Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 34. koji je vezan za rokove zastarelosti.
U vezi rokova zastarelosti predlagač ističe sledeće svoje argumente, pa kaže: "Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza i sporednih poreskih davanja, pravo na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče."
Zatim kaže: "Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje."
Dame i gospodo narodni poslanici, predložio sam da se član 34. briše zbog toga što je nemoguće da se za jedno isto potraživanje određuju različiti rokovi zastarelosti. Naime, predloženim članom se različito utvrđuje rok zastarelosti u zavisnosti od toga da li je poreski obveznik podneo poresku prijavu. Ako je postojala obaveza podnošenja poreske prijave, a obveznik tu obavezu nije ispunio, on će snositi odgovornost za propuštanje. Poreska uprava je ovlašćena da po službenoj dužnosti utvrđuje porez, bez obzira na to da li je podneta poreska prijava, te je nemoguće da se za jedno isto potraživanje određuju različiti rokovi zastarelosti.
Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj amandman. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Vukoviću. Da li se po ovom amandmanu još neko javlja za reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko rečenica o amandmanu, dopustite mi da prokomentarišem nekoliko razloga za donošenje ovog zakona. Naime, Vlada je u obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, između ostalog, navela da se zakon donosi i zbog potrebe usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, "Službeni glasnik Republike Srbije", broj 101/2005.
Tačno je da je Narodna skupština Republike Srbije krajem 2005. donela Zakon o prekršajima. Taj zakon je trebalo da počne da se primenjuje od 1. januara 2007. godine i trebalo je da se formiraju oni organi koje predviđa Zakon o prekršajima. Između ostalog, trebalo je da se formira i viši prekršajni sud, koji, kako kaže Vlada u obrazloženju Predloga zakona, po članu 91. Zakona o prekršajima, vodi prekršajni postupak u drugom stepenu.
Međutim, moram da obavestim gospodina ministra, pošto ga očigledno njegove službe nisu obavestile, da je jednim internim dopisom bivšeg ministra pravde suspendovana primena Zakona o prekršajima, tako da naše sudije za prekršaje i danas, u stvari, primenjuju onaj stari Zakon o prekršajima, a ne ovaj novi iz 2005. godine. Meni zaista nije jasno kako ministar za tu informaciju nije znao.
Dakle, u našoj zemlji ne postoji viši privredni sud, ne postoje sudovi za prekršaje, postoje organi za prekršaje; i ne primenjuje se novi Zakon iz 2005. godine, nego se primenjuju stari prekršajni propisi, tako da ovaj razlog za donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne stoji.
Što se tiče samog amandmana, moj prethodnik, kolega Jadranko Vuković, u suštini je obrazložio zašto je ovaj amandman podnet. Samo hoću da podsetim predlagača ovog zakona da su Zakonom o državnoj upravi, na početku Zakona, formulisana načela za rad državne uprave. Jedno od tih načela je i načelo efikasnosti rada organa državne uprave. Poreska uprava, koja treba da primenjuje Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jeste organ uprave u sastavu Ministarstva finansija. Ona načela rada državne uprave koja su formulisana u Zakonu o državnoj upravi, koji je donet 2005. godine, takođe se odnose i na Poresku upravu.
Ukoliko propišete dva roka za zastarelost utvrđivanja poreskog potraživanja, vi u stvari na taj način destimulišete Poresku upravu, kao jednog od organa uprave, da ažurno primenjuje propise. Meni je potpuno nejasno zašto utvrđivati dva roka za zastarelost poreskog potraživanja, u zavisnosti od toga da li je poreski obveznik podneo poresku prijavu ili ne. To je potpuno nepotrebno, to samo komplikuje ionako složen Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Što se tiče same dužine roka od tri, odnosno od pet godina, takav rok, prilično dug, u stvari negativno deluje na načelo efikasnosti rada državne uprave. Oni koji su pravnici znaju da u pravu postoji jedno načelo još iz rimskog prava "dies interpelat pro homine", dakle, rok je taj koji opominje umesto čoveka. Ako imate suviše dug rok, a rok od tri, odnosno pet godina je dug rok (obrazložiću i zašto) za utvrđivanje poreskog potraživanja, vi u stvari na taj način omogućavate Poreskoj upravi da bude neažurna, neefikasna, da se ne bavi poslovima kojima treba da se bavi.
