrenu izgradnju metroa, da će za manje od šest meseci da krene izgradnja mosta preko Save, da se istovremeno za tri godine planira izgradnja mosta preko Dunava.
Gde su ti mostovi? Gde su te podzemne železničke stanice? Gde je bilo šta od toga, sem onoga gde mogu da se otmu pare, da se ugrade ili da stave u sopstvene džepove? Znam da vi znate da govorim istinu. Svi znaju da je to istina. Ja vama mogu da kažem, a ja ću da donosim onome kada me budu pitali, ali znate li da tužiocu nije dovoljan dokaz ni to što mu se dostavi kao nalaz budžetske inspekcije koji potpiše Božidar Đelić?
(Predsednik: Vreme.)
Završavam, gospodine predsedniče. Nije dovoljno ni to. Desetine miliona evra, šta me briga, koga to interesuje. Govorite o putnim troškovima poslanika; samo jednom advokatu u Skupštini grada isplatili ste pet puta više nego što su troškovi za 15 poslanika, i plate i putni troškovi i sve ostalo. Samo jednoj advokatskoj kancelariji, zato što je taj dužan i taj obavlja najprljavije poslove za Skupštinu grada i učestvuje u uništavanju interesa građana.
Borba SRS neće biti laka. Vi se ljutite, vi se durite. Vaši napadi će biti sve žešći, u to sam siguran. Ja to vidim, u vreme Miloševićeve sahrane mogli smo da vidimo kako će da izgledaju mediji, mogli smo da vidimo kako ih na isti način kontrolišu nevladine organizacije, DS, DSS i svi drugi.
Da vas pitam da mi kažete, evo vas, gospodine Prorokoviću, pošto ne vidim Aligrudića ovde, pitam vas, vi ste zamenik, kažite mi kako biste se vi osećali da se, recimo, ne daj bože, nešto loše dogodi Vojislavu Koštunici, da tražite minut ćutanja a da mi sedimo u sali? Pitam vas da li mislite da bismo mi mogli to da uradimo?
Da li mislite da bismo posle toga mogli po našim novinama i televizijama da govorimo da je to normalno i lepo, a da su minuti sramote za one koji su, zamislite, ludaci pa ustali na minut ćutanja?
Da li je to ta kampanja? Pitam vas kako biste reagovali da se mi tako ponašamo za Vojislava Koštunicu. Samo vas to pitam i ništa drugo. I da li mislite da bismo mi tako reagovali, a ne bismo, jer nismo tako reagovali ni za onoga o kojem mislimo i mnogo lošije, kao što je bio Zoran Đinđić, zato što to tako...
I tada sam video kakva će hajka i haranga da krene protiv svih onih koji se od vas budu razlikovali. Pripremili smo se za to i pripremaćemo se za to. Jasno mi je sada kako će da izgleda izborna kampanja: svi na jednu stranu i svi protiv SRS.
Samo jedno nemojte da zaboravite. Mi ne potcenjujemo broj birača koji ćete vi svi zajedno da osvojite. Nemojte da potcenjujete da li nešto veći, nadamo se da će biti nešto veći deo Srbije koji će da glasa za slobodu, koji će da glasa protiv kriminala, protiv korupcije i koji će svoje poverenje da da srpskim radikalima. Nemojte da zaboravljate da taj deo Srbije nije mali, već ogroman i, na vašu žalost, na žalost vaših medija, svakoga dana sve veći i veći.
