Poštovane kolege narodni poslanici, koristim svoje pravo iz Poslovnika, član 226. da postavim pitanje ne samo nadležnim državnim organima koji su po zakonu ovlašćeni da o našoj bezbednosti brinu, nego da postavim pitanje i vama, narodnim poslanicima, odnosno Narodnoj skupštini.
Da li je moguće da možete da ostanete nemi na izlaganje koleginice Elene Božić-Talijan, da se niko ne solidariše sa tom izjavom i ne izađe za ovu govornicu i iznese svoj stav po tom pitanju?
Dakle, svedoci smo šta se dogodilo Pukaniću u Hrvatskoj, svedoci smo, pre nekoliko dana smo vas o tome izvestili, šta se dogodilo gospodinu Eriću, glavnom i odgovornom uredniku „Geopolitike“, a evo i pretnje gospođi Oliveri Miletović, pa vas ja pitam – da li vi tu pronalazite nešto što vezuje, recimo, gospodina Erića i gospođu Miletović?
Ako ste pratili njihov rad, ako čitate ''Geopolitiku'', a pretpostavljam da kao političari morate da čitate takvu literaturu, trebalo bi da znate da je to list koji i te kako vodi računa i nacionalnim interesima, dakle, nacionalno i patriotski orijentisan. Gospođa Miletović, kao jedan od retkih novinara koja je ostala svoja i samosvesna, takođe, tako radi svoj posao i zbog toga je očigledno nepoželjna.
Da li mi tim ljudima treba da pružimo podršku ili treba da dozvolimo da ih čereči kako ko stigne.
Jutros je jedan narodni poslanik izašao za ovu govornicu i rekao vam kakvu je poruku dobio i kakvu pretnju od gospodina Nikolića. I na to ste ostali nemi. Da li je moguće da se mi sa takvim stvarima mirimo i da baš niko nema nijednu reč osude.
Šta smo mi, srpski radikali, zaduženi ovde kao ''Kalimero'' da vičemo – nepravda, nepravda?! Ne, mi izlazimo da vas upozorimo na te negativne pojave i da ove ljude, koliko smo mi u mogućnosti, na neki način zaštitimo time što obaveštavamo javnost da njihovu bezbednost neko ugrožava. Dajte, molim vas, pokažite malo političke zrelosti, malo tog osećaja za pravdu.
Zaštitite i vi te ljude. Jedino tako mogu da prihvatim da se nalazimo u nekoj instituciji koja vodi računa o tome, jer sve što je danas nacionalno, sve što ima prefiks patriotsko, u ovom društvu je osuđeno na propast, proganjanje, na razne pretnje.
Neki misle da je moguće sve kupiti i te novinare ili urednike tih novina, a koje ne mogu da kupe, na ovaj način, proganjaju. Nije u ovoj državi sve na prodaju, nešto može da se kupi, nešto ne može, ali ko su ti ljudi koji prete. Mislim da smo vam dovoljno ovih dana o njima govorili i zašto i kako. Vreme će pokazati. I vi malo otvorite oči, osećam potrebu zbog gospodina Erića i gospođe Olivere Miletović da podržim ovo što je pre mene govorila gospođa Elena Božić-Talijan.
Bila bih veoma srećna kada bi još neko iz neke poslaničke grupe skrenuo pažnju nadležnim organima, a i onima koji imaju veze sa tajkunima, pre svega, onima koje su oni prozivali, a to su Nikolić i Vučić, ovi iz ove političke partije ''uzmi sve što ti život pruža''.

Reč ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Član 225. i član 226. Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za nadležne organe – u kojoj meri se u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori i inostrane obaveštajne službe? U sferi medija situacija je sledeća. Većina je medija, i oni režimski, pod apsolutnom kontrolom Amerike i Britanije. Svi koji su nacionalno orijentisani i koji štite nacionalne interese su pod medijskom blokadom.
