Povodom amandmana se za reč javio gospodin Petar Jojić.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovaj amandman gospodina Palalića je amandman koji bolje uređuje postupanje građana pred prvostepenim sudom.
Postavlja se pitanje zašto bi se građani upućivali na drugi sud, a ne na osnovni sud da rešavaju u svim sporovima, kao što je to bilo u nadležnosti do sada; zašto bi građani trebalo sada da se pojavljuju i da se nadležnost prebaci sa nižeg na viši sud? Pravilnije je ovo rešenje koje predlaže kolega Palalić zato što se na taj način brže i celishodnije ostvaruje pravo naših građana.
Kao što je rekao Ante Fiamengo, onaj slovenački sociolog, to ste izučavali na fakultetu, ovo je diskutabilno pitanje da li da ostane ili da ne ostane. Mislim da je amandman sasvim primeren, da poboljšava tekst. Na kraju, ta odredba o reviziji je vrlo komplikovana i u važećem Zakonu o parničnom postupku.
Visina zahteva, odnosno vrednost spora koja prelazi 500.000 dinara omogućava i daje pravo stranci da može da izjavi reviziju višem sudu. Bolje je ovo rešenje koje je predložio kolega Palalić zbog toga što ne treba ostavljati ni osnovni, sada opštinski, sud bez prava da odlučuje o ovim pravima i interesima naših građana.
Mislim da je amandman na mestu, on će biti u boljoj funkciji jer imamo obezbeđenu celishodnost, imaćemo obezbeđenu i efikasnost i, treće, imaćemo obezbeđenu ekonomičnost postupka. Iz ta tri razloga predlažem da ovaj amandman usvojite.
Vezano za onu neujednačenu sudsku praksu koja polako ulazi na mala vrata, a koja se odnosi na one mandate odbornika u skupštini u Zemunu gde gradonačelnik grada Beograda, sa pozicija velike sile, velike moći, izlazi u javnost i saopštava građanima Srbije da će mandati biti zadržani onima koji su ih uzeli i pobegli privremeno iz skupštine gradske u Zemunu, kao i onima koji su to učinili u Kragujevcu, gradonačelnik nema nikakvo ustavno i zakonsko, čak ni moralno pravo da se upušta u taj prljavi posao. To je izuzetno prljav posao. Ovo dokazuje da mi nemamo nezavisno i nepristrasno sudstvo kada gradonačelnik može da uputi takvu poruku i da takvo saopštenje. To je vrlo ozbiljna stvar. Da opomenemo pravosuđe da se drži Ustava i zakona. Gradonačelnik nema šta da se meša u poslove sudske.
Nikola Pašić pitao je ministra pravde - gospodine ministre, da li ste se vi interesovali za neki predmet vaše rođake u okružnom sudu? Kaže - pa, gospodine predsedniče, jesam. Zašto? Mislio sam samo, kaže, da zamolim da se predmet reši. A Nikola Pašić kao predsednik Vlade kaže - gospodine ministre, izvolite u vaš kabinet, za 15 minuta da napišete ostavku da ne sazovem vladu u jedan sat da vas razreši dužnosti.
Kad bi bila pravna država, gradonačelnik Beograda bi zbog ove izjave odmah bio smenjen, u Engleskoj, u Nemačkoj, u Francuskoj, u Italiji, Belgiji, čak i u Estoniji. Smenila bi ga njegova partija i rekla bi - ti ne zaslužuješ da budeš gradonačelnik svih građana na teritoriji grada Beograda, uključujući i opštinu Zemun.
Zbog toga smatram, dame i gospodo, da ove sudije koje su okaljale svoj obraz treba same da razmisle da li im je mesto još u pravosuđu. O njima je bilo reči. Evo zašto: stručna javnost ih osuđuje, osuđuju ih kolege sudije i kažu - nije valjda moguće da su ona dva pametnjakovića, onaj u Kragujevcu i onaj u Beogradu, dozvolili sebi da oni budu pametniji i od Vrhovnog suda i od svih predsednika okružnih sudova i sudija opštinskih sudova na teritoriji Republike Srbije?
To su ekstremi na kojima moramo da gradimo osnovna načela za nezavisnost pravosuđa, nepristrasnost i bez uticaja politike.
