Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ipak želim da repliciram gospodinu Kroniću, uz sve uvažavanje poznavanja oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali u članu 79, na koji smo uložili amandman, govori se o poslovima uprave i u tački 1) stoji da uprava obavlja upravljanje poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini. Znači, primarni zadatak uprave koja se želi ovim zakonom osnovati je upravljanje državnom zemljom. Znači, ne radi se o onih 4,3 miliona hektara kojima ukupno raspolažu građani Srbije, nego o 270 ili 350 hiljada hektara državne zemlje, od koje će 100 hiljada hektara restitucijom biti vraćeno vlasnicima od kojih je ta zemlja oduzeta.
Suština naše primedbe je upravo u odnosu na obim zemlje kojom će država raspolagati, a pogotovo na ono što je ovim predlogom zakona predloženo, ono malo državne zemlje koja ostaje predlažete da se proda.
No, nadam se da će biti usvojen amandman SPS-a koji je izričit, da se državna zemlja ne može prodavati, pa će bar onda uprava, ako se osnuje, gazdovati sa tih 200 ili koliko hiljada hektara.
Prema tome, osnov naše primedbe za neosnivanje uprave i prihvatanje našeg amandmana je upravo što je osnov delatnosti, znači, upravljanje zemljištem u državnoj svojini.
I u obrazloženju Vlade stoji da u zemljama EU, kao i u zemljama kandidatima za ulazak u EU, poslove vezane za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta obavljaju organi u sastavu ministarstava i posebne organizacije. Znači, ovde ne navodite da su to baš isključivo uprave.
Istina, u okviru Ministarstva za poljoprivredu postoji nekoliko uprava koje su već duži niz godina organizovane i koje funkcionišu.
Oblašću zaštite, korišćenja i ukupne brige o zemljištu i do sada se bavio neko u Ministarstvu, pa taj ko je radio, organizujte se, napravite novu unutrašnju organizaciju i neka nastavi da radi, a ne kao što ste u obrazloženju dali da treba da se uposli novih 20 ljudi, da se kupe kompjuteri, da se kupe automobili i da se potroši 70 miliona dinara.
Poslanici SRS su protiv toga, protiv trošenja novca građana Srbije za administrativne poslove. Tih 70 miliona dinara i onih 200 miliona koje ste izdvojili za plaćanje skladištenja pšenice, evo mi predlažemo da za ovih 70 miliona povećate taj budžet od 200 miliona za skladištenje bar zemljoradnicima koji su zasejali pšenicu prošle godine da je mogu u većem obimu skladištiti.
Ovako, veoma mali broj ljudi moći će skladištiti, pogotovo što ste rekli da će cena skladištenja biti 750 dinara po toni. Preračunajte koliko je to tona, koliko ćete iz tih 200 miliona moći da skladištite. Već ste u problemu, jer imate pritisak od građana i od pokrajinske vlade, upravo kako postupati sa ovogodišnjim rodom pšenice.

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Mašiću, ovlašćenom poslaniku SRS. I vi za repliku, Poslovnik. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, koliko me sećanje služi, nisam spominjao zakup poljoprivrednog zemljišta.
Prema tome, mislim da sam pogrešno protumačen, s obzirom da je amandman na član 1. stav 2; moj poštovani kolega je spomenuo član 79. Nisam se javio nekompetentno po ovom pitanju, jer gospodin Mašić, gospodin Mika Vlaović i moja malenkost upravo smo zaduženi ispred Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije da pratimo raspodelu kredita, naravno, kako se oni dodeljuju.
Prema tome, nisam o kreditima govorio neobavešten o tim problemima.
Samo javnosti radi, što se uprave tiče, u članu 79. i mislim da građani treba da znaju, stoji, pod jedan, upravlja poljoprivrednim zemljištem....
(Predsedavajući: Vreme.)
... u državnoj svojini, ali to nije jedini posao uprave; vrši inspekcijske i stručne poslove iz oblasti poljoprivrednog zemljišta; zatim, uspostavlja informacioni sistem o poljoprivrednom zemljištu; dodeljuje sredstva za izvođenje radova i prati realizaciju godišnjeg programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u Republici Srbiji; prati izradu poljoprivredne osnove; vodi registar poljoprivrednih osnova i obavlja i druge poslove. Osam tačaka, samo zarad javnosti i ispravnog informisanja javnosti.

