Zlatan Jovanović ima reč, a potom Radiša Ilić, Veroljub Arsić, pa Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u predloženim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu prepoznao sam nekoliko, po meni, ključnih stvari. Prva je agencija za rudarstvo koja do sada nije postojala, koja se obrazuje ovim predlogom zakona.
Koliko sam uspeo da sagledam iz ovoga što je napisano u Predlogu zakona, ova agencija je došla nekako kao kolateralna šteta ili reda radi da imamo i ovde neku agenciju, jer ne vidim neke stvarne ingerencije, nadležnosti. Naravno da će doći kao budžetski potrošač na teret građana Srbije, na teret budžeta, ali još jednom kažem – ne vidim koje su njene konkretne nadležnosti koje ovaj zakon propisuje.
Počećemo redom. Agencija obavlja poslove koji se odnose na: 1) učestvovanje u izradi strategije upravljanja i razvoja mineralnih sirovina Republike Srbije. To znači da je deo nekog tima i nekog procesa. Pod 2) praćenje i prognoziranje trendova proizvodnje i cena berzanskih i drugih mineralnih sirovina u zemlji i inostranstvu. Opet praćenje znači prognoziranje, nešto što nije konkretno. Tačka 3) učestvovanje u izradi bilansa rezervi svih mineralnih sirovina. Opet je neko učestvovanje bez konkretnog zadatka.
Tačka 4) pružanje verovatno informacija, verovatno je štamparska greška, o međunarodnim kretanjima i najboljoj praksi u oblasti rudarstva. Znači, nešto što je jedna fakultativna delatnost ili neobavezna. Tačka 5) ponovo učestvovanje u organizovanju seminara i promotivnih aktivnosti iz oblasti rudarstva, pružanje konsultantskih usluga i periodično izdavanje informatora iz domena svoje delatnosti. Jedan propagandni posao.
Tačka 6) opet učestvovanje u pripremi dokumentacije za davanje koncesija na eksploataciju i istraživanje mineralnih sirovina; tačka 7) opet učestvovanje u pripremi podzakonskih akata i pravilnika o tehničkim normativima i drugih tehničkih propisa; 8) promovisanje ulaganja u mineralne sirovine Republike Srbije. Ništa konkretno. Konačno, tačka 9) je nešto što je konkretno. Znači, jedina konkretna stvar u ovom predlogu, odnosno u ovom opisu posla agencije – izdavanje licenci u skladu sa ovim zakonom. Znači, za izdavanje licenci građani Republike Srbije će morati da odvoje pozamašna sredstva za rad ove agencije.
S druge strane, u ovom predlogu zakona nigde se dalje ova agencija ne pominje u smislu njene organizacije, strukture, ko će upravljati ovom agencijom, da li je to upravni odbor, savet, nadzorni odbor itd. Hoću da kažem kolike su razlike kod predlagača zakona: u jednom predlogu koji smo danas imali na dnevnom redu definisano je zakonom ko rukovodi radom agencije, i direktor i upravni odbor, čak i iznos naknade koju članovi upravnog odbora primaju za svoj rad u agenciji; ovde se to više nigde ne pominje i ne pominje se ni ko će urediti i u kom vremenskom roku ova pitanja.
Ostalo je nejasno izlaganje ministra. On je rekao da, pored ovih poslova, agencija vrši kontrolu naplate naknade za eksploataciju mineralnih sirovina.
Nigde nisam video ovde kontrolu naplate ove naknade, tako da ne znam da li imam pravi tekst predloga zakona, ono što je ministar obrazlagao.
Druga stvar koja je po meni ključna, to su ove famozne naknade o kojima se priča. Nije to ništa novo i ključno u suštinskom smislu, jer i postojeći zakon je predviđao naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Postojeći zakon je propisao odnos naknade koja ide Republici i lokalnim samoupravama. Bio je nepovoljniji od ovog koji se ovde predlaže po lokalnu samoupravu. Ovo je nešto što je kvalitetnije u odnosu na postojeći zakon, ali ostaje pitanje zašto se postojeći zakon nije primenjivao.
