Da li još neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, do otvaranja pretresa prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe SRS, G17 plus i SPS.
Reč ima narodni poslanik Dragan M. Jovanović, a neka se pripremi narodni poslanik Aleksandar Vučić.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, pred nama je zakon o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji. On je stigao u Skupštinu pre godinu i po dana i tada je možda imao nekakvog smisla kao takav, kao zakon o izmenama, jer verovatno novo ministarstvo nije moglo da sagleda pogubne posledice lošeg zakona iz 2003. godine. Predsednik Odbora za urbanizam i izgradnju je na moj predlog... Odbor je usvojio zahtev da se radi potpuno novi zakon. To je jedino rešenje da se eliminiše ovaj pogubni zakon iz 2003. godine. Reći ću i zašto mora.
Prvo, ovaj zakon je donet, reče predsednik Odbora, ali on to blago, pošto je tada bio verovatno član koalicije, taj zakon je donet pod čudnim okolnostima. Ja ću da prevedem šta znači to. Donet je u vreme vanrednog stanja. Zakon o gradnji donet je u vreme vanrednog stanja. Na koji način?
Tako što je u dnevni red uvršćen u petak u 20 časova, a rok za podnošenje amandmana bio je 24,00, tako da nijedan amandman opozicije nije razmatran. Bilo je 40 amandmana vladajuće koalicije, a posle ću da objasnim i kakvih, iz raznih interesnih grupa, počev od onih iz Vojvodine koji su davali široka ovlašćenja vojvođanskim strukturama, do onih usko interesnih koje su posle generisale mafijaške strukture u građevinskoj mafiji.
Zakon je donet u vanrednim uslovima, na način kada opozicija nije mogla da podnese ni jedan jedini amandman, a Socijalistička partija Srbije je tada imala 26 amandmana, od kojih je sigurno 24 sadržano u sadašnjim izmenama, jer smo tada imali i bivšeg ministra građevine i bivšeg zamenika ministra građevine sa velikim iskustvom, koji su znali šta treba raditi.
Zašto je zakon loš? On je donet u vreme velike političke ostrašćenosti, što je nanelo ogromnu štetu kasnijem delovanju zakona. Evo šta hoću da kažem, članom 15. tada je prostorni plan Srbije degradiran, a prostorni plan je donet 1996. godine, posle sedam godina rada na prostornom planiranju. Nosilac poslova prostornog plana bila je institucija za arhitekturu i urbanizam, a uključeni su svi subjekti i svako ko je nešto znao o tome, od Akademije nauka, preko svih inženjerskih struktura. Njegov rok trajanja bio je 20 godina i mi mislimo da je bio izvanredan za te uslove. On je iz nekih, onima koji su to uradili znanih razloga stavljen van snage.
Druga pogubna stvar koja se desila u planiranju je jedan član zakona koji je nalagao preispitivanje urbanističkih planova gradova. Verujte mi, tada je pedesetak gradova imalo gotove urbanističke planove. Znam za Kruševac, on je imao gotov urbanistički plan koji je prošao sve strukture: prošao je ministarstva, komisije, javnu raspravu. Zakon je predviđao preispitivanje urbanističkih planova. Kao, socijalisti i radikali, koji su bili pre toga, nisu znali šta rade, a nisu to radili oni, to su radili eminentni stručnjaci. Videće se da su i nove planove radili isti ljudi.
Znači, tada je naloženo preispitivanje svih planova i mnogi gradovi su zamrznuti i ostali su bez urbanističkih planova, koji su osnova za regulacione planove, odnosno za ozbiljnu gradnju.
Treća stvar zbog koje ovaj zakon ovako loše izgleda, pored političke ostrašćenosti, pored toga što je donet u vanrednim uslovima, jeste katastrofalan uticaj lobija na njegovo donošenje, odnosno uticaj tadašnjih začetaka, a ja to ne umem fino da kažem, kao što je rekao Rade, dosta sam grub, građevinske mafije na, neću da kažem Beograda, ali podrazumeva se, na njegovo donošenje.
Zašto to kažem?
Zakon je predvideo određena rešenja kojima je onima koji su pre toga imali neke monopole dao apsolutne monopole u nekim oblastima, odnosno iznedrio je neke institucije, što se sada sa distance vidi. Sada je i G17 video, i gospođa Branka Bošnjak, da je to jedno društvo koje okuplja uglavnom ove koje iz milošte zovu "žuti". Oni su bili dosta pametni za njihovu stvar, oni su kroz ostvarenje takvih institucija zadržali vlast i posle vlasti, odnosno zadržani su centri finansijske moći.
Mogu da vas informišem da je sada u Inženjerskoj komori skoro cela struktura smenjenih zamenika i pomoćnika ministara iz prethodne vlade, iz prethodnog ministarstva koje je predlagalo zakon. Šta oni rade? Oni daju licence. A da biste dobili licencu, da ja sada ovde to ne objašnjavam, morate da se legitimišete na jedan način i da platite na drugi način.
