Provešćemo do sutra.
Da vas podsetim, gospodine Duliću, kako su one večeri kada je gospodin Tomislav Nikolić biran za predsednika Skupštine vaše kolege Šutanovac, Dušan Petrović, Srđan Milivojević citirali za govornicom naslov knjige dr Vojislava Šešelja "Politički ortakluk kurve del Ponte i kurve del Koštunica". Tada niko nikome nije izricao opomenu, i ne treba da izriče opomenu, a ako vi štitite lik i delo Nataše Kandić, to je zaista vaš problem.
Mi znamo, i to smo vam rekli na početku, da ste vi predsednik parlamenta zahvaljujući Sonji Liht. Znamo da ste vi čedo nevladinih organizacija. Ali to vam ne daje za pravo, i to vam nećemo dozvoliti, gospodine Duliću, da idete toliko daleko da vam padne na pamet da vi procenjujete da li je uvredljiv ili nije uvredljiv naslov knjige dr Vojislava Šešelja. Ili bilo čije knjige.
Je l' vi vidite kakvi se sve naslovi knjiga pojavljuju po knjižarama u Srbiji? Da li je to ikakav problem? Naravno da nije. Autor ima pravo da nazove knjigu kako god on misli da treba da je nazove. Zbog čega je to uradio, to je njegova stvar. A vi da izričete narodnim poslanicima opomene, da mi izreknete opomenu zato što kažem da se večeras u sedam gradova u Srbiji održava promocija poslednje knjige Vojislava Šešelja (zasad poslednje) koja se zove "Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić"?!
U sedam gradova u Srbiji je večeras promocija te knjige. Da nećete možda da pošaljete vašu CIA, BIA, ne znam koga sve, da hapse ljude koji govore? Svi mi govorimo na tim promocijama i slušaju nas hiljade građana. Njima to ne smeta.
A meni je zaista žao, gospodine Duliću, što ste pokazali svoje pravo lice. Zaista sam očekivala, odnosno bila ubeđena, uverena u to da ste demokrata, mlad čovek, razuman. Bili ste mali kad su se cenzurisale knjige, ne znam odakle ste i od koga ste to nasledili da vam uopšte pada na pamet da vi cenzurišete naslov nečije knjige ili neku knjigu. Neka vam služi na čast i budite sigurni da ćemo ovo da vam pamtimo i podsećaćemo vas kroz Poslovnik vrlo često na ovo.

Zahvaljujem.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvinjavam se, završili smo taj amandman.
Na član 22. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zlatan Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Mirović je podneo amandman na član 22, gde je predvideo da se u stavu 1. broj "90" zamenjuje brojem "30".
Kako glasi član 22? Odnosi se na raspuštanje Narodne skupštine kao ustavnu dužnost predsednika Republike. Član 22. glasi: ''Predsednik Republike dužan je da raspusti Narodnu skupštinu ako Narodna skupština u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat''.
Ovde je očigledno napravljen lapsus, jer je i Ustav Republike Srbije definisao da je rok za izbor nove Vlade 90 dana. Naša želja je bila, i ovo je, u stvari, nešto slično amandmanu gospodina Todorovića na član 18, da se ovi rokovi nekako skrate. S obzirom da je to Ustav definisao, treba razmišljati o izmenama Ustava i ima i drugih problema s tim, tako da vrlo brzo mora da se razmišlja o tome da se to uradi. Treba razmišljati da se i u samom Ustavu ovi rokovi skrate.
Imali smo u toku ove godine, posle poslednjih parlamentarnih izbora, situaciju da smo dobili Vladu poslednjeg, devedesetog dana od konstituisanja Skupštine, i to u pet do dvanaest uveče. Trebalo bi tu situaciju nekako prevazići. Nije Srbija danas u situaciji da može da čeka tri meseca na novu Vladu.
Molio bih gospodina Milivojevića malo da sasluša. Nije Srbija danas u situaciji, nije u takvom stanju da može da bude tri ili više meseci bez Vlade. Zato je bitno razmišljati o tome da se izmenama Ustava ovi rokovi skrate, da dobijemo Vladu u što kraćem roku kako bi mogla da rešava probleme koji postoje.
