Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona, sa predlogom da se u članu 10. stav 4. briše.
Pročitao bih taj stav, kaže se: "Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje".
Dakle, ovde imamo nešto slično što smo imali u Predlogu zakona o tržištu hartija od vrednosti, kada su u pitanju povlašćenost i monopolski položaj Vlade Republike Srbije i drugih državnih organa.
Da li će sam zakon biti dovoljan za uspostavljanje tzv. privrednog miljea neophodnog da ovaj oblik organizovanja zaživi i kod nas, pitanje je koje muči sve one koji planiraju da se ovim poslom bave u budućnosti.
Da bi investicioni fondovi ovde zaživeli, trebalo bi ispuniti još mnogo uslova, popraviti poreski režim u zemlji, zatim urediti računovodstvo i sveobuhvatno pravo. Nije dobro rešenje prepisati zakone iz inostranstva.
Da bi ovi fondovi mogli da funkcionišu u Srbiji, neophodno je stvoriti uslove za njihovu likvidnost, obezbediti kotiranje dobrih firmi na berzi, a na bolji način urediti poslovanje revizorskih i brokerskih kuća. Stabilnost valute, kreiranje berzanskog tržišta, na kome bi se pojavile elitne srpske firme, kapitalno snažne, takođe je jedan od bitnih uslova da bi investicioni fondovi zaživeli. Ukoliko se isprazni tržište i ne pojave se akcije javnih preduzeća, investicioni fondovi će ostati prazni i neće imati kapital sa kojim će trgovati.
Zanemarljivi broj strateških investitora, stranih direktnih investicija i sve manji prihodi od autorske privatizacije, izgleda da su vlast uverili da smo u ovoj sferi "doterali cara do duvara", pa se krenulo ka osnivanju investicionih fondova.
Pojava investicionih fondova u aktuelnoj privatizaciji, akcije tzv. malih akcionara i akcije iz državnog Akcijskog fonda, ogleda se u prisustvu investicionih fondova poput "Salforda", to vam je na Kanarskim ostrvima, koji su inače prisutni u mlekarskoj industriji, zatim "FPP Balkan limited", kao i mnogi drugi, ali njima je neuhvatljiva struktura.
U zemljama u kojima zakonodavstvo ne obavezuje na strukturu svog kapitala, učine preglednom, investicioni fondovi postaju opasni igrači za državu. Nadam se da će poslanici u danu za glasanje prihvatiti ovaj amandman na član 10, stav 4.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo poslanici, hajde da pogledamo kako to izgleda kada ova vlada i njeni predstavnici rade na tržištu hartija od vrednosti, a šta se radilo u prošlosti.
Ovde je reč o tome da domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili neko drugo lice povezano sa njim ne može biti osnivač društva za upravljanje, pa se kaže u sledećem stavu, čije je brisanje predloženo: "Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje".
Ovaj amandman se odbija iz razloga, kaže se: "Predloženim stavom se u ravnopravan položaj dovode sve domaće finansijske institucije.
Ne bi bilo opravdano izuzeti najveće domaće banke i društva za osiguranje koja u ovom trenutku imaju većinski državni, odnosno društveni kapital, iz razloga što oni predstavljaju najznačajnije domaće učesnike na finansijskom tržištu".
Tu i jeste problem, dame i gospodo, jer su te najveće banke i osiguravajuća društva u postupku privatizacije.
Da vas podsetim kako je to izgledalo ranije, to sam do sada više puta ponavljao za ovom govornicom, a ko zna koliko puta ću još to da ponovim – "Nacionalna štedionica" je u trenutku kada je isplaćivala obveznice stare devizne štednje bila u većinskom vlasništvu Republike Srbije, dok nije stekla pravo da isplaćuje i otkupljuje obveznice stare devizne štednje. Čim je to pravo stekla, država je izgubila većinski vlasnički deo u toj banci.