To vrlo jasno oseća na svojim leđima SRS, ali pretpostavljam da većina građana ne zna, zbog te medijske blokade, da se svakoga dana u sedamnaest časova na Trgu Republike održavaju antirežimski protesti u organizaciji patriotskih nevladinih organizacija koji su započeli posle sramnog hapšenja Radovana Karadžića.
Danas se obeležava 100 dana antirežimskih protesta, takođe, u sedamnaest časova na Trgu Republike. Zahtevi sa protesta biće predati Vladi Republike Srbije. Zahtevi su:
1) izmena Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u cilju prekida svih izručenja ovom tribunalu,
2) optuženima za ratne zločine suditi isključivo u Srbiji,
3) pomoći odbranu zatočenima u Hagu,
4) prekinuti pregovore o ulasku Srbije u Evropsku uniju, zbog slanja okupacione misije Euleks na Kosovo i Metohiju mimo odluke Ujedinjenih nacija i Republike Srbije, kao i priznanja nezavisnosti južne srpske pokrajine od strane većine zemalja Evropske unije,
5) zatvoriti Vladinu kancelariju za evropske integracije, i (poslednji zahtev)
6) po hitnom postupku prekinuti katastrofalnu reformu Vojske Srbije pod kontrolom NATO-a, Kancelariju NATO-a izmestiti iz Ministarstva odbrane i svake državne ustanove ubuduće, prekinuti odmah sve procese usmerene ka integraciji Vojske Srbije u NATO.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović. Na raspolaganju Poslaničkoj grupi SPS-JS su još dva minuta.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, u teoriji o porezima poznat je tzv. princip ''stabilnosti poreskog sistema'' koji nalaže da bez velike potrebe ne treba pribegavati čestim poreskim reformama, jer poslovni svet želi stabilnost režima poreza u smislu planiranja svojih poslovnih poteza, otuda i čuvena maksima – stari porezi su bolji od novih. Predlogom ova dva zakona, koja su predmet rasprave, predlažu se parcijalne mere u smislu olakšica, a sa stanovišta dužine trajanja tih olakšica one su privremene, idu u pravcu pružanja finansijskih olakšica u uslovima nepovoljnih okolnosti određenog broja obveznika doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do 31.12.2007. godine.
Potpuno je opravdano zakonskom regulativom omogućiti, a da se stabilnost poreskog sistema ne naruši, da se osiguranicima koji nisu redovno uplaćivali doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje stvore uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da se stvore uslovi da osiguranici, odnosno poslodavci, započnu sa uplatom tekućih obaveza po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno ukoliko ispune zakonom propisane uslove otpis duga u celini, odnosno kamate u određenom procentualnom iznosu, da se privredni subjekti na taj način rasterete određenih obaveza iz prethodnog perioda i stvore uslovi za bolju privrednu aktivnost istih.
Dakle, predložena zakonska rešenja su dobra i opravdana, sa jasno i precizno određenim ciljevima i, po mom mišljenju, pošto se radi o parcijalnim i privremenim rešenjima, teško je ili, blago rečeno, neprecizno, tvrditi da se u neravnopravan položaj dovode određeni privredni subjekti, odnosno obveznici koji su izmirili svoje obaveze, dakle, koji su bili u mogućnosti da izmire svoje obaveze, jer na kraju krajeva oni su i po tom osnovu koristili svoja prava, imali overene zdravstvene knjižice i koristili prava, za razliku od onih ostalih koji su i ciljna grupa ovog zakona, koji nisu bili iz raznoraznih mogućnosti u prilici da plate svoje obaveze, pa na osnovu toga nisu mogli ni da koriste određena prava.