Amandman gospodina Todorovića na član 18. imao je isti smisao, da se uredi način predlaganja mandatara, precizno zakonom, i da se rokovi za taj postupak skrate, da ne ostaje to u nadležnosti predsednika u nedogled, do poslednjeg, 90. dana i da onda poslednjeg tog dana čekamo da li će Solana da se seti, odluči i prelomi da napravi Vladu Srbije. A ako on to već i radi, dajte da mu skratimo to vreme, pa neka to uradi za 30 dana, ako može, a ako ne, onda ćemo mi sami praviti Vladu ili ići na nove izbore.
Gospodin Mirović je u drugom delu svog amandmana predvideo da se posle stava 1. dodaje novi stav 2. koji glasi: ''Istovremeno sa raspuštanjem Narodne skupštine predsednik Republike raspisuje nove izbore za Narodnu skupštinu''.
To je logično i trebalo je predlagač to da prihvati. Logična je obaveza predsednika Republike da, čim se raspusti Narodna skupština, raspiše nove izbore, ali to mora da stoji u zakonu, a ne da ostane na nekom slobodnom i proizvoljnom tumačenju predsedniku Republike.
Uz izvinjenje prisutnim poslanicima, malo bih se udaljio od dnevnog reda i, s obzirom da je gospodin Marković prisutan ovde, a da se ovo o čemu ću pričati odnosi i na njega, skrenuo vašu pažnju na jednu situaciju, koju imamo danas u Beogradu. Naime, već četiri puna dana jedan građanin Beograda štrajkuje glađu pred Palatom pravde. Teška je to odluka u ovom vremenu, ovih dana kada su temperature ispod nule. Radi se o izvesnom gospodinu Milanu Tešiću iz Jakova koji već četiri puna dana štrajkuje tražeći pravdu koju čeka punih deset godina. O čemu se radi?
Gospodin Tešić je bio zaposlen, verovatno je i dan danas, u PKB-u, odnosno nekadašnjem preduzeću "7. juli" (mislim da se tako zvalo) u Surčinu. Daleke 1998. godine iz Fonda solidarnosti deljen je jedan stan u tom preduzeću. On je tada trebalo da dobije stan jer je bio na prvom mestu na rang-listi. Međutim, stambena komisija preduzeća je napravila određene nepravilnosti u raspodeli, tako da je i predsednik komisije krivično odgovarao zbog toga, a tu situaciju, dok se komisija nagađala oko toga i pokušavala to da uradi, iskoristio je tadašnji direktor preduzeća gospodin Miloš Bugarin i stan protivzakonito dodelio jednom zaposlenom u preduzeću.
Ovo je bitno jer je gospodin Miloš Bugarin danas predsednik Privredne komore Srbije, ako ja imam dobre informacije, a po nekim navodima iz sredstava javnog informisanja i bliski saradnik ili prijatelj gospodina Milana Markovića, aktuelnog ministra za državnu upravu. Takođe je bitno reći i to da je gospodin Marković u tom momentu, kada se sve ovo dešavalo, bio predsednik upravnog odbora ovog preduzeća i zato je bitno da se ovo čuje ovde i da se zna.
Naime, posle pokretanja sudskog postupka, Opštinski prvostepeni sud je doneo odluku da se poništi rešenje komisije, Okružni sud je tu odluku potvrdio i Vrhovni sud je to potvrdio. Nažalost, nije se po tome postupilo. Odnosno, komisija koja je ponovo formirana 2002. godine napravila je isti propust, pa je gospodin Tešić ponovo krenuo da pravdu isteruje preko suda i ponovo je prvostepeni sud doneo istu odluku da se poništi rešenje komisije, ali je onda, na volšeban način, Okružni sud tu odluku preinačio. I to je razlog zbog čega gospodin Tešić sada štrajkuje glađu.
