Vraćamo se redosledu narodnih poslanika. Reč ima narodni poslanik Nebojša Stefanović, zatim narodni poslanik Vesna Pešić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložena lista kandidata za Državnu revizorsku instituciju koja je danas pred vama primer je kako u Srbiji ne bi trebalo da se radi.
Naime, ako budemo u danu za glasanje usvojili ovo što nam predlaže vladajuća koalicija, ljudi koji budu glasali za ovo učiniće ozbiljnu povredu zakona, i uvešće u Srbiji jedno novo pravilo i mogućnost da se ponovo jave ozbiljna korupcija i kriminal, institucionalizovani kroz Državnu revizorsku instituciju.
Naime, čuli smo ovde od gospodina Krasića kako je sve počelo neustavnim donošenjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji 2005. godine, ali moramo se setiti izmena i dopuna ovog zakona koje su usledile pre samo nekoliko meseci.
Izmenama i dopunama ovog zakona od pre 60-ak dana mi smo u stvari izmenili članove koji faktički garantuju jedno bogato radno iskustvo članova Državne revizorske institucije i smanjili ga sa sedam na pet godina. Time je faktički počelo upodobljavanje ovog zakona za određene kandidate, koji će se, kako smo videli, pojaviti nekoliko meseci kasnije i koji će doći ovde pred nas.
Svestan sam da neke od mojih kolega ova tema danas ne interesuje. Nije im važno kako se kontroliše trošenje budžetskog novca, zato što znaju da njihove stranke učestvuju u zloupotrebama samim tim što, recimo, nismo imali završni račun budžeta od 2001. godine, pa čak ni 2006. godine, iako je taj predlog stigao u skupštinu, ali ga ovde nismo usvojili. Svestan sam da oni znaju da postoje brojne nepravilnosti, ali da ih to uopšte ne zanima.
Kao član Odbora za finansije imao sam priliku da lično prisustvujem jednoj, za mene neverovatnoj situaciji.
Prvi put sam poslanik i prvi put sam se susreo sa nečim što jednostavno nisam mogao da prihvatim i da shvatim da može da se dešava u Narodnoj skupštini, i u Srbiji.
Imali smo prvi saziv Odbora, mislim da je to bio 23. avgust; pojavili smo se na toj sednici Odbora i shvatili smo da vladajuća koalicija ne može da formira kvorum i da se odlučuje o ovoj, kako oni kažu, veoma važnoj temi.
Da ne shvatite ovo pogrešno, Srpska radikalna stranka Državnu revizorsku instituciju kao ideju smatra najvažnijim antikorupcijskim mehanizmom. To je način da se država ozbiljno, kada hoće, obračuna sa bilo kojim vidom korupcije i da se kontroliše – kako ovde u zakonu kaže, pošto je Državna revizorska institucija na papiru nezavisan organ, što ćete videti da nije – trošenje budžetskog novca na svim nivoima.
Međutim, imali smo priliku da vidimo, pošto vladajuća koalicija ne može da stvori većinu, da postoji neka vrsta problema. Ta sednica se pomerala sat vremena, a nakon sat vremena imali smo još jedan pokušaj da se održi sednica i nismo uspeli.
Nismo uspeli, upravo iz razloga što je princip koji očigledno danas vlada u Srbiji počeo da vlada i za Državnu revizorsku instituciju, a to je princip čiste otimačine i podele vlasti i podele kolača – dok moj kandidat ne bude dobio položaj u Državnoj revizorskoj instituciji, mi nećemo dati kvorum.
E, kada smo dobili predlog svih koji su bili zainteresovani da imaju svoje članove i kada se koalicija dogovorila, imali smo sednicu, mislim da je to bio 6. septembar, na kojoj je bilo izmenjenih predloga i imali smo priliku da se izjašnjavamo o partijskim kadrovima za instituciju koja navodno treba da bude nezavisna.