Molim i predlažem koaliciji koja je na vlasti da više nikada ne dozvoli nikome da se meša u pravosuđe. Dižite ruke od pravosuđa, neka radi svoj posao. To će da uradi SRS. Samo ću vas sada obavestiti, na jednom primeru, kako to SRS dokazuje.
Kad sam bio zamenik republičkog ministra, a posle savezni ministar pravde, kod mene je došla Rada Trajković, tada poslanik prvo SRS-a a zatim ministar u Vladi Republike Srbije, koja je od mene tražila da urgiram da se njen brat iz Opštinskog suda u Nišu prebaci i izabere za sudiju okružnog suda. Video sam tada da tome nema mesta, niti Srpska radikalna stranka, koja je kratko u to vreme učestvovala u Vladi sa socijalistima, sme to dozvoliti. Tog trenutka sam okrenuo telefon prof. dr Vojislava Šešelja, koji se nalazio u zgradi Vlade, i izvestio ga o čemu se radi, da je došla da interveniše a da ja intervencije ne trpim i da to Srpskoj radikalnoj stranci ne treba. Šta se dogodilo? Predsednik Srpske radikalne stranke, tada potpredsednik Vlade, pozvao je Radu Trajković da podnese ostavku; morala je istog dana da podnese ostavku i da bude isključena iz SRS-a.
Tako, gospodo demokrate, i vi uradite, bićete poštovani u narodu.

Hvala, gospodine Jojiću. Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bortić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Zoran Bortić dolazi sa područja Okružnog suda iz Šapca, dakle, to je Mačvanski upravni okrug, a i ja pripadam, po nadležnosti tih sudova, Okružnom sudu u Šapcu. Gospođo ministre, želim da vas obavestim da otkako Dušan Petrović nije više ministar pravosuđa taj Okružni sud u Šapcu i sedam opštinskih sudova na području tog okružnog suda funkcionišu mnogo bolje i rade više u skladu sa zakonom i Ustavom nego što je to pre bio slučaj.
Kolega Bortić je podneo amandman na član 23, pošto je tim članom regulisana nadležnost višeg suda. Vama je poznato da je koncept SRS-a po pitanju sedišta i organizacije sudova znatno drugačiji od onog koji ste vi predložili.
Međutim, ako i usvojite ove zakone, s obzirom na to da je njihova primena odložena do 2010. godine, do tad će SRS sigurno biti u vlasti jer nama nije predmet političke borbe neka stranka koja ima sad poslanike, nego upravo režim Borisa Tadića.
Član 23. reguliše nadležnost višeg suda. Viši sud sudi u prvom i u drugom stepenu i ovde su u stavu 1. pod osam tačaka nabrojane nadležnosti višeg suda. Kolega Bortić je želeo da doda još jednu tačku gde će se regulisati nadležnost višeg suda u prvom stepenu. Međutim, Vlada nije prihvatila njegov amandman i navela je da je to u skladu sa onim što se predviđa kao nadležnost višeg suda u drugom stepenu. To je neprihvatljivo jer želimo da precizno definišemo nadležnost višeg suda kako u prvom tako i u drugom stepenu.
Šta je navedeno kao nadležnost višeg suda u prvom stepenu – sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina. Jer, prethodni član definisao je nadležnost osnovnog suda i rekao da je nadležnost osnovnog suda, između ostalog, da sudi za krivična dela gde je predviđena ili zaprećena kazna zatvora do deset godina. To je u redu i prihvatljivo je.
Kada je u pitanju druga tačka ovog stava, detaljno se razrađuje šta je nadležnost višeg suda, pa se kaže - sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije. Ne možemo se složiti da je to tako, to bi tako trebalo da bude, nego se stavlja u nadležnost i vode takvi sudski procesi gde se sudi licima koja su u vreme rata ili ratne opasnosti, kao i u vreme mira, na najbolji i najprofesionalniji način obavljala svoju dužnost.
Jutros sam imao priliku da pre početka ove sednice razgovaram sa Milanom Milićevićem, možda sam prezime malo pogrešio, koji ima 43 godine radnog staža, ali je dobio otkaz. Umesto da je pre tri godine penzionisan kao vojno lice ili civilno lice na službi u Vojsci, on je dobio otkaz. Kakav cinizam! Mislim da u to prosto ne možete da poverujete.
