Mi se sada nalazimo u situaciji da raspravljamo o nečemu što je ustavna kategorija i o nečemu što je predmet regulisanja naših procesnih zakona. Kada se javnost suđenja kao norma ugrađuje u Zakon o uređenju sudova, onda se to radi na principijelnoj osnovi i više kao odraz poštovanja Ustava i drugih zakona koji to regulišu. Sa gledišta materije koju reguliše Zakon o uređenju sudova, ova odredba iz člana 7. je apsolutno nepotrebna. Međutim, kada prosto navale emocije i velika količina ljubavi, onda se na glupost odgovara još većom glupošću, u vidu izliva nežnosti, poštovanja itd. Malopre smo imali prilike da to vidimo.
Samo da skrenem pažnju ustavobraniteljima: ova materija je regulisana Ustavom Republike Srbije, to je član 32. stav 3. Molio bih, ne bih čak ni molio nego bih ukazao, da ne treba ljudi da se ponašaju kao zid, nego da uzmu Ustav u ruke, barem poslanici, da pročitaju, da vide i da zaključe šta je napisano.
U tom stavu 3. stoji, citiram: "Javnost se može isključiti tokom čitavog postupka", ovde se priča o isključenju javnosti, "koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku, u skladu sa zakonom."
"U skladu sa zakonom" u ovoj odredbi Ustava treba tumačiti – u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, u skladu sa Zakonom o parničnom postupku, u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku, u skladu sa ostalim procesnim zakonima koji se primenjuju. Samo da vas podsetim, naslov ovog člana je "Pravo na pravično suđenje"; znači, odnosi se na postupke pred sudom. Javnost se može isključiti, a ovde je pribegnuto formulaciji – ograničiti. Pogrešan termin, gospođo Malović, potpuno pogrešan termin. Ovaj termin koji ste vi ubacili odnosi se na one poslednje odredbe Ustava Republike Srbije o ograničenjima ljudskih prava, kada su ona moguća, pod kojim uslovima; kad treba da se zaštite temelji demokratskog poretka u Srbiji, onda je moguće ograničenje, vanredno stanje, ratno stanje itd.
Sa gledišta ustavnosti i zakonitosti, najbolje bi bilo ili da ovaj član ne postoji ili da ima formulaciju da se javnost suđenja može isključiti, u skladu sa Ustavom i zakonom. To je najprostija formulacija koja odražava sve. Ako neko pokušava zakonom da prepisuje odredbu Ustava ili da se trudi da bude mnogo pametan, pa stavi prst na čelo pa razmišlja, onda dobijamo najtrapaviju formulaciju.
Nadam se da Vlada neće da prihvati ovo što je gospođa Nada Kolundžija rekla da će oni oberučke da prihvate. Ja nemam ništa protiv toga, samo izražavam mišljenje da to ne bi bilo u skladu sa Ustavom. Pogrešili ste termin. U pravu se vrlo retko koriste sinonimi. Pravo je vrlo precizna kategorija, ima veze sa filozofijom i logikom; bez obzira na to što logičari spavaju, ali ima veze sa logikom i zdravorazumskim rasuđivanjem. Ova, po vama, sitna nijansa prosto dovodi do nakaznog izgleda prava na pravično suđenje u delu javnosti postupka.
Zahvaljujem se građanima Republike Srbije što su, po svim istraživanjima, juče u dobrom broju gledali Drugi kanal. Imali ste prilike posle 22.00 sata da pratite snimak nečega što je javno suđenje. Imali ste prilike da vidite...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da, poštujući član 103, govorite o tački koja je na dnevnom redu.)
Gospođo Čomić, mislim da vi nemate Predlog zakona pred sobom. Član 7. ima naslov - javnost, a odnosi se na javnost sudskog postupka. Koje ću ja stilske figure da koristim i na koji način ću da ubeđujem...
(Predsedavajuća: Dovedite u vezu javnost sudskog postupka i događanja u Skupštini juče u 22.00 časa ili se vratite tački dnevnog reda i amandmanu o kojem izražavate mišljenje, a na osnovu člana 103. Poslovnika Narodne skupštine.)
Gospođo Čomić, molim vas da uzmete primerak zakona koji je na dnevnom redu, amandmane i mišljenje Vlade povodom amandmana. Ja sam pet i po minuta pledirao kako treba da se zaštiti ustavnost u pogledu ovog člana. Skrećem vam pažnju da se ovaj član, kao načelna odredba, odnosi na javnost sudskog postupka i naravno da pozitivnim primerima iz sudske prakse treba da pokažem zašto je mnogo bolje i ispravnije da ovde ne stoji reč "ograničiti" nego "isključiti". Mogu da komentarišem bilo koji sudski postupak koji je dostupan javnosti da bi javnost shvatila koliko sam u pravu. Molim vas da imate ovo pred sobom kada pokušavate da me prekinete. Nećete uspeti da me prekinete, jer pričam o temi, pričam o javnosti sudskog postupka.
Naravno, želim da pokažem i kakva je evropska praksa i kakva je praksa Ujedinjenih nacija kada je u pitanju javnost postupka. Ne znam, vi pričate da grabite prema Evropskoj uniji, valjda želite i te standarde da preslikate ovde. Sada vam samo pričam o jednom standardu koji postoji u Evropskoj uniji. Ako smatrate da je zabranjeno da pričam o standardima Evropske unije, ja ću da se povučem, ali sada pričam i o standardima Ujedinjenih nacija. Mi smo članovi Ujedinjenih nacija, imamo neke obaveze koje moramo da poštujemo. To se, pre svega, odnosi na Međunarodni pakt o građanskim i političkim slobodama. Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava... Ja bih vam preporučio da neke moje knjige pročitate; idite do SRS, imam tamo nekoliko knjiga o ljudskim pravima, edukujte se da biste mogli da vodite ovaj parlament.