Reče gospođa Bošnjak, inženjerska komora danas na računu ima oročenih 195 miliona dinara, a radi bez poštovanja statuta koji treba da kontroliše i da daje saglasnost ministarstvo, i radi šta hoće. To je centar moći Demokratske stranke. Ne samo ta komora. Gospođa Branka je predložila preispitivanje statuta; nije to dovoljno, moramo ovde u Skupštini da donesemo zakon o komorama da bismo sprečili jedno veliko zlo.
Napraviću digresiju, pogledajte Privrednu komoru Srbije, to je u svim komorama, Privredna komora Srbije je sedište Demokratske stranke, sa ogromnim prihodima. Tu po automatizmu, a nigde na svetu ne postoji obaveza članstva u privrednoj komori, svaki privredni subjekat koji se registruje mora da bude član Privredne komore i skida mu se komorski doprinos.
Oni imaju milione, da ne kažem milijarde, a služe objektivno, svi vidimo svakog dana na televiziji, kao propagandna mašina DS, vode predsednika Tadića, juče u Leskovcu; napravili su vertikalu po gradovima i oni su u stvari vlast, a da nisu faktički na vlasti, jer imaju ogromnu finansijsku moć.
Mislim da će u najskorije vreme SPS dati predlog, ako neće niko drugi, predlagač zakona o komorama, gde moramo da definišemo to na način kako je to svuda u svetu. Idemo ka Evropi, pričamo o evropskim zakonima, nigde u Evropi ne postoji obavezno članstvo u komori. To je interesna organizacija, a pogotovo privredna komora, to je interesna organizacija gde pristupate ako imate neki interes.
Svaki zakon mora da uređuje oblast na koju se odnosi, mora da definiše odnose i da sprečava korupciju. Međutim, ovaj zakon iz 2003. godine je generisao korupciju. U stvari, on je napravio sistemsku korupciju, odnosno postojeće jezgro građevinske mafije apsolutno je proširio, mislim pre svega na investitore, na one koji grade.
U žargonu rečeno, tzv. bele kragne; vi sada imate u praksi, šta, postoje ljudi sa tašnom i mašnom koji imaju firme za realizaciju, odnosno obezbeđenje papira za izgradnju. Znači, ne možete ništa da uradite ako se ne obratite tome.
To je jedan veliki lanac (jer mafija jeste nešto gde učestvuju i predstavnici državne administracije), gde bez velikih sredstava, a zavisno od veličine objekta, ne možete da dobijete papire. To plaćaju građani Srbije, zato je cena kvadrata 1.800 evra, jer onaj ko plati mora da ukalkuliše to u cenu.
Mislim da izmenama zakona moramo da eliminišemo ove pojave, a to može da se eliminiše pre svega skidanjem monopola. Malopre sam govorio o licenci. Tu je situacija apsurdna: imate određeni broj ljudi koji zbog posedovanja licence... Jesam za afirmaciju struke, ali mnogi gradovi u Srbiji nemaju licencirane inženjere, tako da postoji ogroman broj ljudi koji prodaju potpis; da bi bio rukovodilac gradilišta mora da bude licencirani i diplomirani inžinjer. On sigurno ne može da bude, po zakonu fizike, na hiljadu mesta odjednom. Kada bi se napravila ozbiljnija kontrola videlo bi se da on uopšte ne ide na gradilišta, već da samo prodaje svoj potpis, što velikom broju ljudi donosi ogromne prihode.
Prethodni zakon je na indirektan način to omogućio. On je ogroman broj ljudi, preko 10.000 ljudi, sa višom školskom spremom potpuno izbacio sa posla. Praksa govori, a imam gore u kancelariji hiljade fotografija sa stotinama rešenja gde su ljudi sa višom školskom spremom bili rukovodioci gradilišta; počev od objekta NIS-a u Novom Sadu, preko mnogih drugih grandioznih objekata, šefovi, odnosno rukovodioci gradnje su bili ljudi sa višom školskom spremom.
Gospođa Branka Bošnjak neće sigurno da se složi sa mnom u tome, ali praksa pokazuje da su to ljudi koji iza sebe imaju rezultate. Sve ovo što je napravljeno u ovoj zemlji, bez obzira na visinu, raspon –rukovodioci gradilišta bili su uglavnom ljudi sa višom školskom spremom. Prethodnim zakonom oni su ostavljeni bez posla.
Mi smo imali amandmane, imala je i Srpska radikalna stranka amandmane, imao je i G17 nešto na tu temu – na Odboru smo uspeli da to objedinimo i da damo amandman Odbora, koji će verovatno biti usvojen – da te ljude vratimo u život i da mogu da projektuju i grade i na zgradama spratnosti do četiri sprata i da mogu da rukovode radom na putevima, ulicama, unutrašnjim instalacijama. Znači, sve ono što su oni godinama već i gradili.
Nije to ništa novo, to su ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo i mogu da rade. Stavljeni su zakonom van snage, da bi neki drugi... Jer, praksa pokazuje drugo: pođite na bilo koje gradilište i tu ćete da nađete čoveka sa višom školom, samo je onaj ko ima licencu potpisao.
Smem da se zakunem da nigde na gradilištu, retko, možda negde i nađete nekoga ko je potpisao a da je rukovodilac gradilišta.
Šta zakon još mora da uredi? Mora da uredi gradnju i ono što nas sve muči, a to je legalizacija. Prethodni zakon to ni u jednoj varijanti nije omogućio.
