Dame i gospodo poslanici, uvek kada su se u Srbiji donosile odluke od opšteg nacionalnog interesa SRS je te državne i državničke interese stavljala ispred stranačkih. Tako je bilo i prilikom izrade, usvajanja i proglašavanja ovog aktuelnog, Mitrovdanskog ustava.
Podsetiću vas na vreme kada je formiran Odbor za ustavna pitanja, kada su predstavnici Srpske radikalne stranke u tom odboru insistirali da se ozbiljno krene u izradu ustava. I tada je bilo značajnih opstrukcija, trajale su gotovo tri godine, ali je, na kraju, zahvaljujući najviše SRS, izrađen tekst Ustava. Opet zahvaljujući SRS, uspešno smo završili referendum za potvrđivanje tog ustava i, bez obzira na to kako vi reagujete, grimasama, na ovo što ja govorim, to jesu činjenice i to jeste istina.
Istina je da je Tomislav Nikolić pozivao više puta da se pristupi izradi ustavnog teksta. Naravno, nije bilo dobre volje, a pogotovo je nije bilo od strane predsednika Republike Srbije Borisa Tadića, koji u to vreme nije želeo izbore, kao što ih ne želi ni sada, nego samo tako priča. U to vreme, kada smo mi mislili da je za Srbiju dobro da se raspišu izbori na svim nivoima, nije bilo razumevanja, tada Boris Tadić još nije bio na Čedinoj crti, pa nije bio raspoložen za izbore i nije pozivao na crtu, a večeras je više puta ponovljeno kako SRS ne želi izbore.
Moram da vam objasnim, objašnjavale su to i kolege koji su pre mene govorili, da SRS samo misli da u ovom momentu i u ovoj godini nije dobro raspisivati izbore. Mi smo zato zadovoljni, kao što smo zadovoljni što smo pre toga uspeli da u Ustav Republike Srbije ugradimo, najvećim delom, program SRS, što smo i kroz izradu ovog ustavnog zakona, zakona o sprovođenju Ustava, uspeli da ugradimo ono što je u ovom momentu zaista nacionalni interes Srbije.
Reći ću vam nekoliko reči u vezi s ustavnom kampanjom i pozivanjem građana na referendum, a podsetiću i na ona dva dana referenduma. Mi nismo bili nešto baš u prilici da se u javnosti na tu temu oglašavamo, ali smo, sasvim sigurno, najozbiljnije vodili ustavnu kampanju i najiskrenije pozivali građane da izađu na referendum, iznosili svoje stavove, pričali građanima Srbije da prihvatanje, tj. donošenje Ustava, zapravo, znači očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Hvala Bogu, uspeli smo u tome, pogotovu onog drugog dana referenduma, kada su aktivisti SRS pozivali građane i pojedinačno da izađu na referendum, da glasaju. Još toga dana, dok je još trajao referendum, dolazili su predstavnici stranaka koje vrše vlast u naše opštinske odbore da zahvaljuju aktivistima SRS.
I sutradan, kada se definitivno znalo da je Ustav prihvaćen, takođe su dolazili, zahvaljivali, govoreći - hvala, braćo radikali, da nije bilo vas, ne bi bilo ni Ustava.
Naravno, mi smo to znali i bez tih njihovih zahvaljivanja, jer mi tačno znamo koliko je članova i simpatizera SRS izašlo na ovaj referendum i upravo zbog tog saznanja i te činjenice mi vam celo veče, večeras, danas od kada radimo, tvrdimo da ćemo na tim izborima 21. januara sasvim sigurno biti najbolji i da ćemo osvojiti najbolji izborni rezultat.
Ovde se najviše govorilo o ovom članu 3. Predloga ovog zakona i ja zaista moram, pre svega, kao pravnik, da vam objasnim neke stvari, zašto je moralo da dođe do izmene ovog člana i zašto su poslanici SRS u Odboru glasali za amandman poslanika Predraga Markovića.
Jednostavno, izbori pre kraja, odnosno pre druge polovine januara ne bi bili dobro rešenje za Srbiju, pre svega zbog činjenice da sve više sa Zapada čujemo neke naznake lošeg rešenja za Kosovo i Metohiju. Pogotovo ne bi bilo dobro da se u isto vreme održavaju i predsednički izbori, jer bi se desilo da Srbija u jednom periodu nema nijedan organ koji bi mogao na pravi način da zastupa interese Srbije. Imali bismo i Vladu u ostavci i predsednika u ostavci, Skupštinu takođe, tako da bi to moglo vrlo negativno da utiče na eventualno rešavanje statusa Kosova i Metohije.
Ja sam večeras bila poprilično zadivljena, pod navodnicima, naravno, time kako su neke kolege držale neke oproštajne govore, kao - Skupština neće više da radi, neće više da zaseda, nećemo da donosimo zakone. Mislim da ste vi, očigledno, drage moje kolege, u velikoj zabludi, ili niste čitali tekst Ustava, pogotovo vi koji niste za njega ni glasali, pa me ne čudi što ga niste čitali.
Moram da vas podsetim, da bismo poštovali dogovor između političkih partija vezan za zakazivanje, odnosno održavanje predsedničkih izbora, a to je do 31. maja 2007. godine, mi moramo da donesemo popriličan broj zakona. Moramo, u skladu sa Ustavom, u najkraćem mogućem roku da donesemo zakon o Narodnoj skupštini, zakon o predsedniku Republike, zakon o odbrani, zakon o Vojsci, zakon o sudijama, o uređenju sudova, o Javnom tužilaštvu i o Javnom pravobranilaštvu.
Bez ovih osam zakona ne može da se funkcioniše. I pored ovog zakona o kojem večeras govorimo, ustavnog zakona, koji će se, sasvim sam sigurna, noćas i usvojiti, mi i dalje nećemo moći na pravi način da primenjujemo Ustav Republike Srbije.