Dakle, javnost je imala prilike već juče da vidi kako to izgleda kada je sudski postupak javan. Javnost je takođe imala prilike, već 13 meseci, da vidi šta se dešava kada se u tom postupku isključi javnost. Isključenje javnosti je ono kada nema ništa, kada je zatvorena sednica. Kada se javljaju one kockice i oni modifikovani glasovi, to je pod zaštitnim merama. Vidite da tu postoji neka razlika.
Kada je javan postupak, kao što je to bilo sinoć, imali ste prilike da vidite da optuženi može braneći svoja prava i svoje interese da to proširi i na interese celokupnog srpskog naroda, i to baš onog datuma kada svi napadaju Srbiju: i Međunarodni sud pravde, i ovi stranci sa Kosova i Metohije, ovi koji slave neke svoje datume. Videli ste kako se diže magla, a kako padaju sve barijere kada progovori istina. Onda vidite svedoka veštaka zbunjenog, očigledno pripremljenog, prepariranog da ispriča neku priču; ne može da se snađe da odgovori na pitanje kako je moguće da leševi iz Osijeka budu na Velebitu.
Da nema javnosti postupka, da li bismo mi mogli da kontrolišemo kako rade sudije, da li bismo mogli da kontrolišemo da li tužilac falsifikuje, osnovano nešto radi ili dobro vodi svoj postupak? Zato je bitna javnost postupka.
Znači, ako se ograničava javnost, kako ste vi napisali u članu 7, onda to dozvoljava različite interpretacije reči "ograničenje". To može da znači: javnost neće biti prisutna kada svedoči N.N., javnost neće biti prisutna kada svedoči N.N. prvih pet minuta, da ne idem dalje kakve sve ideje mogu da padnu na pamet nekome od sudija koji danas strepe zbog reizbornosti. Sada moraju da se dokazuju da su kompletno "žuti", 100% "žuti". Ukoliko nije 100% "žut", nema ga u sudu. To je ta velika dilema.
Uobičajeno je da se javnost isključi. Ustav je lepo propisao te izuzetke: nacionalna bezbednost, privatni život, zaštita interesa maloletnika i onaj četvrti uslov. Van toga ne treba ići.
Pazite, ako vi ovo ubacite u zakon ili ovako čudnu formulaciju koja se predlaže amandmanom, onda zbunjujete sudije. Da bi sudija dokazao svoju "žutu" boju, on će da baci Ustav, da baci Zakon o krivičnom postupku, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršnom postupku i uzeće zakon o uređenje sudova i reći – ovlašćen sam da ograničim. Kako? Kako hoću.
Videli ste kako to neke sudije slobodno interpretiraju. Sinoć ste imali prilike da slušate, čitana su obrazloženja nekih odluka okružnih sudova, gde se sudija u obrazloženju hvali da je nešto uradio suprotno zakonu u čijem kreiranju je učestvovao gospodin Marković, koji se zgražavao, kaže: "Prosto mi nije jasno da član 47. sudovi mogu tako da primene". Zašto? Zato što se odredbe o javnosti seju po mnogim zakonima, u mnogim zakonima se nalaze na momente čak i kontradiktorne odredbe, a ne nešto što predstavlja logički sled. Onda ćete imati tu situaciju da se sudija pozove i na poslovnik mesne zajednice, jer u datom trenutku mu odgovara odredba poslovnika mesne zajednice, iako treba, recimo, da primeni Krivični zakon.
Mislim da nije dobro da se u zakone ubacuju slobodne interpretacije ljudi koji baš i nisu toliko sposobni da to protumače na pravi način. Evo, moram da podržim Vladu. Vi ste dobro napisali mišljenje, ali je neko, verovatno pošto je ideolog Srđan Milivojević, naredio – daj još malo, fali nam neki procenat da pobedimo".
Pobeđujte, nema problema, ali vratite ukradeno i radite posle šta hoćete. Oteto je prokleto, to oni ne znaju, ali vratite ono što je ukradeno. Kad budete vratili ono što je ukradeno moći će da se nastavi da se radi. Onda ćemo mnogo više da radimo po zakonima, ako treba i 300 amandmana dnevno ima da radimo, ali vratite ono što je ukradeno. Ne može da bude demokratska tekovina krađa.
Ne možemo mi u Evropu sa lopovskim načinom ponašanja. Kako je moguće da lopov dobija satisfakciju, društveni ugled? Nemojte to da radite. Uništavate sistem vrednosti. Ono što je ukradeno mora da se vrati u javnom postupku, da ne bi dobio opomenu... Znači, u javnom postupku mora da se vrati.
Inače, možete vi ovo da držite još koliko hoćete, dajete mi izuzetno dobar šlagvort da poistovetim onoga ko krade i onoga ko čuva lopova. Vodite računa da ne pređete onu crtu. Da znate da ste vrlo blizu te crte kada prekipi građanima; odavno je njima prekipelo.
Gospođo Čomić, častim vas ovih deset sekundi.