Hvala lepo.
Poštovano predsedništvo, kolege poslanici, gospodine ministre, što se tiče komentarisanja ostavke predsednika, član 13. kaže: ''Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na koje je izabran. Pre isteka vremena na koje je izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili bude razrešen''.
Član 15. glasi: ''Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana...''
Amandman na čl. 15. kaže: ''Razrešenje predsednika Republike može Narodnoj skupštini da predloži najmanje jedna trećina narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. Postupak za razrešenje iz razloga navedenih u stavu 1. pokreće se takođe na predlog jedne trećine narodnih poslanika''.
U Ustavu, u delu koji se zove ''Razrešenje'', u članu 118. piše: ''Predsednik Republike razrešava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupštine, glasovima najmanje dve trećine narodnih poslanika. Postupak za razrešenje može da pokrene Narodna skupština, na predlog najmanje jedne trećine narodnih poslanika''.
Suština ovog amandmana je bila ta da se, pošto je procedura suviše komplikovana, ovim ona može pojednostaviti a da se, u suštini, ništa ne menja jer, ukoliko je Ustav predvideo da predsednik Republike može biti smenjen u Skupštini, da se to uradi na jedan racionalniji način. Hvala lepo.

Da li se još neko javlja za reč po amandmanu narodnog poslanika Ninoslava Dimitrijevića? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Koprivica.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvol'te, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o predsedniku Republike ukazao sam na to da stav 1. člana 16. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ovo je još jedan od primera da se predlagač zakona nije potrudio čak ni da doslovno prepiše ono što piše u Ustavu, nego je pokušao da improvizuje, odnosno da da neko svoje nevešto tumačenje onoga što piše u Ustavu.
Naime, stav 1. člana 16, koji je narodni poslanik Božidar Koprivica predložio da se briše, glasi ovako: ''Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje''.
Pojam mandata u ustavnom pravu može da znači dve stvari. Može da znači ovlašćenje da se sastavi vlada i to je ono kad se kaže: predsednik Republike je nekome poverio mandat za sastav vlade. U kontekstu u kojem mi sada govorimo, mandat znači vremenski period na koji se neko bira na određenu funkciju, u ovom slučaju predsednika Republike.
Vreme je fizička kategorija i nema tog zakona koji može da zaustavi protok vremena. Da je to tako, gospodine ministre, svedoči i sam Ustav koji kaže: ''Ako mandat predsednika Republike ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produžava se...''. Takva odredba je potpuno logična. Dakle, ako nešto ističe, to treba da se produži. A vi kažete u Predlogu zakona: ''mandat ne može isteći''. Mandat može da istekne jer vi nemate tu moć da zaustavite vreme.
Možda i imate, gospodine ministre, ali niste mi do sada pružili neka pouzdana uverenja da ste zaista u takvoj mogućnosti. Mada, ko zna, vama svašta može da padne na pamet. Besmisleno je da mandat ne može da istekne, a onda kažete da se on produžava. Čemu ga produžavati ako ne može da istekne? Dakle, gospodine ministre, stav 1. člana 16. je besmislen i protivan je Ustavu Republike Srbije i narodni poslanik Božidar Koprivica je s pravom predložio da se taj stav briše.
Što se tiče stava 2, narodni poslanik Božidar Koprivica je predložio da se taj stav preformuliše. U vašem Predlogu zakona stav 2. glasi ovako: ''Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata''. U amandmanu se predlaže da se kaže ovako: ''Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sva prava i dužnosti kao i pre produžetka mandata". Smatramo da je ovakva formulacija jezički ispravnija, jasnija i da je treba prihvatiti.
Što se tiče stava 3, on je besmislen. To je nepotrebno opterećivanje teksta Predloga zakona jednom normom koja se podrazumeva. U stavu 3. vi kažete ovako: "Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen". To se podrazumeva. Ako mu je mandat produžen, znači da je on i dalje predsednik Republike. Dakle, ima sva prava, obaveze, odgovornosti kao i predsednik Republike kome traje redovan mandat, odnosno kome mandat nije istekao. Zaista ne znam šta će vam ova norma.
Inače, ako želite da budete dosledni svom načinu pisanja predloga zakona i tumačenju, onda ste u stavu 2. posle "predsednik Republike kome je mandat produžen" mogli da nabrojite sva njegova prava i obaveze koja inače ima predsednik Republike po Ustavu i po Predlogu zakona koji ste dostavili. Ovako, vi ste se ograničili samo na dve stvari, da predsednik Republike kome je mandat produžen može da bude razrešen sa svoje funkcije ili može da podnese ostavku.
Dakle, vi ste, verovatno u želji da taj tekst Predloga zakona bude što duži, odnosno da spolja izgleda što ozbiljnije, odlučili da najpre prepišete jedan deo ustavnih normi, ali se onda niste čak ni potrudili da ih doslovno prepišete nego ste ih izvrnuli naopačke i ono što piše u Predlogu zakona dobrim delom nije u skladu sa Ustavom Srbije. I posegnuli ste za još jednom stvari, a to je da tekst Predloga zakona opteretite nekim besmislenim normama koje se same po sebi podrazumevaju.
Gospodine ministre, pozivam vas da ovaj amandman prihvatite. On i te kako ima smisla, pogotovo onaj deo koji se odnosi na stav 1. člana 16. zato što ispravlja neustavnost koja je sadržana u vašoj formulaciji koju ste predložili.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu?         Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, šef poslaničkog kluba SRS. Izvolite.