Nemojte da imate dilemu, kada pojedinog kandidata za bilo kakvu funkciju, na bilo kom nivou, predloži politička stranka, taj čovek ne može da kaže da je nezavisan, jer bi se onda obratio državnoj instituciji ili na drugi način konkurisao, kao što su to uradili, na primer, u Savezu računovođa i revizora još prošle godine.
Pošto se kandidat bilo koje stranke obratio političkoj organizaciji da ga kandiduje za telo koje će kontrolisati trošenje budžetskog novca, kojim opet kroz izvršnu vlast raspolažu upravo te političke stranke... Ovog puta uopšte ne govorim koje su stranke, potpuno je svejedno, neka je i Srpska radikalna stranka u vlasti.
Uostalom, to je razlog zbog čega mi nismo predlagali kandidata, bilo bi besmisleno. Mi govorimo o tome da ti kandidati treba da budu istinski nezavisni. Trebalo je da se raspiše konkurs, trebalo je da poštujemo struku i da ljude koji dolaze iz najozbiljnijeg revizorskog tela konsultujemo u izboru sposobnih ljudi.
Ova vlast je od 2000. uništila mnoga preduzeća i uništila je bankarski sistem. Zar među ljudima koji su se godinama bavili ovom strukom nismo mogli da nađemo sposobne i nezavisne ljude koji će se na pravi način baviti kontrolom trošenja budžetskog novca? Očigledno da nismo.
Mi ovde imamo u tekstu predloga, da sada ne imenujem ove ljude, pošto nisu ovde, ali njih su predstavile političke stranke, pa i oni treba da govore... Usput budi rečeno, sramota je što na početku ove sednice nismo imali obrazloženje zbog čega ove ljude...
Prvo, niko ih nije predložio zvanično, a nismo imali obrazloženje zbog čega treba da ih prihvatimo. To je sramota za predlagača.
Imamo ovde, ta i ta. Recimo, poslanička grupa Demokratska stranka predlaže tog i tog za potpredsednika Saveta, Zorana Tamaša za člana Saveta itd. Ostale političke stranke DSS, Nova Srbija, G17 čiji su kandidati kasnije izabrani...
Očigledno je da političke stranke predlažu ne samo za članove Saveta, nego i za potpredsednike i predsednika Saveta; dogovoreno je unapred i ti ljudi samo pro forme treba da prođu skupštinsku proceduru i da budu izabrani. Ja ovde krivim te političke stranke, te ljude su izložili, plus to što ste čuli od gospodina Arsića tokom dana da je većina njih zaposlena trenutno u državnom organu, i to u Ministarstvu finansija, koje direktno kroji budžet.
Oni nikako ne mogu biti nezavisni od tog organa, a samim tim trebalo bi da sačekaju da prođe pet godina da bi mogli da se kandiduju za ovu najvažniju državnu funkciju. Jer, ovo je jedna od najvažnijih državnih funkcija.
Imamo takvu situaciju da je pred nama koji smo bili tu, kao članovi Odbora, izneto nešto što je samo bilo stvar partijskog dogovora, a mi da podignemo ruku i da se na tome završi. Jednostavno, za mene je to bilo neprihvatljivo.
Izneo sam stav SRS, a to je da mi stvarno ne možemo u tome da učestvujemo, jer time se krši princip zakona, krši se moral, krši se duh jednog ekonomskog ponašanja gde želimo istinsku kontrolu nad trošenjem budžetskih sredstava.
Čak se kaže da rad Državne revizorske institucije prati nadležno telo Narodne skupštine, što je u ovom slučaju Odbor za finansije, u kome većinu ima vladajuća koalicija.
Okreni-obrni, vi imate jednu potpuno politički zavisnu instituciju za koju niko u Srbiji neće moći da kaže da je nezavisna i uvek će biti sporno kad oni budu doneli svoju ocenu trošenja budžetskog novca da li je ta ocena bila pod pritiskom ove ili one stranke, kako znamo da ih neko iz te stranke koja ih je predložila neće pozvati i reći - sada kontrolišeš preduzeće gde je moj direktor, sada kontrolišeš ministarstvo gde je naš ministar.