Može da se kaže da je scenario koji ste napravili za uništavanje života ljudi, zaustavljanje privrednih aktivnosti, dobar i vama izgleda savršen, ali on je idiotski, on je nemoralan. Nemam dovoljno reči kojima bih mogao da kvalifikujem to što vi pokušavate da uradite sa građanima Srbije, sad i navodnom reformom sistema pravosuđa.
Povreda teritorijalnog suvereniteta države – pa, ko to brani državu? Kada bi se dosledno sprovodili zakonski propisi i poštovao Ustav, mislim da bi protiv velikog broja visokih funkcionera trebalo da se pokrene krivični postupak. Neću sa ovog mesta da prejudiciram, da kažem da bi trebalo da se nalaze u Centralnom ili u nekom drugom zatvoru.
Juče smo na dnevnom redu imali zakon o udruženjima građana. Jednom broju osoba koje su perjanice nekih udruženja takođe nije mesto na slobodi, pre svega onima koje su zatrovale, kao što sam i juče rekao, civilni sektor u Srbiji. Mislim na Natašu Kandić, Sonju Biserko, Borku Pavićević i niz njihovih drugarica.
Kako onda možemo govoriti da nam je cilj da osposobimo civilni sektor, a zapravo kroz civilni sektor sprovodimo politiku režima Borisa Tadića?
Povreda ugleda Republike Srbije – i to je u nadležnosti viših sudova, a to sigurno ne stoji. Prateći današnju štampu mogu da kažem da je ono što su juče pojedini funkcioneri političkih stranaka izjavljivali u vezi sa procesom podizanja tužbe od strane Hrvatske protiv Republike Srbije strašno, skandalozno.
Kaže se – ukoliko bi Republika Srbija ustala protivtužbom, to bi bilo samo u interesu dnevne politike i politikantstva. Mi u SRS smatramo da od te tužbe nije trebalo ni odustajati, a ne sada da idemo sa protivtužbom.
Povreda ugleda strane države ili međunarodnih organizacija takođe je u nadležnosti ovog suda. Moramo prvo da štitimo svoju državu i da imamo pravilan i dobar odnos prema drugim državama i međunarodnim organizacijama, ali mi to nemamo.
Izvinjavali smo se svagda i na svakom mestu, a od toga nismo dobili ništa, naprotiv, stekao se utisak da država Srbija nije zainteresovana da sama sebe brani. To je nedopustivo i moj je predlog da predstavnici vlasti to nikad više ne čine, jer to je prosto zabranjeno i Ustavom.
Dalje, u nadležnosti višeg suda je pranje novca. Dame i gospodo narodni poslanici, pa vi ste već oprali, ispeglali i uneli taj novac i uvećali ga. Nisu potrošili. Oni troše novac građana Srbije. Ovaj novac uvećavaju ne samo u Srbiji nego i u zemljama u okruženju. Ako su to posledice privrednih aktivnosti, to je dobro, ali ako je to pljačkanje građana Srbije, to ne da nije dobro, nego je, da vas podsetim, zabranjeno. Ostalo je nešto malo novca, o kojem bismo morali da vodimo mnogo više računa, koji su građani Srbije sticali i stiču mukotrpnim i teškim radom.
Što se tiče naše finansijske krize, kada je narodni poslanik Aleksandar Vlahović izašao i rekao - zašto se o tome priča, pa vi unosite nepoverenje, cela ova strana je tu rečenicu pozdravila aplauzom.
Ozbiljne multinacionalne kompanije razmišljaju o svojim radnicima, razmišljaju na koji način da ostvare saradnju sa državom da bi zaštitili ne samo vlasništvo i kapital tih kompanija nego i standard građana koji rade u tim kompanijama.
Kada je u pitanju kršenje zakona od strane sudija i javnih tužilaca, ti procesi se vode kod višeg suda. Od 2.400 sudija, koliko ih otprilike ima u Srbiji, smatramo da veći broj njih jesu čestiti, pošteni i veoma stručni ljudi, sude na osnovu Ustava i zakona.
Ali, ima i onih kojima za donošenje presude nije važno ni činjenično stanje, nije važan ni Ustav ni zakon, nego kako ih nazove neko iz kabineta, da li će to biti kabinet gradonačelnika grada Beograda, da li će biti kabinet nekog ko je napravio stranku, pa donositi presude kao što su u Kragujevcu, u Beogradu, u Jagodini...