Mogu da vam kažem da je samo 4% podnetih zahteva za legalizaciju realizovano, iz prostog razloga što je opet to vezano. Nije slučajno bio predviđen projekat zgrade koju legalizujete, a u kojoj živite 30 godina, pa vam neko da neki projekat koji nema veze sa tom vašom zgradom, a to opet košta 1.000 evra i to može da radi neko ko je privilegovan, odnosno nalazi se u krugovima koji to rade.
Nisam za davanje ovlašćenja ministrima, u principu sam protiv, ali mislim da je dobro ovde što će se doneti podzakonski akt kojim će ministar da uredi uslove legalizacije i gde neće sigurno biti potreban projekat. Većina ljudi sa kojima sam razgovarao ne legalizuje baš zbog potrebe projekta – treba da plati 1.000 evra projekat, a košta ga 600 evra legalizacija.
Mislim da se zakon nije bavio zemljištem, jer sem legalizacije moramo da omogućimo uslove za gradnju. Ja sam imao velika iskustva u tome, dugo sam radio kao predsednik opštine, pa sam po 15 garnitura menjao godišnje onih koji daju dozvole, mislio sam da se tu generiše nešto zbog čega ljudi ne dobijaju dozvole.
Međutim, mnogo je veliki problem, i zakon to slabo pokušava da reši, u zemljištu, preko vlasništva, govorila je gospođa Branka, i drugih problema koji su vezani za katastar zemljišta. Nas poslanike su ubeđivali da će nekim specijalnim metodama, tako su nam govorili, da mi ne znamo ništa, da će to laserski iz aviona da se reši za šest meseci, a još uvek je katastar zemljišta u Srbiji ogroman problem, čitava naselja, čitavi gradovi nisu uknjiženi.
Međutim, ono što praktično možemo da otklonimo, to su smetnje koje se javljaju u toku gradnje. Navešću par primera, da malo i ljudi u Ministarstvu razmisle o tome.
Pitanje preparcelacije – imao sam situaciju gde dva brata, pošto sam obilazio terene, žive na jednoj parceli i kada odete vidite da su to dva nezavisna domaćinstva sa dovoljnom površinom da budu dva placa. Jedan ima kuću, drugi ima kuću. Jedan je napravio neku šupu koja je crvena, a ovaj podnese zahtev za gradnju, urbanistički može da se diže sprat, ali mu kažu – ne možete, na parceli 1054 postoji objekat koji je nelegalan.
On ode kod brata, kaže – brate, da legalizuješ, a vi znate da u Srbiji braća obično retko govore, ovaj drugi neće da legalizuje, ovaj ne može da zida, a on šta će, gradi divlje.
Ili, famozna preizgrađenost zemljišta, koja se u organima bukvalno sprovodi; imate tri ara placa, imate kuću od 100 kvadrata, ženi vam se sin, hoćete da dignete sprat, odete u opštinu, a oni kažu – ne možete, ako pravite sprat izgrađenost parcele prelazi određeni procenat, to ne može.
Šta će čovek, pogleda, pa makar i išao u zatvor, počne da gradi bespravno.
U tim delovima zakon mora da se prilagođava životu, a ne da bude van života, odnosno da donosimo neke standarde koji verovatno jesu i evropski, ali za ove naše uslove možda još mnogo godina neće biti primenjeni.
Socijalistička partija Srbije će podržati ove promene, iz prostog razloga što smatramo da je bolje da izmenimo ovaj loš zakon, da ga malo popravimo, nego da ostane da važi ovaj stari.
Mislim da će Odbor insistirati na dve stvari: na donošenju zakona o komorama i na donošenju novog zakona o gradnji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Vučić, a neka se pripremi narodni poslanik Vladimir Milankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi u Srbiji izgleda nemamo priliku da često govorimo o zakonima koji su od interesa za građane ove zemlje u ovoj Narodnoj skupštini. Da vas podsetim, pre više od godinu i po dana poslanička grupa SRS podnela je zahtev da se na dnevnom redu nađe zakon o prestanku važenja Zakona o planiranju i izgradnji.
Smatrali smo da ono što biste vi nazivali, ili ono što narod naziva, ili mi, kako god hoćete, zakon o legalizaciji, da je nešto što predstavlja samo teret, akt kojim se stvaraju uslovi i mogućnost za još veću korupciju i veći kriminal nego što je postojao ranije, ali taj predlog srpskih radikala nikada se nije našao na dnevnom redu.
Dakle, voljom rukovodstva Narodne skupštine, odnosno vladajuće većine, nikada im nije palo na pamet da kažu – hajde, pa ćemo bar da kažemo da se ne slažemo sa radikalima, pa ćemo da odbijemo njihov predlog i saopštimo javnosti da imamo idealan zakon ili popravljiv zakon.
Mislimo da taj zakon nije popravljiv i očigledno je da će poslanička grupa SRS biti jedina poslanička grupa koja će biti protiv ovog zakona.
Mi smo protiv njega iz mnogo razloga, zato što se ni ovim izmenama i dopunama, odnosno dopunama kako se to sada samo kaže, ništa ne popravlja, ne poboljšava, samo se u pojedinim delovima samog zakona, rekao bih, korupcija podstiče.