S obzirom na ograničenost vremena još samo dve sugestije. To se, pre svega, odnosi na poljoprivredne osiguranike. Nadam se da će rasprava u pojedinostima pokazati da bi za te osiguranike, po mom mišljenju, trebalo omogućiti pokretanje postupka za otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje po službenoj dužnosti od strane poreske uprave, jer se radi o populaciji koja pretežno živi u seoskim sredinama, često su nedovoljno i nepotpuno informisani o postojećim zakonskim rešenjima vezanim za njih. U suprotnom, ubeđen sam da se ne bi postigao pravi efekat što se tiče ovih osiguranika, a imali bi značajno dodatne troškove izazvane ostvarivanjem predloženih prava.
Još samo jedna sugestija. Želeo bih i nadam se da resorno ministarstvo ''Vodama Vojvodine'', po uzoru na ovaj zakon, dakle, o otpisu kamate, može preporučiti da se enormno visoke kamate na naknade za odvodnjavanje, takođe, reše i otpišu po ovom sličnom osnovu, jer poljoprivrednici plaćaju velike obaveze po ovom osnovu i za njih bi bila to značajna olakšica.
Uz ove dve sugestije smatram da su ovo dobra zakonska rešenja i treba ih usvojiti. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očekivali smo da nam ministar danas prvi nešto kaže u vezi ova dva zakona, ali ostali smo za to uskraćeni. U nedoumici smo da li se i ministar, gospođa Dragutinović, borila u Vladi, ovih dana, oko ovih zakona, jer juče reče da se u Vladi vodi borba za sve i svašta, za svaku uredbu i za svaki zakon. SRS je ukazivala još od donošenja zakona koji su se bavili ovom temom i to 2001. godine do čega će da dovedu pojedine odredbe zakona.
Vlada Srbije je trenutno došla u ćorsokak upravo zahvaljujući svom slepom jurišanju sa zakonima prepisanim od zemalja članica Evropske unije.
Sada se pitamo, ako toliko naših građana nema zdravstveno osiguranje, jer firme i pojedinci ne plaćaju doprinose, ako toliko ljudi nema penziono i socijalno osiguranje, da li je nama mesto možda u Africi, a ne u Evropskoj uniji? Pitanje je kako država može da funkcioniše, ako je jedan tako veliki broj građana ostavila, na neki način, u ilegali?
Ova dva predloga zakona nam pokazuju i jednu drugu skrivenu potrebu, da država želi da iscedi svaki dinar od građana Srbije, od preduzeća, ne bi li na taj način namirila nerealne zahteve svojih koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije. Već smo čuli onu priču o povećanju penzija, ali na odloženo vreme, na tri godine, odnosno dok im ne prođe mandat. Vlada je smislila način kako da to uradi, odnosno tamo gde ima najviše obveznika, a to je, pre svega, zdravstveno osiguranje i to su doprinosi za obavezno penzijsko i socijalno osiguranje.
Tačno je da su kamate dovele do ogromnog duga obveznike, koje oni nikako ne mogu da plate. Ovde, pre svega, mislim na poljoprivrednike na lica koja nisu u radnom odnosu i čija dugovanja premašuju više stotina hiljada dinara. Ovo se odnosi na PIO poljoprivrednika. Godinama se taj dug uvećavao, što zbog prispelih godišnjih obaveza, što zbog kamate, tako da su građani, odnosno oni koji sebe smatraju poljoprivrednicima, koji žive na selu, koji se bave poljoprivredom taj dug doživljavali kao omču oko vrata.
Govorim upravo o ovoj kategoriji obveznika koji su najviše ugroženi. SRS je često pokušavala da amandmanima interveniše kod donošenja određenih poreskih zakona, da se taj dug otpiše, ali bez uspeha. Nije prijatno kada nekom seoskom domaćinstvu stignu rešenja o pomenutim obavezama za dva ili tra člana porodice, koji pojedinačno iznose čak i preko 200.000 dinara za godinu. I sada treba taj seljak da razmišlja kako i čime da zaseje njive, kako da obradi zemljište ili kako da školuje decu, ali i kako da plati taj ogromni dug.