Ko vam garantuje da će se ovim zakonom uspostaviti red u oblasti naplate ovih naknada? Imali smo zakon koji je davao mogućnost da se uvedu naknade i da se vrši naplata tih naknada. Zašto to od 1995. godine do sada nije zaživelo, bar ja ne znam, ili je vrlo simbolično zaživelo? Nije uopšte zaživelo. To je pitanje: zbog čega nije ispoštovan postojeći zakon? On je ostavio mogućnost, precizirao odnose i naknade koje idu lokalnoj samoupravi i Republici, ali to niko nije primenjivao. Ko nam sada garantuje da će ista vlada koja nije ispoštovala prethodni zakon poštovati odredbe ovog zakona koji predlaže danas?
Nejasni su mi ovi iznosi naknada u procentima od ukupnog prihoda, pa 1%, pa 3% itd. Mislim da to nije najsrećnije rešenje, da nije najpametnije ovo definisano. Trebalo je definisati na neki drugi način, a pogotovo ovaj sledeći stav 3, koji je i gospodin Jovanović pročitao. Ponoviću, čini mi se da je vrlo bitno da se ovo naglasi ovde.
U stavu 3. stoji – ukupan prihod, na osnovu koga se obračunava iznos naknade, predstavlja iznos koji preduzeće ostvaruje od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, određen na osnovu načela uzročnosti prihoda i rashoda, u skladu sa opšteprihvaćenim međunarodnim standardima i realnom tržišnom vrednošću mineralnih proizvoda koje koristi preduzeće.
Mislim da je to prilično konfuzna, nejasna, nerazumljiva definicija i da je trebalo na precizniji, konkretniji i jasniji način propisati iznose naknada. Ko će i po kojoj metodologiji utvrditi koliki je taj ukupan prihod koji preduzeće ostvaruje eksploatacijom pojedinih mineralnih sirovina?
Rekao sam već, ovaj odnos iznosa naknade koji je propisan ovim predlogom, 60% za Republiku, 40% za lokalnu samoupravu, za opštine, bolji je od onog koji je bio u postojećem zakonu, ali naravno da nije najsrećnije rešenje, jer bi ipak trebalo više sredstava da ostane lokalnim sredinama, pošto su one na neki način najugroženije postojanjem eksploatacije nekih sirovina na svojoj teritoriji.
Razumeo sam ovaj stav 2. u članu 16a da kada se radi o eksploataciji mineralnih sirovina AP Vojvodine onda je drugačiji odnos. U stvari, tamo je Republika oštećena u odnosu... Razumemo se da se radi o Vojvodini i da o tome ovde ne raspravljamo. Ovde je Republika oštećena. Ovde su sredstva koja su prihod Republike manja nego u centralnoj Srbiji. Dobiće isti iznos, ali će Republika dobiti manji.
Zašto se to radi? Ako imamo de fakto situaciju da imamo jednu autonomnu pokrajinu pod kontrolom Srbije, ovo je ustupak Vojvodini. Zbog čega se pravi taj ustupak? Koje se nadležnosti ovim zakonom prenose na Vojvodinu? Samo se nadzor nad sprovođenjem zakona u članu 12. prenosi na Vojvodinu na teritoriji AP Vojvodina i po tom osnovu ona dobija više nego Republika Srbija od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina na teritoriji Vojvodine. Mislim da je ovo dodvoravanje Čanku i Demokratskoj stranci u Vojvodini, da budem precizan, autonomašima u Vojvodini, i ništa drugo nije u pitanju.
Sledeća stvar, član 17a Predloga zakona kaže – preduzeće kome je izdato odobrenje za eksploataciju i Ministarstvo zaključuju ugovor kojim se bliže određuju prava i obaveze vezane za eksploataciju mineralnih sirovina, a naročito: visina naknade, rokovi, način i uslovi plaćanja naknade za korišćenje mineralnih sirovina, prava i obaveze u pogledu preduzimanja mera na obezbeđenju opšte sigurnosti, zaštite okoline itd.