Nema kontrole, nema istinske želje da ova institucija bude nezavisna u svom radu. Po meni, to je prvo na šta treba da obratimo pažnju danas, jer je bespredmetno da kasnije razgovaramo o kandidatima, o kojima ste čuli da zaista ne odgovaraju čak ni osnovnim zakonskim okvirima. Kada smo na početku prekršili zakon time što ova institucija nije nezavisna, kadrovska rešenja kasnije postaju besmislena, da se o njima uopšte govori.
Srpska radikalna stranka upravo iz svih ovih razloga ne može da podrži donošenje ove odluke.
Smatramo da je za Srbiju mnogo bolje da se političke stranke opredele jednog dana, a znam da će to biti vrlo brzo, kada SRS dođe na vlast, da istinski počnemo da kontrolišemo trošenje novca kojim raspolažu građani Srbije, jer mi i predstavnici izvršne vlasti nismo izabrani da trošimo njihov novac na način kako nama padne na pamet, da nikome ne polažemo račune i da čekamo da neke afere u novinama počnu da se zataškavaju da bi građani saznali da se njihov novac baca.
Zbog toga će SRS svaki sekund, svaki trenutak svoje borbe uložiti u oštar napad na svaku korupciju, na svaki kriminal, do pobede i do trenutka kada ćemo građanima Srbije zaista obezbediti bolji život.

Reč ima narodni poslanik Vesna Pešić, a zatim narodni poslanik Rajko Baralić.

Poštovani narodni poslanici, poštovane poslanice, gospodine predsedavajući, htela bih da skrenem pažnju, pre svega građanima, da je ovo rasprava koja je od ključnog značaja za kontrolu svih mogućih budžeta i svih mogućih institucija i organizacija u našoj državi, da je Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji donet 2005. godine i da je, s obzirom na to kakvi se zakoni donose, relativno dobar, a da već godinu i nešto dana nije izabrana i ne funkcioniše Državna revizorska institucija i da danas treba da se izabere savet.
Da bi oni znali o čemu se tu radi otprilike, treba da se kaže da četiri godine, i onda kada su podnošeni završni računi, recimo, Vlade, preduzeća ili partijskih organizacija nakon izbora, nakon kampanja, nikada državna revizorska komisija te račune nije pregledala, niti je postojala ikakva kontrola. Za vreme ove i prethodne vlade četiri godine nije bilo kontrole, revizije budžeta Republike Srbije.
Kako smo danas rešili da to stavimo na dnevni red, moram da obavestim građane da teret ovoga pada na našu skupštinu. Da li može Odbor za finansije i predlagač, zamenik predsednika Odbora, bez ikakve reči objašnjenja za ove ljude koji su predloženi da budu članovi Saveta, da on ovde nije prisutan? Molim vas, ovo je toliko neuredno. Mi smo pokazali da ne želimo, kao što je to i do sada bio slučaj, da imamo kontrolu trošenja narodnih para.
Građani ne znaju da je to institucija koja kontroliše i vojsku, policiju, sve moguće nabavke, političke partije, Narodnu skupštinu i nevladine organizacije, ako raspolažu sredstvima birača, sve lokalne samouprave. Samo da napomenem, bilo je pre neki dan u novinama, Javno preduzeće NIS ima tri miliona evra za reprezentaciju. Znači, sve je to pod nadležnošću ove Državne revizorske institucije. Šta se troši za putovanja, šta se troši za reprezentaciju, kako se razbacuju pare ovog siromašnog naroda.
Danas, kada treba da biramo ovaj savet, ovo zaista ni na šta ne liči. Na šta liče ove biografije? Jedan piše CV, drugi piše biografiju, nema nikakve uporednosti podataka. Da li znamo koje radno telo je razmatralo ovo? Zašto nam nisu navedene kolege poslanici koji su članovi Odbora za finansije Skupštine, da vidimo ko su ti ljudi koji su potpisali i koji su naveli ove ljude da mogu da budu u savetu Državne revizorske institucije? Molim vas, neka se jave poslanici koji su ovo radili.