Otpis kamata bi donekle smanjio pomenuti dug, ali bi ostao mnogo veći deo koji se ipak neće moći platiti. Danas se teško živi, besparica je apsolutno svuda prisutna. Pola Srbije je prazno, sela umiru, čitavi prostori ostaju nenaseljeni, a u selima gde nekog ima uglavnom su tu starci preko 70 godina života.
Pravi potez Vlade bi bio otpis celokupnog dugovanja, pogotovo poljoprivrednicima koji ostvaruju kakvu-takvu proizvodnju, da ne kažem za svoje potrebe i koji čuvaju naš životni prostor samim tim što ostaju na svojim ognjištima. Posle toga bi trebalo doneti zakon čiji bi osnovni princip bio na bazi dobrovoljnosti kada je u pitanju PIO poljoprivrednika. To do sada nije bio slučaj, već su ljude upisivali kao obveznike samo na osnovu toga ako nisu u radnom odnosu.
Neko je, čini mi se, juče pitao gospođu ministra da li nekad uspe da prošeta Srbijom? Da li zna kako narod teško živi? Da li zna da armija nezaposlenih sa svojim porodicama jedva preživljava? Sama pomisao na ogromne obaveze koje duguju državi dovoljno govori o beznadežnosti njihovog položaja.
Da li gospoda iz Ministarstva zna koliko seljaku treba da bi kupio veštačko đubrivo ukoliko želi da poseje pšenicu na pet hektara zemlje? Verovali ili ne, čak 100.000 dinara. Odakle? A još znamo da treba kupiti i semenski materijal, gorivo, hemijska sredstva za zaštitu, zatim, troškovi oko poljoprivredne mehanizacije itd.
Na kraju, Vlada zbog neke imaginarne vizije ulaska u Evropsku uniju, tamo neke 2100. godine – otvori granice i uveze poljoprivredne proizvode, a naši seljaci ne mogu sa cenama svojih proizvoda da pokriju ni troškove proizvodnje, a kamoli da plaćaju doprinose.
Što se tiče ovog drugog Predloga zakona koji se odnosi na otpis duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje stiče se utisak da je Vlada pronašla način kako da ubere određena sredstva od poslodavca i osiguranika koji do sada nisu izmirivali svoje tekuće zakonske obaveze. Poznato je da mnoga preduzeća, i društvena i privatna, zbog opšte poznate ekonomske situacije nisu mogla da izmiruju svoje obaveze prema zaposlenima, odnosno nisu bila u stanju da im uplaćuju doprinose. Ne verujem da se u međuvremenu nešto popravilo, čak se i pogoršalo, pogotovo što je sada ekonomska kriza zahvatila ceo svet.
Mnoga preduzeća su, zaslugom Vlade, posle sumnjive privatizacije završila u rukama vlasnika koji nisu izmirivali svoje obaveze, o kojima je ovde reč. Mnoga preduzeća su ugašena. Mnoga su pred bankrotom i sumnjam da će im nešto značiti ova izmena zakona. Bilo bi dobro da to funkcioniše, ali kada su maltene svima kase prazne, kada su računi u blokadi, kada se firme bore sa kamatama koje bankama moraju da plaćaju zbog pozajmljenih sredstava, teško da će se veliki minus od 42 milijarde dinara premostiti redovnim uplatama obveznika za naredne četiri godine.
Pravo pitanje je šta su državni organi, odnosno poreski organi radili do sada? Sada imamo razloge za sumnju da su pojedini obveznici znali da će ovakav predlog zakona biti usvojen i svesno nisu ispunjavali svoju zakonsku obavezu, za razliku od ostalih koji su morali da se dovijaju na različite načine, da uplate doprinose. Sada i jedni i drugi kreću od nule. Zašto, na neki način, ne nagradite one koji su revnosno ispunjavali svoje zakonske obaveze? Ovako ispada da su na kažnjeni. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

 Dame i gospodo, poslanici SPO sa liste ZES će glasati za ova dva zakona, koja su po mnogo čemu specifična. Specifična su zbog ograničenog roka trajanja i specifična su što na poseban način intervencijom države regulišu jednu vrlo osetljivu oblast. Svaka od političkih stranaka ima iskrenu želju da u našoj zemlji stvori privredni ambijent i da putem pružanja niza olakšica našim preduzetnicima postigne željeni ekonomski efekat za našu zemlju.