Naravno, i to je argument više, preduzeće se nije žalilo na odluku prvostepenog suda, ali je, rekao sam, na volšeban način, drugostepeni organ, Okružni sud, odluku prvostepenog preinačio. Pozivam nadležne, pre svega ministra pravde, da reaguju na ovo. Četiri dana i noći stajati ili sedeti napolju na ovim temperaturama je strašno samo po sebi. Neko u ovoj državi mora da reaguje na ovakve slučajeve, ali da reaguje odmah, da se ne čeka nekakav drugačiji, neželjeni ishod.
Slično se dešava i sa drugim ljudima, koji nemaju više načina da ostvare svoja prava pa se odlučuju na ovako teške korake. Slično je i sa ovim ljudima iz Prokuplja, koji već mesecima štrajkuju na razne načine, i sa mnogim drugima u državi Srbiji. Sve to govori o situaciji i stanju u kome se država Srbija nalazi.
Molim gospodina Markovića, koji je prisutan ovde, a molim i ministra pravde da učine sve da ovaj čovek što pre prekine štrajk glađu, da se pokuša videti šta je to u Okružnom sudu u Beogradu. Ja sam danas posetio čoveka. Slučajno je tu bio i advokat suprotne strane, koji mi je rekao da je on napustio proces jer je shvatio o čemu se radi. To opet dovoljno govori o situaciji u ovom predmetu, u ovom sporu, i o situaciji u pravosuđu Srbije uopšte. Naravno, uz izuzetak onih časnih sudija, koji pošteno obavljaju svoj posao.

Hvala.
Da li se još neko javlja za reč po amandmanu narodnog poslanika Dejana Mirovića? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila amandman, Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvol'te, gospodine Todoroviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim  da ima dosta bisera u predlogu ovog zakona, ali ovaj član i obrazloženje zaslužuju posebnu pažnju.
Stvarno bih bio izuzetno raspoložen da čujem vaše mišljenje i vaš stav po pitanju ovog člana i obrazloženja jer, hteli vi ili ne, ovaj zakon ide na vašu dušu i pretpostavljam da niste spremni da branite baš sve i svakoga jer nema razloga. Neke stvari ipak treba prihvatiti, pre svega zato što su zdravorazumske, jer ovako kako je predloženo u članu, stvarno je besmisleno.
Uložio sam dosta napora, mogu i da prihvatim da nisam baš u stanju da na najbolji način to razumem, pa bih želeo ipak da vi objasnite.
Član 23 – ''Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima''. Evo kako je to genijalno formulisano. Vrlo precizno. Ne ostavlja nikakvu dilemu ni sumnju kada je u pitanju funkcionisanje predsednika Republike s drugim državnim organima. Kaže: ''Odnosi predsednika Republike s drugim državnim organima zasnivaju se na saradnji i obaveštavanju, u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim...''. Ovo je važno – ''na saradnji i obaveštavanju''. Prosto neverovatno.
Gospodin Milorad Buha je tražio da se ovo ''na saradnji i obaveštavanju'' briše, potpuno logično. Predsednik Republike sa drugim državnim organima sarađuje na osnovu Ustava i zakona, i ničega više, aman. Pre svega, svesni ste koliko predsednika, i kod nas i u drugim državama, uopšte ne sarađuje s drugim državnim organima, recimo sa Vladom, nego ima izuzetno velikih problema u toj saradnji, čak do skoro otvorenih neprijateljstava ili prepucavanja preko sredstava javnog informisanja.
Samo da vas podsetim na period kada je predsednik SRJ bio Vojislav Koštunica, a predsednik Vlade Republike Srbije Zoran Đinđić. Koliko je tu bilo problema. Kakva saradnja? Tu je bilo takvih problema, takvog neprijateljstva, da smo u jednom momentu maltene došli u situaciju da strahujemo da li će doći do obračuna između policije i Vojske. Vojsku je držao Vojislav Koštunica, policiju je držao Zoran Đinđić.
Setite se, recimo, nedavno je u Izraelu bio problem sa njihovim predsednikom zbog jedne afere. Protiv njega je čak pokrenut i sudski postupak. Kakva je tu mogla da bude saradnja i obaveštavanje? Setite se, takav primer ste imali i u Češkoj. Setite se Amerike, vašeg svetionika demokratije, slobode. Setite se njihovog predsednika i problema, ne sa Vladom, oni imaju predsednički sistem, ali sa Kongresom, zbog afere sa Monikom Levinski. Sećate se?