Ne stupam uopšte u polemiku ni sa kakvom strankom, ali gospođa Jorgovanka Tabaković, koja je predsednik Odbora, trebalo je da nam objasni kako je došlo do toga da imamo ove predloge i da se ovo nađe na dnevnom redu Skupštine. Znači, tražimo nekoga iznutra, pošto je gospodin Radojko Obradović nestao. On je zamenik predsednika Odbora, koji uopšte nije ovde prisutan.
Moram da vam kažem da ova biografija... Nije važno da li je uopšte bila članica SPS-a, po zakonu ne treba da bude član nijedne stranke, ali Natalija Ćatović ništa nije radila na poslovima finansija, ali bukvalno ništa. Zastupala je nekakva preduzeća.
Ne počinje se biografija i CV za Skupštinu time gde je neko završio osnovnu školu. Da li neko može da nauči kako se pravi biografija? Kakve veze ima gde je ona završila osnovnu školu, kakve veze ima gde je završila srednju školu? Da vidimo kakvo je njeno iskustvo na ovim poslovima. To je blam da nekome dopadne u ruke i da gleda ko su predlozi za državnu reviziju, za Savet. Nemam reči. Celo jutro, verujte mi, sedim i tresem se, da sada, posle ovoliko godina, nema demokratije bez transparentnosti, a da nemamo jednu normalnu državnu revizorsku komisiju. Pogledajte ovo, tu nisu ni greške ispravljene.
Drugi kandidat, Ljiljana Dmitrović-Šaponja, izvinjavam se gospođi, ne želim ništa loše da kažem, njena doktorska disertacija je "Problematika utvrđivanja periodičnog rezultata, sa posebnim osvrtom na našu praksu". Rezultata čega? O čemu je ova doktorska disertacija? Na osnovu čega mi da donosimo odluku?
To je isto kao da govorimo o sudijama Ustavnog suda. Vi nemate pojma koliko su odgovorne ove institucije koje mi treba da biramo danas. Zaista ne mogu da shvatim da se neko usudio, vladajuća koalicija, da nam predloži ovakvu brljotinu da mi danas o tome glasamo.
Zašto uopšte stranke, kada je reč o ovakvim ljudima, treba da predlažu iz svojih redova, slažem se da je to vrlo teško, da ispovrću iz džepova neke stranačke ljude? Otkud vi, gospođo Nado, vama se obraćam, kako vi znate u vašoj stranci ko se razume u ovo? Kako vi to, idete lupom i tražite, pitate? Nije potrebno. Znači, mora da se napravi jasna procedura kako se biraju ljudi. Treba da Skupština i Odbor za finansije raspišu javni konkurs i da pozovu najstručnije ljude.
I tačno je što je malopre rekao gospodin Krasić, svi su ovi ljudi u sukobu interesa, o tome se uopšte ovde ne vodi računa. Svi su u sukobu interesa, svi su neki državni činovnici koji sada prelaze iz Ministarstva finansija, a treba da kontrolišu i Ministarstvo finansija, treba da budu sutradan u savetu državne revizije. Znači, zašto stranke da istresaju među svojim članovima i pripadnicima stranaka takve funkcije, zašto moramo da imamo takve članove? U Srbiji postoje kvalifikovani ljudi.
Znači, ako govorimo o ovakvoj instituciji, da se na ovaj način, bez obrazloženja, bez odbrane, bez procedure... Molim vas, tu je čak bilo više kandidata, na osnovu čega ste nam obrazložili zašto ovi? Bilo je još kandidata, na osnovu čega su propali oni drugi kandidati? Kako je tekla ta procedura, šta se dešavalo na tom odboru? Pa molim vas, to se ne dešava u Vladi.
Mi ne znamo šta se dešava u Vladi, vrlo često nam je to nejasno, ali kako ne možemo da znamo šta se dešava na našem odboru? Da li mi koji nismo članovi tih odbora treba da idemo od jednog do drugog odbora i da pratimo šta se na tim odborima dešava?