Posebno u onom delu gde se kaže da je moguće da se dozvoljava i izdaju dozvole, ako je to od strateškog značaja, za, recimo, kablove, pa će to da koriste RATEL, DS i predstavnici Vlade Srbije i za sopstveno bogaćenje i za dalje razaranje Srbije, ali zato nešto slično nije predviđeno kada je to od interesa za narod i građane Srbije, kada su u pitanju gas, električna energija itd.
Istovremeno, da vidimo šta se to u Srbiji zbivalo i kakve smo to efekte postigli Zakonom o planiranju i izgradnji, za koji smo odmah rekli da će doneti katastrofalne efekte za život običnih ljudi.
Naime, donošenjem Zakona krenuli su veliki problemi, velika buka i muka za građane Srbije. Ima na stotine hiljada objekata koje neko naziva bespravnim, a u kojima ljudi žive zato što nisu imali gde drugo da žive, zato što je to jedini način da skuće svoju decu, svoje porodice, jedini način da žive životom dostojnim čoveka. Neko im je rekao – mi ćemo sada da uzmemo bagere, buldožere... Ne znam čime se to sve ruši, nisam ekspert, vi ste majstori za to, pokušali ste i televiziju da srušite, pa ste uspeli da je zapalite, pokušali ste i Skupštinu da rušite tim mašinerijama, pa ste tu svakako neuporedivo uspešniji od nas koji bismo takve mašine da koristimo za poslove od interesa za građane Srbije.
Molio bih vas da zamolite gospodina Vlaovića da isključi telefon ili bar da ga utiša. Ne smeta mi, razgovarajte telefonom, ali ga bar utišajte, zato što me dekoncentrišete.
(Mika Vlaović, sa mesta: Vi ste suviše fini pa nikoga ne ometate, izvinjavam se.)
Nemam ništa protiv da mi dobacujete, ali me dekoncentriše vaš telefon.
(Mika Vlaović, sa mesta: Vi nikome ne dobacujete?)

Gospodine Vučiću, nastavite.

Dakle, dobili smo veliku medijsku bitku u kojoj ste građane plašili – stižu vam buldožeri, bageri, u Beogradu Bogdanovićevi, a ovamo nečiji drugi, rušiće sve živo ako se ne plati, a lokalne samouprave i gradovi će da određuju kolike će takse da budu u skladu sa onim što je sam zakon predvideo. Određeno je prvo, dajte, platite nekih 6.750 dinara, a ljudi ne znaju za šta to plaćaju. To su platili računajući da će moći to da legalizuju. Kako to ide dalje za one pred kojima je ta muka još, treba da čuju.
Recimo, u opštini Zemun, gde je veliki broj stanovnika, mislim da je to druga po veličini od beogradskih opština, ljudi dolaze da legalizuju svoj objekat i oni misle da je kriva opština Zemun...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, zaista, molim vas, isključite telefone.)
Ne smeta mi to što čitate novine, lepo je što čitate novine, ja ih obično ujutru pročitam, u šest sati. Razumem i više poštujem one iz poslaničke većine, a oni su zaista u 90% napuste salu, a nekima izgleda sala služi samo za telefonske razgovore i za čitanje novina. Šta da vam ja radim; ali, ako mislite da ćete da me isprovocirate na neku žešću reakciju, nećete.
Tada je krenula otimačina para od građana i stotine hiljada ljudi je prijavilo svoje objekte, doneli pare, a ne znaju za šta su doneli pare. Sada hoće da idu preko opština da legalizuju u opštini Zemun, dođu ljudi i kažu – mi čekamo toliko i toliko vremena, i računaju, krive opštinske vlasti zato što su neažurni, zato što su lenji da iznose njihove predmete pred komisije.
Znate li kakva je procedura? Da biste dovukli sve članove komisije, tri člana komisije, moraju da vam budu predstavnici grada Beograda, a oni neće ako je cena njihovog dolaska 500 dinara, nego traže cenu od 1200 dinara, kako su im neke druge opštine priznale. Kada je to tako, onda mu ne pada na pamet da se pojavi u toj opštini i nema razgovora o legalizaciji objekata, onoga što je interes običnih ljudi da bi mogli da imaju, pa da kažu – imamo svoju imovinu, legalizovanu, hoću da i moja deca imaju šansu da nešto po tom pitanju urade.
Ne mogu da verujem da nikome ne pada na pamet da nešto uradi po pitanju interesa svih građana u ovoj zemlji. Naveo sam primer opštine Zemun, to je svuda u Srbiji na isti način. Zašto?
Zato što će lokalni službenici i politički čelnici da otimaju pare i samo je pitanje – pa vidi, majstore, možemo mi tebi i preko reda da sredimo, posebno za one velike objekte, posebno za objekte velikih i uglednih, pod znacima navoda, biznismena, možemo sve to da uredimo. Ali za to morate da dođete da nam platite milion evra, evo milion evra, pošto to plaćate državi, platićete manje, negde oko 600.000, ali na tih 600.000 – 200.000 nama u džep.
Je l′ to tako? Jeste. To svi znate, znate. Pa što to ne menjate, što se po tom pitanju nije ništa promenilo, što zakonom nije jasno preciziran ceo postupak i kako da građani što brže reše taj problem?