I zamislite sada ovo objašnjenje koje ste dali, gospodine ministre. Kaže: ''Amandman se ne prihvata. Predlog zakona određuje princip saradnje i obaveštavanja kao jedan od osnovnih principa neophodnih za pravilan rad državnih organa''.
Molim vas, gospodine ministre, kako ste mogli ovakvo obrazloženje da date? Ovo je toliko nesuvislo. Razumem da ste vi za mir, bilo je i ranije nekih koji su bili za mir, ali molim vas, ovakvo objašnjenje zbog čega se odbija amandman skoro nisam imao prilike da čitam, a dosta dugo sam u Skupštini Srbije.
Ovo su novi vidici? Slažem se da vi u svojoj koaliciji proširujete te vidike, ali moram da priznam da će oni možda za vas biti prošireni, produbljeni, a što se tiče Skupštine Srbije, stvarno mislim da ovo prelazi sve moguće granice.
Verujte da ćete kroz neko vreme, neko će se ovim pozabaviti, i stvarno ćete služiti za podsmeh, potpuno opravdano, jer ovo stvarno nema smisla. Ovako potcenjivati Skupštinu Republike Srbije, poslanike – ovakvo obrazloženje ne priliči ni da ste dali đacima do četvrtog razreda osmogodišnje škole. Kako funkcioniše predsednik države? Je l' to razlog? Je l' to osnovni princip? Ili je to možda iz nekih ranijih vremena? ''Ništa nas ne sme iznenaditi'' i sve ono što je bilo vezano za civilnu odbranu ili neke druge službe.
Gospodine ministre, mislim da imate još vremena da prihvatite ovaj amandman poslanika SRS i da ovako nebulozno objašnjenje stavite ad akta.

Hvala. Da li još neko želi reč po amandmanu narodnog poslanika Milorada Buhe? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku.
Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo poslanici, član 225. Poslovnika, stav 1. kaže: ''Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika''.
Mnogo narodnih poslanika mi je reklo da im je, radi vršenja njihove funkcije, neophodno da saznaju kako se sve zovu knjige profesora doktora Vojislava Šešelja, a izdao je 103 knjige.
Evo, ja ću sada, shodno članu 225. stav 1, da upoznam narodne poslanike sa ovim naslovima: "Vreme preispitivanja", "Hajka na jeretika", "Fenomenologija balkanskog despotizma", "Veleizdajnički proces", "Narkomanija Vuka manitoga", "Politika kao izazov savesti", "Milan Panić mora pasti", "Na međunarodnoj sceni", "Sučeljavanje sa sedmom silom", "Narodni tribun", "Poslaničke besede", "Filipike četničkog vojvode", "Pali, žari, dedinjski dizdare", "Crveni tiranin sa Dedinja", "Da sve srpsko bude kao zemunsko", "Promene po volji naroda", "Bez dlake na jeziku", "Moć argumenata", "Falsifikovana volja naroda", "Vlada nacionalnog jedinstva", "Srbija pod američkim bombama", "Dok patriote obnavljaju, izdajnici razaraju", "Radikali se nisu obrukali", "Pakleni planovi Zapada", "Kontrarevolucionar u buldožer revoluciji", "Dosmanlijski zulum nad Srbijom", "Kontinuitet radikalske doslednosti", "Glavni Miloševićev politički robijaš", "Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovića", "Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu", "Glogov kolac u dosovskom srcu", "Dosmanlije kao novi janjičari", "Četnička sablja nad dosmanlijskom glavom", "Na junačkim rukama kroz srpsku Boku", "Kora od banane", "Srpski četnički pokret", "Srpska radikalna stranka", "Peti otadžbinski kongres", "Sudanije nepokornog vojvode", "Ideologija srpskog nacionalizma", "Afirmacija parlamentarizma", "Slom savezne države", "Žigosanje dosmanlijskog beščašća", "Čelični vojvoda", "Stazom slave u službi otadžbine", "Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima", "Uporna odbrana srpstva", "Stanko Subotić - Cane Žabac, kralj duvanske mafije", "Mafijaška pudlica Nebojša Čović", "Cijin major Grujica Spasović", "Četnički vojvoda pred Haškim tribunalom", "Suočavanje sa haškim inkvizitorima", "Haški dosije nabeđenog ratnog zločinca"...