Znači, nemamo izveštaj Odbora za finansije o tome kako je došlo do ovoga. Mislim da se tu moglo pretiti ostavkama. Oni koji su članovi Odbora, nezavisno od stranačke pripadnosti, nisu smeli da puste da ovako nešto dođe u Skupštinu. Znači, ne znamo kako su oni koji predlažu ovo doneli, procedura nije jasna, nije bilo nikakvog obrazloženja zašto su neki kandidati otpali, nije bilo javne procedure, potpuno je netransparentno, ne znamo šta je radio taj odbor. Predlažem predlagaču, tom nebuloznom predlagaču, ne znamo kojem, da odustane od ovog predloga i da nam u najkraćem roku dostavi jednu listu o kojoj možemo zaista ozbiljno da razgovaramo. Hvala vam.

Narodni poslanik Rajko Baralić ima reč, a zatim narodni poslanik Momir Marković. Imate tri minuta, gospodine Baraliću.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pridružujem se onima koji traže da se ovo skine sa dnevnog reda zato što personalni sastav budućeg nezavisnog tela koje treba da vrši posao državne revizije ne odgovara društvenim potrebama. Da, nezavisni od zdravog razuma, od toga su oni nezavisni.
Srbija je teškom mukom dobila šansu da izabere jedno nezavisno regulatorno telo koje treba da se bavi najsuptilnijom ekspertizom trošenja javnih prihoda Srbije i da ima snagu da kaže da je neko ko je vlast, ili neka politička stranka ili neko javno preduzeće uradio to i to, suprotno interesima poreskih obveznika. Ova šansa je prokockana u samom startu zato što se ponavlja priča od pre dve godine kada su birani članovi Saveta Narodne banke. Podsetiću, tada je u ovo nezavisno regulatorno telo izabran sin jedne kandidatkinje za odbornika iz Kruševca zato što mu mama nije postala odbornik, pa da ta porodica ne bi bila frustrirana dečko je, ni kriv ni dužan, prvi radni dan u životu započeo na ovim poslovima.
Mi iz SPS-a smo se trudili da predložimo kompetentne i stručne ljude koji ovo mogu da rade. Vi ste to, kako bi se reklo, odbili sa indignacijom. Vaše pravo. Moje je pravo, ipak, da progovorim nekoliko rečenica o ovim ljudima i da kažem da su spremniji i sposobniji da obavljaju ovakve poslove od mnogih koje ste ovde predložili i koji će očigledno dobiti vašu podršku.
Imam i ljudsku i moralnu obavezu, i čaršijsku, gospođa Nada Mijailović je bila moj profesor, bila je moj rukovodilac, pa moj saradnik. Ne postoji nijedan kandidat koji ima reference kao što je ona izvolela priložiti vama, a vi to niste uvažili.
Vi ste izabrali neke druge. Dakle, otpadnike iz jedne stranke, prišipetlje u drugoj stranci. Kada bi nešto radio opštinski javni tužilac u Topoli, ova gospođa, da joj ime ne pominjem, ta neka druga ne bi ni mogla biti kandidat. To je stranačka trgovina i pogodba. Od te se gospođe ne očekuje, od gospođe Ćatović da budem eksplicitan, ne očekuje se da kontroliše gospodina Velimira Ilića, ne, očekuje se da bude samo crni povez na očima streljačkog voda koji puca u Srbiju. Ona ima zadatak da ministarstvo, ovo veliko, kako se zove, sve može da radi, a da niko ne odgovara.
(Predsedavajući: Gospodine Baraliću, vreme je isteklo.)
Vreme je da vam kažem, gospodine Albijaniću, da radite naopak posao. To nije korektno, imate šansu, niko vam ne brani da izaberete dobre ljude ovde.