Mi smo za to da se protiv takvih sudija pokreće krivični postupak i da odgovaraju za to sramno delo, ali imamo situaciju da i tužilaštvo ćuti po prijavama SRS, kao što je prvi opštinski tužilac, odnosno opštinsko tužilaštvo, ili gradsko, u Kragujevcu i u drugim mestima. To je prosto nedozvoljeno.
Pomozite građanima Srbije da ostvare svoje pravo. Juče vam je u popodnevnom delu gospodin Zoran Krasić govorio kako je pravni put ponekad besmislen i težak za one koji su izuzetni pravni stručnjaci i nalaze se na određenim pozicijama a ne mogu pravnim putem da ostvare i zaštite svoja prava, a čemu tek da se nadaju građani Srbije koji nisu u takvoj poziciji.
U drugom stepenu viši sud odlučuje o određivanju mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u skraćenom krivičnom postupku. To je sasvim u redu, ali u tački 2. tog stava kaže se – na rešenja u građanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvršnim i vanparničnim postupcima. U stavu 3. kaže se – viši sud vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osuđenih lica. Ne znam šta znači "za izdavanje"? Pravljenje zavere, da jednostavno izdaju? Za sprovođenje postupka za preuzimanje predmeta po pitanju zamolnice i slično, to mogu da razumem, ali šta znači da viši sud izdaje lica okrivljena, ne osuđena nego okrivljena?
Gospođo ministre, mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne želimo da ulazimo u posao i postupak sudova i tužilaštva, ali nama nije jasno... Nećemo da prejudiciramo, ali nama nije jasno na osnovu kojih pravnih akata je priveden Miladin Kovačević i kakva je njegova sudbina, jer nam je poznato, juče sam o tome govorio, znatno pre nego što je došao bilo koji državni organ, a reći ćemo i za sudove i za tužilaštvo da su državni organi, pre nego što je u Kulu došao bilo koji državni organ, da su televizijske kamere, na čelu sa B92, prednjačile u tome. Oni praktično ne samo da formiraju i utiču na političko mnjenje, nego u najvećoj meri i na direktan način utiču na pravosudne organe. Ukoliko želimo da i "r" od reforme pravosuđa u Srbiji zaživi, mi ovakve postupke i ovakvo ponašanje ne smemo dozvoliti.
Smatram da je amandman koji je kolega Bortić podneo prihvatljiv. On suštinski ne menja vaš koncept, ali će sigurno preciznije definisati nadležnosti višeg suda. Zahvaljujem se.

Hvala. Na povredu Poslovnika ukazuje gospodin Zoran Krasić. Dajem mu reč da nam objasni o čemu se radi.       

Gospodine Novakoviću, pozivam se na član 104. našeg Poslovnika o radu Narodne skupštine. Vi ste učinili povredu Poslovnika.
Dok ja ovo budem obrazložio i na kraju našao vezu između vas i povrede, uručujem vam po jedan primerak dokumentacije za političke stranke u Narodnoj skupštini, a shodno sajtu Narodne skupštine. Ovde se nalaze primerci za: DS, G17 plus, DSS, LDP, SPS, NS, Ligu socijaldemokrata Vojvodine, PUPS, SPO, Savez vojvođanskih Mađara, Sandžačku demokratsku partiju, Jedinstvenu Srbiju, Zajedno za Kragujevac, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Demohrišćansku stranku Srbije, za jednu nestranačku ličnost, Pokret veterana Srbije, Socijalno liberalnu partiju Sandžaka, Partiju za demokratsko delovanje, Bošnjačku demokratsku stranku Sandžaka i Socijaldemokratsku uniju.
Zamolio bih vas da političkim strankama zastupljenim u Narodnoj skupštini, prema vašoj informaciji sa sajta, dostavite to što je kopirano u dovoljnom broju primeraka, a ovde imam i nekoliko primeraka za vas i za ostale potpredsednike, da ne biste bili uskraćeni za obaveštenje.
Tražim da predsednik Narodne skupštine, predsednik Vlade, predsednik Republike i neko po vašem izboru pročita to pismo i hitno dostavi informaciju Srđanu Milivojeviću, gospođi Nadi Kolundžiji i svim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, s obzirom na to da se u jednom delu svega toga što sam vam dostavio nalazi zvanični prikaz statistike o kretanju penzija i o tome šta može da se desi od 1. januara 2009. godine. Kao komentar za to stoji upozorenje – ako se do kraja 2008. godine ne donese zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, prestaje pravna snaga članova 73, 75. Zakona iz 2005. godine (to je takozvani Dinkićev zakon) i otvara se mogućnost da penzije siđu na samo 30% od prosečne plate.