Naravno, zahvaljujući takvoj situaciji i takvoj špekulaciji, vlasnici, u tom trenutku većinskog dela "Nacionalne štedionice", zahvaljujući monopolskom položaju "Nacionalne štedionice" zaradili su ogroman novac. Dakle, zaradili su, da ne pričam kako su se otkupljivale te obveznice stare devizne štednje, koja je njihova prava cena na tržištu kapitala bila, ko je sve to mogao da kupi, i tako dalje.
Zato što je "Nacionalna štedionica" imala spiskove građana koji imaju obveznice stare devizne štednje, jer su se kod njih prijavljivali, davala je te spiskove sa ličnim podacima vlasnika obveznica, odnosno brojevima telefona i adresa, pa se sa njima stupalo u kontakt i nagovarani su da određenom licu ili licima, pravnom ili fizičkom, prodaju te obveznice po nekoj daleko nižoj ceni nego što je nominalna vrednost obveznice bila, i to iz razloga što novac mogu da dobiju odmah, a država im garantuje isplatu od dve pa na više godina.
Zato što je "Nacionalna štedionica" u trenutku prihvatanja tog posla bila u većinskom vlasništvu države, određenom špekulacijom pravi vlasnici su postali Vuk Hamović i Vojin Lazarević, iskoristili su tu bliskost sa Mlađanom Dinkićem i zaradili ogroman novac stare devizne štednje.
Sada se postavlja pitanje, ako se ovaj stav 4. koji je u Predlogu zakona zadrži, znači, kada te banke, zahvaljujući ovakvom zakonu, osnuju društva za upravljanje, dobiće opet od Vlade Republike Srbije unosne poslove, i odjednom te banke postaju privatne. Dok banke ne postanu privatna osiguravajuća društva, ne bi trebalo da organizuju društva za upravljanje.
I ovako i onako, takvi kakvi ste, ako budete imali vremena, prodaćete te banke i ta osiguravajuća društva u bescenje svojim prijateljima i samim tim postati vlasnici ili suvlasnici tih istih banaka i osiguravajućih društava.

Po Poslovniku, narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Gospodine predsedavajući, uvaženi gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, a pre svega građani Srbije, hoću da reagujem na jedan plakat koji se ovih dana pojavljuje u svim gradovima u Srbiji, a to je plakat – poternica, na kojima se nalaze slike poslanika iz vaših gradova. Autori ovih plakata su gospodin Branko Pavlović i predsednici sindikata, odnosno Sindikata NIS-a, PTT-a i EPS-a.
Ovo što vidite pred vama je velika sramota, ovako nešto se nije dešavalo ni u najcrnje vreme Miloševićevog režima, ni tada vlast ni opozicija nije proganjala poslanike ovako kao što se danas proganjaju poslanici u ovoj zemlji.
Zbog čega nas gospodin Branko Pavlović proziva i zbog čega stavlja nagradu za nas između 3.000 i 15.000 evra, a poruka je: "Nađite ga i recite mu kako da glasa!". Objasniću građanima Srbije zašto je ovo demagogija, šta je to što nam nudi gospodin Branko Pavlović, nešto što je Vlada obećala građanima Srbije izglasavajući Zakon o NIS-u.
Vlada je, radeći isključivo u interesu svojih građana, kao i svi poslanici ovde, bilo da su poslanici pozicije ili opozicije, rekla da hoće da proda ova preduzeća, ali i da postigne cenu, tako da akcije građana budu vredne. Gospodin Branko Pavlović smatra da akcije treba prodati sada budzašto, pa ko dobije i koliko dobije. To upućuje onima koji najmanje imaju u ovoj zemlji: učiteljima, nastavnicima, lekarima, medicinskom osoblju, opštinskim službenicima, sudijama i sudskom osoblju, oficirima, policajcima, zaposlenima u javnim preduzećima i penzionerima. Gospoda koje je gospodin Pavlović nabrojao jeste demagogija i laž.