Zašto kažem da je rok od tri, pet godina dug rok? Danas naplaćivati, odnosno utvrđivati poreska davanja nije isto kao pre 50 godina, pre sto godina itd. Danas je Poreska uprava potpuno kompjuterizovana, danas se proces naplate i utvrđivanja poreza vrši elektronskim putem. Podsetiću gospodina ministra da je još 2004. godine Vlada Republike Srbije zauzela stanovište da državna uprava Republike Srbije treba da se uključi u tzv. evropski administrativni prostor, a to podrazumeva potpunu kompjuterizaciju rada državne uprave.
Smatram da je rok od tri, odnosno pet godina, imajući u vidu uslove pod kojima radi danas Poreska uprava, a to je upotreba najsavremenijih računara, zaista dug. Taj rok treba skratiti.
Ono što takođe treba ukinuti u ovom predlogu zakona, to je gospodin Vuković obrazložio maločas, jeste taj dvostruki rok. Ne mogu da razumem zašto postoji dvostruki rok za zastarelost utvrđivanja poreskog potraživanja, u zavisnosti od toga da li je podneta poreska prijava ili ne. To je potpuno nepotrebno.
Treba skratiti, a ne produžavati rok za zastarelost poreskog potraživanja, jer je utvrđivanje kraćih rokova, u stvari, u cilju podizanja kvaliteta i ažurnosti rada Poreske uprave.
Plašim se da će i Poreska uprava, kao i drugi organi državne uprave u Republici Srbiji pod mandatom ove nove vlade, da se pretvori u utočište raznoraznih partijskih kadrova, jer, kao što smo videli kada smo raspravljali o Zakonu o budžetu, kadrovskim planom za 2007. godinu predviđeno je da se broj zaposlenih u svim organima uprave, pa tako i u Poreskoj upravi, povećava. To je štetno, to će samo dodatno da optereti sve građane Republike Srbije, a posebno poreske obveznike i zato predlažem da se svi amandmani poslanika SRS usvoje, a između ostalog i amandman koji je podneo moj kolega Jadranko Vuković.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Slavko Jerković.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Slavko Jerković.

Dame i gospodo, podnošenjem amandmana poslanici iz redova Srpske radikalne stranke pokušavaju da daju svoj doprinos i da poboljšaju predlog zakona maksimalno, ali za predlagača to nije toliko bitno. Pročitaju ko je potpisnik tog amandmana i to je za njih dovoljno da predlože da se ne prihvati. To mogu da potkrepim obrazloženjem koje je Vlada dala i na moj amandman koji sam podneo na član 35.
U obrazloženju kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je izmena odredbe o zastarelosti, član 114. i novi član 114a do 114ž, predložena zbog nedovoljno precizne važeće odredbe i brojnih pitanja koja su se pojavila u njenoj praktičnoj primeni, a koja nisu bila regulisana važećim odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Predložena odredba iz člana 114d uređuje prekid roka zastarelosti, što povećava efikasnost poreskog postupka. Zbog čega efikasnost poreskog postupka? Šta je tu sa načelom pravne sigurnosti? Zbog čega dozvoliti poreskom organu da se neodgovorno ponaša u određivanju i razrezivanju poreza, a ima toliko mehanizama da blagovremeno u ostavljenom roku izvrši naplatu poreza od poreskog obveznika?
Radi poređenja, pročitaću i deo člana 114v: "Pravo Poreske uprave na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za tri godine od dana kada je zastarelost počela da teče. Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu, u skladu sa zakonom, kao i u slučaju izbegavanja plaćanja poreza, pravo na pokretanje poreskoprekršajnog postupka zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče."
