Reč ima poslanik Jadranko Vuković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine Mrkonjiću, javljam se povodom amandmana na član 8, koji je ovde obrazložio kolega Martinović, a vezan je za ovo poglavlje 3 - Usmeravanje i usklađivanje rada službi bezbednosti, konkretno član 8 - Kancelarija saveta.
Mi smo danas u situaciji da radimo nešto što ni u jednom segmentu neće koristiti našoj državi i našem društvu. Naime, podsećam vas da je pre tri-četiri godine pod vidom civilne kontrole Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore oduzeta Generalštabu obaveštajna i kontraobaveštajna služba, a pridodata Ministarstvu odbrane, tako da Generalštab nije više u stanju da ispita i napravi dobru procenu bezbednosne situacije bez ovih službi, za šta su direktno odgovorni tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić i njegov prethodnik Boris Tadić.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako ste se imalo bavili ovom problematikom i ako ste čitali neku vojnu literaturu, o čemu najbolje može da posvedoči general Delić, svaka država i svaka vojska mora da ima jaku službu bezbednosti. Kada kažem vojska, mislim na Generalštab. Na osnovu procene bezbednosne situacije, koja se napravi od strane službi, vrši se upotreba vojske.
Mi to nemamo. Nije slučajno što je Davinić ovo izmestio u Ministarstvo odbrane, a sada vidimo po ovom predlogu zakona da će nam o strategiji odbrane voditi računa političari. Ne može ni gospodin Tadić, ni Koštunica da naprave bezbednosnu procenu, nego to moraju uraditi službe koje se bave time.
Ovih dana smo raspravljali o zakonu o Vojsci Srbije, zakonu o odbrani, kao što ste čuli od mojih prethodnika, a da nije utvrđena strategija odbrane.
Isto tako, što se tiče službi bezbednosti, videli ste ovde u pojedinim članovima spominje se strategija nacionalne bezbednosti. Da bi se o ovome raspravljalo i ovde odlučivalo, mora se prvo utvrditi strategija nacionalne bezbednosti, pa onda da odlučujemo ko će i kako rukovoditi time. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Jadranku Vukoviću. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje šta je predlagač hteo ovim zakonom. Da li je ovde u pitanju da se postavlja neka civilna kontrola Službe bezbednosti ili da se napiše zakon koji će, eto, da stvori neku formu da se steknu uslovi za raspisivanje predsedničkih izbora?
Čini mi se da je ovaj drugi razlog verovatniji, jer ovo što je ovde napisano mogu da tumačim kao da je to pisao neki početnik ili da je ovo nekome nekakav seminarski rad, a ne predlog zakona. Vidim da se gospodin ministar ne slaže sa mnom. Kasnije, po nekom drugom amandmanu malo ćemo više da kažemo oko toga kako rade naše službe bezbednosti i šta su ovi od 5. oktobra uradili sa našim službama bezbednosti.
Kada se pogleda član 8. i Kancelarija Saveta, kako oni to ovde pišu, to je neko telo koje treba da koordinira rad službi državne bezbednosti. Da li je u pitanju BIA, da li su u pitanju vojne službe bezbednosti itd.
Članovi tog saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde itd., više puta je to rečeno, pa se osniva kancelarija, jedno telo pri Vladi Republike Srbije, koje će svim ovim silnim ministrima da priprema sednice tog saveta.
Hajde i to, tehnički deo posla mora da bude, mora neko da vodi zapisnik, da fotokopira dokumentaciju, papire, da šalje pozive, i pozivar vam treba u tom savetu, jer očigledno niste dovoljno svojih ljudi zaposlili, ostalo je još ponekog da zaposlite, ali interesuju me neke druge stvari.
Kaže - kancelarija Saveta obavlja i stručne poslove u vezi sa praćenjem sprovođenja smernica i zaključaka Saveta. Baš me interesuju ti pisari i ćate kako će da kontrolišu šta rade službe državne bezbednosti. Oni su mala deca za njih. Kako oni misle da uđu u službe državne bezbednosti, da ih kontrolišu i kako da ih proveravaju? Ko će to da uradi? Ne verujem da ijedan ministar u Vladi to može, a kamoli neki njihov službenik.
Za sve ove godine niste uspeli da postavite službe državne bezbednosti da rade po pravilima i kriterijumima kako vi to hoćete, jedino što ste uspeli je otpuštanje sa posla itd. da rasturite deo službi državne bezbednosti. Ali ste zaboravili na jedan drugi problem, da operativac uvek ostaje operativac, samo sada više nije pod vašom kontrolom. Za koga sad radi? To je veliki problem koji ste napravili sami sebi i nemojte da se čudite što ima više laufera. To je rezultat vašeg rada i vaše politike koju sprovodite u smislu državne bezbednosti.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Veroljubu Arsiću. Reč ima narodni poslanik Goran Cvetanović. Samo jedan minut.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle izlaganja mr Srboljuba Živanovića i mr Aleksandar Martinović je pokušao snagom argumenata da se amandman na član 8. usvoji. Pošto je ministar prisutan, a imam samo minut, pokušaću da neke argumente iznesem.