Veoma prosta računica, da ne pravimo veliku filozofiju ni oko čega. U Beogradu, recimo, ima oko 200.000 bespravnih objekata. Da uzmete da je prosečno 100 kvadratnih metara taj objekat.
To mu dođe 20 miliona kvadrata, da uzmete po najnižoj mogućoj ceni prosečno, neka ide po 30 evra, svako će da vam plati toliko po kvadratu, evo ima i za svoju decu, za svoje unuke, rešio sam jedan veliki problem, konačno sam se skućio. Da pomognete i onoj sirotinji, i običnim ljudima, ljudima srednjeg staleža, a ne samo onima najbogatijima i sebi lično.
Ali, koliko je to para za državu? To je samo na nivou grada Beograda 600 miliona evra, mislim da sam dobro izračunao. Hej ljudi, za 600 miliona evra ste rešili problem građanima Beograda, samo Beograda, pa računajte, od toga može da procveta cela Srbija. Znate šta je 600 miliona evra, evo tresu vam se gaće zbog deset miliona dolara koje vam hoće - neće daju, hoće - neće daju. Da li ćete da hapsite Mladića zbog deset miliona dolara? Ovo je 600 miliona evra naših rezervi, ljudi, koje država može da uoči i napravi na bilo koji način.
Ne sekiram se za te što dobacuju, i ne treba da se sekirate, zato što njih ne interesuje ništa. Njih ne interesuje... Pa nema veze što je danas tu. Oni znaju ... Pa nije mu valjda i tata došao? Znate, pošto mu je tata došao, imam nešto i za tatu. Ne bih, ali kažete došao mu je tata. Je l′ imaš nešto da kažeš?
(Predsedavajući: Gospodine Vučiću, molim vas zaista da ne ulazimo u neku privatnu raspravu, a imam već signal da je taj otac o kome pričate pokojni.)
Ne pričam o tom ocu, pričam o ideološkom, pošto nisam ni znao ko je dobacivao, nisam ni video, neko ko viče - alo, pa maše rukama, preti odozgo. Znam da imate vlast, mnogo ste jaki i moćni. Mnogo ste jaki, mnogo miliona ste pokrali, svašta ste učinili protiv Srbije i njenih građana. Nemojte da mislite da će svi da vas se plaše.
E, za tog vašeg ideološkog tatu imam nešto. To je ministar za kapitalne investicije, a to se tiče i vas, gospodine Mihailoviću, pošto ste vi u Upravnom odboru ŽTP-a, pa vas molim da mi pokažete, doneo sam papire, da mi pokažete... A prvo je trebalo da vaspitate onog gore koji je došao zbog ideološkog tate da ne čita novine na sednici, jer građani Srbije ga nisu poslali u ovu salu da čita novine, nego ako ima nešto pametno da kaže. Ne sećam se da je ikada izašao za ovu govornicu da bilo šta kaže. Da, on ne čita novine, on se informiše, izvinjavam se.
Doneo sam ovde putni nalog, gospodine Mihailoviću. Siguran sam da je bio u vašim rukama, pošto ste i vi član Upravnog odbora. Vi znate, ja samo dokumentima raspolažem, ne želim da pričam ništa. Reč je o radnoj organizaciji ŽTP Beograd, OUR taj i taj, RJ Sekcija za vuču vozova.
Znate, železnica kada stanu vozovi ima rezervne autobuse kojima će da preveze putnike od tog i tog mesta, i ništa čudno ne bi bilo, ovo je putni nalog za Dragana i Zorana, relacija Beograd-Čačak, marka autobusa IK-308 broj sedišta 31/1, registarski broj 644022, oznaka područja gde je autobus registrovan BG, evo imam kopiju dokumenta. Dalje imamo sve, znači Topčider - Makiš - crkva Svetog Marka - Čačak - crkva Svetog Marka - Makiš od 10,00 pa povratak 22,45. Reč je o održavanju sednice glavnog odbora stranke ideološkog tate ovog što čita novine.
Dakle, pare građana Srbije su trošene za sednice glavnog odbora, a evo vama dokaz i tahograf ovde, izvolite molim vas, kompletna dokumentacija i za ideološkog tatu i za čitača novina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ja ovo ne bih ni rekao da niste bili onoliko drski i da niste počeli da dobacujete, ne bi mi na pamet palo. Ovako sam vam pokvario čitanje novina, šta da vam radim. Pretpostavljam da je ovo čuo i javni tužilac, a računam i vi kao član Upravnog odbora, gospodine Mihailoviću, da ste upoznati sa tim. Nisu vas upoznali? Evo, gospodine Mihailoviću, izvolite.
(Predsedavajući: Hvala.)
Da nastavim sa ovim što se tiče ove ozbiljnije bande, žute bande koja je zaokupila sve i potkupila mnoge iz vladajuće koalicije. Naime, danas u gradu Beogradu imate nekoliko advokata bliskih nekim političkim strankama koji završavaju sve poslove. Jedan je vaš, prezime mu je Komatina, a dvojica su "žuti": Šebek i Todorović. Da uđete kod njih u kancelariju... Inače, imaju nekakve funkcije, predsednici su upravnih odbora u Beogradu, da li od Poslovnog prostora, ali oni nogom otvaraju sva vrata u Skupštini grada. Kako? Skupili se lopovi, jedina ideološka zajednička crta, jedini zajednički ideološki imenitelj im je da otmu građanima Beograda sve što mogu.