Osnov za podnošenje mog amandmana na član 35, odnosno na član 114d, jeste u tome što se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza iz poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određen rok zastarelosti. Do kada može poreski organ da drži u neizvesnosti bilo kojeg građanina ove Srbije? Svakom radnjom poreskog organa on prekida rok zastarelosti.
Ako uzmemo u obzir Zakon o obligacionim odnosima, ako uzmemo u obzir Zakon o prekršajima, ako uzmemo u obzir Zakonik o krivičnom postupku, svuda je predviđen rok zastarelosti, kako onaj redovni... Imate tamo u Zakonu o obligacionim odnosima, imate naplate komunalija u roku od godinu dana, imate neki subjektivni rok od tri godine, imate objektivni pet, a opšti rok zastarelosti je, gospodo, 10 godina. Zašto to predlagač nije mogao u ovom predlogu zakona predložiti, kada nastupa ta apsolutna zastarelost i kada nastupa opšti rok zastarelosti pokretanja postupka od strane organa Poreske uprave radi naplate potraživanja? Zbog čega je to izostavio poreski organ? Samo da bi stvorio još veću pravnu nesigurnost u ovoj Srbiji.
Svesni smo toga koliko je u poslednjih sedam godina bilo izmena i dopuna određenih zakona. Mi smo od jednog normativnog korpusa stvorili šumu zakona, u kojima građani Srbije ne znaju šta su njihova prava i obaveze. Toliko ima tih izmena i dopuna zakona da se teško i oni koji se time profesionalno bave, kroz advokaturu, ili referenti u određenim institucijama, pravnici, mogu snaći u šumi zakona koje ste u proteklih sedam godina kroz izmene i dopune usvajali.
Moje je mišljenje da ako idemo ka uređenju tog pravnog sistema, tamo gde postoji mnogo izmena i dopuna zakona treba da se donese iz svake oblasti kvalitetan zakon koji će biti primenjiv za sve. Potrebno je usvojiti ovaj amandman da bi se građani Srbije osećali sigurno, da bi imali neku pravnu sigurnost i da bi se nadležan poreski organ naterao da u određenom roku izvrši svoju službenu obavezu.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Problem je vrlo jednostavan. Ako ste novim tekstom člana 114. odredili apsolutne rokove, onda vam je član 114d nepotreban.
Ako ste primenili sistem subjektivnih i objektivnih rokova, onda 114d nije dovršen član. U pravu se zna šta je mirovanje, a šta je prekid. Ne može posle svakog prekida da teče novi rok, pa ponovo prekid, pa novi rok; vi onda kroz 50 godina možete da naplatite neko poresko potraživanje od čukun čukundede. Mora da postoji objektivni rok.
Zato vam i kažem, vi ste pokušali nešto da regulišete, imali ste generalno problema sa računanjem rokova u ovom zakonu, imali ste problema sa zastarelošću. Mnogo više je taj problem izražen zbog poreske administracije i službenika, a ne toliko zbog poreskih obveznika. Ako hoćete da sredite poreskog obveznika, možete da ga umrtvite jednim rešenjem – dođete, napravite tamo da nije nešto prijavio, zatvorite mu radnju na 15-20 dana, mrtav, taj više ne postoji, uklonili ste konkurenciju vrlo efikasno, poreskim merama. To je i manir Demokratske stranke.
Samo da vas podsetim, 2001. godine vi ste preko Poreske uprave naplaćivali zakupninu kao obligaciju. I to se kod nas dešavalo. Vodili smo postupak pred Vrhovnim sudom, pred Trgovinskim sudom, obrukale su se sve moguće sudije u Trgovinskom i ovom sudu, pa je tek na Vrhovnom to rešeno. Onda je drugostepeni organ, u to vreme - Republičke uprave javnih prihoda, konstatovao da je prvostepeni napravio katastrofalnu grešku. Znači, mene ne iznenađuje kako se primenjuju propisi u Poreskoj upravi, to moram da vam kažem, jer znam kako idu - idu sa silom, mogu da ti zaplene, mogu da urade sve.