Nije mi jasno zašto nisu precizirani uslovi i zašto se ostavlja Ministarstvu da pravi ugovor sa onim ko vrši eksploataciju, sa preduzećem koje je dobilo odobrenje, jer to po meni otvara prostor za sumnju. Sumnjam da će preduzeća biti u različitoj poziciji, u zavisnosti od političke pripadnosti, opredeljenosti itd. Trebalo je zakonom precizirati sve te uslove, pa da svi budu u istom položaju, a ne sada prema nekim ličnim afinitetima, simpatijama. Neko će dobiti povoljnije, a neko nepovoljnije uslove kod Ministarstva. Ovo nije dobro.
Poslednja stvar koja spada u one ključne je član 46. Predloga, u kome stoji: "Zakon o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije i proizvodnji nafte i gasa prestaje da važi po isteku roka od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona."
To je onaj čuveni zakon o renti, kako mi to na terenu kažemo. To je zakon koji je bio bitan za nekoliko opština u Srbiji. Znači, nije se odnosio na sve opštine. Odnosio se na opštine gde je bilo proizvodnje električne energije, nafte i gasa.
Mislim da ovo nije dobro i reći ću vam zašto. Ako se ukine ovaj zakon koji je donet 1990. godine i koji je, da budemo i tu precizni, počeo da se primenjuje tek možda krajem prošle decenije, mnoge opštine će ostati uskraćene za značajna sredstva. To nije dobro.
Konkretno ću da navedem primer Bajine Bašte, opštine koja na svojoj teritoriji ima dve hidrocentrale: Perućac i reverzibilnu; u ovoj budžetskoj godini ima prihod po ovom osnovu, po ovom zakonu, od nešto više od 30 miliona dinara. To je 10% budžeta opštine Bajina Bašta i to su značajna sredstva.
Nisu ta sredstva tek tako određena i utvrđena i taj zakon nije donet bez nekog opravdanja. Ima svoje opravdanje. U opštini Bajina Bašta klima je promenjena zbog postojanja dve velike akumulacije, dva velika jezera. To je automatski dovelo i do promene zdravstvenog biltena stanovništva. Slično je i u Obrenovcu i u drugim opštinama gde postoji proizvodnja električne energije, bilo od hidropotencijala, bilo od uglja, gde postoji proizvodnja gasa i nafte.
U obrazloženju za ovakvu meru stoji da se to čini, jer je odredbom Zakona o rudarstvu regulisano i pitanje plaćanja naknade za eksploataciju mineralnih sirovina, kao rudnog blaga od opšteg interesa. Ne može ova naknada za korišćenje mineralnih sirovina da zameni rentu. Zašto? Zato što voda nije mineralna sirovina. Bajina Bašta nema rudnik i neće dobiti po osnovu naknade za korišćenje mineralnih sirovina nijedan dinar, a izgubiće 30 miliona dinara iz rente.
S druge strane, postoji problem u Obrenovcu i Lazarevcu. Ako sam dobro shvatio, a možda nisam, pa me ispravite, Lazarevac će dobiti naknadu po osnovu toga što se na njegovoj teritoriji nalaze kopovi.
U Obrenovcu je termoelektrana koja koristi taj ugalj, i dim i prašinu, odnosno pepeo gutaju građani Obrenovca, a oni od ove naknade nemaju ništa. Da li je to u redu? Molim vas, mislim da ovo nije dobro, da je ovo neko prelomio preko kolena, bez sagledavanja pravih posledica koje će nastati, i da bi ovo trebalo sprečiti.