Zahvaljujem se poslaniku. Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, ipak mislim da postoji povreda Poslovnika, član 104. Pošto ste vi toliko uporno želeli da kažete da ste pričali o kreditima, ja ću malo da se vratim tim kreditima. Šta je, gospodine Vlaoviću? Neka muka? Nisu krediti krivi. Nije kriv ni zemljoradnik, pa nam je propala poljoprivreda.
(Predsedavajući: Gospodine Vlaoviću, ne ometajte gospodina Krstina.)
Vidite, da sada ne polemišemo ovako, izađite za govornicu i malo vi, pa malo ja. Što se tiče kredita, meni je drago što pred sobom imam iz Ministarstva za poljoprivredu, ali me tišti kako je izvršena raspodela tih kredita. Posebno sam napomenuo, tražili smo, zahvaljujući predsedniku Odbora za poljoprivredu dr Zoranu Mašiću, da nam se pojasni kako je za sisteme za navodnjavanje pri Ministarstvu za razvoj tih sistema odobreno 180 miliona, od toga samo su tri subjekta dobila po 60 miliona. Takav stoji odgovor, tri subjekta. Tražili smo imena, prezimena, imali smo Odbor koji je otišao tamo sa tri člana, na čelu sa dr Zoranom Mašićem. Nismo dobili koja su to tri subjekta dobila, gospodo, po 60 miliona. Pet godina je kredit, jedna godina grejs period i taj subjekt je trebalo da vraća godišnje 15 miliona. Znači, 15 puta četiri je 60 miliona.
Zar nije logičnije bilo da dobije njih 60 po tri miliona, nego da dobiju tri po 60 miliona? Zar je Srbija i ova poljoprivreda zasnovana samo na tri čoveka, tj. na tri subjekta? Ne znam da li su tu uopšte poljoprivredna dobra, da li su poznati tajkuni koji imaju toliko kupljenih površina. Evo, ipak ću javno da postavim pitanje, kao što sam postavio poslaničko pitanje, iskoristiću govornicu, da nam se daju imena, prezimena ili nazivi ta tri subjekta koja su dobila po 60 miliona za sisteme za navodnjavanje.
Verujte mi, imate dva sistema za navodnjavanje koja su poznata kod nas u Srbiji tj. u Vojvodini, to su sistem rendžera i sistem tifona. Ako to treba da košta toliko, onda stvarno ne vidim razlog da neko treba baš toliko da dobije.
To je samo jedan mali deo koji smo mi na Odboru za poljoprivredu iz redova SRS tražili da vidimo, da vidimo koliko je ko dobio po okruzima. Dobili smo samo brojke, a nismo dobili imena, niti prezimena. Apsolutno ništa nismo dobili. Ništa nije moglo da bude prepoznatljivo u tom dokumentu koji smo tražili da vidimo koja su to lica po opštinama i po okruzima. Dobili smo cifre.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ne znam, Srednjebanatski okrug je dobio 86 dugoročnih kredita, 2600 kratkoročnih kredita. Nemam ništa protiv kratkoročnih kredita, ali zna se ko dobija dugoročne kredite. Zna se ko dobija; dobijate, gospodo, vi iz redova G17. Odgovorno tvrdim za ovom govornicom, dostavite nam samo imena i prezimena, pa imamo i članove Odbora koji su dobili, njihovi sinovi, kako mi kaže kolega Rafailović – nisam ja dobio, dobio je moj sin. Ne znam da li je baš 20.000 ili 30.000 evra. Nisam dobio ni kratkoročni, nijedan radikal nije dobio.
(Predsedavajući: Vreme.)
Prema tome, imate poslaničko pitanje, javno sam tražio, dostavite imena i prezimena tih troje koji su dobili po 60 miliona za razvoj sistema za navodnjavanje. Zahvaljujem se.

Gospodine Vlaoviću, da li ste odustali? Jeste. Hvala.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mika Vlaović.
Vlada i Odbor za poljoprivredu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovani potpredsedniče Anđelkoviću, vi ste odmah na početku pročitali ko je sve podneo amandmane. Među tim imenima niste pročitali mene, imam četiri amandmana. Dobro, nije važno. Posle toga na član 1. ima amandman Vjerica Radeta, ona zastupa nekog poslanika radikala, a ja sam posebno podneo amandman i nemam veze sa tim amandmanom, pa prema tome....

Pročitao sam vas, gospodine Periću, nego vi čujete tuđa imena a vaše ne čujete, inače sam vas pročitao, čak sam naglasio.

Dobro sam pratio, nije bilo, nema veze, ne zameram ja to, može i da se pogreši kada se predsedava. Nije problem.

Može, ali nisam pogrešio, pročitao sam vas.