Da uđete u njihovu kancelariju morate da izdvojite 10.000 - 20.000 evra samo da bi vas primili, da bi vam završili bilo koji posao. A to je za ove male poslove tzv. posliće. Znate kako ti: burazeru, dođi, kažu, imam jedan poslić da završimo. I onda tako završavaju te posliće.
E, da bismo mi mogli nešto da uradimo za građane Srbije, da bi građani Srbije mogli da imaju neku korist od zakona, da bi im se imovina legalizovala, da bi se ti objekti legalizovali, a ne da bi bili ucenjeni time koliko će da im otme para...
A da završim kako to izgleda kada se završi pred opštinskim komisijama uz prisustvo predstavnika grada, znači i kada ih umilostivite da dođu, pa im platite, jer su nezadovoljni što je opština donela cenu od 500 umesto 1.200 dinara za njihov dolazak. Pa, kada se umilostive da dođu i onda nije gotovo, jer kad dobijete rešenje od skupštine opštine, u ovom slučaju recimo Skupština opštine Zemun, e posle toga morate da idete da se isprsite, da tresnete pare kod gazda Neše. Mora kod gazda Neše, da on otme pare da bi rešenje bilo konačno. Da, da znate vi to, može usput, znate, kompenzacija za neki poslić i sa ovim vašim da se reši, ali onda mora gazda Neši malo više od drugog dela. I od drugog, nego šta, treba para i za pumpe i ženine i za sve drugo, treba para i za novine. Videli ste danas jedne njihove. Novi nameštaj, to su sitnice, to nije, 20 - 30.000 evra, to su sitnice.
Gledajte, imate neverovatne stvari u ovoj zemlji – da nama drže predavanja predstavnici Demokratske stranke na svakom mestu, i nekih drugih političkih stranaka. To je ona banda, gospođo Bošnjak, o kojoj smo zajedno govorili u izbornoj kampanji. Ne da se nije promenila, nego je samo ojačala, učvrstila se.
Kao, recimo za Nemanjinu, što znate, radovi vrede 3-3,5 miliona evra, plaćeno 8, a ima još 2,5 da bude plaćeno. To je ono što znate i vi, a znam da znate, to je ono što znam i ja, što znaju svi građani Beograda. Da li je to tačno? Vi se bolje razumete, nego ja. Nećete da kažete.
Hoćete da vam kažem koje im firme rade? Kaže: MSTNI, italijanska firma. Rekao bi neko, došli Italijani da nam rade, ljubi ih majka. Kakvi crni Italijani. To se krije da narod ne bi provalio. Sve domaći kumovi rade, a iza italijanska firma. Da li je tako? Jeste, bre, znate da jeste. Kao da mi ne znamo da je to tako. Jeste tako. Italijana nije ni videlo. Nijedan nije došao ni u turistički obilazak. Odela jesu italijanska. Možda su po italijanskim modelima nazvali tu italijansku firmu. Moje je "Zekstrino".
Oni su ti koji nam kažu da treba da se borimo protiv korupcije i kriminala, a odu i zovu svoje novinare, pošto su napravili svoje novine, koje su tobož profesionalne i objektivne, pa nam jedan od njih pre neki dan kaže – spreman sam fekalnom motkom da bijem poslanike. Vi mu kažete – dobro, čekamo te mi, mali smo, ja sam i tetka, i baba, i žena, i dete, pošto valjda misli da time vređa, pošto je mnogo hrabar i jak taj fekalni savetnik predsednika Demokratske stranke.
Pošto ste mnogo jaki, vi im kažete – čekamo vas, dođite sa tom motkom, može ta motka i protiv vas da se okrene. Onda njihov urednik, lični urednik Dragana Đilasa i fekalnog savetnika, postavlja pitanje – a lično vam je pretio Aleksandar Vučić? Čime, time što sam rekao – ti hoćeš motkom da biješ nas, a mi ćemo da budemo tu, nećemo da se sklanjamo. Ne znam šta da vam kažem.
Spremili smo mi dosta hlorisane, čiste vode iz jednog nacionalnog parka. Morali smo malo i hlora da ubacimo, pa ćemo lepo da operemo i očistimo i predsednika Republike, njegove fekalne savetnike, iste takve direktore koji kažu – mnogo smo uspešni što smo zaradili za godinu dana pet miliona evra. To je profit, izvinjavam se, radili su više. Mislite da to ne može da se opere? Možda ćemo još nešto morati da stavimo sem hlorisane vode.
Pogledajte vi tu vrstu bezobrazluka. Da vas pitam da li ima neko od vas da je prijavio profit od pet miliona evra? Da li ste vi svi glupi? Da ne kažem vi, ja, svi glupi. Koliko je to pet miliona evra? Da li to stane u ovu salu? Gde to drži čovek? Da li banka ima toliki trezor da može da stane pet miliona evra?
Koja je to banka u ovoj zemlji da može da joj stane pet miliona evra? Za to mu treba vila na Dedinju od 300 kvadrata, samo da bi to stavio.