Ne znam, ostaje mi samo pitanje – da li je ovo neko iz nehata, nemarnosti ili nepotpunog sagledavanja posledica uradio, ili je ovo zahtev Evropske unije, da se ova preduzeća koja su proizvođači električne energije maksimalno rasterete svih obaveza pred neku buduću privatizaciju. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić, pa narodni poslanici Veroljub Arsić, pa Aleksandar Đorđević.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada se, evo, setila da nešto menja u rudarstvu, naravno, na štetu samih rudara. Kada kažem rudara, mislim pre svega na sve zaposlene u rudarskoj industriji.
Sada je izgleda najbitnije za državu da preimenuje "rudno blago" u "mineralne sirovine", ili da se osnuje još jedna u nizu agencija koja će naravno da crpi sredstva iz budžeta, odnosno od građana Srbije.
Kada smo već kod agencije, čije se osnivanje predviđa članom 12, postavlja se s pravom pitanje čemu onda dva instituta za rudarstvo, čemu ugalj projekat, čemu dva rudarska fakulteta, u Beogradu i Boru, i čemu organ za rudarstvo pri Ministarstvu, ako sada Vlada, odnosno Ministarstvo formira ovu agenciju. S obzirom da su predviđeni poslovi agencije za rudarstvo ranije bili u delokrugu rada maločas pomenutih institucija, s pravom se pitamo koja je svrha što Vlada formira još jednu agenciju.
Rudari su, naravno, bili potrebni DOS-u 2000. godine radi ispunjenja političkih ciljeva, svi se toga sećamo, a posle toga su ih svi zaboravili. Setimo se samo Kolubare, pa brižnog Čovića, jednog od tadašnjih lidera DOS-a, koji je od tada do danas promenio nekoliko stranaka i mentora.
Rudari su ubrzo shvatili kuda ih ovaj evropejski krnji DOS vodi. Danas u rudarskim preduzećima imamo samo dve stvari koje su aktuelne: kada te otpuštaju, ove ili sledeće godine, i kolika ti je otpremnina. Ono što je ostalo van rudarskog okna razvlači se preko sumnjivih tendera, i to u bescenje. Ne zaboravimo da su u pitanju rudarska odmarališta, mehanizacija, poslovni prostor i stambeni objekti.
Dovoljno je samo da odete u neko rudarsko naselje i znaćete kako rudari žive. Idite u Senjski rudnik, u Resavicu, u Baljevac na Ibru, i znaćete kakav je rezultat vladine politike koja se reflektuje na ovu grupaciju stanovništva.
Ovu vladu i ovo ministarstvo su upravo rudari teško isprozivali pre mesec dana na protestu ispred zgrade Vlade Srbije. Nekoliko stotina rudara rudnika sa podzemnom eksploatacijom, sa belim šlemovima, sa iscepanim radničkim, od uglja crnim odelima, morali su da napuste posao da bi došli ovde u Beograd da traže pravdu.
Rudari danas rade u otežanim uslovima rada; izostaje modernizacija sredstava za rad i sistema bezbednosti u jamama, u koje poslednjih godina ništa nije ulagano, jer se tamo radi kao pre 50 godina.
Vi, gospodine ministre, i vaš kolega gospodin Lalović niste uplatili doprinose za PIO rudarima, i to za period za 2004. i 2005. godinu, dakle za vreme ministrovanja. Zbog tog propusta, ako tako mogu da kažem, mnogi rudari nisu mogli da odu u penziju.
Da li sam u pravu, gospodine ministre? Zato su i došli, besni i na Vladu i na vas, ministre, da im vratite ono što ste im uskratili i što im po zakonu pripada...
(Nataša Jovanović, sa mesta: Kolega, molim vas da prekinete na momenat, imam jednu veoma važnu informaciju; da li može po Poslovniku?)

Da li ste završili? Poslanica vam daje znak, hvala vam.

Da li mogu da nastavim?

Nastavićete kasnije. Izvolite, po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović.