 Ovim amandmanom smo želeli da malo jasnije formulišemo situaciju u kojoj se možemo naći po članu 16. ovog predloga zakona pošto nam i predlagač zakona, Vlada Republike Srbije, stalno sugeriše kako je mnogo toga ovde napisano da bi Predlog zakona bio jasniji. Vlada se čak drznula da kaže da je postojalo i neko nejasno ustavno rešenje, pa ga sad Vlada dodatno definiše i razrešava ovim predlogom zakona.
Ali, zaista ne možete da podnesete da i u stavu 1. i u stavu 3. Vlada formuliše nešto na način koji je jednostavno neprihvatljiv. Potpuno je jasno kada ističe mandat predsednik Republike. Ustav je rekao - ako mu ističe u vreme kada je vanredno ili ratno stanje, produžava se. A Vlada u zakonu kaže - ne može mu isteći.
Nije tačno da ne može da istekne mandat. Mandat traje pet godina i on ističe. Može samo da bude produžen, po sili zakona, u skladu sa ustavnim odredbama, za vreme dok traje ratno ili vanredno stanje, odnosno tri meseca posle toga. Znači, ne možemo zakonom da kažemo da mandat ne može da istekne. Ne, mandat je istekao. Produžen je, ali ne kao mandat, nego je produženo ostajanje predsednika Republike na funkciji za vreme dok traju posebne okolnosti.
Zamislite, stavom 3. Vlada je blagonaklono rekla predsedniku Republike - možete podneti ostavku i u vreme kad je, recimo, ratno ili vanredno stanje. Ali, kako biste mogli da kažete - predsednik Republike ne može da podnese ostavku u vreme ratnog ili vanrednog stanja?
Šta ima ovde da se definiše ono što je prirodno, što se podrazumeva? Pravo je predsednika Republike da podnese ostavku i to po Ustavu uopšte nije ograničeno, a posebno nije ograničeno na situaciju u kojoj se nalazi zemlja. Znači, njegovo je pravo da podnese ostavku i Vlada mu sad blagonaklono kaže - možeš čak i u vreme ratnog ili vanrednog stanja, možeš i kad pada kiša, možeš leti, možeš zimi... Pa, on može da podnese ostavku. Šta mislite da je neko podneo amandman da ne može da podnese ostavku? Da se doda reč "ne" i mi prihvatimo ovde i kažemo - predsedniče Republike, ne možeš da podneseš ostavku.
Zaista se igrao ovaj ko je pisao ovaj predlog zakona. Igrao se sa strpljenjem narodnih poslanika. Nama je potreban Predlog zakona o predsedniku Republike. Bolje bi bilo da je ostao dosadašnji Zakon o predsedniku nego ovaj predlog, tim pre što se iz člana u član mi bavimo ustavnim rešenjima a ne razradom zakona.
Čak bih mogao da prigovaram i u stavu 2, u vezi s ovom reči "nadležnosti", koju smo mi zamenili rečima "prava i obaveze". Znači, kada se kaže "nadležnosti", obično se misli na neka prava. Ako ste nadležni za nešto, iz toga proističe pravo da nešto ukinete, da nešto donesete - neku odluku. Priznajem da bi široko tumačena nadležnost mogla da bude i pravo i obaveza, ali mnogo je lepše reći "prava i obaveze". Ta reč "nadležnosti" je jedan arhaizam, mislim iz austrougarskog pravnog rečnika, koji je predlagač zakona neprekidno koristio i koristi u svim predlozima zakona koje piše Sekretarijat za pravosuđe.
Nisu nadležnosti i nije nadleštvo Kabinet predsednika Republike, nego je to Kabinet predsednika Republike. Predsednik Republike nije nadležan nego ima prava i ima obaveze. I sve su propisane Ustavom. Zakon je trebalo da razrađuje načine na koje on ostvaruje prava i obaveze i vreme u kojem ostvaruje koja prava ili koje obaveze.
Dakle, potpuno je suvišan, besmislen član. Mogli smo i bez njega. Ako mislite da treba da se popravi, popravljajte ga, ali, pošto ne vidim neku veliku sklonost predlagača zakona da prihvata amandmane koji su zaista preko potrebni, mi ćemo nastaviti da ih obrazlažemo do kraja. Najlakše je da ovde pošaljete nekoga ko nije odgovoran za Predlog zakona, ko se samo smeška, a obaveza je Vlade da ovde sedi onaj ko ga je pisao, onaj ko zna šta je hteo da kaže, onaj ko se slaže sa svojim predlogom zakona.
Meni je neprijatno da gospodinu Markoviću govorim da ne valja Predlog zakona kad on to i sam jako dobro zna. I sav odgovor koji on može da kaže je - ja ovo nisam pisao.
Ali, to nama nije opravdanje za Vladu. Mi Vladu gledamo kao celinu, a ne kao skup političkih stranaka od kojih je svaka preuzela svoj feud.