Poznato je da su, recimo, od 2000. godine dugovanja, bez obzira po kom osnovu, udesetostručena što se tiče kamata. Ovo je jedan veliki stimulans za naše privrednike, u uslovima kada je naša fiskalna i poreska politika reformisana i kada su stvari uvedene u legalne tokove, svako onaj ko želi da posluje na zakonit način, mislim da odricanjem države od javnih prihoda ima najbolji mogući stimulans.
Mislim da je posebno interesantan zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje zbog činjenica da se, pre svega, tiče dugovanja fizičkih lica, a posebno poljoprivrednika. U poslednjoj kampanji mi smo obišli, većina od nas, celu Srbiju i suočavali smo se svuda sa istim pitanjem poljoprivrednika: ''Kako da overim zdravstvenu knjižicu i šta da uradim sa dugovima koje da odužim, zaista, ne mogu?'' Niko od nas nije znao pravi odgovor na ta pitanja, a svi dobro znamo kakav je položaj naših poljoprivrednika.
On je daleko od položaja poljoprivrednika u zemljama Evropske unije, ne postoji stabilnost cena. Fabrika je pod vedrim nebom, poljoprivredna gazdinstva i zasadi najčešće nisu osigurani. Poljoprivrednik ima ograničen izvor prihoda. Za SPO naši poljoprivrednici su uvek bili ''i hranilac i branilac Srbije''.
Sa druge strane, svedoci smo činjenice da su naše zdravstvene ustanove mnogo poboljšale uslove za rad od 2000. godine. Do pre neku godinu, a i sada mnoge uticajne zdravstvene ustanove još uvek nemaju osnovne aparate potrebne za dijagnostiku, poput, skenera, magnetne rezonance, rendgen aparata itd. Naravno da je želja svih nas, vodeći računa da budemo socijalno odgovorna Vlada, tu ću da repliciram mojim prijateljima sa leve strane evropskog puta, da su socijalno odgovorne i desničarske vlade i da su današnje zemlje EU, koje su po obliku vladavine monarhije, izuzetno socijalno odgovorne vlade.
Mislim da će svaki poljoprivrednik, koji, zaista, želi, a sa teškom mukom može da odvoji novac za obavezno zdravstveno osiguranje, ovim zakonskim rešenjem dobiti pravu šansu. Naravno da je onaj period koji smo mi nekada imali u našem društvu, kada se institucije sistema nisu poštovale, kada se obaveze prema državi nisu poštovale, ostao iza nas, i da ubuduće treba da postoji svest kod svih građana Srbije, bez obzira što i mi iz SPO nismo zadovoljni što je na godišnjem nivou izdvajanje za zdravstveno osiguranje toliko koliko je.
Mislim da je iskrena namera svih poslanika i svih političkih stranaka da izdvajanja budu manja, ali zbog opštih prilika koje vladaju u našoj zemlji, izgleda da je to sada neminovnost.
Ovih dana, kada sam pričao sa Šumadincima, sa Dragačevcima, sa ljudima iz zapadne Srbije o ovom zakonu, verujte da su ova zakonska rešenja naišla na veoma pozitivan odjek, tako da će SPO podržati sva rešenja koja će uticati na to da poboljšamo položaj i naših privrednika i naših građana i naših poljoprivrednika na našem putu ka modernoj i bogatoj Srbiji. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić, a posle njega narodni poslanik Paja Momčilov.