Zato vas podsećam na član 109. Ustava, na stav 7, koji kaže da Narodna skupština, kada je raspuštena, vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.
Dakle, ovo je novina u odnosu na ovaj raniji ustav, za koju jedan deo kolega poslanika kaže da je to raskid s onim prethodnim ustavom. Ja, opet, kao pravnik, moram da vas podsetim da i te kako postoji kontinuitet između prethodnog i ovog sadašnjeg ustava, a on se ogleda, pre svega, u činjenici da je ovaj ustav donošen u skladu s odredbama prethodnog ustava. To, kolege pravnici, i te kako znači kontinuitet ustava.
Stoga nemojte da obmanjujete vaše birače da ste usvojili, odnosno da smo usvojili Ustav koji je napravio nekakav diskontinuitet s prethodnim ustavom. Niti jeste, niti je to bilo moguće. Pored tih nekih promena u ovom ustavu, promena je i ovaj član 109, ponavljam, stav 7, koji nas kao Narodnu skupštinu obavezuje da, i kada Skupština bude raspuštena, a to će biti verovatno u toku današnjeg dana, i kada budu raspisani parlamentarni izbori za 21. januar, mi imamo obavezu da obavljamo tekuće ili neodložne poslove.
Ovo su svakako, em tekući, em neodložni poslovi, i ja ću da vas obavestim, pošto je večeras bilo očigledno da poslanici svih političkih partija, osim srpskih radikala, ovo današnje i večerašnje zasedanje smatraju poslednjim u ovom sazivu, što znači da niste spremni da radimo u skladu sa članom 109. Ustava, da će Poslanička grupa Srpske radikalne stranke, i pored toga što će vrlo aktivno učestvovati širom Srbije u kampanji za predstojeće izbore, svih ovih osam zakona koje sam vam pročitala predložiti ovom parlamentu. Naravno, očekujemo da ćete i svi vi pokazati da ste zaista ozbiljni i odgovorni i da ćemo doneti sve ove zakone, kako bismo mogli da primenjujemo Ustav, odnosno da kažemo da imamo osnova da se Ustav primenjuje.
Budemo li čekali ove izbore, pa predsedničke izbore, onda ćemo i pored donošenja Ustava, i pored usvajanja ovog zakona večeras, Srbiju dovesti u neverovatan pravni kolaps. Naravno, Srpska radikalna stranka to neće dozvoliti. Mi ćemo aktivno učestvovati u radu Parlamenta sve do konstituisanja onog sledećeg, a tek posle konstituisanja sledećeg saziva Parlamenta, s obzirom na to da ćemo biti većina u Parlamentu, ubrzanim tempom ćemo doneti i uskladiti sve zakone, upravo onako kako predviđa i Ustav i ovaj ustavni zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jovan Todorović. Vaša poslanička grupa ima još pet minuta, gospodine Todoroviću. Nakon gospodina Todorovića, reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, evo, u ove sitne sate i ja da vam kažem šta mislim o ustavnom zakonu kojim treba da počnemo sprovođenje novodonetog Ustava.
Mi smo juče u ovom domu, sada već prekjuče, proglasili jedan dobar, rekao bih, čak, jedan odličan ustav, a danas, nažalost, razmatramo jedan, rekao bih, manje dobar, čak loš ustavni zakon o sprovođenju tog ustava.
Zašto tako mislim? Pre svega, većina govornika je nekako u prvi plan stavila izbore, pa ispada da smo mi Ustav doneli samo zato da bismo imali neke izbore. Rekao bih da ovaj ustav ima toliko drugih, mnogo većih i važnijih vrednosti od samih izbora, da je prosto nepojmljivo da većina o tome i ne govori. I vas i one koji u ove sitne sate gledaju televizijski prenos ovog zasedanja želim da podsetim da se sve što je vredelo u prethodnom ustavu našlo i u novom, usvojenom tekstu Ustava.
Počeću od člana 1. u kojem se kaže da je Srbija država srpskog naroda i svih građana koji žive u Srbiji, ali i država koja je zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi.
Da nema te odrednice u članu 1, siguran sam da ni Poslanička grupa Socijalističke partije, ni građani koji podržavaju Socijalističku partiju, a ni drugi građani, ne bi u potrebnom broju izašli na referendum i svojim glasovima potvrdili Ustav koji smo im predložili.
Društvo socijalne pravde jeste neophodno, jeste imperativ baš u ovom vremenu tranzicije, kada je mnogo siromašnih, kada je mnogo obeshrabrenih, kada je mnogo nezaposlenih i kada je mnogo onih kojima je potrebna odgovorna vlast i uloga države u svemu tome. Stoga je odeljak o socijalnoj politici, takođe, razlog za moje zadovoljstvo.
Odeljak koji se odnosi na obavezno osnovno, besplatno obrazovanje, odredba koja se odnosi na besplatno srednje obrazovanje, sve su to vrednosti koje su preuzete iz prethodnog ustava. Pravo na rad, takođe. Zato nam je neophodno da u budućnosti imamo odgovornu vlast i odgovornu politiku, koja će omogućiti da se to pravo na rad ostvari, pre svega, da onih milion ljudi koji su nezaposleni dođu u priliku da rade i da žive od svog rada.
Mogao bih na tu temu i duže i konkretnije da govorim, ali s obzirom na ograničenje vremena, sada ću vašu pažnju usmeriti na ono što mislim da je slabo u ovom ustavnom zakonu.
Najpre, mislim da je jako loše što je primat dat tim odredbama koje se odnose na izbore. Nismo mi Ustav doneli samo da bismo imali izbore. Jako je loše što smo o tome licitirali mesecima i danima, što se nekima, navodno, žuri.
Mislim da je 21. januar jako loš datum za održavanje izbora. Bio je mnogo bolji datum 4. februar, ili neki datum u martu. Januar je mesec slava, mesec praznika, verskih, pravoslavnih itd, mesec ciče zime i loših nepovoljnih uslova koji će sigurno uticati na slab izlazak građana na ove izbore.