 Zahvaljujem. Po ovom amandmanu javlja se narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite, gospodine Batiću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista ne mogu da verujem da možete da branite ovako rogobatnu  i nelogičnu odredbu. Zaista su u pravu kolege poslanici koji vam kažu da je potpuno nelogično, ajde da ne uzmemo ozbiljnije varijante tumačenja pravne norme nego logičku i jezičku.

''Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje...'' – mandat mu ističe onda kad je rok, dokle traje funkcija predsednika, a ne može prestati, ili se produžava. To je moglo jednom rečenicom. ''Ne može isteći'' – mandat mu ističe danom kad mu mandat ističe, ali mu funkcija predsednika ne prestaje jer traje vanredno ili ratno stanje. To je jedno.

Drugo, evo jasnog dokaza da je ovo pisao Balinovac. Pročitao sam sijaset zakona, gospodine ministre. Ajde, ako možete da mi pomognete, možda nisam baš sve – da li ste u nekom zakonu pročitali izraz "po sili Ustava"? To ne postoji. To je ružno i tužno da se u jednoj zemlji u zakonskom tekstu upotrebi formulacija "po sili Ustava". To je, znači, pripadnik iste one stranke koja je ministarstva unutrašnjih poslova i pravde nazvala ministarstvima sile.

Nekima mnogo ovde prija taj izraz ''sila''. Ako znate ono: ''Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom'' – vrlo dobra izreka. ''Po sili Ustava'' – pa, molim vas, gde to na svetu ima?

I ova odredba stava 3. potpuno je suvišna.

Ne možete da kažete: nisam ja pisao zakon, majke mi, ali ga branim onako srcem i dušom. Prihvatite amandmane. Prihvatite da nešto ne valja. Nema veze što te amandmane predlaže neko iz redova DHSS, SRS, LDP ili bilo ko. Ovo je nelogično. Ovo će neko da čita i sutra. U jednom članu imate sijaset grešaka i faulova. Dajte to malo dovedite u red.

Zahvaljujem.

Ukoliko se više niko ne javlja za reč o ovom amandmanu, onda zaključujem. Prelazimo na sledeći amandman.

Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović, predlagač amandmana. Izvolite, gospodine Mihajloviću.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandman na član 16. Predloga zakona, stav 3. menja se i glasi: "Predsednik Republike ne može podneti ostavku za vreme za koje mu je produžen mandat, ali može biti razrešen". Dakle, gospodine Nikoliću, ima poslanika kome je to palo na pamet, ili poslaničke grupe, a to je SPS.
Naravno, znamo mi šta je ustavno pravo predsednika Republike, ali ovo može da bude i jedna reakcija na ono što je pojava u tekstu zakona, da on može da podnese ostavku. Kako mi se čini, u prethodnom Zakonu o predsedniku Republike toga nije bilo. Sad se ovde pojavljuje. Zbog čega? Da li se to možda podstiče predsednik Republike da treba da da ostavku u određenoj teškoj situaciji, odnosno u vanrednom i ratnom stanju, ili je to još jedan dokaz da je ovaj zakon pravljen po meri određene ličnosti a ne po meri institucije Republike Srbije?
Zaista je ta odredba suvišna, a ovo što je i kao reakcija već, polazi od jedne ideje i želim da je obrazložim. To je da u datom momentu ostavka predsednika Republike, koji je, pored toga što obavlja funkciju predsednika Republike, i vrhovni komandant, on komanduje Vojskom Srbije, omogućava domino efekat u psihološkoj sferi među subjektima odbrane naše zemlje.
Predsednik Republike je, kao vrhovni komandant, vojnik broj jedan koji brani zemlju. Ako on da ostavku sa te pozicije, onda je to veoma loša poruka za sve one druge koji su u sistemu odbrane, koji su u vojsci, tako da i oni mogu sa svojih mesta da daju ostavku ili, ako to ne može u formalnom smislu da se tretira ili prihvati kao ostavka, može da nekom da moralno pravo, pa makar ono bilo i subjektivno s nečije strane, da treba da dezertira, da se povuče i da ne treba da bude u odbrani zemlje ili od pomoći zemlji u vanrednoj situaciji.
Dakle, to je suština i ideja od koje se pošlo. Smatramo da ova ostavka, da predsednik može podneti ostavku u vanrednom i ratnom stanju, zapravo uopšte nije trebalo da se pojavljuje kao poseban stav.
Naravno, ovo što se kaže u drugom delu ovog stava koji je ovde predložen od strane SPS-a – ''ali može biti razrešen'' – i te kako je važno, i treba da se naglasi, jer predsednik Republike, naročito u vanrednom i u ratnom stanju, mora da ima pojačanu odgovornost. Kada je prihvatio da bude predsednik Republike, on te odgovornosti mora da bude svestan. Tako da, ako ne vodi računa o onome što je interes zemlje, što je odbrana celovitosti, ili ako šalje pogrešne poruke, ili ne komanduje na valjan način Vojskom, oružanim snagama, onda i treba da bude razrešen i iz tih razloga je ovakav ovaj stav.
Kada je reč o eventualnoj ostavci predsednika Republike u vanrednoj situaciji i u ratnom stanju, želim ovde da iznesem još jedan aspekt.
Po Ustavu je rešeno da predsednika Republike zamenjuje, naravno u miru, ali uvek kada on vrši funkciju, što znači i u ratu i u vanrednom stanju, predsednik Narodne skupštine.
Time što je u članu 16. Predloga zakona predviđeno da predsednik Republike može podneti ostavku, mi ga podstičemo i olakšavamo mu situaciju. Što da ne da ostavku kada je i zakonom rečeno da može da je da? Znate, neko bi se stideo i da mu padne na pamet, a kamoli da izrekne, odnosno da da ostavku za vreme ratnog stanja. Ako je čovek odgovoran i ako je na takvoj funkciji, onda ne bi trebalo ni po koju cenu da da ostavku. Nema razloga da je da. To o čemu pričamo je moralno pitanje.
Ako on da ostavku, a mi mu kroz zakon olakšavamo da to učini, doći ćemo u situaciju da ga u ratnom stanju zamenjuje predsednik Narodne skupštine, a onda će on o određenim pitanjima koja se nalaze u članovima 200. i 201. Ustava odlučivati samo sa predsednikom Vlade. Njih dvojica.
Ustav kaže da odluku o proglašenju ratnog i vanrednog stanja donose predsednik Republike, predsednik Vlade i predsednik Narodne skupštine, ako ne može da se sastane Skupština. Takođe se bave ovim sužavanjem ljudskih i manjinskih prava itd. u istoj toj situaciji, tj. ako Skupština ne može da se sazove. To dodatno komplikuje situaciju, a o tome se nije vodilo računa.
Kada govorimo o funkciji predsednika Republike u svojstvu komandovanja Vojskom Srbije, znači vrhovnog komandanta, koji se nalazi na vrhu piramide komandnog sistema, onda, eto, još jednog razloga da predsednik Republike ne može da obavlja stranačku funkciju kada rukovodi Vojskom.
Može i onda da mu padne na pamet da zastupa neke političke stavove svoje stranke. Ne kažem koje, uopšte ne mislim na određenu stranku. Molim vas, nemojte da se prepoznajete, nemate razloga. Mi govorimo o instituciji. Socijalistička partija govori o instituciji predsednika i želimo da je imamo onakvu kako mislimo da je najbolje. Možda mi nismo u pravu, ali dozvolite da iznesemo.
Dakle, u tim prilikama, kada on komanduje Vojskom, još nešto bode oči građanima, ljudima, vojnicima, rezervistima itd., to da treba da slede i slušaju komandanta koji je preterao, ako ne tada, u ratu, možda prethodno, neposredno pre toga, u miru, s nekim svojim političkim stavovima itd.
Opet naglašavam, predsednik Republike stiče suverenost time što mu tu suverenost daju građani. Onog trenutka kada je izabran, tu suverenost su mu dali svi građani, svi su tu vlast preneli na njega. On mora da poštuje, mimo te svoje politike, sve građane i da se okane te politike.
Jedina politika koju predsednik Republike Srbije može da vodi jeste utvrđena politika Vlade Republike Srbije, koja je u interesu zemlje, ne drugu, pa makar se to ne slagalo s politikom njegove stranke. Bez obzira o kome je reč, on mora da nadvisi tu svoju politiku i politiku svoje stranke.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Vidoje Jovanović. Vreme za SPS je još pet minuta. Izvolite.