Izvinjavam se, upotrebiću žargon, sklepali ste ovaj predlog, namirili ste stranačke potrebe. To nije fer. Ovi ljudi treba da kontrolišu, da budu supervizori svakog dinara koji je predmet javnih prihoda u Srbiji. To su ogromne pare. Ovo je autogol, niste u stanju da jednom principijelnom kadrovskom politikom pretočite vaša predizborna obećanja i odgovornosti, nego vodite personalnu, stranačku politiku na trulom kompromisu koji Srbiji neće da donese ništa novo i ništa dobro.
Dakle, gospodin Perić, magistar, i magistar Nada Mijailović višestruko su bolji kandidati od onih koje ste predložili. Nije nama problem to što ih vi nećete, nego što birate nestručne, nekompetentne ljude, koji apsolutno ništa drugo neće učiniti, već će samo izvršavati puka naređenja šefova stranaka koje čine vlast. Baš da vidim kako će gospođa Ćatović da kontroliše koncesiju za izgradnju autoputa. Jedva čekam da vidim, gorim od nestrpljenja.

Gospodine Baraliću, vreme je odavno isteklo. Određujem pauzu od jednog sata, nastavljamo rad u 15 časova. Hvala.
(Posle pauze – 15.05)

Nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Momir Marković, a neka se pripremi narodni poslanik Saša Valjarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, u srednjem veku je važilo pravilo: kada osvajač osvoji neki grad onda 48 sati ima pravo da pljačka, i posle toga se uvodi red i zakon. Od "buldožer revolucije" naovamo prošlo je sedam godina i izgleda da to pravilo od 48 sati za ovih sedam godina nije završeno. Naime, setili ste se 2005. godine da bi trebalo uvesti red i zakon, da bi trebalo uvesti nekakvu kontrolu, pa smo usvojili Zakon o Državnoj revizorskoj instituciji, objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Očekivalo se da će se onda i ovaj savet Državne revizorske institucije formirati i da će konačno početi da radi, da kontroliše Vladu i državne organe.
Naime, onda ste se setili da nije sve završeno pa se, eto, od 2005. do 2007. godine nije formirao savet Državne revizorske institucije, nije se formirala Državna revizorska institucija, pa smo 2007. godine usvojili izmene i dopune Zakona.
Izmena se sastojala samo u tome što je u prvom zakonu pisalo da mora da prođe sedam godina od trenutka kada je taj koji se eventualno kandiduje za člana saveta prestao da radi negde, pa vam se učinilo da je tih sedam godina mnogo i onda ste u članu 1. umesto sedam napisali reč pet, dakle, pet godina od prestanka rada u državnim organima, u organima koji se finansiraju iz budžeta i u organima koje će sutradan taj čovek koji bude izabran da kontroliše.
Očekivali smo da će predlagač da obrazloži predlog narodnim poslanicima. Predlagač se nije pojavio, verovatno je čoveku bilo neprijatno da obrazlaže ovakav predlog.
Kada pogledate predloge kandidata za savet Državne revizorske institucije dolazimo do one formule koju je gospodin Dragan Todorović pre dva-tri sata pročitao sa ove skupštinske govornice, dakle, došlo je do trebovanja radnih mesta u Državnoj revizorskoj instituciji, pa je tako DS trebovao dva, DSS jedno, Nova Srbija jedno i G 17 plus jedno radno mesto.
S obzirom na to da ste se rasporedili tako, umesto ministarstva, po spahilucima, dakle, ministar iz jedne stranke i čistačica mora da bude iz te stranke, podelili ste ministarstva, od prvog čoveka do poslednjeg, po strankama, za očekivati je, ako se izabere ovaj savet Državne revizorske institucije, da će, recimo, ovaj iz G 17 da kontroliše poslove Mlađana Dinkića, ovaj iz Nove Srbije gospodina Velju Ilića i njegove poslove, ovaj iz DSS-a nešto vezano za privatizaciju, ovo malo što je ostalo, a ovo dvoje iz DS-a ima da se ubiju od posla. Naravno da neće biti ni slobodni, ni samostalni, ni nepristrasni.