Problem kod ovog člana je taj što ne postoji objektivni rok i ne postoji nikakav limit. On, po logici stvari, može da se pretpostavi. Međutim, rokovi zastarelosti u poreskom postupku moraju da budu kratki. Zašto? Zato što je to javnopravni odnos, zato što je 99,9% svega onoga što radi Poreska uprava po službenoj dužnosti. Od poreskog obveznika mogu najviše da zavise samo dva akta: prvi, podnošenje prijave i drugi, plaćanje poreza. Sve drugo je u nadležnosti Poreske uprave i za sve je propisan neki postupak, ko kada kreće, šta radi, dokle radi, kakvo rešenje donosi, koja su pravna sredstva itd. U većini slučajeva u poreskom postupku žalba ne odlaže izvršenje. Oni odmah naplate.
Vi ste ovom formulacijom člana 114d otprilike rekli ovako – poreska administracija i Poreska uprava može uvek da preduzme neku radnju radi utvrđivanja ili naplate poreza. Preuzimanjem te radnje teče novi rok. Koji? Verovatno tri godine ili pet godina. Kada dođe dve godine i 11 meseci on opet preduzme neku radnju. Radnja može biti i poziv upućen stranci. To je radnja koja je učinjena radi naplate, utvrđivanja poreza ili provere nečega, pa opet vam teče rok tri ili pet godina.
I dokle tako? Da li postoji neka odgovornost? Ako poresko potraživanje zastari, da li postoji neka odgovornost u Poreskoj upravi?
Samo da vas podsetim, sada postoji i ona elektronika, ako je u pitanju PDV itd; kako ste otkucali račun, tako Poreska uprava dobija informaciju kakav je promet i šta je promet. Da li postoji neka odgovornost ako dospelo poresko potraživanje zastari?
Čemu odredba o prekidu zastarelosti kada ste u članu 114. definisali sve na nezakonit način? Ne mogu za isto poresko potraživanje da postoje dva različita roka zastarelosti, zato što je to javnopravni odnos. Mogao je neko da podnese lažnu poresku prijavu, mogao je da podnese pogrešnu poresku prijavu. Zašto bi on zbog toga dobio rok zastarelosti tri godine, a onaj koji nije podneo ima rok od pet godina?
Onda se postavlja pitanje kako ćete da utvrdite kada je trebalo da podnese poresku prijavu? Mislite da ste problem rešili tako što ste rekli da rok počinje da teče od prvog dana sledeće kalendarske godine. Niste rešili, jer može da predstavi da nije bilo u januaru, nego u decembru prethodne godine, da je već uzeo godinu dana roka.
Kod ovako traljavo napisanih propisa znate i sami da njihova primena zavisi samo od voluntarizma. Koga? Onoga ko treba propis da primeni, jer ovakvi propisi daju velika ovlašćenja poreskoj administraciji i poreskim inspektorima. Daju im prevelika ovlašćenja, jer, u krajnjem slučaju, od njihove volje zavisi kako će ovo da se protumači.
Na konkretnim primerima mogu da vam kažem da ga neko tumači tri godine, neko pet godina, neko ga tumači ovako, neko onako; neko uhvati Privredni pregled, savetnik, ne znam kako se zove, što Dinkić forsira - da vidim kako u uputstvu stoji, uputstvo, raspis, tabele; tako se poreski propisi primenjuju. Tek u drugostepenom postupku uhvati se u ruke zakon pa se tumači da li ima pravo ili nema pravo, da li je žalba osnovana ili nije osnovana. U prvostepenom postupku se grabi da se što više uzme, a ti posle dokazuj da li si u pravu ili nisi u pravu.
Nije ništa bolja situacija ni u carini. Zašto je to tako? Zato što su javnopravni odnosi. Tu država nastupa sa najvećim atributom sile. Ima i drugih atributa sile, međutim, Tadić to uništava, i vojsku i policiju, i to se svodi na nepodnošljivo nizak nivo, ali to je koncepcija i politika Demokratske stranke.