Nedostatak ovog ustavnog zakona je i to što nisu prihvaćeni neki amandmani poslanika Socijalističke partije, koji su, između ostalog, predložili da se na prvom zasedanju Narodne skupštine u novom sazivu obavezno usvoje zakon o Narodnoj skupštini i zakon o predsedniku Republike.
Rečeno je da je preko 260 zakona doneto u ove nepune tri godine rada Parlamenta. Zar je moguće da nismo mogli da donesemo zakon o Narodnoj skupštini kojim bismo precizno regulisali prava narodnih poslanika, i u toku mandata, a i nakon isteka mandata? To govorim zato što smo više puta bili svedoci hajke na ovaj parlament, urušavanja autoriteta ovog najvišeg doma u Republici Srbiji i nas kao narodnih poslanika, i lično i grupno. Mnogi su nas prozivali za rad koji smo uložili u protekle tri godine. Neki su nas čak nazivali stokom bez repa itd. Nismo našli snage da se izborimo s takvima, pre svega, donošenjem zakona o nama samima.
Kad je u pitanju zakon o predsedniku Republike, podsećam vas da smo 2001. godine, u onom sazivu, zahvaljujući onoj DOS-ovoj osionoj većini, doneli jedan nakazan zakon - Zakon o predsedniku Republike i pravima predsednika Republike. Podsećam i vas i sve građane da je to bio jedan tendenciozan zakon, usmeren, pre svega, protiv sada pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, koji je u to vreme već bio nekadašnji predsednik Republike Srbije. Tada je tim zakonom rečeno da će njega štititi jedan policajac, ali bez oružja, i da će ga obezbeđivati elementarnim uslugama jedan radnik ili ugostitelj, poslužitelj. To je tad bila uvertira za njegovo nezakonito hapšenje i protivustavno izručenje tzv. Haškom tribunalu, na Vidovdan.
Zato smo kolege Toma Bušetić, Hranislav Perić i ja predložili amandman u kojem se predlaže da se već na prvom zasedanju donesu ta dva zakona: zakon o Narodnoj skupštini i zakon o predsedniku Republike, kako nijedan predsednik Republike ne bi doživeo sudbinu da oni koji dođu posle njega rade nešto što znači kršenje elementarnih ljudskih prava, kao što je učinjeno u slučaju nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Dakle, to je trebalo učiniti. Nažalost, nije se našlo razumevanja. Zato mislim da je ovaj ustavni zakon loš. I pored toga, mi ćemo, kao poslanička grupa, i ja kao poslanik te poslaničke grupe SPS, glasati za ovaj ustavni zakon, samo radi toga da bismo mogli primeniti one osnovne vrednosti koje su preuzete iz prethodnog ustava, a tiču se čitavog korpusa pitanja - i socijalne pravde, socijalne jednakosti, prava na rad, socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, obezbeđenja obrazovanja na svim nivoima po najpovoljnijim mogućim uslovima, da bismo mogli da primenjujemo taj ustav, da bismo svaku buduću vlast obavezali na primenu tog ustava.
Vrhunski razlog za donošenje Ustava je, zapravo, potreba građana Srbije, imperativ, i nas kao narodnih poslanika, i države u celini, da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu države Srbije, da nipošto i ni pod kojim okolnostima ne dopustimo da Kosovo i Metohija nestanu kao deo teritorije Republike Srbije, da niko i nikada, to stoji u Ustavu, ne može i ne sme prihvatiti takvo stanje nasilja u kojem bi, eventualno, tzv. međunarodna zajednica odlučila da Kosovo i Metohija nije više u Srbiji.
To je prvi i vrhunski razlog zbog čega mi noćas razgovaramo o ovome i zbog čega ćemo glasati za ustavni zakon koji će započeti primenjivanje odredaba Ustava koji smo na Mitrovdan proglasili.
Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ustav kao najviši pravni akt jedne zemlje je samo okvir u procesu zaokruživanja pravnog sistema države.
Mi srpski radikali smo se, s najvišim stepenom odgovornosti, ljudske i moralne, pre svega, kao patrioti, kao oni koji su se celog života zalagali za poštovanje naših tradicionalnih vrednosti i najviših državnih i nacionalnih interesa, u proteklih 16 godina zalagali za striktno poštovanje ustavne procedure prilikom razgovora i priča na temu da je Srbiji potreban novi ustav.
Međutim, svi oni koji su se svrstali u niz političkih diletanata, propalih političkih stranaka, koji su nekad imali veće uporište u biračkom telu, početkom devedesetih godina, nikako nisu mogli da objasne ni našem predsedniku, najvećem poznavaocu ustavnih procedura od kako je Srbija usvojila Sretenjski ustav, profesoru dr Vojislavu Šešelju, kako bi i zbog čega menjali prošli ustav Republike Srbije. On je sada novi Ustav Republike Srbije, produkt novih istorijskih i političkih okolnosti, onih koje su, nažalost, otpočele ovde, u ovom, sada, Domu Narodne skupštine, u bivšoj Skupštini SRJ, ili, da odemo korak dalje, SFRJ.
Bila sam poslanik u Veću građana Savezne skupštine, u sazivu od 1996. do 2000. godine. Već početkom 1997. godine, bilo je jasno da separatistički, sada režim, a tada korpus, na čelu sa Milom Đukanovićem iz DPS, otvoreno kreće u antisrpsku histeriju i u kampanju za razbijanje nacionalnog etničkog i kulturnog prostora.
Dobili su zamah i krila uz pomoć svojih zapadnih mentora, Amerike i zapadnih sila, pre svega, uz svesrdnu podršku, evo, videli ste pre nekoliko dana, i šiptarskih separatista, što je Đukanović pokazao primajući ubicu i zlikovca, koljača Čekua usred Podgorice.
Već je tada bilo sve jasno, a samo su srpski radikali prepoznavali i sa ove govornice o tome govorili.