Da se vratimo sada na ovaj zakon pa da ga uporedimo sa ovim predlogom, da vidimo šta je to što nam se danas nudi. Naravno, nijedan od ovih kandidata nije proveo pet godina izvan institucija koje treba da kontroliše i ne bih da se zadržavam na njima, imena su nebitna, ali moram da kažem nešto za ovog poslednjeg kandidata, za kandidata Nove Srbije, samo jednu opasku pre nego što pređem na ovo.
Rekoste, bila je u Socijalističkoj partiji, pa je tamo dala 140 kvadrata Socijalističkoj partiji, opštinskom odboru, pa je prešla u Novu Srbiju, pa i njima dala. Gospođa se uopšte ne menja, samo se menjaju stranke u Topoli, ona je uvek ista.
Da pređemo sada prvo na pojam. "Revizija pravilnosti poslovanja znači ispitivanje finansijskih transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima i datim ovlašćenjima."
U članu 3. se kaže: "Institucija je najviši državni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika). Institucija je samostalan i nezavisan državni organ".
Da li vama, gospodo narodni poslanici, kadrovska lista koju smo dobili garantuje da će institucija koja se bude formirala biti nezavisan državni organ, samostalan i nezavisan, ili će stranačke direktive sprovoditi do kraja?
Baš bih voleo da vidim kako će ova Državna revizorska institucija da izvrši reviziju budžeta za 2001. godinu, jer to do sada nije došlo pred narodne poslanike, da izvrši reviziju ostvarenja budžeta za 2002. godinu, jer ni to nije došlo, za 2003. godinu, jer ni to nije došlo, za 2004. godinu, jer takođe ni taj budžet nije došao pred narodne poslanike, za 2005. godinu jer ni on nije došao pred narodne poslanike. Za 2006. godinu je došao, ali još nije usvojen, ili ste možda računali da ste se u ovom izvršenju budžeta za 2006. godinu dovoljno izvežbali da prikrijete moguće malverzacije pa onda može ovakva revizorska institucija, sastavljena od vaših ljudi, koji i dan-danas primaju plate iz budžeta (dakle, onaj član ste potpuno gurnuli pod tepih), potpuno nepristrasno i samostalno da izvrši reviziju budžeta za 2006. godinu. Očekujem, mada ne verujem, da ćete budžete za ovih pet godina pre 2006. godine da stavite pred narodne poslanike.
"Predmet revizije su", kaže, "primanja i izdaci u skladu sa propisima o budžetskom sistemu i propisima o javnim prihodima i rashodima, finansijski izveštaji, finansijske transakcije, obračuni, analize i druge evidencije" itd. U članu 10. kaže se: "Subjekti revizije su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije". Baš bih voleo da vidim kako će ovi iz Demokratske stranke da kontrolišu ostvarenje Nacionalnog investicionog plana. Ko će to smeti Đilasu da kaže da nešto nije uradio u skladu sa zakonom?
S obzirom na to da ima još poslanika iz Srpske radikalne stranke koji će govoriti o ovoj tački, moraću da skratim. Samo ću se još na dva-tri stava osvrnuti.
"Član saveta ne može učestvovati i odlučivati u postupku revizije, ako je bio radno angažovan kod lica koje je predmet revizije ili je obavljao određene poslove za račun subjekta revizije, ako od prestanka tog zaposlenja ili završetka poslova nije proteklo pet godina."
Dame i gospodo narodni poslanici, ove ljude možete birati, ali 2012. godine, jer oni i dan-danas primaju platu iz budžeta.
Srpska radikalna stranka sigurno neće da glasa za ove, ne personalno, jer nas personalno ne zanima ko su, nego zbog toga što se iza ovoga krije jedna velika prevara. Kao, sad ćemo, savet Državne revizorske institucije će izvršiti reviziju. Ovde "koza čuva kupus". Oni treba da pokriju ono što ste pokrali i što nameravate da pokradete do sledećih izbora.

Zahvaljujem kolegi Markoviću. Po Poslovniku, kolega Slobodan Maraš.