Dakle, mi se ovde suočavamo sa problemom banditizma, velikom korupcijom i velikim bandama. Te velike "žute" bande su rešile da rade šta im je volja i da još poštene ljude optužuju za kriminal. Tako oni odu sa predstavnicima ove lopovske televizije što su je ukrali od naroda i države za 68.000 evra, kada su zabranili ljudima i da učestvuju na licitaciji i na svemu drugom, direktno iz Vlade Zorana Đinđića.
Zvao je i rekao Rodićevom sinu da ne sme da se pojavi, da ne sme da digne ruku, jer će ruku da mu odseku. Da li ste čuli za to? Kako niste, kad sam vam ja to govorio odavde više puta. Njemu su hteli ruku za televiziju, a onome da dođe u Popovac slučajno i da im pokvari biznis hteli su glavu da odseku. Direktna je poruka iz kabineta bila – ako se pojaviš u Popovcu odseći ćemo ti glavu. Ovom je bila poruka da će ruku da mu odseku. Ako se pojavi neko za neke novine, izgleda da će noge da mu odseku.
Onda se još drznu ti koljači, što seku ruke, noge, glave, za tender i licitacije, pa kažu svom uredniku – sad ti mene pitaj kako on to meni preti. Šta da vam kažem.
Svemu tome će neko u ovoj zemlji morati da se suprotstavi. Nažalost, očigledno je da je danas SRS usamljena, ali ćemo se suprotstavljati. Možete da kupujete novine, televizije, da radite šta hoćete i koliko hoćete, suprotstavljaćemo se, jer se bauk slobode i istine širi Srbijom i to nećete moći da zaustavite.
Taj problem koji imate danas i zašto vas ujedinjuju sve ponovo u isti koš, one o kojima ste govorili da su ubice i da su najgori kriminalci, ujedinjuju vas samo iz jednog razloga, a taj razlog je taj što znate: ukoliko dođu radikali, neće moći Olimpijski komitet da bude kao glavni odbor DS-a, neće moće Privredna komora Srbije da bude kao glavni odbor DS-a, neće moći pola preduzeća da vam budu izvršni odbori DS-a i vaših stranaka, pa se svi podelili, svi dobili svoje plate, svoja primanja i ne znam ni ja kakva čuda. To neće moći. Onda će i gospodin Mihailović da bude upoznat sa ovakvim papirima sa kojima smo ga danas upoznali, i mnogi drugi.
To su stvari koje će u Srbiji morati da se promene kad radikali budu pobedili. Pošto vi to znate i znate da više banda neće moći da tovari u kamione, zato ste se tako udružili po svaku cenu i pokušavate to da sprečite.
Obaveštavam vas da u tome nećete uspeti. Obaveštavam vas da ćemo se boriti svim političkim dozvoljenim i demokratskim sredstvima, borićemo se svim srcem za slobodu svog naroda i protiv vaše pljačke, protiv otimačine "žutih" i svih ostalih u ovoj zemlji.
Za tu slobodu, za normalnu Srbiju i za normalnu državu izborićemo se, zato što pljačka, otimačina i lopovluk nikada nisu bili imanentni ni srpskom narodu ni našem društvu. Vi ste to uveli kao praksu, kao najnormalnije, a onda još da najveći lopovi treba da gone poštene ljude. I sa tim ćemo da prekinemo.
Džabe vam kupljeni novinari i urednici, novine i televizije, ne znam ni ja šta sve. Kažem vam, imali ste toliko vremena, šest godina ste na vlasti svi zajedno, sem SRS, svih vas ima, da ste imali bilo šta, odavno biste nas obesili na Terazijama. Niste. Imate još vremena. Hapsite ako možete, ako imate za šta. I logore biste otvarali da možete. Mi to nećemo. Garantujemo vam da ćemo politički da vas čuvamo, mazimo i pazimo kao malo vode na dlanu, jer će taman toliko i da vas ostane u Narodnoj skupštini Republike Srbije posle sledećih izbora.

Reč ima narodni poslanik Mika Vlaović, replika.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, dugujem izvinjenje nekim poslanicima i građanima Srbije. Jeste mi dva puta zvonio mobilni telefon – nikada za dve godine od kada sam u Skupštini nikoga nisam zvao sa mobilnog, dok su to oni koji mi prigovaraju činili – imam prijatelja koji je u bolnici na intenzivnoj nezi i zato držim uključen telefon da mi jave da li je živ i da li je umro.
Vi, gospodine Vučiću, imate najmanje prava da nekog učite kulturi u ovoj skupštini. Redak je govornik iz druge stranke kojem niste dobacivali. Mnogo puta ste sa ove govornice rekli – svi ste vi na ovoj strani lopovi. Bacite kamen na mene ako ste pošteni, ono što reče Hristos.
Vi ste dobili stan u Beogradu, a hiljade ljudi u Srbiji otišlo je u penziju pa nije dobilo stan. Vi ste političar, trebalo je da budete realni pa da to odbijete. Moja celokupna imovina, iako mi je deda bio domaćin, vredi manje od vašeg stana, a ovde prosipate priču o poštenju.