Pre svega, predsednik naše stranke, profesor dr Vojislav Šešelj je govorio da se sprema veliko zlo srpskom narodu.
Nažalost, to se i desilo, 21. maja ove godine, na referendumu, koji su separatisti, na čelu sa Milom Đukanovićem, organizovali u Crnoj Gori.
Došlo je do razbijanja one i onakve državne zajednice Srbije i Crne Gore. I, za razbijanje SRJ i te državne zajednice najveću odgovornost snosite vi koji ste 5. oktobra, na protivpravan i protivustavan način, ušli u ovu zgradu Savezne skupštine, koja je kroz istoriju Srbije zaista preživela i na svojim plećima nosila sve i svašta, ne ova zgrada kao zgrada, već narodni predstavnici, koji su od te davne 1835. godine, pa sve do današnjih dana nailazili na raznorazne ustavne krize, vakuume i kršenja ustavnih propisa.
Time se posebno bavio jedan od velikana naše nauke. O tome je i naš predsednik pisao u svojoj knjizi «Ideologija srpskog nacionalizma».
Govorim to onima kojima je to smešno, pre svega, političkim neznalicama, jer se smeju oni koji su pravnici po struci. To je ozbiljna stvar, zato što smo mi Srbi kao narod imali nesreću da nam prilikom donošenja novih ustava, u tom procesu i tom vakuumu, država zapada u ustavnu i pravnu krizu.
Profesor Laza M. Kostić, čuveni bokeljski Srbin, koji je u emigraciji, kasnih pedesetih godina, pisao o tome, dao je jasnu retrospektivu svih tih događaja i pokazao i napisao to baš zbog toga da bi bilo putokaz svima onima koji žele da se bave politikom, da vode državu i narod, jer je to kršenje ustavne procedure između donošenja dva ustava nešto najgore što može da se zabeleži kod jednog naroda i što ostavlja negativan žig i pečat na onima koji su to radili.
To se dešavalo između dva svetska rata. Dešavalo se u Brozovo, komunističko vreme, a i vi ste, iz tog tzv. demokratskog korpusa, svo vreme to zagovarali do donošenja i proglašenja Ustava, na Mitrovdan ove, 2006. godine.
Nije vam to pošlo za rukom, pa kada ste to videli, sve vreme ste govorili o tome, a naročito oni koji sebe najglasnije nazivaju demokratama, kako novi Ustav Republike Srbije, koji će večeras dobiti i na svojoj pravnoj snazi i važnosti, predstavlja diskontinuitet sa prethodnim ustavom, s ustavom iz tog Miloševićevskog vremena.
To nije tačno, zato što je ovaj ustav, koji smo proglasili juče, na Mitrovdan, i koji će večeras, u pravom smislu reči, da otpočne da se primenjuje, usvajanjem ovog zakona, donet po proceduri koju je propisao prethodni ustav.
Kao ozbiljni ljudi i ozbiljni političari, s tom jedinom mogućom varijantom smo ušli u usvajanje novog ustava, ne samo zbog toga i zbog ovih, malopre spomenutih, novih, na nesreću srpskog naroda, političkih okolnosti i odvajanja, odnosno onoga što su radili separatisti Mila Đukanovića, već i zbog činjenice da je deo Srbije, kolevka srpstva, Kosovo i Metohija, najugroženija u ovom trenutku.
Niste pažljivo pratili, a građani Srbije jesu, znam to, jer ste večeras, u nekim zluradim komentarima i ciničnim stavovima kada je u pitanju SRS, valjda iz besa i nemoći zbog toga što ćete biti gubitnici na izborima 21. januara sledeće godine, pokazali da je kod nas narod prepoznao taj državnički stav i tu odgovornost.
Šta je stajalo na bilbordovima koje možete večeras da vidite u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu – "Zaklinjem se da ću svim svojim snagama sačuvati Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije" - u potpisu, "predsednik Republike".
Da li je aktuelni predsednik Republike Boris Tadić pomenuo takvu stvar u referendumskoj kampanji bilo kada - nije.
Da li je to govorio na sednici na kojoj je usvojen Ustav Republike Srbije - nije. Govorio je samo o izborima i vezivao se samo za jedan datum, kasnije za 17. ili 20. mart, ili 24. decembar, ali to nije moglo da ide tako lako, iz razloga što će u državi, za sve buduće poteze u kojima će narod da presuđuje kome da ukaže poverenje - pre svega, odlučivati Srpska radikalna stranka.
Tako narod hoće, i zato što nas ima najviše, jer smo organizovano, sa svešću o tome da je sudbina naroda i države u pitanju, naročito na Kosovu i Metohiji, referendumskog dana učinili sve da procenat izašlih bude što veći i da Ustav Republike Srbije konačno, večeras, može da ima svoju primenu.
Sve ovo govorim zato što će koliko sutra da krene predizborna kampanja. Ako je Boris Tadić danas, na poziv Majkla Polta, jer je poznavalac "formule jedan", posetio Kompaniju "Ferari", zašto nije pre mesec dana posetio Srbe na Kosovu i Metohiji, da krene sa «pol» startne pozicije, kako bi rekli poznavaoci trka, a to je onaj koji ima najbolje prolazno vreme prilikom kvalifikacije.
Grdno se prevario, polazeći od svoje crte i pozicije, što pokazuje da mu je interes samo funkcija, koju će da obavlja još samo nekoliko meseci, a ne interes države i naroda.
Da bi se izbori održali u demokratskoj atmosferi, potrebno je da kampanje sprovode ljudi koji su se učili i naučili demokratiji za proteklih 16 godina. Ima priučenih, koji su pokušali to da urade kroz ovih nekoliko godina, ali to je bilo kratkog daha, znate na koju stranku mislim, jer je teško zamislivo da će oni preskočiti cenzus od 5 odsto i da će ponovo biti parlamentarna stranka.