Gospodine Albijaniću, javljam se ponovo za reč, po istom članu Poslovnika, i nastavljam.
(Predsedavajući: Izvolite.)
Hvala. Dakle, pročitala sam 53.
"Pocepana haška inkvizitorska odežda", "U čeljustima kurve Del Ponte", "Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron", "Đavolov šegrt zločinački rimski papa Jovan Pavle Drugi", "Vašingtonski seksualni manijak Bil Klinton", "Haško bajramsko prase", "Lažljiva haška pederčina Džefri Najs", "Svedok odbrane Slobodana Miloševića u haškom procesu", "Engleski pederski isprdak Toni Bler", "Kriminalac i ratni zločinac Havijer Solana", "Podmukli galski picopevac Žak Širak", "Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Genšer", "Krvave ručerde Madlen Olbrajt", "Pontifeks maksimum satanističke crkve Jovan Pavle Drugi", "Antihristov namesnik zlikovački rimski papa Benedikt Šesnaesti", "Najveći izdajnik Rusije Boris Jeljcin", "Milo Đukanović novi Skenderbeg Crnojević", "Boris Tadić novi Sinan Paša Kodža", "Izdajnički akreditivi ustaškog konzula Vuka Draškovića", "Politički ortakluk kurve del Ponte i kurve del Koštunica", "Vatikan glavno Satanino gnezdo", "Rimska kurija večito žedna srpske krvi", "Evropska unija satanistička tvorevina", "Vatikanski antisrpski element Franjo Tuđman", "Američki antisrpski instrument Alija Izetbegović", "Holandski kurvin sin Alfons Ori", "Ubica Slobodana Miloševića Patrik Robinson", ''Korumpirani predsednik nelegalnog Haškog suda Fausto Pokar'', ''Pitomac minhenske pivnice Volfgang Šomburg'', ''Haški štrajk glađu'', ''Varvarska gozba'', ''Kad bitange marširaju'', ''Siktanje crvene zmije'', ''Skalpiranje kao smisao informisanja'', ''Ko poseče bega Gutenberga'', ''Robija kao sudbina'', ''Politička partija prodanovića'', ''Pokvareni malteški pacov Karmel Agius'', ''Smrdljiva gvajanska svinja Mohamed Šahabudin'', ''Pljačkaš novca Ujedinjenih nacija Hans Holcijus'', ''Degenerisani majmun Bakone Džastis Moloto'', ''Retardirana haška tužiteljka Hildegard Uerc Reclaf'', ''Ljubavnik Džefrija Najsa Danijel Sakson'', ''Jedna banana za Kofi Anana'', ''Afera Hrtkovci i ustaška kurva Nataša Kandić'', ''Haška instrumentalizacija lažnih svedoka'', ''Rimokatolički zločinački projekat veštačke hrvatske nacije'', ''Ubistvo mafijaškog premijera Zorana Đinđića'', ''Mafija ubila svog lidera''.
Dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, sve ove knjige možete da kupite u sedištu Srpske radikalne stranke ...

Nemojte to da radite, molim vas.

... odnosno možemo da vam ih poklonimo u sedištu SRS-a u Zemunu i, ako odete u naše opštinske odbore, pokloniće vam ove knjige. Hvala.

Nemojte to da radite, molim vas.
Daćemo jedno obaveštenje. Radićemo do 20.55 sati, dotle imamo televizijski prenos, uredan.
Pošto se niko više ne javlja na član 23, prelazimo na amandman...
Dobro, na amandman Milorada Buhe javlja se za reč narodni poslanik Tomislav Nikolić, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.