Ja nepogrešivo znam, kada je nešto nedorečeno, to je izvor svih najgorih stvari koje mogu da se dese. Ako ste imali u praksi toliko lošeg iskustva sa načinom obračunavanja roka zastarelosti i svim pitanjima, aspektima koji ulaze u zastarelost, onda ste ovo morali mnogo preciznije da rešite. Kako? Mogli ste da uzmete bilo koji procesni zakon koji reguliše zastarelost i da ste prepisali, ali usaglasili samo rokove, kraće rokove, pravno-tehnički biste rešili ovaj problem.
Ali, vi to ne želite. To je problem. Vi baš želite ovo, da eksplodira voluntarizam. Sada da vam ne pričam, jer kafe-kuvarica je postala direktor Uprave prihoda u Rakovici. Je l' tako bilo?
Jeste, to je kafe-kuvarica iz Demokratske stranke, sestra nekog Radujka, ima neku diplomu, iz Podgorice dobila. Pa jeste, je l' tako, Miličkoviću? To su kadrovi. Nemam ništa protiv kafe-kuvarice, nemam ništa protiv ljudi koji su dobili neke diplome. Odakle ona žena zna šta je poreska administracija i poreski postupak? Možete misliti, kada takvi kadrovi Demokratske stranke dobiju nedorečen propis, pa to je katastrofa. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Na član 35. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.
Vlada predlaže da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite. Ima reč narodni poslanik Vesna Nikolić-Vukajlović.

Radi se o amandmanu na član 35, u smislu brisanja člana 114ž, o kome su malopre govorile moje kolege Krasić i Jerković. Pre nego što krenem na obrazloženje ovog amandmana, a nema svrhu obrazlagati, videli smo da su svi amandmani unapred odbijeni, reći ću sledeće.
Malo mi je čudno što je budžet ovako perfektno odrađen za ovako kratko vreme. Jeste ovde priča o budžetu, i o setu finansijskih zakona takođe, je li? Pošta imam malo vremena da mogu da se osvrnem malo i na budžet, jer ima neke veze, htela bih da pitam, čisto radi informacije, radi građana Srbije, i da kažem neki svoj stav pre nego što pođem u analizu ovog člana 114ž na koji se odnosi ovaj amandman.
Znate kako, meni se čini da je ovaj budžet više jedan politički projekat, nego što je to neko ekonomsko, kako bih rekla, domaćinsko raspoređivanje novca koji su skupili građani Srbije za godinu dana. Prema tome, ne mogu da shvatim, malopre sam upravo postavila to pitanje, kako neko zna, tako je perfektno napravio ovaj budžet, da ama baš nijedan amandman nije mogao da prođe?
Da li je cilj i svrha sedenja gospodina Cvetkovića, ministra, ovde, za sve ovo vreme, da se nešto pomogne, da se nešto doradi, da se nešto bolje uobliči, da se čuje glas naroda preko nas narodnih poslanika ili je samo da se otpoštuje forma? Znači, on treba da dođe, da sedne, mi nešto treba da pričamo i onda je dosadna Srpska radikalna stranka, dajte da to što pre završimo i kažu – je l' gotovo, kad, u šest, u sedam itd.
Mogu da vam kažem, a ne želim direktno da se obratim gospodinu Cvetkoviću, želim da se obratim gospodi koja je pravila ovaj budžet, da ovaj budžet nema nikakvu strategiju u smislu razvoja naše zemlje i u smislu nečega što će značiti našem narodu. Ja bih molila makar da promenite taj ironičan izraz lica, gospodine Cvetkoviću. Nisam htela direktno da vam se obratim, ali bi trebalo malo da pogledate u oči nekoga.