Nemojte misliti da ćemo štedeti nekoga, jer ćemo slati građanima jasne poruke - hoćemo demokratsku i slobodnu Srbiju, ali bez kriminala i korupcije.
Hoćemo da prestanete s lažima, jer ovo što smo večeras ovde čuli, hvalospeve bivših ministara i onih koji su ih podržavali - fantastične su penzije, zdravstvo svima dostupno, radnici rade i slično, vređa dostojanstvo mojih sugrađana, od kojih 40.000 ljudi ne radi, a pre dva dana je otpočeo proces ponovnog otpuštanja u «Fabrici automobila», pod nekim principom dobrovoljnosti.
Tako se pričalo, od strane Demokratske stranke, i pre četiri godine, kada su u jednom danu otpustili 4.000 radnika u Fabrici «Zastava», rečima - krenite, to vam je to, program prestrukturiranja, socijalni program, dobrovoljan, što znači - ili ćeš sam skočiti sa desetog sprata ili ćemo mi da te gurnemo.
Mi želimo stvari u Srbiji da menjamo, i mislimo da možemo, ma šta vi mislili, jer je u pitanju vaša ostrašćenost i nepoznavanje.
Vi nećete da sagledate šta ste sve negativno radili, svi ukupno, za proteklih šest godina i, svakako, za to odgovornost snosi i Vojislav Koštunica.
U svim, za novinare opisanim, dramatičnim sadržajima pregovora obećao je da će da sledi svoj čuveni slogan "Reč je reč".
On to mora da ispuni, jer su izbori sasvim izvesni 21. januara sledeće godine, kao što je izvesno da će najveći broj birača zadobiti Srpska radikalna stranka, jer je reč Koštunice, data u razgovorima, pred Demokratskom strankom, Tomislavu Nikoliću bila - da će izbori za predsednika biti do 31. maja 2007. godine.
Krenućemo svi polako, sa iste startne pozicije, vi hendikepirani i politički indisponirani, zbog velikog broja naših glasova u budućem sazivu naše skupštine, i kao takvi ćemo ući u predsedničku kampanju. Ta "pol" pozicija, sa sve podrškom Polta, možda samog Buša ili Kondolize Rajs - neće pomoći Borisu Tadiću.
Nemojte govoriti ako niste želeli da pominjete Kosovo i Metohiju kao ključno pitanje zbog kojeg smo doneli Ustav Republike Srbije, ljudska prava i poštovanje slobode, jer ćete i večeras iz ove sale da izađete a da nijednom rečju za protekle četiri godine niste osudili najflagrantnije kršenje ljudskih prava jednog čoveka, predsednika naše stranke, dr Vojislava Šešelja, ni vi, ni predsednik Republike, ni premijer, nijedan ministar iz Vlade.
Vas nije zabrinula ta činjenica. Njome su se bavili neki naučnici i pravni eksperti iz celog sveta.
A pitali ste se s kim bi mogla sarađivati Srpska radikalna stranka, jer svima zabadamo prst u oko.
Videli ste, i bilo vam je naročito krivo, da je u Beograd pre 15 dana došla naučna, pravnička elita iz Francuske, Amerike i Rusije, koja će dolaziti u sve većem broju, jer u nama prepoznaje snagu koja može na ustavan način i na osnovu zakona da ozbiljno menja stvari u ovoj zemlji.
Kao ljudi koji žele dobro našem narodu i državi, u procesu referendumske kampanje zatražili smo blagoslov od Njegove svetosti patrijarha srpskog, gospodina Pavla.
Znate šta nam je rekao, šta je poručio Tomislavu Nikoliću, kao čoveku koji uživa najveće poverenje kao političar, pojedinačno, kao i Srpska radikalna stranka - u biračkom telu. Zna da smo odgovorni ljudi, pretežno Srbi pravoslavci, iako imamo i pripadnike drugih vera i nacionalnih manjina na odgovornim funkcijama u našoj stranci: «Ono što radite, to je dobro, manje ne smete, a više ne možete».
Tako smo se ponašali i učinili smo sve da se Ustav Republike Srbije potvrdi na referendumu, da se proglasi ne drugog dana, kao nedeljni i subotnji ustav, već na Mitrovdan, da ga pamte buduće generacije.
Ja sam ponosna jer sam rođena u Kragujevcu, gde je 1835. godine usvojen prvi srpski, Sretenjski ustav. Tako će generacije da se ponose time da je Srbija kao država zaokružena, da će da sačuva Kosovo i Metohiju, svaku stopu svoje zemlje, usvajanjem Mitrovdanskog ustava i večerašnjim proglašenjem zakona iz kojeg treba da uslede drugi ozbiljni zakoni, o kojima je malopre govorila koleginica Radeta.
Ništa nećemo prepustiti slučaju i nećemo se baviti vama koji ste na margini političkih zbivanja i onima koje traže sebi podršku koprcajući se u prostoru, što zapadnih mentora, što drugih. Bavićemo se ozbiljnim stvarima i pisaćemo zakone o odbrani i Vojsci.
Već mesecima upozoravamo da nemamo ministra spoljnih poslova i odbrane. Ne mogu da slušam, kao ni milioni građana Srbije, patriota, kako se izvestan čovek, koga je postavio gospodin Boris Tadić, koji je bruka za srpski narod i vojsku, rugao pre neki dan srpskim oficirima i vojnicima.
Taj nesrećnik je rekao - ne može srpskom vojniku i oficiru da bude uzor i primer Ratko Mladić. Ne, nego će da bude neki gardista iz Ohaja.
Bilo bi dobro da ga posavetujete, pošto je predsednik vaše stranke i najviše se busa da bi pomogao Srbiji, jer ništa sem lične promocije nije uradio, da prestane da govori gluposti.
Na kraju, taj čovek je po svaku cenu želeo, i vi iz DOS-ovskog korpusa s njim, kojima je propala ta opcija večeras, da imamo izbore pre rešenja statusa naše južne pokrajine, Kosova i Metohije.