Gospodin Pavlović mora da opravda 300.000 evra koliko je njegov honorar da odradi ovaj posao. Vi ćete svoje akcije dobiti i one će vredeti i to je sledeći korak u onome što je Vlada obećala svojim građanima. Videli ste da radimo u vašem interesu i ovakve stvari nećemo dozvoliti.
Kao narodni poslanik, kao pojedinac među vas 250, osećam se besno i iskorišćeno, neko kome smo dozvolili da se obrati sa ove govornice, iskoristio je to, a evo, moj kolega pokazuje sve druge poternice, svako od nas ima svoju poternicu i ja to znam, a to će uskoro znati i građani Srbije, jer se one dele u nekim gradovima, a u nekima će se tek deliti.
Dakle, ovo je nešto što gospodin Pavlović radi i za šta će biti sigurno tužen od mene lično, a pretpostavljam i od svih ostalih narodnih poslanika.
Da biste mogli gospodina Pavlovića da pitate sve što je važno, daću vam njegov broj mobilnog telefona koji sam malopre pozvala, a gospodin mi je spustio slušalicu, zato što nema argument. Rekao mi je: "Ovo nije ništa lično". Ni ovo nije ništa lično. Pročitaću dva puta.
Autor ovog teksta, ovog plakata, gospodin Branko Pavlović, vredan 300 hiljada evra za ovaj posao – 064/1356-583. Još jednom, za one koji žele da ga pitaju gde su njihove pare, od tih 300 hiljada evra može štošta da se doda – 064/1356-583.
Volela bih da se svako od mojih kolega ponaosob javi i da ga pita ono što sam ga ja pitala, da vidim da li će svima da spusti slušalicu.

Da li još neko želi reč o amandmanu? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Radić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li još neko želi reč? Reč ima poslanik Ivan Radić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona o investicionim fondovima.
Naime, radi se o članu kojim se reguliše sadržina zahteva za izdavanje dozvole za rad društava za upravljanje, kao i kriterijumi podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje.
Na ovaj Predlog zakona poslanička grupa SRS podnela je više amandmana, što govori o tome da je ovaj član poprilično loš, nedorečen i nejasan. Konkretno, amandmanom tražim da se u stavu 7. tačka 3) briše.
Naime, radi se o delu koji reguliše koja je sve dokumentacija potrebna da se priloži Komisiji za hartije od vrednosti prilikom podnošenja zahteva za lica koja nameravaju da osnuju društvo za upravljanje. U toj tački 3) se, između ostalog, kaže da je potreban dokaz o poreklu osnivačkog kapitala.
Šta predlagač zakona podrazumeva da je dokaz o poreklu osnivačkog kapitala? Po mišljenju poslaničke grupe SRS, ova materija regulisana je Zakonom o sprečavanju pranja novca i odredbe predložene ovim članom zakona potpuno su suvišne.
Naime, Komisija za hartije od vrednosti nema kapaciteta da se bavi problematikom pranja novca. Pre više od godinu dana dobili smo Komisiju za sprečavanje pranja novca, koja samo formalno postoji i čiji bi to posao trebalo da bude. Nažalost, kao i mnoge druge komisije koje su formirane, služe samo da bi se zaposlili kadrovi stranaka koje su na vlasti, a ne bave se onim što bi trebalo da rade i onim što im je u opisu posla.
Naime, potpuno je jasno zašto se to ne želi. To je zbog tajkuna koji žele da opljačkaju Srbiju. Ovo je idealno rešenje i ovaj zakon je idealna podloga da bi se omogućilo tajkunima koji su opljačkali Srbiju da ono što su godinama pljačkali legalizuju kroz berzu.
Obrazloženje koje je dala Vlada Republike Srbije za odbijanje ovog, kao i većine drugih amandmana, zaista je smešno. Ne znam da li više ima svrhe da Vlada odgovara na taj način poslanicima SRS. Bolje je da uopšte ne odgovorite i ne obrazložite zašto odbijate amandmane SRS, nego da pišete ovako smešna i nesuvisla obrazloženja, pa me ne bi iznenadilo da za neki sledeći amandman kažete da se odbija zato što je pisan u utorak, a ne u sredu.