Povredu Poslovnika verovatno tražite, pošto je bila replika? Lično imate repliku.

Nemojte da plačete, gospodine Vlaoviću, skoro da ste me rasplakali kada ste izašli za govornicu. Ja sam, pošto ste to milioniti put ponovili, kao i vaše žute kolege, dobio od države tačno 61 kvadrat; to sam dobio od države, kao i mnogi drugi. To ste rekli hiljadu puta. Gospodine Vlaoviću, gospodin Koštunica je dobio 200 kvadrata u centru Beograda, tačnije 204 kvadrata, izvinite, i to u komunističko vreme. Ali, neću o gospodinu Koštunici, ja ću o vama, neću ni o Đinđiću, ja ću o vama, pošto kažete kao Hristos baci kamen.
Šta ste vi završili, gospodine Vlaoviću? Kakve veze sa naftom imate? Šta radite u upravnom odboru?
Sipate u traktor, pa sada treba da budete u upravnom odboru Naftne industrije. Da li je to vaš posao? Piše u zakonu da mora da bude visoka stručna sprema, a može i kada nije visoka stručna sprema, jer mora Mika da se namiri, pa je slučajno Karić kod vas dolazio. Što nije kod mene došao da mi nešto nudi? Baš vas našao.
Nije meni bila namera da vam nešto posebno kažem, osim što ste me zaista dekoncentrisali zvonjavom telefona. Što se tiče dobacivanja, jedan sam od onih koji najmanje dobacuju i trudim se da čak i svojim prijateljima kažem da to s vremena na vreme ne čine, iako je to normalno da se radi. Rekao sam, dobacujte šta god hoćete i kako god hoćete. Mislim da nisam bio nijednom nepristojan sa govornice.
Što se tiče lopova, ako imate da sam ukrao nešto negde, odmah da idem u zatvor. Ja kažem za te vaše i ponavljam, nisam rekao – ti si, Vlaoviću, ukrao to i to, ali ti si, Hamoviću, ukrao to i to i svi ti koji su vezani za vašu vladu i koji su vezani za vašu vlast, jednako kao i ovi koji su vezani za Borisa Tadića, jesu lopovi i kriminalci i moraju da idu u zatvor. To je suština stvari. Tu je suštinska razlika i ništa posebno.
Da li sam to rekao, Prorokoviću? Nisam. Kada pogrešim spreman sam da kažem izvinite (jednom je Marković bio u pravu kada sam dobio opomenu) i odmah izađem i kažem da je to u redu, ali kada nije u redu onda nije u redu. Ja sam kriv, zamisli, strašno kakav je onaj Vučić zlikovac, on opominje čoveka što mu zvoni telefon, a on čeka poziv zato što mu je neko na intenzivnoj nezi.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Kriv sam što nisam znao da li ima prijatelje na intenzivnoj nezi ili nema. Da li je to bio cilj? Stvarno me je dekoncentrisalo. Znaju moji saradnici, moji prijatelji, ništa me ne izluđuje nego kada zvoni mobilni telefon na nekom sastanku, to znaju svi iz SRS. Ja njima kažem kada zvoni moj telefon slučajno da ga istog trenutka isključe.
Neću da ostane ništa nerazjašnjeno, volim da imam dobre odnose sa mojim komšijom u poslaničkim klupama. Dakle, stojim iza reči koje izgovorim i spreman sam za njih da odgovaram na svakom mestu.
Ono što jeste naš problem, da ne pričam dalje, u upravnim odborima ovakvim ili onakvim, bilo čijim... A uzgred, niko iz SRS nije član nijednog upravnog odbora nijednog javnog preduzeća, niti bilo čega drugog, iako nam je to nudio svojevremeno Vojislav Koštunica. Odbili smo to, nismo hteli u tome da učestvujemo zato što smo znali da to uvek u nekom trenutku, ukoliko se neko iz opozicije toga prihvati, može da bude razlog za korumpiranje i za nešto drugo.
Mogu ovde da vam govorim o primerima. Ne mogu da objašnjavam nekima koji nešto ne mogu da razumeju.
Kada je jedan plus jedan jednako dva on viče tri i mnogo je pametan, ja mu ne mogu ništa. Neki su bežali sa časova matematike u prvom osnovne.
Dakle, moja je ideja sledeća: da mi kontrolišemo kao opozicija ono što vlast radi; vaš je posao da se ljutite kada vas opozicija napada i to nastavite da radite, ali ako imate nešto drugo da mi kažete, ne ono što ste milion puta pomenuli, videli ste jutros, nisam hteo, ali došao sam sa jednim novim papirom. Nešto novo se pojavilo. Ako imate još nešto da mi kažete kažite mi nešto novo, nemojte ono što ste milijardu puta ponovili, valjda da dokazujete kako je to najveća nečast ili ne znam ni ja šta sve.
Jeste, zato što ja nemam 500.000 evra da plaćam na rate za godinu dana, kao što neki koji su pošteni imaju, pa ne daju ni da pitam. Nemam ni 50.000, ni 10.000 nemam, nemam ništa od toga i ponosan sam na to što nisam krao i što nisam sposoban da zaradim pola miliona evra za vile na Dedinju, Senjaku i drugim mestima. U tome se razlikujem od takvih.