Mislim da je to vaša obaveza u odnosu na narodnog poslanika, da li se ja zvala Vesna ili Đurđa, sasvim je svejedno. Molila bih vas ipak da malo obratite pažnju na nekoga ko vam o nečemu govori, jer sve vreme dok su vam govorili poslanici SRS o amandmanima vi ste imali neko svoje obrazloženje koje glasi, znate kako; kada je bio u pitanju amandman na PDV, kad je u pitanju dečja garderoba itd, vi ste dali neke tri vaše opcije zbog čega to ne može da se uključi, zbog čega jednostavno taj amandman ne može da se prihvati. Vi ga prihvatate na jedan način kao inicijativu, kako to rekoste, a ne prihvatate ga u smislu amandmana. Pa šta to sada znači - priča za malu decu. No, nećemo o tome da dužimo.
Suština je sledeća: znači, vi ste napravili budžet kako to vama odgovara, tako da je to više politički projekat, napravili ste Nacionalni investicioni plan koji će uvek da bude rezerva za vaše buduće kampanje i za vaš budući rad. Napravili ste 22 ministarstva, gde svaki ministar ima svoj određeni kapital kojim će on da raspolaže i polako da spušta na lokalnu samoupravu, kako bi mogao da osvaja vlast i na lokalu. Upravo to ste uradili.
Što se tiče građana i što se tiče razvoja samog srpskog tržišta, za to baš ništa niste uradili. Jedino, kako ja shvatam i kako mogu da razumem šta je u stvari suština - čišćenje srpskog tržišta od srpskih proizvoda u smislu dovođenja, baš tako, u smislu dovođenja nekih koji treba da dođu na ovo srpsko tržište, i u smislu proizvođača i u smislu srpskih proizvoda. Tako sada mi u ovim velikim trgovačkim lancima, znate, imamo vrlo malo naših, srpskih proizvoda.
Na primer, to što me je stvarno zabolelo, ulazim u "Merkator" i tamo čujem, sa zvučnika, šta li, kaže - kozji sir, slovenački brend. Zar mi nemamo koze? Zar mi nemamo koze, i gde da brste, i zar to ne možemo da napravimo? Pa gde je nama bilo koji brend? Šta ste vi uradili na pitanju razvoja Srbije, poljoprivrede? Šta ste uradili po pitanju zdravstva? Šta ste uradili po pitanju nataliteta? Gde vam je sve to u ovom budžetu? U ovom budžetu ništa od svega toga nema.
Znači, samo imate ono što je najvažnije, da ste se lepo rasporedili po ministarstvima i da ste napravili taj Nacionalni investicioni plan koji će vam služiti za dalju političku kampanju u smislu opstajanja na vlasti. To nije u redu.
Što se tiče ovog amandmana, znači radi se o poreskom postupku, u članu 114ž se kaže: "Poreska uprava se ne može obazirati na zastarelost ako se poreski dužnik nije na nju pozvao". Šta to podrazumeva? Znači svi, apsolutno svi građani moraju da napune vaš budžet, iako je zastareo rok za jedno takvo potraživanje od strane poreskih organa. Ako je nešto već zastarelo kao pravo, ono mora da bude zastarelo i kao obaveza.
Zašto neko pravo... Neko dođe na šalter i kaže – e gospođo, izvinite, vaš rok za takvu stvar je prošao. Šta ću ja da kažem? Izvinjavam se, moj propust itd. Zašto ste dozvolili poreskim organima da mogu da naprave takav propust, a građanin ne može da napravi takav propust? Zašto se to tako odnosi na prava, a na obaveze se ne odnosi? Na šta to liči? Znači, vi morate po svaku cenu da punite taj vaš budžet, a nikakva prava građaninu ne date iz toga.
Na kraju krajeva, šta sve građani Srbije imaju iz tog vašeg budžeta? Šta ste vi vratili građanima iz budžeta koji ste napravili? Građanima niste vratili ništa. Uradili ste samo jedan dobar politički projekat, ali ne znam dokle će vam to trajati. Hvala vam lepo. (Aplauz.)

Zahvaljujem. O amandmanu ima reč kolega Krasić. Izvolite.