Pre neki dan je čuveni francuski fudbaler i napadač Mišel Platini rekao - nema veze, doći ću ponovo u Beograd, ali ne upoznajte me i ne pravite mi susrete s onim, kako beše, predsednikom Republike, diletantom i fudbalskom neznalicom.
Kako to nije znao, a i dan-danas je ubeđen Boris Tadić da je Mišel Platini čuveni francuski golman, tako on ništa ne zna ni o tome da je sudbina države i naroda tako ugrožena da mogu da ih spasu samo odgovorni ljudi kao što smo mi srpski radikali. Naravno, uz podršku građana Srbije, borićemo se na svakom mestu da ta podrška bude velika i zaista smo počastvovani zbog toga što smo učinili sve da ovaj ustav dobije na značaju i večeras, proglašenjem ovog zakona. Osim toga, učinićemo sve da rokovi za održavanje izbora budu ovakvi kao što jesu.
Izaći ćemo iz ove sale i krenućemo u pobedničku izbornu kampanju.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, a neka se pripremi Zoran Krasić.        
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se pri kraju posla vezanog za donošenje ustava, odnosno za donošenje zakona o sprovođenju novog ustava. Ni manje ni više, svi pokušavaju da sav ovaj posao vezan za Ustav, na neki način, pripišu sebi kao zaslugu, jer nas očekuju izbori. Zaboravljamo, pogotovu oni koji su bili na vlasti i ovi koji su sada na vlasti, da su ovaj posao mogli da završe mnogo ranije i tu slavu vezanu za donošenje novog ustava da pripišu sebi još 2001. godine.
Nije bilo nikakve smetnje da se donese novi ustav. Imali ste dvotrećinsku većinu i mogli ste da donesete novi ustav. Mogli ste da pokušate i posle promene vlasti, 2004. godine, da donesete ustav. Videlo se u proteklom periodu, u procesu dogovaranja, da Srpska radikalna stranka nije problem, da će ona učiniti sve kada je u pitanju interes države i građana ove države. To nije bila nikakva smetnja.
Koji su to onda razlozi vodili vas na vlasti, od 2001. godine do večeras, da ne završimo ovaj posao, za koji svi kažemo da je toliko važan za državu. On jeste važan za državu. Šta je to sprečavalo DOS 2001. godine, sa 176 poslanika, da bez ikakvih problema donese ustav? Vrlo jednostavna stvar, u taj posao vi niste ni smeli da uđete.
Vas su, jednostavno, vaši mentori, koji su vas doveli na vlast, sprečavali da donesete taj ustav, jer se očekivalo da se završi posao vezan za Srbiju, za cepanje Srbije, za odvajanje Crne Gore od državne zajednice i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
To je osnovni razlog zbog čega vi niste doneli ustav. To je suština zbog čega vi niste ustav doneli ranije.
Da ste doneli ranije ustav, morali biste jasno i glasno da definišete državu Srbiju, pogotovo kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je najveći razlog, odnosno jedini razlog zašto niste radili ništa po pitanju ustava.
Kako to da sada, baš u decembru mesecu, kada se očekuje ili kada ste očekivali da ćete izaći na izbore, svi oni koji su nas uništavali odjedanput podržavaju donošenje ustava? Sada im je, zaboga, stalo do Srbije, Srbije koja će napraviti iskorak, koja će napraviti diskontinuitet sa prethodnom vlašću, sa Slobodanom Miloševićem! Kako to da Amerikanci podržavaju i pomažu vam da dođete do novog ustava? Mora da postoji jednostavan razlog zbog čega je tako.
Nije to zato što oni nama žele dobro, zato što žele stabilnu i sigurnu Srbiju, nego obrnuto. Oni žele Srbiju u kojoj će ponovo imati marionete kojima će diktirati na koji način i šta treba da rade. Zato su vas podržavali, verujući da je nekako moguće da ćete, posle ovog donošenja ustava, doći na izbore u decembru. Zato je to tražio američki ambasador, kako biste u izbore ušli bez hipoteke Kosova i Metohije. To je osnovni razlog.
Ne treba se zavaravati. Osnovni razlog je da vam se skine hipoteka za proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Imali ste prilike da danas u vestima čujete da su na Kosovu i Metohiji neki poslanici tog kosovskog parlamenta već najavili da će, bez obzira na to šta će biti, ako bude ikako moguće, takozvana Skupština Kosova i Metohije proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije.
To se, otprilike, na neki način i vidi. Oseća se kojim putem Amerikanci pokušavaju da reše taj problem, jer je sada svima jasno da to ne mogu da urade jednostrano u Savetu bezbednosti i donošenjem neke nove rezolucije, jer su, gle čuda, Rusi jasno i glasno stavili do znanja da jednostranog rešenja za Kosovo i Metohiju neće biti i da će staviti veto. To su oni Rusi koje ste vi potcenjivali, od kojih ste se potpuno okrenuli prema Zapadu, verujući da tamo leži spas za Srbiju.
Šta ste za ovih šest godina uradili? Ima li jednog jedinog dokumenta na osnovu kojeg je Srbija stabilnija i sigurnija da joj Kosovo i Metohija neće biti oduzeti?
Postoji li bilo kakva deklaracija u Strazburu ili bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, postoji li bilo koja zapadna država koja je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije? Gde su vam ti prijatelji?
Vidite, 1. i 2. novembra, u Minsku je održano zasedanje Slovenskog parlamentarnog saveza - Rusija, Ukrajina, Belorusija, Češka, Slovačka, Srbija. Moram da vam kažem da su iz Srbije bili samo poslanici Srpske radikalne stranke.
Poziv koji je stigao u Skupštinu Srbije stavljen je ad akta. Srpsku radikalnu stranku nisu ni obavestili da je taj poziv stigao. Mi smo tamo predložili rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koja je usvojena od svih poslanika iz ovih država koje sam sada naveo, u kojoj jasno stoji da nema nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju i da problem Kosova i Metohije može biti rešen isključivo u pregovorima sa Srbijom.