Da me u žaru medijske borbe protiv SRS neko ne bi prozivao da baratam podacima koji nisu tačni, verodostojni, ja unapred, za svaki slučaj, a ceneći to što nam je gospodin Srđan Milivojević, koji se zdušno borio da stečajna mafija izađe iz zatvora, da se brani sa slobode i da se učlani u jednu novu stranku, molim vas da zvanični organi odgovore na ovo, kako upotreba tih podataka ne bi izazivala čuđenje i kako građani Republike Srbije ne bi došli u situaciju da se krste i levom i desnom rukom šta ih je snašlo od kada je glavni ideolog DS-a postao Srđan Milivojević.

Hvala. Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Judita Popović.

Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, članom 31. Predloga zakona predviđeno je da Vrhovni kasacioni sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava. Amandmanom je predloženo da se ovaj stav briše. Međutim, LDP smatra da je i te kako potrebno da postoji ovaj stav u Predlogu zakona, u tom članu 31.
Pre svega, smatramo da je veoma dobro da se institucionalizuje, u stvari, pojam načelnih pravnih stavova, jer ti načelni pravni stavovi su rezultat odluke, odnosno stručnog razmišljanja sudija Vrhovnog kasacionog suda, najviše sudske instance u jednoj državi, konkretno u Srbiji. Inače, to je iskustvo u primeni zakona. Mi vrlo dobro znamo da se često kod nas donose zakoni koji se ne primenjuju, pa imamo gomilu zakona koji nemaju tu funkciju zbog koje su i doneti, izglasani i pušteni u proceduru. Često ti zakoni imaju neke nepreciznosti koje su uglavnom prepreka da se primenjuju odredbe zakona.
Zbog toga su načelni pravni stavovi i te kako korisni, jer isključuju, pre svega, mogućnost kreativnog tumačenja zakona. Kod nas ta kreativnost često podrazumeva da ima proizvoljnog tumačenja. Kada se ustanovi načelni pravni stav u vezi sa primenom određenog zakona, određene zakonske odredbe, automatski se dobija jedna pravna sigurnost u primeni tog zakona. Dakle, u tom slučaju imamo jednu ujednačenu primenu zakona, imamo jedinstven pravni stav.
Ukoliko građani koji razmišljaju o tome da li da se upuste u neka suđenja imaju pred sobom načelne pravne stavove, oni bi unapred mogli biti ili ponukani da krenu sa tim sudskim postupkom ili da odustanu, jer postoji jedna pravna sigurnost kako se ta njihova problematika može rešiti.
Na ovaj način izbegavamo nepotrebna suđenja, jer se ljudi ne prepuštaju slučajnosti, možda će uspeti u suđenju, možda će dobiti sud, pa se onda godinama tako sude, što je slučaj kada praksa nije ujednačena i nema tih načelnih pravnih stavova.
Pored toga, sa tim načelnim pravnim stavovima mi na neki način smanjujemo mogućnost nedozvoljenog uticaja na sud. Dozvolićete mi, moramo iskoristiti svaku priliku, svaku mogućnost da smanjimo tu mogućnost nedozvoljenog uticaja na sud.
Prema tome, ovaj član zakona i ovaj stav doprinose pravnoj sigurnosti i iz tog razloga mi smatramo da je dobro što je ovaj stav 2. člana 31. unet u zakonski predlog. Ne podržavamo predloženi amandman i smatramo da je odluka Vlade u pogledu toga da se amandman ne usvoji racionalna i zakonita.

Hvala. Na osnovu člana 85. određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Dakle, nastavićemo rad u 15.00 sati, a prvi govornik će biti gospođa Vjerica Radeta, pa potom gospodin Petar Jojić, ako bude bilo vremena. Hvala.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu. Na početku obaveštenje da ćemo, na osnovu člana 85. stav 5, raditi i nakon 18.00 časova, ali najkasnije do 20.00 časova, zato što Radio-televizija Srbije ima obavezu prenosa od 20.00 časova, a Skupština radi i sednice se odvijaju samo u direktnim prenosima.
Prepodnevni deo je završen raspravom o amandmanu na član 31. koji je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Za reč se javila i reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.