Po Poslovniku se javio narodni poslanik Aleksandar Vučić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče sam rekao nekoliko stvari o generalu Stankoviću. Doneo sam da vam pokažem nešto u šta ne biste poverovali.
Naime, general Stanković, taj nažalost general, ministar odbrane, agent CIE, rekao je kako nije bilo ratnog zločina u Holmecu, pa je pominjao imena i govorio kako su ljudi ranjeni. Evo, doneo sam ispisnicu iz matične knjige umrlih. Sada ćete čuti sve. Ljudi su pobijeni na Holmecu, tačan datum, sa datumom od kada je TV snimak austrijske televizije.
Naime, dame i gospodo: "Socijalistična Federativna Republika Jugoslavija, ispisak iz matične knjige umrlih. U matičnoj knjigi umrlih, za matično območje Prevalje, 1991. godina, pod zaporedno številko", ne umem da čitam slovenački, pa se ne ljutite, "prinek Ješić ime Zoran, spol muški, dan, mesec, leto i ura smrti –28. juni 1991. godine, med 04:13". Znači, veoma precizno napisano u koje vreme i kad. "Kraj smrti Holmec, dan, mesec i godina rođenja – 7. 9. 1972. godine, Pančevo, zadnje stalno prebivalište Sakule, Svetozara Miletića 18, otac Ješić Milan".
– "Maletić Goran, 28. jun 1991. godine, 04:13, Holmec, datum rođenja 30. 3. 1972, zadnje stalno prebivalište – Novi Sad, Šekspirova 32".
– "Šimunović Antonije, juni 1991. godine, Holmec, rođen 19. 8. 1972, Mostar, zadnje prebivalište Jablanica". Očigledno je Hrvat u pitanju.
Dakle, doneo sam to samo da vam pokažem. Možda su Slovenci izmišljali smrtovnice, a možda je agent rešio da nekoga oslobodi optužbe, iako je ubijao srpsku decu. Voleo bih da nam neko ovo objasni. Voleo bih da nam neko od vas kaže da li je ovo istina ili ne. Najviše na svetu bih voleo da treba sutra da se izvinim i da kažem – oprostite, pogrešio sam, jer bi to značilo da imamo dva života više.
Ako to nije istina, onda, dame i gospodo narodni poslanici, neka agent CIA bere kožu na šiljak, zato što će posle toga morati da odgovara, i to ne da odgovara pred poslanicima Skupštine državne zajednice, nego ćete morati da ga uhapsite istog trenutka.
Takođe, ovde sam doneo da vidite šta švedske nevladine organizacije kažu o Haškom tribunalu. Danas bi bilo potrebno da na statusnoj konferenciji Vojislavu Šešelju, u 14,15 časova, donesu odluku o suđenju, ali vidite kako se brinu o ljudima zatočenim u Tribunalu. Videli ste od čega je sve oboleo Milan Martić i kakav je odnos prema našim ljudima u Haškom tribunalu. Ta švedska nevladina organizacija, na skoro 40 strana, jasno govori i pokazuje da oni tamo imaju dve medicinske sestre i jednog doktora u dve nedelje.
Je l' to takva briga, je l' toliko para odlazi sa računa Ujedinjenih nacija i toliko novca plaćaju pojedine države da bi takva briga bila o pritvorenicima? Mislim da ne, mislim da je ovo veliki problem i naša država je na ovo morala da reaguje.
Što se tiče ovih plakata o kojima je malopre uvažena dama govorila, nisam ih video, ne znam čija je to ideja. Kaže: "Nađite ga i recite mu kako da glasa!". Da li to znači da će neko da nas juri? Ne znam ko će da me juri, a bude li me bilo gde jurio, uhvatiću Branka Pavlovića. Nekima je smešno i neki se raduju, ali takvu vrstu bezobrazluka u svom životu zaista nisam doživeo i nisam video. Hvala vam najlepše.