Kancelarija Saveta za bezbednost, kao stručna služba Vlade; kancelarije se osnivaju zakonom, ali od 5. oktobra 2000. godine mi imamo stalno uredbe, siguran sam preko 100 uredba imamo od 5. oktobra 2000. godine. Osnovni stav SRS je da moramo preko zakona da donosimo zakone, osnovna funkcija Skupštine, a ne stalno Vlada svojim posebnim uredbama da donosi uredbe i da na taj način da usklađuje rad Vlade.
Samim tim, ovde je definisano - stručne i administrativne poslove za potrebe Saveta. Stalno imamo neke savetnike. Ne znam koliko je stotina savetnika zaposleno unazad šest meseci, ali u svakom slučaju, ako tražite ponovo za neke doušnike, službe, za neke nove Sokrate, neka nova zaduženja, ovo je odlična pozicija da to uradite.
I dalje vam savetujemo, setite se kako ste prošli na pretposlednjim izborima kada ste bili u Vladi Republike Srbije, kada ste donosili veliki broj uredba. Mislimo da je krajnje vreme da smanjite te uredbe i da donosite prave zakone, a mi smo tu da sagledamo i posledice i viziju koju imate za budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Goranu Cvetanoviću. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo Odbor za odbranu i bezbednost.
Predstavnik predlagača prihvatio je ovaj amandman.
Odbor za pravosuđe i upravu predlaže da se amandman prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada, Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za pravosuđe i upravu predlažu da se amandman ne prihvati, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 9. ovog zakona, koji reguliše način rada Saveta. Morao bih pročitati šta se podrazumeva pod članom 9, da bi građani Srbije i narodni poslanici, koji su se sada pridružili sednici, shvatili o čemu se radi.
"Sednicu Saveta saziva predsednik Republike. Predlog dnevnog reda sednice utvrđuju predsednik Republike ili predsednik Vlade. Sednicom Saveta predsedava predsednik Republike, a ako je on sprečen - predsednik Vlade. Zaključke i druge akte Saveta potpisuje predsednik Republike. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca. Predsednik Republike može, na svoju inicijativu ili na inicijativu člana Saveta, pozvati na sednice Saveta rukovodioce drugih državnih organa i institucija i druga lica koja nisu članovi Saveta."
Od prethodnih govornika SRS čuli ste ko su sve članovi Saveta za nacionalnu bezbednost. Gospodin Petar Jojić je obrazložio vrlo opširno šta i čime će se baviti Savet za nacionalnu bezbednost. Ovde se postavlja više pitanja.
S obzirom da predsednik države i predsednik Vlade kohabitiraju u politici, momentalna situacija kakva je kod situacije predsednika i predsednika Vlade, pitanje je - kojim smerom i koji dnevni red će imati Savet kad predsedava predsednik Republike, a koji će dnevni red biti i kojim će smerom sednica ići kad predsedava predsednik Vlade?
S obzirom da imaju pravo na sve kontrole državnih organa, kako je to Petar Jojić objasnio, od mesne zajednice, opštine i svih ostalih državnih organa, suštinska su pitanja - kako će se sednice voditi i kojim smerom će ići kad predsedava predsednik Republike, a kojim smerom će ići kad predsedava predsednik Vlade.
Podneo sam amandman da se član 9. briše. U obrazloženju amandmana sam napisao da se predlaže brisanje ovog člana, jer članom 3. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđeno je da se donese zakon o službama bezbednosti, a ne zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, kako je predloženo. Republika Srbija nije savezna država. Ovaj zakon podrazumeva postojanje savezne države i država članica, koje bi donosile svoje zakone u skladu sa saveznim zakonom koji reguliše osnove uređenja određene oblasti.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je čisto na vidiku možda skupštinska većina koja želi da podrži autonomašku ideju da se u AP Vojvodini izgradi Ustav Vojvodine, da se postavi predsednik AP Vojvodine, ministarstva.
U skladu sa korišćenjem ove govornice, kako autonomaši danas u ovom republičkom sazivu sebe volu da nazovu vojvođanskim poslanicima, tačno i konkretno se neki dan poslanik iz Lige socijaldemokrata Vojvodine izjasnio ovde za govornicom i jasno rekao da AP Vojvodina treba da ima predsednika.