Izvinjavam se, gospodine Markoviću, kolega Ilić, poslanik SRS, verovatno razume da imam, jer ovo nikada ranije nisam uradila, da saopštim nešto veoma važno srpskoj javnosti, ministru koji je ovde, nekolicini poslanika iz vladajuće strukture i naravno svima onima koji prate skupštinski prenos.
Danas popodne počela su hapšenja članova porodice generala Ratka Mladića. Uhapšeni su Miroslav Jegrić i Vuko Jegrić, šuraci Ratka Mladića, koji apsolutno nikakve kontakte godinama unazad nemaju sa srpskim herojem, proslavljenim srpskim generalom, na čiju ste porodicu, bliže i dalje rođake krenuli danas. Takođe su uhapšeni i njegovi rođaci pod nadimcima Kiko i izvesni Branko, pretresaju im se stanovi, ljudima je policija danas upala u stanove i to verovatno čine u širem krugu njegove porodice u ovom trenutku.
Na njegovog sina, koji ima jednu malu radionicu, odnosno garažu, finansijska policija je danas po nalogu vrha vlasti Srbije počela da vrši neverovatnu finansijsku presiju.
Treba da vas je sramota što u trenutku kada se sve ovo dešava i kada nevini ljudi stradaju, kada pokušavate da se dodvorite zlikovcima poput Karle del Ponte i svima onima koji su vaši mentori, raspravljate o zakonu koji ama baš nikakve veze nema sa sudbinom i boljom budućnošću srpskog naroda. Sa druge strane, juče ste govorili hvalospeve o onima, koje hoćete da pomilujete zakonom o amnestiji, koji su izbegli da brane srpsku zemlju i da služe vojni rok. To treba da vam služi na čast.
Ali, budite sigurni, zbog ove informacije i zbog ovoga što radite porodici Ratka Mladića, njegovim bližim i daljim rođacima, narod Srbije će, to ne mora više niko da vam govori, da se podigne na noge. Sada moram da kažem jasno i glasno da Vlada Vojislava Koštunice mora što pre da ode, jer ovakva bruka i sramota i ovo što radite, sa ponižavanjem Srbije, srpskih heroja i srpskog naroda, više ne može da se trpi.
Izvinite, kolega Iliću.

Hvala vam, gospođice Jovanović. Nisam shvatio po kom članu Poslovnika, ali svejedno. U svakom slučaju, iskreno se nadam da od ovoga što je rečeno za govornicom nisu svi podaci tačni, jer bi to značilo, ako sam ja vas dobro shvatio, način na koji ste izneli podatke, da bismo imali svi razloga za zabrinutost. Iskreno se nadam da nisu, ali vrlo brzo ćemo svi znati tačne informacije.

Vrlo dobro znate da ja ne mogu drugačije, sem na osnovu informacija, a ne osnovu vesti, dojava ili izjava za govornicom, išta da preduzmem, pa između ostalog...

Molim vas, nemojte, već ste dva puta prekinuli poslanika, ovo je stvarno izuzetak koji nikada nisam uradio, dakle, molim vas da dozvolite poslaniku da završi, pa ćete kasnije.

Izvolite, gospodine Iliću.

Informacija je bila bitna i trebalo je da je čuju građani Srbije.
U članu 13. i dalje se bavite eksploatacijom mineralnih sirovina, kako vi to kažete, na zemljištu u svojini, kako za preduzeća tako i za fizička lica. Problemi koji tu nastanu obično se kreću od degradiranja životne sredine, izostanka rekultivacije, jer posle eksploatacije ostanu ogromne rupe koje zjape i koje se obično pretvaraju u javne deponije.
Količine koje se ovde navode kao limit pri eksploataciji obično se premašuju i to niko ne kontroliše ozbiljno. Ima li primera da je neko od tih privatnika koji se bave ovom delatnošću bio kažnjen za ozbiljniji privredni prestup ili za kršenje Zakona o zaštiti životne sredine?
