Naravno, mi ćemo povodom amandmana da iskoristimo priliku da što konkretnije pričamo o nekim rešenjima koja se nude u ovom predlogu zakona o izmenama i dopunama.
Samo bih da nastavim tamo gde je gospodin Jovanović pre podne stao, kada je pokušao da objasni pod kojim uslovima je donet Zakon o planiranju i izgradnji. Nijedan cilj nije ostvaren ovim zakonom, niti da se u roku od 45 dana dobije građevinska dozvola, da se krene sa gradnjom, niti da se srede urbanistički planovi, ništa od toga što je obećao Šumarac nije ostvareno. Desila se jedna, prividno skrivena, a u stvari jasna opstrukcija svih propisa iz oblasti planiranja i izgradnje, kako bi se otvorio prostor za funkcionisanje mafije koja je sa preprodaje ukradenih kola, barem što se tiče polovine ovih velikih investitora u Beogradu, došla u situaciju da preprodaje stanove.
Javna tajna, idite u Sekretarijat za urbanizam, pa ćete da čujete. Ako želite da dobijete što pre, zna se – sto evra po kvadratu, što se sekirate, to će da plati onaj ko treba da kupi stambeni ili poslovni prostor. Naravno, imamo najskuplji stambeni i poslovni prostor, pogotovo u Beogradu, a slična je situacija i u drugim mestima, samo što se radi o sistemu velikih brojeva, pa se javljaju Ali-babe, Dejani, Rusi, drugi Dejani, Ljuba Anđelković, cela Čukarička padina. I dan-danas komanduje Nebojša Čović i to svi znaju.
Sada da se vratimo na Predlog zakona. Neko je obećao, kada je došao na vlast, da će brzo da se promeni ovaj zakon, pa ga je brzo promenio, odnosno predložio promenu posle dve godine, ali njemu se ne menja ovaj zakon. I ovaj što ga nema, voleo bih malo da zapliva u ovim mutnim vodama ovog i ovakvog zakona, a zakon je loš i ne daj bože da vi pravite novi zakon, ja vam garantujem da će biti još gori.
Da biste znali da su srpski radikali u pravu potražite stenogram sednice koja je održana u maju 2003. godine, pa ćete da se upoznate, da saznate činjenicu da smo tada rekli da će Šumarčev zakon da bude ovakav kakav jeste. Tu ima još nekih poslanika koji su se oštro suprotstavili radikalima, kao i danas što se oštro suprotstavljaju, ubeđujući da je to evropski, dobar zakon, a od toga nije ispalo ništa. Ispala je samo katastrofa za raznorazne mafijaše.
Samo da vas podsetim, podsetite vašeg ministra: i te 2003. godine sam rekao šta se radi prema Lisičjem potoku, šta se radi sa onom šumom. Šumarski fakultet oštro je protestovao, napravljeno novo naselje.
Šta radi opština Savski venac? Od Čovića preko Vuka Draškovića; svi urbanistički planovi su oni koje je radio Čović ili su počeli izgradnju u njegovo vreme. Imamo kontinuitet mafije i to svi znaju.
Ako hoćete brzo da završite, zna se cena, zna se adresa.
Sada, u toj nezasitosti, javljaju se i opštinski javni pravobranioci, pa ste imali jednu ženu do pre nekoliko godina u Zemunu koja falsifikuje dokumentaciju, pa traži ponavljanje postupka da bi se poništila građevinska dozvola, jer tražila je 80 hiljada evra od čoveka, i to se sve zna i to ide dalje.
I Velimiru Iliću odgovara takav zakon, jer umesto Mire sad je Velja. Umesto Pere Đoka, ali je svejedno isto i to je svima jasno, najjasnije što može da bude.
Mi smo ranije imali nekoliko zakona koji su regulisali ovu oblast. Imali smo zakon o građevinskom zemljištu. Taj zakon ne postoji više, postoji nekoliko odredbi u Zakonu o planiranju i izgradnji koje tretiraju gradsko građevinsko zemljište. Na kakav način? Na pogrešan način, a ovaj pogrešan način nam je predstavljen kao nešto epohalno, jer navodno u Ustavu Republike Srbije postoji mogućnost da se stekne i pravo svojine na građevinskom zemljištu.
Zbog toga je onaj Parivodić u Vladi i još neki, radi povraćaja neke imovine. Bajka obična, koja se priča ljudima, koja lepo zvuči, a u praksi nje nema. Da li su opštine donele, u skladu sa rokom koji je propisan članom 84. ili tako nekim, 83, u pogledu određivanja tog građevinskog zemljišta? Nijedna opština to nije ispoštovala. Čemu onda zakon?