U skladu sa ovim amandmanom i obrazloženjem koje sam dao, tim delom se tačno potire teza - da autonomaši koriste i ovu govornicu u republičkom parlamentu za sprovođenje svojih ideja.
Da bih vas podsetio što se tiče same bezbednosti i Saveta za nacionalnu bezbednost, koji bi trebalo da se bavi službama bezbednosti, u prethodnom sazivu, gde je skupštinskim Odborom za odbranu i bezbednost predsedavao i vodio ga srpski radikal Milorad Mirčić, održana je jedna sednica u Subotici, gde su dva odbora - za međunacionalne odnose i za bezbednost - održali zajedničku sednicu.
Radi se o bezbednosti, međunacionalnim odnosima u Vojvodini, gde se ministar, koji je i sada ministar za policiju, i šef BIA, koji je dan-danas isti čovek - Bulatović, šef BIA, došli su do zaključka, tj. ta dva odbora su donela do zaključak, na osnovu konstatacije šefa BIA i ministra policije, da su mediji vršili pritisak u AP Vojvodini na međunacionalnim odnosima i sukobima, gde su se sporadični, pojedinačni sukobi tretirali kao sukobi na međunacionalnoj osnovi.
Od tog vremena, na kojem je lično mestu sada i predsednik BIA, i ministar policije, na tom polju do danas ništa nisu uradili. I dan-danas mediji se služe takvim stvarima u političke svrhe i kada je potreba da se dignu tenzije u AP Vojvodine, kao što je bilo u skorašnjem, zadnjem vremenu, kada je Nacionalni stroj trebalo da promaršira Novim Sadom, gde su službe i ministar policije dozvolili kontramiting što se tiče fašističkog obeležja i fašista u Vojvodini, da se digne tenzija da u Vojvodini postoji fašizam.
Lično i apsolutno tvrdim da u Vojvodini fašizam ne postoji, ali na način kako je Ministarstvo policije i služba dozvolila kontramiting u Vojvodini, da se podignu tenzije u Vojvodini što se tiče fašizma, na isti takav način i sukob što se tiče nacionalnih manjina sada, koje zagovaraju vojvođanski poslanici u parlamentu, gospodin Balint je neki dan rekao da se na zapadu Bačke upisuju samo mađarske nacionalnosti u vojnu knjižicu ratnog rasporeda. Znači, samom tezom i izjašnjavanjem se dižu tenzije u Vojvodini za ovom govornicom.
Prema tome, na takav način, kao što se želi u Vojvodini da proklamiše određeni sukobi ili da se na neki način pokaže neki drugi odnos - kako nije u Vojvodini onako kako bi trebalo da bude - Služba državne bezbednosti i ostale službe koje su zadužene za taj deo uopšte ne reaguju.
Odgovornost je velika na SRS, s obzirom da SRS ima veliko utemeljenje i birače u Vojvodini, ima veliku odgovornost da sve ovo iznese. Naravno da ćemo to u predizbornoj kampanji Vojvodine sigurno izbrisati i pokazati da u Vojvodini ne postoji nikakvih međunacionalnih odnosa, da ne postoje nikakve teze, kao što su to hteli određeni poslanici za ovom govornicom da izgovore i da dokažu.

Zahvaljujem narodnom poslaniku Draganu Živkovu. Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa potom Srboljub Živanović, pa potom Dušan Bajatović. Srpska radikalna stranka ima još sedam minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nadao sam se da će gospodin ministar da bude ovde. Ali, dobro, kaže da mu je dosadno.
(Predsedavajući: Molim gospodina ministra da zauzme svoje mesto.)
Međutim, ovo što ću da kažem je više zbog građana Srbije. Ministar to zna. Moram da kažem građanima Srbije da Srbija više nema ozbiljne službe bezbednosti na bilo kom nivou, da li je u pitanju BIA, Vojno-bezbednosna agencija ili neka druga služba. Više službe bezbednosti u Srbiji ne postoje, a razlog njihovog nepostojanja jeste večiti sukob koji i dan-danas traje između DSS i DS, koja će od te dve stranke, ili Vojislav Koštunica ili Boris Tadić, da kontrolišu ove službe. Išlo je dotle da su obe službe bukvalno potpuno uništene, a sada funkcionišu samo njihovi ostaci, to je jedan od razloga.
Drugi razlog je što naša država nema strategiju - šta će sa tim službama? U pravom smislu reči nema. Znači, kada je u pitanju kontraobaveštajna služba, to više ne postoji. Više ovde ne postoje čak ni strane službe koje nas špijuniraju, možda nekog drugog ko je ovde prisutan i radi nešto. Nema više za to potrebe. Dovoljno je da vas nazovu telefonom - vi ćete sve da im ispričate. Ako im nešto nije jasno, donećete i pismeno da mogu lepo da prouče. Tako da više pravih stranih službi ovde takođe nema.