Srbija je poznata po nalazištima mnogih retkih elemenata i mineralnih sirovina i upravo je to razlog za veliko interesovanje stranih kompanija za geološka istraživanja i eksploataciju našeg prirodnog bogatstva.
Setimo se samo afere oko nalazišta rude nikla i bora; da nije bilo žestokog otpora javnosti zbog zakulisnih radnji Vlade i, čini mi se, engleske kompanije oko otvaranja rudnika u srcu Srbije, za posledicu bismo imali uništenje prirodnog ambijenta desetine kilometara u krugu.
Zato se i ovim izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu želi da se pojednostavljenjem nekih zakonskih odredbi otvori put stranim investitorima za eksploataciju našeg prirodnog bogatstva.
Ono što bih još pomenuo povodom ovog zakona tiče se koncesija koje su pojedine kompanije dobile za određeni vremenski period. Mislim pre svega na cementare koje koriste rudu laporca, zatim na "Jelen Do" i još neke koje su u proteklih nekoliko godina dobile za vlasnika stranu kompaniju.
Građani Srbije se sa pravom pitaju na koliko godina su dobijene koncesije za korišćenje privrednog bogatstva Srbije, ko prati količinu iskopane rude i da li ona adekvatno odgovara količini ukupnog proizvoda.
Po zakonu, od ukupno ostvarenih sredstava od naknade za korišćenje mineralnih sirovina lokalnoj samoupravi pripada 40%. Pitanje je da li opštine koje imaju na svojoj teritoriji ovakve slučajeve dobijaju ovu predviđenu naknadu. Ovo je bukvalno prepisano zakonsko rešenje iz Zakona o zaštiti životne sredine.
U članu 27, u kome se govori o uprošćenim rudarskim projektima, u tački 5) se kaže – za izradu pojedinačnih bušotina za naftu, gas i podzemne vode, kao i za nadzemne objekte za eksploataciju, pripremu i transport nafte, gasa i podzemne vode. Da li se to vi, gospodine ministre, spremate za trgovinu vodom, s obzirom da se dobro zna kakva će potražnja za pijaćom vodom biti u svetu za desetak godina? Ovaj član ukazuje na to da će nam voda kao sporedni nusproizvod biti ipak isplativa investicija, mada se na neki način mešate u druge resore, koji bi taj zlatni rudnik rado iskoristili.
I na kraju, jedna zanimljivost, nema direktne veze sa vašim ministarstvom, ali se pominje rudarska oprema. Ovo je zanimljivost koju su mi nedavno preneli bivši radnici čuvene Fabrike štofa u Paraćinu koja je već skoro deset godina u stečaju, dok je jedan manji deo odlukom Trgovinskog suda prodat stranom kupcu. Dakle, u zaključnom listu za 2004. godinu pominje se namenski kredit, znači za štofaru govorim, u iznosu od 470 miliona, 472.942 dinara, za potrebe opreme rudnika uglja, metala i nemetala, a naredni kredit za građevinske objekte rudnika uglja metala i nemetala. Prosto neverovatno, izgleda da je došlo zadnje vreme kada štofare kupuju rudarsku opremu, valjda da iskopavaju vunu.
Imao bih jedno poslaničko pitanje u sklopu ove teme, ovo da se pribeleži: da li postoji ugovor o koncesiji između Vlade Srbije i kompanije Holcim Srbija do septembra 2005. godine (to je znači bila Fabrika cementa "Novi Popovac" u Popovcu), s obzirom da ova kompanija eksploatiše rudu laporca za potrebe svoje proizvodnje, i na koliko je godina taj koncesioni ugovor zaključen ukoliko postoji? I, koliko je u 2005. godini kompanija Holcim Srbija, na ime naknade za korišćenje mineralnih sirovina, platila Republici Srbiji, odnosno opštini Paraćin, a na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine donetog krajem 2004. godine, u odnosu 60:40% kao što se predviđa ovim pomenutim zakonom? Zahvaljujem.