Da ste vi uspeli da donesete bar neki dokument sa Zapada, ako ništa drugo, bar sa molitvenog doručka, pošto ste se utrkivali ko će pre da stigne tamo i da dobije poziv, da ste bar nešto uradili u tom pravcu, danas bi nam bilo mnogo jednostavnije. Međutim, i ovima koji su pokušavali na sve moguće načine da 25. ili već kojeg decembra izađu na izbore, za 30 dana ili nešto manje, to je potpuno jasno. Njima predizborna kampanja, suštinski, i ne treba. Oni se svi obiđu za dva-tri dana, završe predizbornu kampanju. Iskoristiće do krajnje moguće granice državnu kasu kako bi svaki dinar koji im dođe pod ruku iskoristili za svoje stranačke aktivnosti.
Srpska radikalna stranka je, međutim, vodila računa o tome da je interes države Srbije na prvom mestu i sprečila vas je u tome da na izbore izađete onda kada ste planirali, verujući da ćete na tim izborima, zahvaljujući ovakvom ustavu, eventualno obmanuti građane Srbije. Zato ćemo na izbore u januaru mesecu. Što se tiče predsedničkih izbora, možemo, takođe, u januaru, ali kad predsednik da ostavku. Onda neka stane na crtu sa svima drugima, a ne da sa predsedničke funkcije poziva na crtu. Nije to korektno.
Prema tome, nećemo uraditi ništa kao stranka što bi na bilo koji način umanjilo šanse države Srbije da se ne donese nijedno nepovoljno rešenje kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Uradićemo sve da zaštitimo Kosovo i Metohiju, uradićemo sve u predizbornoj kampanji da dobijemo svaki glas građana Srbije, kojima je dosta kriminala, korupcije, propasti, nezaposlenosti, ove privatizacije koju je sprovodila ova mafija, kako je ono zovu, stečajna.
Znate zašto je zovu stečajna? Zato što ste na nezakonit način dovodili preduzeća u poziciju da odu u stečaj, a onda ih otkupljivali za male ili nikakve pare. Da li treba da vas podsetim na šećerane za 3 evra, na brodogradilišta, ponovo na ''Sartid'', na ''Dunav'', ili na bilo koju drugu firmu?
Ima jedna stvar koju, hteli ili ne, nećete moći da zaboravite i da sakrijete. Sve to polako dolazi na videlo, čak i pod nekadašnjim vašim koalicionim prijateljima iz DOS-a, jednostavno, pred tolikim kriminalom ne mogu da se zatvore oči. Tačno je da sada kalkulišu, samo pojedince pozivaju na odgovornost, ali jednoga dana svi oni koji su kršili zakon, zloupotrebljavali funkciju, moraće da dođu pod udar zakona.
Zato nam je potreban večeras ovaj zakon o sprovođenju Ustava, kako bismo došli do izbora, kako bi na izborima građani Srbije dali svoj glas. Nadam se da će posle tih izbora dobiti vlast SRS, koja će uspeti i povesti Srbiju u oporavak.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega Ljubomir Kragović.
Izvolite, gospodine Krasiću.

I ovaj predlog ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije je rezultat nekog kompromisa, ali znate i sami da svaki kompromis može da se podeli na onaj dobar i onaj loš. Da je bilo političke volje, političke zrelosti, još prilikom usvajanja Ustava Republike Srbije bismo imali i tekst ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije. Toga nije bilo zato što je, očigledno, smišljen koncept kako da se ovo razvodni, kako da ubedimo javnost da nije pala Vlada Vojislava Koštunice, već da se zbog Ustava  ide na nove izbore.
Ta vlada je postigla nešto što je bio ideal još grčke demokratije. Napravila je građansku vladu, vladu u kojoj se nalaze građani, građanin Drašković, građanin Stanković, a od pre nekoliko meseci imamo i četiri bivša ministra i jednog potpredsednika. Znači, ta vlada je odavno izgubila svoj legitimitet i, naravno, sve naše vlade padaju u trećoj godini, u jesen.
Novembra 2003. godine pala je vlada čiji je član bio gospodin Vlahović. Prosto sam zaprepašćen da on priča o epohalnim rezultatima svoje vlade, a pri tom zaboravlja da su decembra 2003. godine bili izbori i da je tada narod rekao kakva je ta vlada bila i kakva je ta vlast bila. I danas smo čuli potvrdu o tome kakva je Vlada Vojislava Koštunice - građanska vlada.
Evo, ovi koji su za ovih mesec i po dana naučili pravopis, priznali su da danas više nisu članovi Vlade, kako reče Mlađan Dinkić, on od sutra ne ide u Ministarstvo, znači Vlada je pala. Ali, Vojislavu Koštunici to ne odgovara. Pala, pala, pišite vi u vašim memoarima da nije pala, ona je ljosnula o zemlju.
E sad, ova vlada će biti poznata po grupaciji G17 plus. Po čemu? Kažite ovim profesorima na Fakultetu političkih nauka da ovu vladu posebno obrade kao nastavnu jedinicu. To je vlada koja je pala, a koja je imala prepun budžet.
U istoriji nije zabeležen slučaj da je pala vlada koja je imala para, pa nije znala više šta da radi s parama. Obično takve vlade opstaju i na sledećim izborima postižu još bolje rezultate. Ova je ljosnula. E, sad, pogledajte kakva je to vlada!
Pre nekoliko dana je bio u Zrenjaninu ministar Dinkić da donese neku pomoć italijanskom investitoru iz Nacionalnog investicionog programa. Pa, valjda je taj Italijan doneo pare da ih potroši ovde kod nas.
Ne, ovi eksperti, što kažu "struka ispred politike", daju pare strancu da otvori radna mesta. Pa, dajte te pare našim privrednicima i oni će da otvaraju radna mesta.