Imali smo dobar zakon o planiranju. Verovatno je trebalo još pet, šest odredbi u onom zakonu da se promeni. Nije se pristupilo tome, nego pravljenju jednog omnibus zakona sa mnogo gorim odredbama. U onom zakonu su se licencirale građevinske firme, a po ovom zakonu licenciraju se ljudi. Javna je tajna u Beogradu da jedan licencirani inženjer 15 gradilišta drži, a on samo na papiru zna adrese, nikada u životu nije bio na gradilištu. Znate li to vi iz Ministarstva?
Inženjerska komora, Šumarac pokupio ove sa fudbala, sa fakulteta. Šumarac, koji u životu nije projektovao garažu, poznat po tome što je Gorici Gajević nosio jogurt dok su bili na fakultetu, izvinjavam se Gorici što upotrebljavam njeno ime. Beznačajna ličnost, nikakav stručnjak, greškom profesor. Ovlašćen sam da kažem da je greškom profesor i to pričaju njegove kolege o njemu.
Sada su oni koji su školovani da bi bili šefovi gradilišta, da bi vodili izgradnju objekata, tzv. pogonski inženjeri, postali višak radne snage, izgubili pravo na rad. I, brže-bolje ovaj Vučetićev Ustavni sud pre deset dana je doneo odluku, ocenjuje ustavnost odredbe zakona, meni se čini član 117, koji se tiče tih ljudi sa višom školskom spremom, i rekao je – pa, Skupština je bila ovlašćena na drugi način to da propiše.
Imamo Inženjersku komoru od koje nema nikakve koristi. Oni čak nemaju ni izdavačku delatnost, imaju velike pare koje ne smeju da troše, ali to može da posluži kao dobar depozit za DS. To je činjenica.
Naravno da Demokratskoj stranci odgovara da ne bude u Skupštini, ona je vlast u ovoj zemlji. Ona ne diže ruke, ona ne glasa, neki drugi podržavaju, ali završavaju posao. Gradite nešto u Beogradu ako niste član Demokratske stranke. Nema šanse.
Iz jedne advokatske kancelarije treći advokat se povlači i šalje se za gradskog sekretara za urbanizam, a on čovek pojma nema o urbanizmu. To se sve zna.
Odakle vam ideja da u Beogradu drugostepeni organ koji rešava po žalbi bude na nivou grada? Po čemu se Beograd razlikuje od Bele Palanke? Koja je tu ravnopravnost građana? Šta grad? Pa šta ako je grad Beograd? Vi zakonom dajete ista prava svakom građaninu: i onome u Beloj Palanci, i onome u Subotici i onome u Beogradu. Ako onaj u Subotici piše žalbu i o njemu rešava Ministarstvo, i o žalbi koja se piše u Beogradu ima da rešava Ministarstvo. A ne, vi ste napravili parcelaciju. Vas ne interesuje grad, vi prepuštate to gradu, čistite ruke, a iživljavate se na ljudima u Subotici, Beloj Palanci, Trgovištu itd.
Gospodine Markoviću, samo još jedna rečenica. Moram da vas podsetim da je 1994. godine donet Zakon o prestanku važenja Zakona o nadziđivanju objekata i zahvaljujući SPO-u, u to vreme moćnoj stranci, u tom jednom članu je stajalo da ostaje i dalje na snazi Zakon o nadziđivanju u onim slučajevima gde je doneto prvostepeno rešenje, a u predlogu tadašnjeg ministarstva je bilo pravosnažno rešenje.
Sada pogledajte preko vaše inspekcije koje su zloupotrebe u Srbiji na osnovu zakona koji je prestao da važi pre 13 godina. I dan-danas se vrši nadziđivanje. Oni koji su kritikovali taj zakon obilato ga danas koriste.
Pogledajte opštinu Zvezdara. Sada je vama jasno zašto radikal na Zvezdari ne može da bude predsednik opštine, nego mora koalicija demokratskog bloka, da ne bi izašlo na videlo i koje su fantom firme i šta se sve radi.
Danas najuzorniji graditelji u ovoj Srbiji nemaju mehanizaciju, mašine, nemaju ništa. Imaju tašnu, mašnu, advokata, člansku kartu Demokratske stranke. Ovom izmenom i dopunom ovog zakona vi to ne sprečavate, nego podržavate. Zato nećemo da glasamo za taj zakon.