Kada je u pitanju strategija, naše službe bezbednosti to nemaju. To je neznanje političkog vrha šta će sa tom službom. Evo, na jednom primeru. Znači, naše službe treba da se bore protiv organizovanog kriminala i za to ste angažovali čak i Biju. Naše službe treba da se bore protiv terorizma, evo, angažujte koju hoćete službu bezbednosti. Ali, niste napravili strategiju šta te službe treba da rade. I to je problem.
Iz nekog straha od ljudi koji su radili u tim službama, koji nisu bili politički orijentisani, ali su bili školovani za to, imali su iskustvo, veze sa drugim obaveštajnim službama iz zemalja koje su nama prijateljski naklonjene, oterali ste iz službi.
Naše službe bezbednosti više nemaju nikakav kontakt sa drugim službama, ne postoji i sve je potpuno zamrlo. Razmena informacija, bitna za bezbednost zemlje, koju može neka druga služba da sazna, ne postoji. Sve je uništeno - iz želje da se uspostavi kontrola nad ovim službama.
Da je cilj da se uspostavi kontrola nad ovim službama, navešću vam na prostom primeru. Ko je uhapsio izdajnika, potpredsednika Vlade Republike Srbije Perišića - vojna bezbednost. Gde su ti operativci koji su ga uhapsili - proterani, a ljudi koji su njima rukovodili za vreme "Sablje" su pohapšeni. To da je tačno tako i da oni nisu više u službi, a časno i pošteno su radili posao, govori činjenica da Perišiću nikada nije suđeno.
Ko mu je pomogao da mu nikada ne bude suđeno?
(Zoran Krasić, sa mesta: Karla del Ponte)
Ne interesuju me ovi iz inostranstva. Interesuju me ovi ovde, ko mu je pomogao - Demokratska stranka. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u Saveznoj skupštini tadašnje Savezne Republike Jugoslavije? Jeste. Je l' se zaklanjao iza imuniteta narodnog poslanika u državnoj zajednici? Mogli ste tada, ako vam je bilo neprijatno da ne bude više narodni poslanik - ponovo mu je bio uspostavljen imunitet.
Kasnije ukidate vojne sudove i prebacujete ih u sudove opšte nadležnosti, teku rokovi koji predviđaju da jednom izdajniku može da ne bude suđeno zbog zastarelosti. Je l' se sve tako desilo? Jeste. Jesu li su svi ti ljudi koji su učestvovali u hapšenju izdajnika potpredsednika Vlade Zorana Đinđića pohapšeni? Jesu. O čemu sada pričate?
Kada budete iz svih ovih činjenica koje sam malopre rekao mogli da izvučete neke pouke, verujem da nećete da pišete ovakve zakone koji su jedna najobičnija šarena laža da se nešto u državi uređuje. Najveće dostignuće naše službe bezbednosti jeste nedavno hapšenje organizovane grupe kriminalaca, pazite sada ovo, organizovana grupa koja se bavi privrednim kriminalom, znači, sofisticiranim kriminalom, gde upadaju ljudi sa fantomkama, razvaljuju se vrata, maltretiraju se porodice, deca itd.
Nemam ništa protiv. Ta gospoda, ako jesu kriva, neka odgovaraju. Javnost bi trebalo da zna da su mesec dana sedeli sa policijskim inspektorima koji su prikupljali dokazni materijal protiv njih, a onda ih u toku noći hapsili. Nemam ništa protiv da ih hapsite. Treba da hapsite kriminalce. Ali, zašto na taj način?
Da biste stvorili utisak kod naroda da država nešto radi, da biste stvorili utisak kako se država bori protiv kriminala, dok oni pravi kriminalci prolaze, opstaju, kao što su Vuk Hamović i Vojin Lazarević. To su pravi kriminalci.
Šta ste uradili sa tim policajcima koji su njih pohapsili, odnosno napisali krivične prijave? Neke ste poslali u penziju, neke premestili na radna mesta, jednostavno da bi ih naterali da daju otkaz, a neke jednostavno proterali iz službe.
Cilj je da se, eto, stvori slika u državi kako se nešto radi i kako se nešto dešava, da se narod pomalo i zaplaši. Koji je cilj? Verovatno ovi predstojeći predsednički izbori, verovatno je to u pitanju. Vama se očigledno žuri, svesni ste da vama u srazmeri sa vremenom popularnost pada, već je kasno da i sada raspišete izbore, kasno je za Borisa Tadića. Što ih pre raspišete, dame i gospodo iz DS, pre će gospodin Tomislav Nikolić biti predsednik Republike Srbije.