Imamo predsednika Republike koji je poznat po epohalnoj zamisli, pogasio je narodne kuhinje, a otvorio je narodne kancelarije. Pre neki dan se zaprepastio kako ljudi umiru od gladi. Naravno, u narodnim kancelarijama rade najbogatiji ljudi, poput onog kudravog tajkuna Đilasa. Moć manipulacije je, verujte, na izdisaju.
Sada da se vratimo na ovaj ustavni zakon. Samo da podsetim prisutne i radi stenograma, pošto ne znam ko prati ovaj prenos, mi smo ipak postigli ove godine epohalni uspeh. Išli smo na promenu Ustava na ustavan način.
Da vas podsetim, ovde imam neke pacijente od ranije. Od 2003. godine, Demokratska stranka je donela zakon o postupku i načinu promene Ustava Republike Srbije i tada je bila propisana obična većina; nema referenduma, nema ništa.
Naravno, Ustavni sud, i onakav kakav je, morao je da konstatuje neustavnost tog zakona i da ga poništi. Vidite kako se interesantne stvari dešavaju.
Dalje, danas su jako izražene traume od 5. oktobra 2000. godine. Prosto primećujem, oni koji se izvinjavaju, oni su palili ovu zgradu. Palili su zgradu i ovde su izlazili da pričaju kao - poslednji put su ovde.
Sada da se vratimo na ustavni zakon. On je neophodan. Zašto? Zato što treba da uradimo nešto kako bismo osnažili Ustav u nekom periodu kada je sasvim izvesno da ne mogu da se donesu zakoni kojima treba da se na ustavan način konstituiše sudska vlast, izvršna vlast i sve drugo što je neophodno da funkcioniše država.
Zato je ustavni zakon važan i zato se on proglašava kada i Ustav, da budem precizniji, on čini sastavni deo Ustava. On konstituiše vlast i on konstituiše državu.
Međutim, u našoj javnosti se problem ustavnog zakona sveo na dva datuma, kada će biti izbori za narodne poslanike i kada će biti izbori za predsednika i, eventualno, odbornike.
Nije samo to materijal ustavnog zakona. Verovano ćemo ići na izbore, kako ste se dogovorili, 21. januara sledeće godine, ali bismo morali u međuvremenu da donesemo zakon o izboru narodnih poslanika. Zašto?
Nemoguće je da se biramo po starom zakonu, a da se pravni status poslanika uređuje naknadno.
Samo da vas podsetim na jednu odredbu Ustava Republike Srbije za koju postoji opšti konsenzus svih političkih stranaka, a to je odredba člana 102. stav 2, koja kaže: "Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom", koji je to zakon, "neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika".
Znači, nama su potrebni izborni zakoni.
Ova skupština, usvajanjem ustavnog zakona, ukoliko se danas ili sutra raspišu izbori, nije skupština koja je raspuštena. Ona mora da bude u zasedanju i da donosi neophodne zakone.
Sada, po novom ustavu, mi imamo, praktično, propise koji regulišu položaj Narodne skupštine. Imamo jednu odredbu koja govori o zakonu o izboru narodnih poslanika i o prestanku mandata, drugi je zakon o Narodnoj skupštini, treći je Poslovnik. Vidite i sami, ozbiljna stvar.
Oni koji su pisali ustavni zakon, kako su mogli da predvide da Ustavni sud može biti legalan ako ima dve trećine članova? Kako ste to mogli da predvidite?
Čitam vaš predlog zakona. Ponudili smo naš predlog zakona. U našem predlogu zakona nema takvog rešenja, ili ga niste čitali, očigledno. Pročitajte!
Rekli ste nam da do sledeće godine nećemo imati Ustavni sud, nećemo imati organ koji će da ceni ustavnost i zakonitost, nećemo imati organ koji treba da rešava ustavne žalbe i nećemo imati organ koji treba da rešava izborne sporove. To su neke, između ostalog, nove nadležnosti Ustavnog suda.
Dalje, zaboravili ste na Savet guvernera. Vi ste u članu 5. naveli samo guvernera. A gde je Savet? Da ne idem dalje sa propustima koji postoje u ovom predlogu ustavnog zakona koji ste nam ponudili, naravno, pod uticajem javnosti, suočeni sa činjenicom da nemamo Vladu, da ne smemo da dozvolimo ovima iz G 17 da haraju kao što haraju, sredstvima iz Nacionalno-investicionog fonda, koja dele kao Deda Mraz.
Doduše, približava se zima. Neko treba da položi račune za ona sredstva koja su utrošena tokom dopunskih izbora na lokalu, gde su Mlađa i Velja delili šakom i kapom. To neko misli da zabašuri, da sakrije, jer, navodno, neće više.
Oni treba da odgovaraju za ovo što su potrošili, a za to što neće više, to ćemo tek da vidimo. Nemojte vi njih da štitite.
Ima puno drugih odredaba o kojima treba ozbiljno da se priča, jer ukoliko zakon nije kvalitetan, onda je moguće da se pokrije čitav lanac predloga za ocenu ustavnosti i zakonitosti i da se dovodi u pitanje legitimitet pojedinih organa.
Toga u ovom ustavnom zakonu nema, jer očigledno je neko shvatio da ovaj ustavni zakon treba da obezbedi dalju kohabitaciju i onih koji bi hteli da budu predsednici, i onih koji bi hteli da budu poslanici, i onih koji bi hteli da budu buduća vlada, i onih koji bi hteli da budu lokalna vlast. Pošto je rezultat kompromisa, verovatno će biti izglasan onom većinom koja je neophodna.
Shvatite, nije ovo poslednja sednica. Mi treba da budemo i dalje u zasedanju da bismo doneli važne zakone od kojih zavisi legitimitet organa i mogućnost primene ovog ustava, zakone u skladu s ovim ustavom.

Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, posle njega  Petar Jojić. Preostalo vreme za SRS je 28 minuta.